Beli mantili

Stanje u naçem zdravstvu je katastrofalno, najgore u istoriji

Ako te donesu u bolnicu, pravi se da si mrtav

Srbija ima najviše lekara umrlih od korone u odnosu na broj stanovnika. Niko ne sme glasno da se zapita zašto je to tako. Krizni štab, a ni „stručnjaci" iz Ministarstva zdravlja na ovo ne obraćaju pažnju, jer se u suštini uopšte ni ne razumeju u infektologiju. „Perite ruke i nosite maske" je najčešće jedini predlog zaštitnih mera, a priključenje na respirator jedini lek, iako je dokazano da se tako smrtnost povećava. Našim neznalicama je važno samo da se pridržavaju odavno zastarelog uputstva Svetske zdravstvene organizacije i tako kvalifikuju Srbiju za pomoć Međunarodnog monetarnog fonda koju će sebi strpati u džepove.

Milan Malenović

Srbijom kruži nova narodna izreka: „Ako te donesu u bolnicu, pravi se da si mrtav. Možda i preživiš": Stanje u našem zdravstvu je katastrofalno, najgore u istoriji.

Srozali smo se na nivo nekog centralno-afričkog plemenskog saveza u kome vračevi leče i obolele od najtežih bolesti.

Plaćamo danak višegodišnjoj nebrizi za zdavstvene radnike koji su najbolji izvozni artikal Srbije. Sada su i sami lekari postali žrtve vlastodržaca koji su zainteresovani samo za sopstvene džepove.

Kako nam kaže jedan zaposleni lekar iz takozvane „Crvene zone" (deo bolnice u koji se smeštaju najteže oboleli od korone ili onoga što na nju liči) pravih stručnjaka je izuzetno malo i skoro svi su skoncentrisani u bolnicama i odeljenjima zatvorenog tipa u koje se donose VIP pacijenti iz sveta politike, krupnog kapitala i estrade (ako su bliski nekome na vlasti).

U razvijenim zemljama se stalno stručna literatura bavi pitanjima najnovijih dostignuća u dijagnostifikovanju i lečenju kovida-19. Kod nas se na odeljenjima sa zaraženima zapošljavaju lekari svih profila kojima je jedini zadatak da striktno primenjuju protokol koji je izdalo Ministarstvo zdravlja za lečenje ovako obolelih.

Taj protokol je u stvari samo prevedeno uputstvo koje je svojevremeno izdala Svetska zdravstvena organizacija i koje je odavno prevaziđeno. Deo koji nije preveden jeste upravo onaj koji lekarima skreće pažnju kako se uputstvo zasniva na dotadašnjim iskustvima i da je apsolutno neophodno svakom pacijentu individualno prići, jer razvpj bolesti zavisi od mnogo faktora.

Niko nikada nije tvrdio kako je to „Sveto pismo", ali kod nas je Ministarstvo zdravlja propisalo kako svi lekari moraju da se pridržavaju protokola i samo najvrsniji stručnjaci koji su sigurni u svoje znanje i iskustvo sebi dozvoljavaju luksuz da rade po sopstvenoj savesti. Zbog toga je smrtnost kod nas izuzetno visoka i to posebno kod samih medicinskih radnika.

U trenutku nastanka ovog članka bilo je 70 lekara na spisku preminulih od kovida. Ostali medicinski radnici nisu obuhvaćeni ovom statistikom. Po tome smo na vrhu svetske neslavne liste umrlih lekara po broju stanovnika.

U Sloveniji nema ni jednog jedinog lekara među žrtvama kovida. Isto tako je i u Švajcarskoj, kao i u Nemačkoj gde su zdravstveni radnici poreklom iz Srbije, tražili da nemačke vlasti pokrenu istragu ovolike smrtnosti među stručnjacima u Srbiji koji bi trebalo da leče narod.

Profesor dr Vela Markovski, svetski priznati epidemiolog iz Skoplja ,nedavno je objavila kako po njenim saznanjima na Balkanu nema dovoljno epidemiologa i da većina njih nije upoznata sa najnovijim dostignućima u lečenju korone. I ona je, kao i mnoge njene kolege, tražila da se lekari na ovim prostorima intenzivnije obučavaju u radu sa zaraženima. Očigledno da naši zdravstveni radnici nemaju dovoljno iskustva i saznanja.

Već pomenuti lekar iz „Crvene zone" nam pojašnjava kako to izgleda u praksi: „Svi smo dobili naređenja da sa svojih radnih mesta odemo u neku od takozvanih kovid bolnica i da tamo radimo kao ispomoć. Ja sam hirurg i imam izuzetno malo stručnog znanja u lečenju pacijenata zaraženih nekim virusom. Na odeljenju, u celoj bolnici je opšti haos. Dovoze se neprestano pacijenti, a lekari na prijemu po dobijenom protokolu određuju ko će gde biti smešten. Svi su izmešani, za neke nismo ni sigurni da li imaju koronu, a ni simptome ne primećujemo. Onda neko kaže da su to asimptomatični pasijenti."

Radi se bez prestanka u smenama od po 12 sati. Mere zaštite su takođe propisane protokolom, odnosno naredbom Ministarstva zdravlja i kao što visoka smrtnost lekara pokazuje - nisu adekvatne.

