Porfirije

Kad mu prigusti, đavo se skriva pod mantiju

Crni Porfirije

Srpska pravoslavna crkva dobila je novog patrijarha, prvog koji je prećutao predaju kosovskih manastira u nadležnost albanskog pravosuđa, javno poljubio ruku rimskog pape i tajno pristao da služi interesima Aleksandra Vučića. Porfirije Perić se uzdigao na tron Svetog Save zahvaljujući podršci diktatora, Bezbednosno informativne agencije, prljavih medija i zapadnih mešetara. Na mesto patrijarha postavljen je sa zadatkom da „omekša" stavove SPC prema Kosovu i Metohiji i da, kad za to dođe vreme, pomogne Vučiću da izbegne posledice izdaje srpskih državnih i nacionalnih interesa. Porfirije Perić je već dokazao političku podobnost, ostalo mu je samo da završi proces transformacije SPC-a na nivo mesnog odbora SNS-a.

Milica Grabež

Kad mu prigusti, đavo se skriva pod mantiju. Sad, kad mu je prigustilo oko priznanja nezavisnosti albanske države Kosovo, Aleksandar Vučić se sakrio pod mantiju Porfirija Perića. Pre deset godina, Vučić se sa predstavnicima centara moći iz Vašingtona i Brisela dogovorio za trampu - njima Kosovo, njemu vlast. Po istom principu, sad se Porfirije dogovorio s Vučićem - njemu tron Svetog Save, a vladaru podrška za predaju Kosova Albancima.

Da je hteo, Vučić je mogao i Anu Brnabić da postavi za patrijarha. Bilo bi mu dovoljno jedno gostovanje na Pinku, pa da Brnabićku proglasi za muškarca, monaha, vladiku i kandidata za poglavara SPC-a. Upregao bi Nikolu Selakovića i Marka Parezanovića, koji bi ucenili i podmitili većinu članova Svetog arhijerejskog sinoda da glasaju za nju, tj. njega, i gotova stvar.

Časne vladike bi bez otpora pristali da budu marionete u Vučićevoj sablasnoj predstavi. Umesto Brnabićke, diktator je ipak izabrao Porfirija Perića.

Proces izbora patrijarha, kao i konačni rezultat, dokazao je da crkveni velikodostojnici nemaju svest o realnom životu, ne shvataju koliku štetu je Srbiji i njenim građanima naneo režim Srpske napredne stranke.

Iz velelepnih vladičanskih dvorova i iza zatamnjenih stakala svojih limuzina ne vide i ne osećaju muku opljačkanog i poniženog naroda. Pastiri su svoje stado prepustili na milost i nemilost gladnim vukovima iz SNS-a, njihovim kriminalcima i batinašima, javnim izvršiteljima i opskurnim režimskim medijima.

Izborni Sabor pripremio je Nikola Selaković. U saradnji s Markom Parezanovićem, operativcem BIA, selektovao je 43 episkopa, pogodnih za obradu. Nekoliko njih je ucenio, a ostale podmitio. S većinom targetovanih lično je razgovarao Vučić. On se raspitivao za stanje u njihovim eparhijama, kakva im je pomoć potrebna i koliko to košta. Posle takve pripreme, Selaković je pregovarao o konkretnim cenama. Konačni izveštaj pokazuje da se cenovnik kretao od 400.000 do 1,5 milion evra. Kad se sve sabere, Vučić je u Porfirija investirao oko 35 miliona evra. Doduše, nije isplatio, samo je obećao. On obećao, vladike se raduju.

S nekoliko episkopa, za koje se znalo da ni po koju cenu ne bi pristali na saradnju s diktatorom, Selaković i Parezanović su kontaktirali samo preko medija. Vladiku Joanikija, administratora crnogorske Mitropolije, i neke njemu bliske episkope zasuli su najmorbidnijim optužbama da su svesno širili korona virus, kako bi zarazili ostale članove Sabora.

Najoštrije mere su preduzete prema vladici Lavrentiju, episkopu šabačkom i administratoru valjevske eparhije. Lavrentije je trebalo da predsedava izbornim Saborom. S te pozicije, kritikovao je odluku Sinoda da se glasanje održi u kripti Hrama Svetog Save, a da vladike budu smeštene u luksuznom hotelu Hilton.

