Svedočanstvo
Filmom
"Oteto Kosovo" češkog reditelja Vacvala Dvoržaka do istine
(2)
Čišćenje
Srba i nealbanaca
Češka
televizija (ČT-javni servis), koja je učestvovala u finansiranju dokumentarnog
filma "Oteto Kosovo" Vaclava Dvoržaka više je puta odlagala njegovo emitovanje.
No, posle emitovanja zbog "neizbalansiranosti" i "pristrasnosti u korist jedne
strane (Srba)" ČT nije emitovala film 17. marta na godišnjicu talasa nasilja nad
kosovskim Srbima. U međuvremenu je dokumentarac, podeljen na šest delova,
postavljen na server YouTube na kome je izazvao veliko interesovanje i
diskusije. To je rukovodstvo češke televizije protumačilo kao flagrantno kršenje
ugovora sa autorom i, ima se utisak, počelo da traži način da se oslobodi ovog
"vrućeg krompira". No, nedavno je film "Oteto Kosovo" emitovala i Radio
televizija Srbije. Dok traje konflikt samih autora filma sa sobom i sa onima
koji ga sa ili bez prava emituju, Tabloid ekskluzivno za svoje čitaoce,
donosi autentične transkripte iz češkog dokumentarnog filma "Oteto
Kosovo"
Priredio:
Miodrag Dinić
Situacija
na Kosovu je bila sve dramatičnija. Srbi i nealbanci su bili na udaru kosovskih
Albanaca. Niko nije bio pošteđen. O tome govori i svedočenje braće Spasić iz
sela Sibovac 1982. godine: "Za vreme okupacije opljačkani smo tri-četiri
puta. Samo smo živu familiju izvukli odavde, posle smo se vratili ponovo,
pravili smo kuće stvorili život, onda evo sad pre četiri godine morali smo da
napustimo kako su nam kuće srušene, kako su nam vrata prozori, paljevine
česme... I vidi kuću mi zapalili, skinuli građu sa kuće, podruma, razvalili
zidove, vrata uzeli i sve mi zapalili. Kad sam došao kod kuće skinuli su mi sve.
Kada sam to primetio otišao sam u stanicu milicije to da javim. No milicija ni
do dan danas nije ništa preuzela. Ponovo su mi kuću zapalili, opet sam bio u
stanici milicije, prijavio sam, oni su prijavili SUP-u, SUP je opet došao na
lice mesta i snimao i nikakve mere nisu preduzeli. Vidimo da nema nikakve pomoći
od vlasti i više od danas, neka gori kuća, neka nose nikom neću da
javim."
Titov
ustav iz 1974, značio je za Kosovo
apsolutnu vlast za Albansku administraciju. Srbi i ostale etničke grupe su
započele revolt. Njihove vođe su uhapšene. Protestni marš do parlamenta nije
doneo poboljšanje.
Nezadovoljni
Srbi govore: "Mi od opštine do pokrajine nemamo nikakve pomoći, radne grupe
dolaze, samo se najedu, samo se kalajišu sve im je ravno. Da vi kažem pravo mi
ne možemo više da izdržimo ovaj teror."
No,
Srbi organizuju odbranu... ali je većina otišla na mirni sever. Kada je
Jugoslavija htela da reorganizuje zakon i red na jugu naišla je na organizovan
otpor, kao da je zakon i red bio pritisak na Albance. Crvene zastave sa
petokrakom, albanski orao i simboli islama, mešavina komunističke agitacije,
vere i nacionalizma. Tu nema govora o borbi za ljudska prava. Uprkos svemu
Kosovska policija je gotovo isključivo progonila Srbe sa Kosova. Od onoga što se
zatim desilo, antisrpska propaganda je napravila izuzetan slučaj. Novi šef Srpke
komunističke partije Milošević je došao na Kosovo. Srbi su opet protestovali.
Jedan od protestanata je stigao čak do novog sekretara i predstavio svedočenje o
tome ko je naredio Kosovskoj policiji da tuče Srbe. Milošević je tada izjavio:
"Vas niko ne sme da bije." Te reči su kasnije interpretirane kao
primer velikog srpskog šovinizma.
Ustav
iz 1974. je ukinut i Kosovo je vraćeno pod direktnu upravu Srbije. Sva prava
Albanaca su ostala, ali je Albanska većina protestovala zatvaranjem u svoju
zajednicu i stvaranjem paralelnih institucija. Albanska omladina često
demonstrira. Separatistički pokret je podržavan od komunističke Albanije i
albanske emigracije iz celog sveta. Početkom 90-ih albanske separatističke
demonstracije su dobile oblik demokratske revolucije u bivšim komunističkim
državama. Da li je cilj te borbe
borba za ljudska prava? Ili etnički čisto Kosovo? U to vreme 1998. godine je
objavljena knjiga "Terorizmom do nezavisnosti" (jedan od autora ove knjige je i
novinar koji je priredio ovaj tekst).
