Zašto se srpski zvaničnici panično boje da budu
na strani Vladimira Putina i principa međunarodnog prava?
Većina zemalja u svetu koje nešto znače -
zauzela je stav povodom Sirije. Neke su među lažnim „prijateljima Sirije",
a sada ulaze u koaliciju koja se sprema da (na čelu sa SAD) izvrši ničim
izazvanu agresiju na tu zemlju. Neke se polako priklanjaju protivnicima
agresije - Rusiji, Kini i Iranu. Neke su - poput Italije, Kanade i Češke - već
stavile do znanja Vašingtonu i Londonu da ni u čemu neće učestvovati bez odluke
Saveta bezbednosti UN. Neke - poput Argentine i Ukrajine - pokušavaju da
povodom Sirije „guraju svoju liniju". Zašto je Srbija „tiša od vode, niža
od trave"? Zašto je Nikolićeva i Vučićeva vlast lišila glasa zemlju
na kojoj su SAD i njihovi NATO-sateliti uvežbavali ovo što sada smeraju da
urade Siriji? Možemo li da zamislimo da će Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić
ikada imati petlje da u bilo čemu idu uz dlaku vodećim zapadnim silama?
Zbog čega se zvanični Beograd - iako ima
ugovor o strateškoj saradnji i odnosima sa Rusijom - panično boji da u bilo
kojem spoljno-političkom razvrstavanju bude na strani Vladimira Putina i
principa međunarodnog prava? Zašto Aleksandar Vučić i nogama i rukama radi
protiv dobrih odnosa između Rusije i Srbije, uvodeći na velika vrata Al Kaidu i
bašibozluk iz Emirata, Katara i Saudijske Arabije bez viza u Srbiju, otvarajući
im put za evropske prestonice? Ko Vučića plaća za ovaj zločinački poduhvat?
Globalni politički internet-portal World Tribune,
objavio je nedavno da su sunitski pobunjenici u Siriji dobili oružje
proizvedeno u Srbiji "u saradnji sa Saudijskom Arabijom". I
zaista, fotoreporter agencije Rojters, Goran Tomašević, snimio je
nedavno islamiste u Siriji sa tim antitenkovskim oružjem proizvedenim u Srbiji!
Fotografisani su dok u rukama drže ručne bacače raketa RPG-27 (popularnije kao
"Bazuke").
Islamistička pobunjenička paravojna snaga, Ahrar
Al Šam, takođe je svetu obznanila da poseduje bacače raketa RPG-27 i RPG-6.
Ovi lanseri raketa (kao i drugo oružje koje je kao ministar odbrane Vučić
prodao Saudijskoj Arabiji) napravljeni su u Srbiji pod ruskom licencom! Čak su
i neke zemlje Zapada (koje se ne slažu sa agresijom na Siriju) tokom 2012.
godine nekoliko puta upozoravale na činjenicu da Srbija snabdeva oružjem uz
pomoć Vučićevog "poslovnog poduhvata" koji finansira Saudijska
Arabija.
Početkom 2013. godine, i
Njujork tajms je pisao da naoružanje za sirijske islamiste dolazi ne
samo iz Srbije (preko drugih arapskih zemalja), nego, takođe, iz Bosne i
Hercegovine i Hrvatske, preko Jordana.
Snage Bašara al Asada
nemaju nijedno od ovih oružja, niti su ih u dosadašnjem toku rata koristili
pobunjeni islamisti. Uostalom, politika Aleksandra Vučića, kao malog NATO
piona, ne sme da odstupi od volje Zapada.
Aleksandra Vučića je na
ovaj posao podsticao i Stevan Nikčević, zloglasni direktor SDPR-a
Jugoimport, koji je, umesto u zatvor, prošle godine došao kod Vučića sa koferom
teškim 55 miliona dolara, i odmah, kao novopečeni član SNS-a, imenovan za
državnog sekretara ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, telekomunikacija
i informativnog društva!
Istovremeno, nastojeći
da se poigrava sa ruskim ministarstvom odbrane, Vučić je više puta imo
razgovore sa najvišim rukovodiocima odbrambenog sistema Rusije. Čak je tražio
od Rusije da Srbiji proda tridesetak aviona!
Ipak, čini se, da je
''Slučaj Vučić'' ušao u ''postupak rešavanja'', kada je koordinator rada
svih ruskih službi bezbednosti Nikolaj Patrušev posetio 19. juna ove
godine Beograd, samo na par sati. Vučić je odmah nakon razgovora s gospodinom Patruševim
bio primljen kod admirala NATO-a, kojem je doslovno preneo razgovor a Patruševim,
žaleći se na Tomislava Nikolića, i njegovu odanost prema Moskvi.
