Na
licu mesta
Opelo
zdravoj vodi u centru Zrenjaninu:čitulje - "zaštitni znak" nazadnjaka
Mrtvi
na tržištu rada
Zrenjanin
se, nesposoban da okupi svoje najbolje sinove i kćeri, kao retko kad u svojoj
bogatoj istoriji, stidi ljudi koji ga vode. „Zatrovan" je iskusnim preletačima
u nazadnjačko apsolutno ništa i umesto stranačkog i nestranačkog zapošljavanja,
boluje od upornog višestranačkog zapošljavanja vlasnika sijaset partijskih
knjižica. Već dve godine se do bezgranične zajebancije prosečnog Zrenjaninca,
forsiraju interesne grupe koje se trenutno „skrivaju" ispod SNS
"kape". Novi nazadnjački kadrovici (Janjić, Ćapin, Santovac, Tajdić...)
"nesebično pomažu u izmišljaju tople vode" i iz udobnih fotelja
svakodnevno odjavljuju program lokalnih medija porukom: Vaše Večite Gazde žele
Vam, laku noć. Uprkos neodgovornosti i nesposobnosti koja već dve godine satire
Zrenjanin, za Vašeg Guzonju je svaki novi dan, nova nedelja, nova godina...blagdan.
Do neba Vam hvala, dragi naši sugrađani, na retko viđenom pasivnom samouništavanju
i poklonjenoj vlasti, nama, Vama najdražim Guzonjama.
Zoltan
Horvat
Srednji Banat je „zatrovan
iskusnim preletačima", doslednim karijeristima sa sijaset stranačkih
knjižica koji, umesto stranačkog i nestranačkog, avanzuju fotelju na osnovu
"višestranačkog minulog rada". Do ludila prosečnog Zrenjaninca,
forsira se interesna grupa mediokriteta koja se trenutno „skriva" ispod SNS
"kišobrana".
Novi nazadnjački kadrovici
(Janjići, Ćapini & Company...) "ugrađeni" u hijerarhiju umirućeg
grada, uživaju u svakodnevnim najavama i odjavama programa lokalnih medija:
Dragi sugrađani, svaki novi dan, nedelja, godina, decenija... za nas je blagdan.
Hvala na pasivnom samouništavanju i poklonjenoj vlasti, nama, Vašim najdražim Guzonjama.
Laku noć, zbogom pameti.
Uterivanje lokalnog nazadnjaštva
otpočelo je 7. jula 2012. krađom odbornika iz redova LSV-a i otimanjem gole
vlasti za jedan, ispostavilo se, sudbonosan kupoprodajni glas u gradskoj
skupštini. Dojučerašnja drčna ligašica Lukrecija (Bordžija) Ursulesku vaskrsla
je Regionalnog Isusa (Gorana Kneževića) i njegove Apostole (Džegera, Daksija, Daču...).
Ečanska Bordžija je
od dana prodaje svog odborničkog glasa, munjevito zaposlena u javnom preduzeću.
Danas je situirana, tragikomična "alfa - majka" svoje uhlebljene
porodice. U protekle dve godine, sem Regionalnog, njegovih Apostola i
nekolicine lokalnih Bordžija, srednji Banat se satire od bede. Apsolutno i
morbidno ništa, „zaštitni znak" nazadnjaštva u Zrenjaninu, doveo je do
serije poražavajućih jubileja, sabranih u čituljama.
Hrabri i samosvesni
građani su pre neki dan objavili desetogodišnji pomen i čitulju zdravoj vodi u
Zrenjaninu. Dve stotine građana spontano je organizovalo sprovod u centru grada
sa vencima i crnim lentama, upaljenim svećama i posmrtnim govorom nekadašnjem
zdravom životu. Istovremeno, nazadnjaci Gradske kuće su zvanično poništili
ugovor sa nemačkom firmom Wassertechnick o izgradnji fabrike vode. Za blentave
građane, večito neobaveštene u Zrenjaninu, sakriven je podatak da se za
relativno male pare, za svega nekoliko miliona evra, može uraditi valjan posao
i obezbediti zdrava voda izgradnjom solidne gradske fabrike vode.
Međutim, obavezujuća
"ugradnja" nazadnjačkih guzonja predstavlja "ozbiljan
razlog" za stopiranje korisnog za građane. Retko neodgovorni, odrekli se
već viđenog ozdravljenja grada. Ako izuzmemo uhodane privatne biznise nazadnjačke
elite (trenutno se adaptira restoran Tisa u centru grada), već dve godine se u
Zrenjaninu "silom prdi" i diže ogromna "dimna zavesa". Da izvikana
centrala SNS-a Prvog i Jedinog, zna tačno kako se arči lokalna vlast u
Zrenjaninu, odavno bi "letelo perje" u ovdašnjem kabinetu nazadnjaka,
a ekspoze "maratonskog oratora" ispred gradske kuće trajao bi relativno
kratko, ne duže od 30-40 sati. Koliko laži, izmišljotina i „šminke" je
potrebno za podnošenje podobnog raporta centrali o rezultatima rukovođenja ubogim
životom u Zrenjaninu, zna samo formalni potpredsednik stranke, Regionalni Isus.