Albanski
pokret na Kosovu vođen od strane OVK (Oslobodilačka vojska Kosova). Godine 1998,
gotovo 400 Kosovskih Albanaca je ubijeno jer se nisu slagali sa odvajanjem od
Jugoslavije. Iste godine, vlada SAD je označila OVK kao terorističku
organizaciju povezanu sa organizovanim kriminalom. Borci OVK su obučavani i
naoružavani u Albaniji. Albanija je pogazila pravila UN i internacionalno
pravo... postajući agresor. Borbe su širom Kosova. Milošević, novi predsednik,
pokušava da smiri Albance ekonomijom otpisivanjem kredita, jeftinim pozajmicama,
izuzimanjem Albanaca iz poreskih obaveza, i neplaćanjem struje.
U
redovima OVK je gotovo 2.000 arapskih mudžahedina. Njihovo oružje je kupljeno od
taksi koje je širom sveta sakupila heroinska mafija. Kada su teroristi počeli da
gube od Jugoslovenske armije ponudili su primirje. Kada je primirje odobreno,
iskoristili su ga da zaposednu opet teritorije sa kojih su oterani i započeli
obračun sa svima koji su bili za suživot sa Srbima.
O
tome priča i Albanac sa Kosova Rama Tamei iz Ovčareva: "Uhvatili na kola kad
smo se spustili u Ovčarevo jedan mali dečko je repetirao pištolj i hteo da me
ubije. Onaj stariji kaže ne, ne, pusti sada njega ćemo srediti u štabu. Gore su
me bacili u jednu sobu, grudi mi izlomili. Dve ženske osobe su me tukle. Još su
mi rekle zašto ideš sa Milanom Lalovićem, Špirkom Zlatkovićem, ideš kod njih
piješ kafu, oni dolaze kod tebe i piju kafu. Ja reko' moram da idem kod njih jer
oni su mi komšije."
Policija
je oslobodila jednu celu Albansku porodicu koju je OVK držala u toru za koze ceo
jedan mesec bez hrane i vode. Jedan član te porodice žena Džema Jeti govori: "Držali su nas ovde ceo
mesec, tukli su mene i muža drškom sekire držali su nas ovde i tražili novac.
Hvatali smo kišnicu u lonac. Zašto?Ako smo za Srbe onda moramo da se gubimo
odavde."
Dragan
Stolić Srbin sa Kosova objašnjava šta se dogodilo kod njega u selu : "Ovde je
jugoslovenska armija, na primer sela koja su neka porušena odatle je UČK (OVK)
pucala na vojsku, vojska je morala da čisti taj teren da ne bi došlo do pogibije
civila i da nastradaju vojnici. Od toga je došlo da su neke kuće uništene, ali
je iz tih kuća UČK otvarala vatru svakako."
Na
Kosovu je besneo građanski rat. Jugoslavija se borila protiv terorista, ali su
oni već imali jako uporište u lokalnoj populaciji. U borbama, policija je
pokušavala da skloni žene i decu koje je OVK koristila kao živi štit. Nakon
operacija čišćenja policija ih je pratila do kuća. Mnogi su na silu vrbovani u
OVK. Takve je Jugoslovenska policija pustila kućama. Uhapšeni oficiri OVK su
zatvoreni i suđeno im je. U celom svom postojanju Jugoslovensko društvo nije
uspelo da stvori trajnu kohabitaciju. Desetine hiljada ljudi je napustilo
teritorije gde su vođene borbe. Odbijali su da budu mete ili živi štitovi.
Otišli su u okolne zemlje, uključujući i Srbiju. Albanska propaganda je tvrdila
da Srbi vrše genocid nad Albancima. Kosovske šume su počele da otkrivaju svoje
tajne. Masovne grobnice Jugoslovenskih nacionalnosti i manjina žrtava OVK. Mnogi
od ubica, uhvaćeni pripadnici OVK pomagali su u otkrivanju tela žrtava. Kada
dokazi budu prikupljeni biće optužen i biće mu suđeno. Posle rata, te ljude je
UN vratila na Kosovo i nikada nisu odslužili svoje
kazne.