Dok su trajali pregovori o tome, Lavrentije je neoprezno priznao da će svoja dva glasa dati vladici Joanikiju. Selaković i Parezanović su reagovali istog časa. U saradnji sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, Iako je, upravo s Lončarom, pred televizijskim kamerama, 19. januara vakcinisan na Kovid 19, vlast je odlučila da je Lavrentije inficiran i da mora hitno biti izolovan. Kad je naprasno odveden, nekoliko episkopa je zahtevalo da Sabor formira komisiju, koja bi utvrdila u kojoj bolnici se nalazi, posetila ga i od njega lično čula kome daje glasove. Vučićeva saborska većina glatko je odbila taj predlog.

Tek posle izbora, kad je prljavi posao obavljen, objavljeno je da se vladika Lavrentije nalazi u Kliničko-bolničkom centru Srbije i da je u stabilnom stanju. Ipak, nijedan sveštenik iz njegove eparhije nije dobio ni obaveštenje gde se Lavrentije nalazi, a kamoli da im je dozvoljeno da ga vide.

Selaković je ispunio zadatak. Porfirije je dobio 31, Irinej Bulović 30, a Jefrem Milutinović 24 glasa. Joanikije je imao 17, Justin 14, a Grigorije 13 glasova. Na taj način, u drugi krug su ušli samo režimski favoriti. Posle toga, izbor Porfirija bio je samo formalnost. Nije bitno da li je njegovo ime bilo napisano na sve tri cedulje ili je njegova bila ohlađena u frižideru, kako bi monah, koji je izvlačio iz posude, znao koju da uzme. Posao je obavljen, Vučić je preuzeo potpunu kontrolu nad Srpskom pravoslavnom crkvom.

Sve što je Porfirije radio otkad je obukao monašku rizu vodilo je ka ovome, da na sporan način postane crkveni poglavar i, istovremeno, sluga diktatora.

Po uzoru na svog učitelja, Irineja Bulovića, Porfirije Perić je uvek bio uz vlast, tamo gde su moć i novac. U vreme Slobodana Miloševića, za njegovo servisiranje bio je zadužen Bogoljub Karić. Vučić je pričao da Karić mesečno daje 10.000 maraka Porfiriju i isto toliko za manastir Kovilj. Vučić bi trebalo da to zna. Tada, u leto 1999. godine, posle jedne svađe sa Vojislavom Šešeljem, Vučić je pao u duboku depresiju. Hteo je da napusti politiku, pa i porodicu, suprugu Kseniju i dvogodišnjeg sina Danila. Pomoć je potražio i dobio od svog duhovnika, Porfirija.

U tih desetak dana, koliko je proveo u Kovilju, Porfirije je uspeo da ohrabri posrnulog grešnika i vrati ga na političku stranputicu. Svedočanstvo o tim događajima zabeleženo je u Vučićevom dosijeu, čiji deo je objavio Magazin Tabloid.

Vlast se promenila, ali ne i Porfirije. Zbližio se sa Borisom Tadićem, ne samo politički, nego i privatno. Sa Tadićem je igrao košarku, a sa Srđanom Šaperom se igrao medijima.

Šaper ga je 2008. progurao na funkciju predsednika Saveta Republičke radio-difuzne agencije. U to vreme je Vučić, kao prevarena žena, optuživao Porfirija da se švaleriše sa Ljiljanom Đurđevac. I ona je ubačena u RRA, iako joj je jedina referenca bila to što je, u vreme vlasti SPS-a i SRS-a, dobila mesto zamenika direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića.

Pred saradnicima, Vučić se rugao Porfiriju, koji nije mogao da odoli šarmu nestašne Ljilje, koja je iza sebe imala četiri propala braka. Ne zna se da li u tome ima istine, ili je romansa samo izraz Vučićeve ljubomore.

Vučić je i danas ljubomoran na Porfirijev odnos sa Mlađanom Đorđevićem, bivšim Tadićevim savetnikom za odnose sa crkvom. Iako danas žestoko kritikuje Vučića, Đorđević je jedini opozicionar koji mu je javno čestitao na izboru za patrijarha i pojavio se na ceremoniji ustoličenja.

Iako zbog te veze sad brine da nije pogrešio u izboru favorita, Vučić može da se opusti, Porfirije je dokazao da mari samo za lične, a ne crkvene, državne i nacionalne interese. Tako se ponašao na mestu mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.

"Zagreb i Porfirije se vole javno", jedan je od naslova u hrvatskoj i srpskoj štampi, kojim je dobro opisana politička i lukrativna priroda odnosa poglavara SPC-a i predstavnika hrvatskog režima i Rimokatoličke crkve.