Umesto rešavanja najobičnijih lokalnih problema, na svakom koraku ponavljaju se
hvalospevi čoveku-stranci-idolu-geniju... bez kojeg bi lokalna politbanda
odavno bila najurena.
Za nekadašnjeg
ministra poljoprivrede, kojem ni masonerija više ne ide od ruke, povratak na
mesto zločina, u Zrenjanin, značio je težak lični poraz (jel' ga neko, sem
nerealne lične ambicije, ter'o, nije). Novosadska Banovina je novi predmet
obožavanja Regionalnog, on bi sad skalp Pajtića, a Prvom i Jedinom neophodan je
za pažljivo "čišćenje" Vojvodine. Zrenjanin je prepustio svojim kumovima
i pajtosima, još jednoj propaloj garnituri proizvođača ništavila. Spas koji
Regionalni dugi niz godina neuspešno nudi Zrenjaninu liči na ruinu od zgrade na
Motelu Šumice. Grmeo je besramno Regionalni u podobne mikrofone da će Zrenjanin
procvetati i da spas može doneti samo subotička firma "Spas" Mome
Raje Rajića. Raja, "provereni pajtos" Regionalnog, kupio i Motel i Zrenjaninsku
Industriju piva. Nažalost, umesto spasa, "procvetao je spasonosni
korov", a bivši zaposleni, obespravljeni i osramoćeni, "pustili
duboko korenje" na Tržištu rada nakon što su od ovdašnjih „heroja
privatizacije" najureni sa radnih mesta. U zatvoru završio Rajić, Regionalni
je u pritvoru bio nekim drugim povodom u periodu uterivanja demokratije u
sugrađane u kojem se, takođe, "isticao vizionarskim akcijama".
Naravno da je oslobođen, a sudbina demokratskih para iz privatne stranačke kase
nije dostupna javnosti, iz preventivnih razloga. Da se sugrađani ne uzbuđavaju
od tolikih cifara koje se daju na lepe oči.
Regionalni, bivši
košarkaš Proletera i Partizana, vlasnik "neprikosnovenih i legendarnih
mandata", besramno živi u gradu čitulja. Pre deset godina, opet tragičan
jubilej, kao predsednik gradske vlade bio je i saučesnik ubistva Fudbalskog
kluba Proleter. Nije ni trepnuo, a zajedno sa svojim pajtosima Pepijem i Troksom,
ne uzbuđava se ni zbog katastrofalne situacije u ovdašnjem Košarkaškom klubu
Proleter, bivšem prvaku države, koji je spao na retkog entuzijastu bez kinte,
Zorana Bajina. Košarka u buli, sport u buli, nebriga za mlade k'o razvaljeni
Kombinat Servo Mihalj odakle je u vizionarski karijerizam krenuo Regionalni.
Zašto Grbići,
Bodiroge i preostali zaštitni znaci srpskog sporta u širokom luku zaobilaze
zrenjaninske guzonje? Vi bi samo da se slikate sa nama na nekim prijemima, pa
da završimo u restoranu na jagnjetini, rekoše im ne jednom proslavljene legende
nakon što su bezuspešno pokušali da ulože zdrav novac u zdrav sport i zdrave
odnose. Guzonje im bestidno rekoše, ...'ebi ga, neće moći bez naše
"ugradnje"... pa se, nažalost, odustalo od već pripremljenih
ozbiljnih projekata.
Nazadnjačka
"elita" ima i svoje naslednike. Po školama, fakultetima i preostalim fabus
dibidus varijantama, "caruju" deca guzonja, kojima „adekvatno titra"
nastavni starešinski kadar sa dve, tri i više funkcija. Jednom nedeljno junior
elita odlazi i na neophodne šoping ture službenim automobilom po Delta City
gradu Beogradu. Nešto stariji već se šepure po izmišljenim radnim mestima, pa
je u osnovnoj školi na Bagljašu morala biti zaposlena samo i isključivo, ćerka
direktorke Doma zdravlja Papić, jedne iz vrha tragikomičnih junakinja nazadnjačke
zbilje.
Čarli
na pokretnoj traci
Ovdašnjeg radnika na
poslu prati adekvatna zdravstvena zaštita. Ispred firme DrexlerMayer danonoćno
dežura vozilo hitne pomoći zbog učestalog padanja u nesvest radnika pored nepreglednih
pokretnih proizvodnih traka. Uz realnu opasnost ugrožavanja zdravlja, mora se
životinjski zapeti da bi se ispunila dnevna norma za minimalac od plate.
Nazadnjacima je
zdravlje sugrađana, naravno, prva (rupa na svirali) briga, pa se tim povodom
ugovori o angažovanju zrenjaninskih "Čarli Čaplina" (po ugledu na
film Moderna vremena), potpisuju samo na dve godine. Nakon isteka roka, sledi
šut-karta nesrećnom "Čarliju" kojeg ubitačna pokretna traka ekspresno
"samelje".
Nove žrtve osvanu i
u čituljama, što za neke znači profit, poput privatizovanog lokalnog štampanog
medija, koji, bukvalno, sa petnaestak prebukiranih stranica čitulja u svakom
broju, živi na račun preminulih Zrenjaninaca.