Uvidevši da je ''konačno
rešenje njegovog slučaja'' sasvim blizu, Vučićevi mediji su počeli da pišu kako
svi potpredsedniku Vlade Srbije prete, ali je on odvažan, i nikoga se ne plaši.
Ali...
Ovaj plašljivi i plačljivi
momak brzo traži odstupnicu! Želi da se oslobodi odgovornosti za rad
ministarstva odbrane, te predlaže rekonstrukciju Vlade. Sa rekonstrukcijom
odugovlači na vulgaran način, ostavljajući sebi prostor da zatre tragove svog
zločinačkog plana, a da ga sprovede tako efikasno, da evropskim državama neće
preostati ništa drugo, nego da Srbiju potpuno izoluju.
Rekonstrukcijom Vlade
Srbije, Vučić je, čini se, uspeo da nakratko, osigura interese bašibozlučkih
zemalja, poput Katara, Ujedinjenih arapskih emirata, Saudijske Arabije i onih
koji su zaštitnici i finansijeri Al kaide.
Posebna je priča kome je
sve Vučić, za velike pare, a na trošak Dragana Đilasa, nudio
ministarstva i savetnička mesta u Vladi, počev od ražalovanog direktora MMF Dominka
Štros Kana, pa do bivšeg austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera,
poznatih po svojim kriminalnim biografijama, i pljačkanjem Srbije i njenog
budžeta.
Lazar, ili Abu Mali ?
Dolazak Lazara
Krstića, čoveka sa više biografija i sa skromnim znanja srpskog jezika,
koji je postavljen na mesto Mlađana Dinkića - dosadašnjeg ministra
finansija, postaje sve šokantniji. Vučić mu se, kaže on, kada su razgovarali,
obratio sa sine!
Šta se do sada zna o
Lazaru Krstiću? Skoro ništa!
Objavljeno je da je
rođen u Nišu, ali ga se u Nišu niko ne seća. Čak je i njegov ''deda'' odbio
novinarima da bilo šta kaže! A koji se to deda ne bi ponosio svojim unukom,
koji dolazi na mesto ministra finansija, koje je, pre sto godina, uspešno
obavljao njegov imenjak Lazar Paču? Zar deda ne bi unuku poželeo uspeha u radu?
A gde su Lazarevi roditelji? Saopšteno je da žive u Francuskoj! Ni njih se niko
u Nišu ne seća!
Kada je Đinđić doveo
izvesnog Božidara Đelića, predstavljajući ga kao ''svetskog eksperta''
iz oblasti finansija, pokazali su njegovu tetku, Piroćanku, kod koje je, na
njenom starom kauču, Božidar živeo izvesno vreme, dok ubrzo nije drpio desetine
miliona evra od budžeta Srbije.
Šta se kasnije
ispostavilo? Božidar Đelić je bio u timu Džordža Soroša, mađarskog
Jevrejina, koji je slao svoje momke da opljačkaju Ukrajinu i Rusiju, ali su ih,
ubrzo provalili i oterali.
Zašto postavljamo ova
pitanja?
Sarajevski nezavisni
list Slobodna Bosna objavio je izjavu Dževada Galijaševića,
projugoslovesnki orjentisanog intelektualca, koji na šokantan način opisuje lik
i delo novog srpskog ministra finansija.
Citiramo tekst iz
Slobodne Bosne...
''...Lazar Krstić, novi
ministar finansija u Vladi Srbije, porijeklom je iz Katara, trenutno uči srpski
jezik, pa ga zato ne možete videti na televiziji ili da daje izjave i stariji
je dvije godine nego što se predstavlja", ustvrdio je za Slobodnu Bosnu
Dževad Galijašević, ekspert za međunarodni terorizam.
On tvrdi da su njegovi
izvori pouzdani, te da je Krstić ustvari iz Katara te da u Srbiju dolazi da
zaštiti investicije koje ova arapska država namjerava uložiti kod naših
istočnih susjeda- skoro milijardu dolara, u najavi za sada!
."..U obaveštajnim
krugovima se zna da je Krstić iz Katara, da je radio za američke obaveštajne
službe. A to i verovatno znaju i srbijanske vlasti i pristaju na njegov
dolazak, samo da bi dobili prijeko potrebni novac", tvrdi Galijašević.
On podseća da ovo nije
novi pokušaj "spinovanja srbijanske vlade" (podsetimo, Galijašević je
povremeni savetnik predsednika RS Milorada Dodika), već činjenice.
