(H)umorna priča

 

Šta se događa kada car promaši i temu i vreme

 

Nije Srbija Šervudska šuma Robina Huda

 

U stvari, nije mi jasno, care, zašto si se okomio na bogate. Što nisi kritikovao siromašne? Mogao si komotno reći kako je nepristojno biti siromašan u ovoj državi. I da svi treba da se ugledaju na naše bogataše, koji su ne nepristojno, nego pristojno bogati. Svi su to mogli da urade, a zašto nisu? Zašto su se neki zadovoljili da budu srednja klasa?! Zašto su se neki zadovoljili da budu siromašni i nepristojno siromašni?!

 

 

Piše Nebojša, nepristojno zadužen (čitaju oni koji bi nepristojno da se zapričaju)

 

U ponedeljak je evro vredeo 103,0046 dinara. Da li vam je bolje ili gore nego pre dva ponedeljka, to vi najbolje znate. U Vladi kažu - bolje je. U bankama kažu - bolje je. Da li vam je stvarno bolje?

Kako se kaže, da nije žalosno - bilo bi smešno. Car je otkrio rupu na saksiji i svrstao se u pronalazače. Sledeće što očekujem da otkrije jeste topla voda. Možda će otkriti, ali nikome neće reći da se topla voda pravi u toplani, a kako dolazi do nas, tek treba utvrditi.

Tako je i car utvrdio da u ovoj pristojnoj zemlji ima nepristojno bogatih ljudi.

Sve me ovo podseća na neka prethodna vremena, kada se doživotni car obraćao radničkoj klasi i poštenoj inteligenciji. Što bi značilo: ako si školovan i pametan, odmah si pokvaren i nepošten. Svoje poštenje moraš da dokazuješ ili da budeš siromašan, pa si onda pošten. E lepe li priče u Smederevu. Car pričao, pa se zapričao.

Otišao Milojko kod popa da se ispovedi, pa reče popu: "Stao ja sa komšinicom Milojkom. Pričali, pričali, pa se zapričali i tako ja nju opalim." "Dobro", reče pop, "komšinica ti je. Nije to neki greh. Imaš li još šta?" "Imam", reče čovek. "Stao ja sa svastikom Milosavom da popričamo. Pričali, pričali, pa se zapričali, pa ti ja opalim i nju." "Dobro. Svastika ti je. Nije ti ni to neki greh. Imali još šta teže?" "Ima", reče Milojko. "Stanem ti ja sa komšijom da popričamo. Pričali, pričali, pa se zapričali, pa opalim ja i njega." "Znaš šta Milojko, ajd idi ti kući", reče pop," da se mi ne bismo zapričali."

Tako je i car pričao, pa se zapričao. Sve nam je tajne otkrio u poslednjih petnaestak dana. Te kako ima onih koji imaju para, pa ih ne drže u ovoj zemlji, nego sve po nekim ostrvima. Pa onda kako bi trebalo da te iste pare vrate u zemlju i da se prijave i kažu koliko treba poreza da plate. Apelovao je na njihovu savest i - ništa. Pa su oni predložili da umesto da plate porez i vrate pare, to odrade dobrovoljnim radom i pomognu državne firme koje propadaju.

E moj care, baš si naivan. Lakše im je zdrav zub izvaditi nego pare da vrate. A to kako oni pomažu državi, to već znamo. Doduše zakasnio si jedno deset godina sa njima, al' čini mi se da su to tvoji puleni, ili bar tvoje partije, koji su kupovali šećerane za evro, fabrike bez novaca, prodavali mašine i vraćali ti prazne hale i nezaposlene radnike.

Nisu to, care, nepristojno bogati - to su, da te podsetim, lopovi i prevaranti. A bojim se, care, da ih i sada imaš oko sebe. Nisi valjda plavuša da ne shvataš šta rade. To što ih ne vidiš šta rade nije stvar dioptrije, već stvar opredeljenja.

Samo ti pričaj, pričaj. A što se tiče Evropske unije, tu si se već zapričao. Sve ste evropske sisteme otimanja para od naroda usavršili. Šta će nam onda Evropa?! Znate vi da mažnjavate pare od naroda i bez njih. Pokojeg doduše gubitnika i žrtvujete, da narod ima o čemu da razglaba.

Sada ste jedno mesec dana mirni. Narod se više zanima za svetsko prvenstvo u fudbalu nego šta vi radite. Možete da pričate i zapričate se o čemu hoćete, neće raja ništa primetiti. Posle im samo ispostavite račun.

Da li će račun biti novi sateliti ili evro od 110 dinara, pa će svi redom dići ruke od vraćanja kredita i ispostaviti nesposobnoj vlasti nove račune siromaštva, ostaje da se vidi.

U stvari, nije mi jasno, care, zašto si se okomio na bogate. Što nisi kritikovao siromašne? Mogao si komotno reći kako je nepristojno biti siromašan u ovoj državi. I da svi treba da se ugledaju na naše bogataše, koji su ne nepristojno, nego pristojno bogati. Svi su to mogli da urade, a zašto nisu? Zašto su se neki zadovoljili da budu srednja klasa?! Zašto su se neki zadovoljili da budu siromašni i nepristojno siromašni?!

To su prava pitanja.

Jer, kako car reče, imamo i nepristojno bogatih. Loše zvuči za zemlju koja hoće da živi u blagostanju i u kojoj svi treba da budu nepristojno bogati.

Imam utisak, care, da si malo omašio vreme u kojem živiš. Niti je ovo Šervudska šuma, niti si ti Robin Hud.

I na kraju, slavni Valter je proslavio 77. rođendan. Neka mu je sa srećom. Priča se da je poslednja Hitlerova želja bila - Ubijte Batu Živojinovića.

 

 

 

 

 

Nisu to, care, nepristojno bogati - to su, da te podsetim, lopovi i prevaranti. A bojim se, care, da ih i sada imaš oko sebe. Nisi valjda plavuša da ne shvataš šta rade. To što ih ne vidiš šta rade nije stvar dioptrije, već stvar opredeljenja

 

 

 

Samo ti pričaj, pričaj. A što se tiče Evropske unije, tu si se već zapričao. Sve ste evropske sisteme otimanja para od naroda usavršili. Šta će nam onda Evropa?!

 

 

E moj care, baš si naivan. Lakše im je zdrav zub izvaditi nego pare da vrate. A to kako oni pomažu državi, to već znamo. Doduše zakasnio si jedno deset godina sa njima, al' čini mi se da su to tvoji puleni, ili bar tvoje partije, koji su kupovali šećerane za evro, fabrike bez novaca, prodavali mašine i vraćali ti prazne hale i nezaposlene radnike.