EKSKLUZIVNO:
U Rusiji
bez problema možete da kupite dobre èizme, ali i mesto u visokoj vlasti ili u Državnoj dumi.
Koliko košta poslanièka fotelja?
U Rusiji je
teško sresti saobraæajca
koji vam za novac neæe oprostiti bilo koji
saobraæajni prekršaj. Mito uzimaju doktori, uèitelji,
sudije, tužioci - ne mogu da navedem nijednu
državnu službu èiji su službenici èisti pred zakonom. Ruski èinovnici
smatraju da posao u državnoj službi treba da donosi dodatne prihode, a ne samo redovnu
platu. Zato je razumljivo zašto cveta tržište funkcija. O tome kako
i zašto se kupuju i prodaju izborne
funkcije èinovnika, piše naš dopisnik Viktor Hlistun.
Viktor
Hlistun
(dopisnik iz
Moskve)
Nažalost, rusko tržište ne može se zamisliti bez
kriminala. A posebnost trgovine službenièkim i poslanièkim (deputatskim) mestima
je u tome što prevaranti unapred znaju: obmanuta žrtva teško da æe se obratiti policiji.
Zato se ovi prestupi tako retko otkrivaju. Uprkos tome, ima i onih hrabrih koji
se ipak požale policiji. Ne tako davno, u
Moskvi su osuðeni prestupnici koji su trgovali
mestima u Državnoj dumi i Savetu Ruske
Federacije. Šema je jednostavna. Da bi
prevarantima (u ovom sluèaju to su èetrdesetdvogodišnji P. Popov i
pedesetjednogodišnji V. Kalinjin) poverovali bogati klijenti, oni su naveli
svoje poznanike koji tobože rade u visokim organima vlasti, sve do predsednièkih. Kako bi bili što ubedljiviji,
pokazivali su telefonske brojeve visokih naèelnika, itd. I krenuli su
u prodaju, verujuæi da se sve na svetu kupuje i
prodaje, a problem je samo cena robe. Popov (koji je èak imao potvrdu pomoænika jednog od ministara)
i Kalinjin su našli dvojicu bogatih biznismena
koji su veoma želeli da uðu u Državnu dumu. Za takvo
zadovoljstvo bilo je potrebno da svaki od njih izdvoji 10 miliona evra u kešu. Spretni prevaranti su ih ubeðivali da æe glavninu mita dati onom
visokom rukovodiocu koji æe ih ubaciti u Dumu. Kako
bi zapoèeli proceduru, tražili su 100 hiljada evra. Garantovali su da æe za taj iznos ubaciti „klijente" na spisak kandidata deputata iz bilo koje od izabranih
partija. Zatim je trebalo da kandidati polože milion evra u sef u
banci i tada su prevaranti obeæali da æe im organizovati susret sa predstavnikom rukovodstva
izabrane partije, kome æe kandidat dati još 8-9 miliona evra za dobijanje konaène pozitivne odluke o njegovom izboru.
Veæ pretpostavljate da su, nakon što su primili 100 hiljada evra, prevaranti nestali. Ali,
ovog puta Popov i Kalinjin nisu uspeli: biznismeni su shvatili da ih varaju i
prijavilu su prevarante policiji i Federalnoj službi bezbednosti. Prilikom
prenosa prvih iznosa od 24 miliona rubalja, bili su uhapšeni. Sada su u zatvoru, osuðeni
na pet godina.
Hoæu u deputate!
Namerno sam
poèeo ovaj tekst kriminalnom trgovinom mandatima.
Stvar je u tome što se prestupnici dobro orijentišu u postojeæoj situaciji i ne
predlažu „usluge" za koje nema tražnje. Popov i Kalinjin nisu nekakvi džeparoši, veæ profesionalni politièki tehnolozi („spin
doktori"). Ljudi, koji su 20 godina
pomagali politièarima i politièkim partijama da pobede na izborima. Ovoga puta su odluèili da igraju na veliko. Kada su ih uhvatili, oni su se
iskreno zaèudili: „Nismo uèinili nikakvo krivièno delo, a novac su ljudi
sami doneli, dobrovljno." Inaèe, njima nisu sudili za krivièno delo, veæ za „pripremu prevare". Ali, ovde je nešto drugo važno. Tokom istrage i suðenja, veoma èesto su razni ljudi govorili o tome da se mandati prodaju
još malo pa zvanièno, ali da o tome malo ljudi zna.