„...Samo ime i prezime
su dovoljni. Lazar i Krstić. Providno! Ne može biti srpskije ime od toga.
Činjenica je da njegov izgled nije slovenski, nije ni turski, što bi bilo i
razumljivo ako je iz Niša, jer su se tamo stotinama godina mešali Turci i Srbi,
već čisto arapski", kaže Galijašević.
Štaviše, cirkularni mail
koji smo i mi dobili, a koji je poslao Galijašević, a za kojeg opet tvrdi da ga
je dobio od nekog drugog, sadrži i slike Abu Malija, zloglasnog
teroriste i pripadnika Al Qaide. Sličnost sa Krstićem je zapanjujuća! Da li je
Lazar Krstić, genije iz Niša, Arap ili možda sam Abu Mali, procenite
sami." - piše Slobodna Bosna.
Srbin za srpski
sajt piše na engleskom
Pod naslovom "Ništa
nije isključeno" i uz potpis Rebeka, anonimna komentatorka
sumnjivog Krstićevog porekla, ispisala je na srpskom internet forumu Krstarica
nekoliko rečenica koje diskredituju način na koji je on u ovdašnjoj javnosti predstavljen
i upućuju na istinitost tvrdnji Dževada Galijaševića o njegovom poreklu:
"...Kaže moja sestričina što ga zna iz Petnice
da ovo seljače iz Niš' poslednjih godina ni sa kim od njih nije kontaktirao, a ovi
najbolji rasuti po belom svetu se uglavnom svi čuju i u kontaktima su. Da, i ni
po čemu se nije izdvajao, uglavnom je bio nemušt, siromašnog rečnika ,
neupadljiv al' takvi se i vrbuju od kojekoga, jer su najposlušniji i direktiva
im je sveto pismo...Uz adekvatno plaćanje, razume se...".
Zanimljivo, ali je izvesni Lazar Krstić
napisao pismo, 1. maja 2007. godine, takođe na forumu Krstarica,
gde se bez ikakvog razloga predstavio posetiocima foruma na engleskom jeziku
rečima: "... Dear All, My name is Lazar Krstic and I am a member of the
Yale Class of 2008, graduating in December 07. I am double-majoring in Ethics, Politics,
and Economics and Mathematics. My stay here is fully funded by Yale's need-based
financial aid..."
( U prevodu: "...Dragi svi, moje ime je
Lazar Krstić i ja sam član klase Jejl 2008, diplomirao u decembru 2007. Ja sam
stručnjak za smer etike, politike, ekonomije i matematike. Moj boravak ovde je
u potpunosti finansiran od finansijske pomoći Univerziteta Jejl... ").
Prepiska anonimnog Krstića na forumu Krstarica
iz 2007. godine, jednostrano je prekinuta jer ga je neko od učesnika pitao:
"...a kako se konkuriše za takvu stipendiju?". Posle tog pitanja više
se nije oglašavao.
I zaista, kakav je to smer na Jejl univerzitetu
- etika, politika, ekonomija i matematika? Zar politika i matematika idu
zajedno? Da li nas to Aleksandar Vučić, predstavljajući svog pulena, navodnog
Lazara Krstića, vuče za nos? Sa Jejla smo dobili odgovor da na Jejlu postoje
sledeći fakulteti: za političke nauke, za umetnost, pedagoški fakultet,
fakultet za informatiku, za međunarodne studije, pravne nauke, za ekonomija.
Ali, fakultet za matematiku ne postoji! Sve se to može istražiti i posetom
sajtu Univerziteta Jejl.
Ko je video diplomu Lazara Krstića? Da li je nostrifikovana?
Ministarstvo prosvete, nadležno za nostrifikaciju saopštilo nam je da takav
zahtev nije podneo gospodin Lazar Krstić! Poznato je da mnogi naši diplomci
koji dolaze iz inostranstva imaju velike probleme oko nostrifikacije. Ali, ne i
Krstić. On može i bez nostrifikacije do ministarske fotelje.
Slučaj Lazara Krstića i njegovog porekla nije
ništa novo, jer se su dvojnici na istaknutim državnim funkcijama u prošlosti
često pojavljivali. Istina obično kasno izađe na videlo. Tako se danas
spekuliše i da bivši predsednik SFRJ Josip Broz Tito nije bio pravi Josip Broz
iz Kumrovca, već podmetnuti dvojnik. Da li to, na ovaj način, Vučić želi da islamizuje
Srbiju, i da Al kaidu, o našem trošku, podari Evropi? Ako javnost u Srbiji ne zna
da odgovori na ovo pitanje, ne želi da zna ili prosto ne veruje, ima onih koji
su odlično obavešteni. Naime, primetno je da najznačajnije evropske obaveštajne
službe danonoćno nadziru život Aleksandra Vučića, njegove političke i poslovne mentore
i njihove kontake. Kao u pozorištu-sufleri-šaptači su uvek tu da glumac ne
zaboravi ulogu...
