Đilas

 

Gradonačelnik Beograda u paničnom strahu od vožnje u jednom pravcu

 

Ko o čemu, Đilas o poštenju

 

Uvođenjem Bus-plus naplate karata u javnom prevozu Beograda, nastao je takav haos u gradskim finansijama da bukvalno niko više ne zna ko i koliko para uzima iz gradskog budžeta. Za Sekretarijat za saobraćaj ove godine, u budžetu je planirano preko 27 milijardi dinara, od čega trećina ide na dotacije GSP-u i privatnim autoprevoznicima, ali se ovi podaci ne uklapaju u izveštaje javnog prevoznika i Direkcije za javni prevoz Beograda. U ovako zamršenim računima lakše se krade.

 

Milan Glamočanin

 

Beogradski gradonačelnik Dragan Đilas poznat je po tome što prvenstveno misli na to kako će da uveća svoj kapital. Jednog direktora javnog preduzeća je nazvao jednom prilikom i rekao mu da sa računa firme kojom upravlja na račun jednog preduzeća iz gradonačelnikovog sazvežđa uplati deset miliona dinara. Direktor je odgovorio da to može da učini kada mu se priloži ugovor na osnovu koga se plaća. Na to ga je Đilas pitao: "Da li želiš još da budeš direktor?" Pošto je dobio potvrdan odgovor, kratko je prokomentarisao: "Nadam se da si zapamtio broj računa i cifru koju treba da platiš."

Gradsko saobraćajno preduzeće je jedan od bunara iz kojih Đilas najradije zahvata novac.

U svetu se godišnji prirast kapitala od 20 odsto smatra bajkovitim uspehom, a u siromašnoj Srbiji imamo preduzeća koja za samo godinu dana poslovni prihod uvećaju za astronomskih deset puta, a dobit za skoro 50 puta!? Jedna od firmi koju kontroliše gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, "Apex Solution Technology" DOO, na adresi Kneginje Zorke 2 u Beogradu, po izveštaju Agencije za privredne registre u godini 2011. ostvarila je poslovni prihod od 107.883.000 dinara i neto dobitak od 1.119.000 dinara, da bi 2012. imala prihod od 1.052.347.000 i čistu dobit od 48.461.000 dinara. To, međutim, njenim vlasnicima ni izdaleka nije dovoljno, tako da mora još malo da se zagrabi iz gradskog budžeta.

  "Apex" je odgovoran za Bus-plus sistem naplate karata u gradskom prevozu. Za proviziju od 8,53 odsto od svake prodate karte (plus PDV za čije plaćanje je zadužen grad), on je, između ostalog, dužan i da organizuje kontrolore u gradskom prevozu. Jedno vreme je to i činio, a onda je Đilas odlučio da to ponovo bude preko grbače stanovnika Beograda, koji preko poreza "Gradsko saobraćajno preduzeće" dotiraju sa 75 odsto svote koja je potrebna da ovo javno preduzeće funkcioniše.

  Od letos je grad zaposlio oko hiljadu novih kontrolora u vozilima GSP-a i to za pojedinačnu mesečnu platu od mizernih 21.000 dinara. Ni to nisu dobili, pa je 70 kontrolora odmah napustilo posao. Privatno preduzeće "Apex" je svog kontrolora plaćalo prosečno 30.000 dinara mesečno. Da je, po slovu ugovora, "Apex" zaposlio ovih hiljadu kontrolora (potrebnih, navodno, da se obezbedi manji broj putnika bez karte), on bi mesečno samo na njihove plate morao da izdvoji 30 miliona dinara, što bi na godišnjem nivou iznosilo 360.000.000 dinara, tako da bi se prošlogodišnja zarada svela na - gubitak.

  Na ovaj način Beograđani, hteli to ili ne, uštedom troškova privatnoj firmi solidarno uplaćuju novac Đilasu i njegovoj kamarili. Ovo je samo vrh ledenog brega, jer je gradonačelnik najavio potrebu zapošljavanja još dodatnih kontrolora.

  Kada bi se raskinuo po grad štetan ugovor sa "Apexom" i kada bi se uveo red u finansije Gradskog saobraćajnog preduzeća, prevoz bi u Beogradu mogao da bude i besplatan. Za pomenuti prošlogodišnji prihod "Apexa" svi beogradski đaci, studenti i penzioneri su mogli da dobiju besplatne karte za prevoz, pa da para još i pretekne.

Po izjavi samih čelnika Beograda i GSP-a, sve samih "stručnjaka", dnevno poslovanje GSP-a građane košta 410.000 evra, odnosno svako vozilo potroši 450 evra svakog dana rada. Šta je ovde toliko skupo? Ništa osim prohteva gradskih vlastodržaca.

  I danas, čitajući gornje navode, većina se seti privatnog preduzeća "Tecom" koje je donedavno imalo monopolsko pravo na održavanje vozila GSP-a, za šta je dobijala milionske svote, dok su istovremeno stalno zaposleni gradskog prevoznika sedeli neuposleni i danas njih preko hiljadu Dragan Đilas naziva tehnološkim viškom i preti im otkazom. Koliko je "Tecom" nepotrebno koštao Beograđane, vidi se i po činjenici da se u godini kada je izgubio monopolski položaj perača gradskih vozila njegov prihod sa 102.314.000 dinara sunovratio na 12.292.000 dinara.

