Do koske
Srbija trune
kao starorimska provincija, a njome vladaju tuđi gubernatori bez mandata
Prejaka reč za
plašljive uši
Šta su sve govorile evro-američke diplomate u Srbiji poslednjih deset godina, kome su nudile spasenje, kome novac i vlast, a kome okupaciju? Zašto je jedna rečenica ambasadora Rusije više citirana od svih gadosti koje su za jednu deceniju izgovorile sve diplomate Evrope i Amerike?
Nikola Vlahović
Kad je domaća evroatlanska grupa, specijalizovana za aplauze i zviždanje,
ove jeseni u Beogradu digla galamu do nebesa što je ambasador Rusije Aleksandar
Konuzin na skupu nazvanom "Formu bezbednosti", postavio jedno
logično pitanje ("Ima li ovde Srba?") i to u momentu dok jedinice
KFOR-a na Kosovu ruše Rezoluciju UN 1244, nikome nije palo na pamet da se
priseti kako su doslovno svi ambasadori takozvanih velikih sila Zapada, držali
lekcije, delili mandate, sastavljali vlade, planirali zaduživanja, organizovali
razoružavanje, i uopšte, vodili u Srbiji okupacionu politiku u punom smislu tih
reči...
Primera ima puno, ali, treba podsetiti da je, ova sadašnja vlada
neformalno predstavljena na početku svog mandata u beogradskom Domu omladine od
strane američkog ambasadora Kamerona Mantera, kojom prilikom je on
obavestio srpsku javnost kako će izgledati buduća "politička supstanca
te vlade". Nije se ni trudio da prikrije ono što su svi znali, da o
političkoj sudbini Srbije odlučuje njegova ambasada i on lično!
Prethodno je Manter to i najavio na promociji programa "Društvene
mreže", kad je samouvereno rekao da je potpuno siguran da će u Beogradu
biti formirana proevropska vlada. Udvorička i kukavička Radio-televizija Srbije,
18. juna 2008. godine prenela je njegovu izjavu da će Sjedinjene Američke
Države (SAD) Srbiji dati veliku pomoć, ukoliko proevropska vlada bude
formirana! To nije prvi slučaj da američke diplomate javno korumpiraju nekoga,
ali kada uzmu slobodu da to rade, onda su u pitanju države bez zaštite, male i
sirote zemlje takozvanog trećeg sveta.
Još ranije, krajem 2006. godine, američki ambasador Majkl Polt
pokušao je da "kreira javno mnenje", tako što je pozvao kod sebe sve
glavne urednike takozvanih velikih medija u Beogradu, nudeći im mnoga dobra
u znak zahvalnosti, ako ubede javnost u Srbiji da je albanska nezavisnost
na Kosovu i Metohiji neminovna!
U presretnutoj diplomatskoj depeši
poslatoj iz američke ambasade u Beogradu pod oznakom "07
Belgrade1733", a koju poseduje sajt "Vikiliks", a u vezi sa
akcijom Majkla Polta, piše da su američke diplomate u zatvorenim razgovorima sa
predsednikom Srbije Borisom Tadićem izrazile očekivanje da će on zajedno s
njima upravljati procesima posle proglašenja albanske nezavisnosti na Kosovu i
Metohiji!
Do javnosti u Srbiji nije došao ni podatak da je od strane američke
administracije dat nalog ambasadama u državama "saveznicama" (pa i
Turskoj) da "utiču na države domaćine" da ove pošalju demarš Crnoj
Gori, samo zato što predsednik Filip Vujanović nije pozvao Albance s
Kosova i Metohije na neki međunarodni skup na Cetinju 2009. godine!
Šta treba reći na okolnost da je baš američki ambasador u Prištini, Kristofer
Del, rušeći ustavni poredak Srbije, ali i bilo kakvu predstavu o
parlamentarizmu kod Albanaca, jednostavno izvadio koverat iz džepa i proglasio
do tada potuno nepoznatu ženu, Atifete Jahjagu, za predsednicu
samoproglašene države!
Ohrabreni ovakvom američkom nediplomatskom i siledžijskom politikom,
krenuli su tim putem i drugi ambasadori nekih zapadnih zemalja gde su se po
pravilu isticali ambasadori Nemačke, Francuske i Velike Britanije. Tako je
svoju diplomatsku sezonu završio i pokojni Andreas Cobel, kratkotrajni
ambasador nemačke u Srbiji, koji je prethodno korumpiran od narko kartela na
Kosovu, da bi "lobirao" za nezavisnost samoproglašene republike.
Nije bolji od njega ni sadašnji nemački ambasador Volfram Mas,
koji se potrudio da Srbima objašnjava kako NATO bombardovanje nije bilo upereno
protiv njih! Tu temu je "obogatio" tako što je oštro kritikovao sve
koji bombardovanje 1999. godine zovu "zločinačkim". Još je dodao:
"...Moram da kritikujem
vlasti u Srbiji što i same još uvek koriste termine poput NATO bombardovanje.
Zamislite da šetate ulicom Kneza Miloša i da vas vaše dete upita: Tata, ko je
ovo uradio? Vi ćete mu odgovoriti: NATO. I šta onda očekujete od tog deteta da
misli o NATO? Za razliku od toga, ja sam kao mladić u Nemačkoj gledao ruševine
u mom gradu, ali ja nisam mrzeo onog ko je tu učinio jer je bilo onih koji su
mogli da mi kažu zašto je to učinio".
Mora da je njegova ekselencija Volfram Mas zaboravio ili mu nisu
rekli: pre desetak godina, građani Nemačke nisu odobrili promociju knjige „Genocid
na Jevrejima", nego je 90
odsto građana to kapitalno delo bojkotovalo kao neistinu!
No, dato mu je da se u Srbiji služi svim i svačim, pa tako i klasičnom
američkom metodom; ohrabri, pohvali, ponudi nadu: "...Bilo mi je toplo
oko srca kada sam video DS, SNS, SPS, G17 i LDP na sastanku sa Gvidom
Vesterveleom kako složno izjavljuju da im je integracija u Evropsku uniju
prioritet broj jedan. To je fantastičan napredak u odnosu na pre tri
godine!".
Tako radi i govori ambasador Nemačke, tako rade i govore već godinama sve
diplomate sa Zapada prema kojima je američka diplomatija blagonaklona. Nije
greh niti diplomatski skndal kad u Jagodinu, ispod Palmine hladovine na
lokalnoj slavi sedi britanska ambasador Stiven Vordsvotr i divani o tome ko će
sa kim u Srbiji da se ujedinjava i razjedinjava, ali je diplomatski skandal i
greh kad njegova ekselencija Aleksandar Vasiljevič govori u Topoli o tome da
"Srbija nije sama".
Zašto je toliko zasmetala dobronamerna opaska ruskog ambasadora, čoveka
koji je svojim bićem, karakterom i delovanjem, pokazao samo dobru volju svoje velike
domovine, i ukazao na to da ovdašnja pravoslavna Srbija, ni na Istoku ni na
Zapadu, nije sama? I, kakvi su to evro-američki prijatelji Srbije, koji
ohrabruju ovu zemlju na potpuno samoubistvo?
Događaji koji slede, odgovoriće uskoro na oba pitanja. Odgovori će biti
bolni, ali će mnoge otrezniti.