Vučić
protiv Srbije
U isto vreme kada je Bred
Snajder, demokratski kongresmen iz američke države Ilinois izabran za
novog člana takozvanog srpskog Kokusa na Kapitol Hilu u Vašingtonu (2006.
godine), i pridružio se grupi od tridesetak svojih kolega kongresmena i
senatora koja je sačinjavala grupu koja podržava interese Srbije u američkom
Kongresu, u srpskom parlamentu je Aleksandar Vučić je svom snagom napao ideju stvaranje
ove lobističke grupe. Srpska dijaspora je bila zbunjena, jer od tadašnjeg
pripadnika "nacionalne struje", nije očekivala takvo nešto. Snajder,
koji je gajio simpatije prema Srbiji, i sam je bio zbunjen kad je saznao da se
tome protivi jedan istaknuti pripadnik nacionalističke opozicije, pa je odbio
da komentariše ovaj slučaj za medije srpskih iseljenika u Americi.
Ipak, onaj ko dobro zna
pozadinu njegove "tajne diplomatije", nije se iznenadio: Vučić je blatio
sve svoje političke protivnike koji su naginjali Zapadu, punih dve decenije i
to na najružniji način. Činio je to i kao pripadnik režimske koalicije za vreme
Slobodana Miloševića, činio je to i nakon njega. Ali, kad je konačno doživeo da
mu bude povereno očuvanje anglo-američkih interesa, sve je brzo zaboravio.
Kada je 2006. godine, za
govornicom Skupštine Srbije napao svoje sadašnje prijatelje iz Demokratske
stranke, da srpski kokus u američkom Kongresu finansiraju parama koje su
pokradene od građana Srbije. Usprotivio mu se ondašnji portparol Demokratske
stranke Đorde Todorović, ocenjujući njegovu izjavu netačnom i opasnom pa je
dodao: "...Aleksandar Vučić je čovek spreman na sve!" Neko od
govornika je dodao da bi Vučić morao da objasni zašto iznosi netačne optužbe na
račun srpskog kokusa u SAD, i to u vreme kada se odlučuje o statusu Kosova i
Metohije, sudbinskom pitanju za kosovske Srbe i državu Srbiju.
Nije mu tom prilikom Vučiću
ostala dužna ni Rada Trajković, poslanik sa Kosova, koja mu je odbrusila: "...da
li bi bilo koji albanski političar živ dočekao sutrašnji dan ili bi mu odmah presudili
pripadnici njegovog naroda, ako bi na primer, poput Vučića, na isti način
optužio američke kokusmene, koji u Kongresu SAD zastupaju nacionalne interese
kosovskih Albanaca i zagovaraju nezavisnost Kosmeta? Albanci, osim volonterskog
kokusa u Kongresu, decenijama već milionskim svotama dolara plaćaju više
profesionalnih lobističkih kuća u SAD da zastupaju njihove dugoročne interese u
američkom javnom mnjenju. Iako je javna tajna da se albansko lobiranje
finansira iz trgovine drogom i oružjem, nema tog Albanca, koji bi to bilo kome
potvrdio, čak ni u četiri oka...".
Šest godina kasnije,
odmah posle održanih izbora, stvari su postale savršeno jasne. Vučić je još
onda, 2006. godine, imao zadatak da spreči bilo kakvo srpsko lobiranje u
američkom kongresu za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, jer je to bilo protiv
američkog plana o još jednoj albanskoj državi na Balkanu.
Od srpskog Kokusa u Kongresu koji bi se borio za
srpsko Kosovo nije ostalo ništa, ali je zato Vučić danas u završnici svojih nečasnih
radova: svom snagom predaje kolevku srpske državnosti u ruke albanskim
ekstremistima, a na radost američkog imperijalizma. Možda je konačno odlučio da
otvori dušu i svom biološkom ocu Fahri Musliu hoće da podari državu? Hoće li
makar poslanici DSS-a postaviti pitanje identiteta Lazara Krstića? Ili će ih,
kao što je to do sada činio, ućutkati Vučićev bivši pajtos Aleksandar
Nikitović?