Pominjana je i konkretna cifra: na primer, svaki deseti mandat u Državnoj dumi je kupljen. Moje kolege su sprovele
istraživanje i objavile podatke na sajtu „Kraj pravde". Evo delova iz tog
istraživanja.
„Postoji
nekoliko naèina na koji graðanin postaje poslanik", prièa Aleksej, èovek koji radi u Dumi. „Jedan
od naèina se sastoji u tome da se u
odreðeni kabinet donese novac. U tom
sluèaju, èoveka faktièki ubacuju u predizborni
partijski spisak i on postaje, prvo kandidat, a zatim i deputat. Reè je o spisku neke partije. Ne mogu vam reæi „adresu" tog kabineta, ali svi
koji su na ovaj naèin ušli u Dumu znali su kako, kome i preko koga da proslede
novac. Novac se, prema reèima poznavalaca, daje na
ruke, preko saradnika iz partijskog aparata. Po opštem mišljenju deputata,
najpošteniji i najjeftiniji su bili prvi izbori za Dumu, 1993. godine. Dve
godine kasnije, 1995. jedna liberalna partija je veæ trgovala mestima u Dumi, a 1999. godine to je postalo
sasvim normalno. Suma je uvek bila velika i poveæavala
se od izbora do izbora. Na primer, na izborima 1995. cena ulaska na partijski
spisak bila je 150 hiljada dolara, ali kako su apetiti rasli a broj
jednomandatnih okruga se smanjivao, i cene su rasle, pa je poèetkom 2000. za poslanièko mesto trebalo
izdvojiti 1,5 milion dolara. Potom su jednomandatni okruzi potpuno nestali, a
cena za ukljuèivanje u, kako se govori, „garantovani"
spisak dostigla je 7-10 miliona dolara.
Partijske
prostitutke
Kako primeæuju mnogi analitièari, prodaja deputatskih
mandata u velikoj meri svoj zaèetak ima u Komunistièkoj partiji Ruske Federacije (KPRF). Prièa se da je na specijalnim zasedanjima rukovodstva
komunista održavanim pred izbore, odreðivana taktika i strategija razmene mesta na spiskovima
kandidata, a na osnovu sponzorstva. Obièno su se birali
simpatizeri partije meðu biznismenima i njima se
predlagalo da plate odreðenu sumu za svog
predstavnika u Državnoj dumi. Jedna kompanija može da kupi samo jedno mesto. Tokom cele izborne istorije,
bio je samo jedan izuzetak za jednog od generalnih sponzora komunistièke partije, veliku naftnu kompaniju, koja je mogla da ima
pet mesta na izbornoj listi. Za njih je bilo plaæeno
nekoliko miliona dolara.
KPRF ne
prodaje deputatske fotelje samo na izborima za Državnu
dumu. Takva praksa se primenjuje meðu komunistima (i ne samo
meðu njima) na svim regionalnim izborima. To potvrðuju i stalni skandali. Poslednji je bio u vezi sa
prodajom mesta na partijskim spiskovima u Starom Oskolu, Belgorodska oblast. U
medijima se pojavila informacija o tome kako prvi sekretar lokalnog odbora
KPRF, Viktor Kaèanov trguje deputatskim
mandatima. Zahvaljujuæi njegovim „naporima", na partijskom spisku komunista pojavili su se
biznismeni i liènosti sa sumnjivom prošlošæu, koji su bukvalno preko
noæi postajali èlanovi KPRF, dok su
iskusni i partiji verni ljudi ostajali van spiska. Prièa se da je, sprovodeæi ove mahinacije, Viktor
Kaèanov radio ne samo za partiju, nego i za sebe.
Koliko je on zaradio, ne zna se.
O tome da
KPRF prodaje izborna mesta, deputat Državne dume Sergej Levèenko je prièao amerièkom diplomati još 2010. godine. On je tada
priznao da je finansijska kriza doprinela aktivnijem traženju preduzetnika kako bi ih partije ukljuèile u izborne spiskove.