Porfirije je zaboravio Jasenovac, Jadovno, Jastrebarsko i ostala srpska stratišta iz NDH, i potpuno je ignorisao etničko čišćenje Krajine. U ličkim, dalmatinskim i slavonskim selima više nema Srba, kao ni u urbanim centrima. Izbeglice i prognanici se ne vraćaju, hrvatska vlast nije procesuirala počinioce ratnih zločina nad Srbima, niti omogućava vraćanje otete imovine, vredne više od 30 milijardi evra.

U Zagrebu, Vukovaru, Splitu i drugim gradovima i dalje vlada duh NDH, ali Porfirije tvrdi da Srbi u Hrvatskoj nisu ugroženi. Biskup Vlado Košić tvrdi da mu je Porfirije rekao da shvata "povezanost Hrvata i Alojzija Stepinca, koji je za Hrvate isto što i Sveti Sava za Srbe".

Dolaskom Porfirija na čelo SPC-a stvoreni su uslovi da se, kako tvrde hrvatski biskupi, "promeni stav pravoslavne crkve o Stepincu, koji opterećuju odnose Hrvatske i Srbije". Promene najavljuje i Porfirije, koji je obećao da će dovesti papu u Beograd. Na tome je počeo da radi sredinom septembra 2016. godine na ekumenističkom skupu u Asizi, kad je papi Franji poljubio ruku.

Ako je mogao da papi ljubi ruku, Porfirije se neće uzdržavati da oliže celog Vučića, kome može da zahvali na uspon na tron Svetog Save.

Porfirije je doveden da amortizuje otpor vernika SPC-a prema izdaji Kosova. Plan je jednostavan. Novi patrijarh će nastaviti da priča da je Kosovo "zavet kojim su Srbi i SPC, kao pupčanom vrpcom, vezani za nebo", ali neće kritikovati Vučićevu izdaju, jer je priznanje državnosti albanskog Kosova "legitiman čin političke vlasti, koju je narod izabrao".

Većina vladika SPC-a, rade na pripremi tog scenarija, koji Porfirije iznosi tvrdnjom da "nije za podelu Kosova, ali ni za nepodelu". Vučić je u septembru potpisao tzv. Vašingtonski sporazum, kojim se, između ostalog, obavezao da srpske crkve i manastire stavi u nadležnost albanskog pravosuđa na Kosovu. Vašingtonski sporazum ima 15 tačaka, ali SPC ni posle šest meseci nije uspela da ga analizira i izjasni se o Vučićevoj odluci da to prihvati. Umesto toga, vladike za izdaju optužuju sve koji kritikuju izdajnika.

- Preko internet portala i drugih javnih glasila oglašavaju se ličnosti koje, ne vodeći računa o naporima koje, radi opšteg dobra i napretka međuljudskih odnosa u regionu preduzimaju državne vlasti Republike Srbije. Protiv Aleksandra Vučića i Srbije vodi se orkestrirana kampanja - napisao je Porfirije u autorskom tekstu za Tanjug sredinom decembra prošle godine.

Iste stavove ponavljao je u izjavama za sve režimske medije, uključujući i Pink. U svojoj doktorskoj disertaciji, Porfirije je analizirao tumačenja svetog Jovana Zlatoustog, a sad je postao apologeta jurodivog Aleka Picoustog.

antrfile

Venčao premijerku i njenu devojku

Porfirije Perić je navikao na kontakte sa reprezentima gej populacije. Bio je duhovnik Aleksandra Vučića, a postao je blizak i sa Anom Brnabić. Naprednjački mediji su objavili njegovu podršku lezbejki na funkciji premijerke.

- Evo, i uživo da vam kažem, imate moju i punu podršku Crkve, o vama mislimo sve najbolje. Niko se ne protivi tome da bude premijer, zaista. Molim Vas, nemojte da verujete svakojakim glasinama - rekao je Porfirije, držeći za obe ruke Anu Brnabić.

Podršku je, navodno, dokazao i time što je lično obavio crkveno venčanje Brnabićke i njene partnerke Milice Đurđić u porti hrama Svetog Save.

antrfile

Bes Irineja stišan koronom

Vladika Irinej Bulović se dvaput kandidovao za patrijarha, oba puta neuspešno. Sad mu je sreću pokvario njegov duhovni učenik Porfirije Perić. Za utehu, Irineju je obećano mesto predsednika Sinoda, s koga bi mogao da nastavi da služi akteulnom vladaru Vučiću.

Vreme će pokazati da li će episkop bački uspeti da sputa ambicije i prihvati ulogu večitog "drugog čoveka.

Po izboru Porfirija vladika Irinej nije skrivao bes, ali je dva dana kasnije saopšteno ''da je zaražen korona vrisuom''. Završiće brzo, jer je dirnuo Vučića u srce.