Mnoge
informacije nisu nikada stigle do zapadnih medija. Na primer o starom rudniku
Klečka. Tu su takozvani borci za slobodu i demokratiju iz OVK palili tela
ubijenih građana Jugoslavije, a među njima i žena i dece. Pred istražiteljima i
medijima braća Albanci Mazrek odgovarali su na pitanja.
Na
primer, jedan od braće pokazao
je mesto gde su streljali
desetoro ljudi, civile. Tu je bilo dvoje dece, tri žene, dvoje mladih momaka i
tri čoveka. On misli da su bili Srbi.
Drugom
bratu su postavili pitanje: "Jeste li nekog
silovali?"
Njegov
odgovor je glasio: "Da."
"Koliko
ste silovali žena?"
"Ja
samo jednu."
"Koliko
je imala godina?"
"Petnaest?
A nakon toga mi je komandant naredio da joj odsečem
uši i da je ubijem."
"'Odsekao
si joj uši?"
"Da."
Braća
Mazrek su osuđena, ali su posle rata prebačeni u misiju UN na Kosovu. Još uvek
su na slobodi kao i ostali.
Na
primer, Hašim Taći, poznat kao Zmija je tražen od Interpola zbog organizovanja
bombaških napada. Isti taj Hašim Taći je premijer Kosova koji je u februaru
2008. proglasio nezavisnu Republiku Kosovo.
(Nastaviće se)
Reagovanje
javnosti
Nakon
emitovanja filma "Oteto Kosovo" na
RTS-u pojavili su se
komentari na sajtu RTS o emitovanom filmu. Prenosimo neke od
njih:
Nepostojanje
nacionalne strategije
Ovo
je podsetnik sa čime mi zaista imamo problem. Ovaj film treba emitovati još
mnogo puta, kao podsetnik gledaocima, da razmisle o strankama za koje su
glasali, čime se uopšte te stranke bave, o 28. 000 zaposlenih u administraciji
države, o 250 poslanika, a pri tome o oslabljenoj vojsci bez pravog
budžeta. Da li bi Izrael opstao sa
ovakvom vlašću i oslabljenom vojskom kakvu mi imamo?
Bane (neregistrovani) sreda
18.februar 2009, 11:56
Oteto
KOSOVO
Film
u potpunosti je istinit jer sam većinu doživeo i video lično na Kosovu. Dobro je
da je dokumentarac napravila strana televizija, RTS sigurno ima sve te snimke i
mnogo tog još potresnije i brutalnije samo što te materijale na Zapadu niko neće
da pusti jer im nisu od koristi. Italijanska televizija je skoro objavila sličan
dokumentarac može se videti na italijanskom jeziku "La guerra infinita". Bilo bi
dobro da RTS prevede i pusti ovaj film na srpskom
jeziku.
Miroslav (neregistrovani)
sreda 18. februar 2009, 13:46
Konačno
istina
Živimo
u Hrvatskoj, točnije u Rijeci i sretna sam da konačno istina izađe na vidjelo. I
ovdje imamo puno stanovnika albanske nacionalnosti koji se bave kriminalom i
svakojakim prljavim poslovima. Problematični su svugdje u svijetu. Imam osjećaj
da će i ovdje za 50 godina biti isto kao na Kosovu. Ovaj dokumentarac obavezno
prikazati i na hrvatskoj televiziji. Uz srdačan pozdrav Vaši vjerni
gledatelji
Anonymous (neregistrovan) sreda 18.februar 2009,
17:09
Oteto
Kosovo
Gledao
sam ovaj film na internetu i hvala Bogu da najzad i širi auditorijum ima prilike
da ga pogleda i na našoj televiziji. Film je sjajan, pogotovo imajući u vidu da
su ga snimali strani novinari i da nije delo naše domaće produkcije. Iskreno
preporučujem svima koji mogu da pogledaju ovaj film, ali takođe i da javite
svima koje znate u zemlji i inostranstvu da pogledaju ovaj film na "domaćoj" ili
satelitskoj RTS (iskreno se nadam da će ga RTS emitovati i preko satelita, što
bi imalo daleko veći značaj čak i od samog emitovanja za teritoriju Srbije).
Pored ovog filma, preporučujem svima da pogledaju i film jedne ruske televizije
koji sam takođe našao na internetu, na sajtu YouTube, a zove se
"Kraj-osuđeni na progonstvo". Na YouTube ćete ga naći ako ukucate
"Russian film about Kosovo 1/7". Videćete prvi deo filma, kad se završi ukucajte
"Russian film about Kosovo 2/7" i tako do "7/7". Vredi videti!
Miloš (neregistrovani) ponedeljak 16. februar 2009.
21:29