Prodajom
mandata bave se sve partije. Ne jednom je u tom prljavom poslu bila i Pravedna
Rusija (u njoj je 2011. godine izbio skandal u koji je bio umešan bivši
rukovodilac siktivkarskog odeljenja partije).
U najkraæem, trgovina deputatskim foteljama postala je norma
politièkog života u Rusiji. Pri tome, ni prodavci ni kupci se nièega ne boje. Zato se i dogodilo da su umesto demokratije,
Rusi dobili tržište poslanièkih mandata. A kada je reè o visokim državnim organima, o kakvoj
brizi za obiènog èoveka tu može biti reèi. Iskreno govoreæi, meðu partijskim bosovima i mahinatorima, od kojih smo i poèeli ovaj razgovor, ne vidim takvu brigu. I jedni i drugi
su - lopovi. Tako smatraju mnogi Rusi. Ali, njih niko ne sluša.
Šta æe biznismenu mandat
Istina je da èinovnici i deputati nemaju mnogo savesti, a arogancije
imaju i previše. 16. marta deputat Jedinstvene
Rusije (vladajuæe partije) Raisa Karmazina predložila je poveæanje plate. Objašnjenje: nedavno su platu poveæali službenicima vlade i
predsedništva, a Dumu su zaboravili. Takvu
aroganciju nisu oèekivali èak ni neki deputati. Situaciju je prokomentarisao deputat
Mihail Serdjuk iz partije Pravedna Rusija: „Verovatno je reè o uslovnom refleksu, nakon što su poveæane plate u
administraciji predsednika i vlade. Ali, treba znati da su deputati ljudi koji
su nakon izbora doneli odluku da u Državnu dumu stupe
dobrovoljno. Oni su dobro znali kakva su primanja u Dumi. I ako nemaju moguænosti da žive od tih primanja, što me iznenaðuje, nisu morali ni da
donose tako bolnu odluku. A ako bih još dublje analizirao, bio
bih na strani onih koji smatraju da deputati uopšte ne treba da rade za platu.
Mislim da bi se polovina deputata složila sa tim."
(Trenutno
deputati dobijaju izmeðu 120 i 150 hiljada
rubalja, 4-5 hiljada dolara, dok direktor sektora u vladi zaraðuje oko 300 hiljada rubalja.)
Predlog g.
Serdjuka nije bez osnova. Jer, deputat, osim plate, ima takve pogodnosti,
privilegije i moguænosti koje mu dozvoljavaju da
normalno živi i bez nje. Evo, na primer,
kada je o moguænostima reè, èovek mora da se zamisli
nad èinjenicom da veæina deputata Državne dume, kao uostalom i
èinovnici iz Kremlja i Belog doma (vlade), imaju
nekretnine i bankovne raèune u inostranstvu. Zar
su sve to kupili od svoje „male" plate?
U „skrivene
moguænosti" spada i privlaèenje biznismena da kupuju
deputatska mesta. A pre svega u moguænosti spada to što oni koje je narod izabrao koriste deputatski imunitet:
bez saglasnosti Dume nemoguæe ih je uhapsiti,
sprovesti sudsku istragu, itd. O tome da bi trebalo ukinuti deputatski imunitet
stalno se govori, ali nijedan korak u tom smeru nije napravljen. Jedan od
poslednjih predloga na tu temu je onaj deputata Državne dume Viktora Pohmelkina. On smatra da nije potrebna
saglasnost Dume za preduzimanje istraga i izvoðenje
deputata pred sud. O Pohmelkinovom predlogu se èak
i razgovaralo u Dumi. Ali... Predstavnici naroda su pokušali još jednom da se približe narodu koji ih je izabrao, ali bez uspeha, što znaèi da nisu to ni želeli. Na isti naèin se „odustaje" i od drugih privilegija, kao što su lièni vozaèi, rotaciona svetla na krovu automobila, odmor po povlašæenim cenama, itd, itd.
I tužno
i smešno
Prièa o nekretninama, bankovnim raèunima i biznisu koje u inostranstvu imaju èinovnici i poslanici je i smešna i veoma tužna. Evo i
zašto.