Neki lekari koji imaju više iskustva i znanja primenjuju mere koje nisu propisane, ali se onda pojavi neko iz Ministarstva ili uprave bolnice i sve vrati na staro. „Baš njih briga"- kaže naš sagovornik- „oni sede zaštićeni u kabinetima, daleko od zaraženih. Klasične birokrate koje nemaju pojma šta se dešava u realnosti. Važno im je samo da predaju izveštaj koji lepo izgleda."

Proletos, tokom takozvanog prvog talasa veliki broj naših medicinskih radnika iz inostranstva se vratio u Srbiju da bi pomogao svojim kolegama i lečio svoj narod. Sa sobom su doneli i dragocena svetska iskustva.

U ovom drugom talasu ne samo da nam niko više ne dolazi, već sa posla beže i ovde zaposleni. „Otvaraju lažna bolovanja", tvrdi naš sagovornik iz „Crvene zone", „Nije im zameriti, jer ne žele da postanu samo još jedna brojka u statistici umrlih lekara. Da pomognu ionako ne mogu."

Tokom prvog talasa Ministarstvo zdravlja, a posebno predsednik republike Aleksandar Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar su obećavali svim nezaposlenim lekarima i drugom medicinskom osoblju koji su se dobrovoljno javili da pomognu u borbi protiv zaraze da će biti primljeni u redovni radni odnos. Kao i obično, obećanje nisu ispunili, tako da se sada niko više dobrovoljno ne javlja.

Pošto je odziv lekara bez posla ravan nuli, u kovid centre (koje sve više njih naziva „Centrima otpisanih") šalju se ne samo lekari iz domova zdravlja i drugih bolnica koji nemaju veze sa infektologijom, već i studenti medicine.

Odlukom ministra Lončara studenti završne godine mogu po potrebi da budu privremeno angažovani kao lekari opšte prakse, ako je to mesto privremeno upražnjeno jer je doktor „regrutovan" u kovid centar. Sada se ide i korak dalje, pa se isti ti studenti kao komesarski proglašeni lekari šalju i u kovid centre, ali i na druga radna mesta. Klinički lekari (oni koji još nisu poslati na specijalizaciju) preko noći se proglašavaju specijalistima, ali i oni odlaze u kovid centre.

Zbog nekontrolisanog odlaska medicinskog osoblja u kovid centre koji se po celoj Srbiji zidaju samo da bi Vučić mogao u njima da se slika i da bi se preko nabildovanih cena novac iz budžeta slivao u privatne džepove, regularne zdravstvene ustanove ostaju bez kadrova.

Klinički centar Srbije u Beogradu radi samo radnim danima do 15 časova, tako da se na specijalistički pregled u međuvremenu čeka i duže od godinu dana. U većini domova zdravlja se više ni ne pišu uputi za specijalističke preglede, osim eventualno u hitnim slučajevima.

Osoblje u KCS-u pada sa nogu od posla, a neki i spavaju u svojim ambulantama iscrpljeni stalnim radom. Možemo samo da zamislimo koliko su tako iscrpljeni i dekoncentrisani uopšte sposobni da postave pravu dijagnozu.

Otkazuju se i važne operacije, pa čak i u slučajevima kada pacijentu od nje zavisi život. Jednostavno, nema dovoljno osoblja. Posebno je vidan nedostatak anesteziologa koji su prvo veoma traženi u inostranstvu, a drugo neophodni u „Crvenim zonama" kovid ventara. Naš sagovornik nam odaje tajnu kako respiratore sve češće uključuju i lekari koji nisu anesteziolozi, jer po protokolu Ministastva zdravlja, ovaj aparat u pojedinim slučajevima mora da bude upotrebljen, a ako nema nijednog slobodnog anesteziologa njime može da upravlja i ginekolog. Važno je samao da u izveštaju stoji kako je sve pokušano da se spase život pacijenta i da je umro „usled više sile" (kako bi Burduš rekao: „Od smrta u srce").

Na kraju, uredan birokratski izveštaj je važniji od ljudskog života.

A:

Korumpirani sindikalci

Dok naši lekari koji rade u Nemačkoj zahtevaju istragu kako to da u Srbiji umire toliko lekara od kovida, ovdašnji Sindikat lekara i farmaceuta za to ne haje.

Njegove glavešine odavno ne zavise ni od glasova, a ni od članarine svojih članova, već od podrške ministra Zlatibora Lončara. Kada su se početkom janura neki lekari pobunili, jer je u jednom danu od kovida umrlo čak troje njihovih kolega (7. januara su umrli: dr Sonja Rakočević, pedijatar iz Gračanice, dr Zvezdana Starčević, neonatalni hirurg iz Novog Sada i dr Jugoslav Grubor, ginekolog iz Loznice) Sindikat je brže bolje 9. januara izneo predlog da se svim lekarima (odnosno njihovim porodicama) koji su umrli od ove zaraze posthumno isplate nacionalne nagrade, kako su naveli, isto kao i vrhunskim sportistima. O nečijoj odgovornosti nema ni reči.

Zapitani da prokomentarišu kako je moguće da Nemačka ima 20 puta više lekara nego Srbija, a nijednog jedinog umrlog od korone, u Sindikatu daju odgovor kako je to zato što su naši lekari, i uopšte medicinsko osblje, iscrpljeni stalnim radom i dežurstvima još od marta meseca, dok se njihove nemačke kolega smenjuju i imaju dovoljno vremena za odmor. Ni tada niko od sindikalaca ne sme ni da pomisli da optuži nekoga iz Ministarstva zdravlja za to što nemamo dovoljno medicinskih radnika, jer se budžetske pare troše na limuzine funkcionera.