  Izuzetno dobro zarađuju i privatni prevoznici (naravno ne svi, već samo oni bliski Đilasovom finansijskom interesu). U 2011. godini je tako iz gradskog budžeta GSP-u isplaćeno 4,8 milijardi dinara za 1.200 vozila, a privatnim prevoznicima je za 680 vozila dato skoro isto toliko: ukupno je privatnicima te godine isplaćeno 4,5 milijardi dinara dotacija iz gradskog budžeta, a dobili su još i dve milijarde dinara od prodaje karata. Koliki je tu bio udeo Dragana Đilasa, posebno kada se ima u vidu da je projekcijom budžeta prvobitno bilo planirano da GSP od grada dobije 3,8 milijardi, a privatnici 2,6 milijarde?

  Uvođenjem "Bus-plus" elektronske naplate karata, Beograđanima je obećano da će se smanjiti sredstva koja se iz budžeta izdvajaju za dotaciju prevoza. Umesto toga, odobrenim gradskim budžetom za 2013. godinu subvencije za GSP biće povećane za tri milijarde dinara u odnosu na stanje iz 2011, dok će privatni prevoznici dobiti nešto preko milijardu dinara više.

   Uz svo ovo odlivanje para na oči naroda, nadovezuju se i mućke sa stvarnim učešćem privatnika i GSP-a u preuzimanju dotacija iz budžeta. Niko više sa sigurnošću ne može da kaže ko koliko para dobija - sve je obavijeno maglom.

  U finansijskom izveštaju GSP-a za 2011. godinu piše da je njegov udeo "oko 75 posto  ukupnog prihoda ITS-a" (Integrisanog tarifnog sistema - prim. aut.). U gradskoj Direkciji za javni prevoz, međutim, nisu baš toliko sigurni ko je koliko para dobio, pa se ograđuju: "Kada se posmatra celokupan sistem, na celoj teritoriji grada Beograda, GSPu pripada oko 61 odsto od ukupnog prihoda od prodaje karata u oba tarifna sistema...U prvom tarifnom sistemu GSPu pripada oko 75 odsto zavisno od ostvarenog transportnog rada".

  Novi finansijski izveštaj Gradskog saobraćajnog preduzeća (za 2012. godine) sa svoje strane nije potvrdio ni jednu od dobijenih informacija.

U njemu stoji da „udeo GSP Beograd u raspodeli iznosi oko 70 odsto na mesečnom nivou", ali nije jasno navedeno da li se ovaj udeo odnosi na ITS samo za prvu zonu ili za sve zone. Iznos prihoda, naravno, osim od procentualnog učešća u ukupnim prihodima zavisi i od uspeha naplate karata.

  Kada se imaju na umu ovi podaci, nikako nije mala svota od preko milijardu dinara koliko uzima "Apex" za svoje usluge koje ne pruža. Uz sve ovo dolazi da niko sa sigurnošću ne može da kaže ni koliko karata je ovo privatno preduzeće zaista prodalo, jer ono istovremeno kontroliše samog sebe, a ne gradske vlasti.

  Po ugovoru sa "Apexom" sav novac od prodaje karata bi morao da se slije u Direkciju za javni prevoz, ali nije jasno kako to može da se kontroliše, jer je u ovaj posao "Apex" uključio i podizvođače (?!), pa se tako komplikovanim putem novca lako krije pravo stanje. U svemu ovome Đias ima svoj finansijski interes.

  Uvođenje "Bus-plusa", osim gradskim vlastodršcima, nikome ništa dobro nije donelo. Predstavnik sindikata vozača GSP-a Nebojša Mitrović tvrdi kako nikada nije bila ovako loša situacija u gradskom javnom prevozniku. Radnici se neprestano šikaniraju, a prošle godine su morali da potpišu i novi Aneks Ugovora o radu kojim je poslodavcu dato neograničeno pravo da zaposlene seli sa jednog na drugo radno mesto. „Ako se odbije potpisivanje Aneksa to može biti osnov za otkaz Ugovora o radu", saopšteno je tada radnicima.

  Radnici GSP-a su gladni i izmučeni, putnici izmaltretirani, ogroman broj građana mora da se švercuje jer nemaju para da plate kartu za prevoz... Sve ovo je cena koju narod plaća kako bi gradonačelnik i njegovi puleni mogli godišnje da prihoduju milijardu dinara (bez PDV-a) preko onih milijardu evra koje već imaju sakrivene na računima u inostranstvu.

 

A 1.

 

Prihod je njegov, a PDV plaćaju građani

 

  Prihod "Apexa" u prošloj godini u visini od 1.052.347.000 dinara (bez obračunatog PDV-a koji ide na teret budžetskih sredstava) veći je, na primer, od ovogodišnjih sredstava koje će Beograd da uplati Sekretarijatu za zaštitu životne sredine (1.040.065.410 dinara).

  Ceo gradski Sekretarijat za prevoz od budžeta Beograda ove godine treba da dobije 27.272.236.896 dinara, a Sekretarijat za finansije dobija 24.266.919.997 dinara. Sa druge strane, Sekretarijat za dečju zaštitu očekuje svega 8.916.321.107, a Sekretarijat za socijalnu zaštitu upola manje.

  Manje od onoga što je "Apex" prošle godine prihodovao, ove godine će iz budžeta dobiti sledeće institucije: Agencija za javne nabavke, Sekretarijat za omladinu i sport, Sekretarijat za zdravstvo, Sekretarijat za privredu, Služba za informisanje, Agencija za poslovni prostor, Zavod za informatiku i statistiku, Sekretarijat za upravu, Gradsko javno pravobranilištvo, Kancelarija za mlade...

  Ukupan ovogodišnji deficit gradskog budžeta iznosiće 4,8 milijardi dinara.