I u Rusiji, i
u inostranstvu, smatra se da je Državna duma Ruske Federacije, „džepni"
organ predsednika. Da ono što Putin kaže, Duma i uradi. „Tabloid" je veæ nekoliko puta pisao o tome. Sada æu izneti ispravku: deputati poslušno ispunjavaju „porudžbine" predsednika, ukoliko one ne narušavaju njihove interese. Odnosno, ako predsednik ne staje
deputatima „na rep", onda je sve u redu, ali
ne daj bože da neko pokuša da promeni to
pravilo. U avgustu prošle godine u Državnoj dumi je iznet predlog zakona koji
zabranjuje državnim služebnicima, deputatima i predstavnicima pravosuða da imaju raèune i nekretnine u
inostranstvu. Autori ovog predloga bili su predstavnici sve èetiri parlamentarne frakcije: Vjaèeslav Lisakov i Valerij Trapeznikov (Jedinstvena Rusija),
Andrej Lugovoj (LDPR), Aleksandar Agejev (Pravedna Rusija) i Oleg Denisenko
(KPRF). Vladimir Putin je podržao predlog ovog zakona,
dodavši da je potrebno doraditi ga.
Deputati su odmah ispunili želju predsednika i krajem
decembra odobrili dokument nakon prvog razmatranja. Za ispravljanje nedostataka
i unošenje ispravki dali su rok od
mesec dana. Predlog zakona je 21. januara trebalo da proðe drugu raspravu. I tada se desilo ono što se desilo: deputati su istupili protiv predloga zakona
o zabrani posedovanja raèuna, nekretnina i biznisa
u inostranstvu, koji su sami odobrili posle prve rasprave. Deputati nisu mogli
da naude ni sebi, ni ostalim èinovnicima. Sada se u Državnoj dumi priprema drugi dokument u kome neæe biti ni reèi o navedenim zabranama.
I predsednik je malo promenio stav: u februaru je poslao parlamentu svoju
redakciju predloga zakona po kojoj se državnim službenicima dozvoljava da saèuvaju
svoje nekretnine u inostranstvu. Oèigledno se predsednik
pobojao da æe se deputati i èinovnici razbežati, pa neæe imati ko da piše, donosi i primenjuje
zakone.
Zbog
imidža
Ipak,
razgovori o zabrani posedovanja nekretnina i raèuna
u inostranstvu, uplašili su neke deputate.
Tako je, sredinom marta, sada veæ bivši presednik komisije Državne
dume Ruske Federacije za etiku Vladimir Pehtin (iz partije Jedinstvena Rusija),
vratio mandat. Tada je izjavio: „Dokazaæu da je moje ime èasno. Potrebno mi je više
od mesec dana da povratim svoj ugled. Potrebno je da pregledam sve dokumente,
ne samo sa ruskim, veæ i sa stranim advokatima.
Ne sumnjam da æe protivnici iskoristiti ovu
situaciju protiv mene." Nakon što je Pehtin vratio mandat, saradnici su ga ispratili u
Majami.
Skandal oko
Pehtina rasplamsao se 12. februara kada se na internetu pojavila kompromitujuæa vest. Prema podacima blogera, Pehtinov sin Aleksej je
2007. godine kupio u Majamiju stan èija je vrednost više od 340 hiljada dolara, u elitnom stambenom kompleksu
Flamingo South Beach. Vladimir Pehtin je 4. aprila 2012. navodno kupio stan
vrednost 1,275 miliona dolara u elitnom stambenom kompleksu 1500 Ocean Drive,
takoðe u Majamiju. Sam Pehtin nije
priznao ništa od ovih optužbi. U intervjuu
je rekao da nema nekretnine u inostranstvu. Ali, istog dana je politièar pre vremena otišao sa mesta predsednika
komisije za etiku, prenevši ovlašæenja svom zameniku do okonèanja
istrage. Nakon toga Pehtin je dao izjavu o dobrovoljnoj ostavci deputatskog
mesta. Istina, mnogi su ubeðeni da je Pehtinu neko sa
vrha „prišapnuo" da tako uradi, kako senka ne bi pala na Jedinstvenu
Rusiju i kako bi se pokazalo da vladajuæa partija sama ume da oèisti svoje redove. Komunistièka partija Sovjetskog Saveza takoðe je sama èistila svoje redove. I,
gde je ona sada!?