(P)likovi

Bojan Pajtić, predsednik vlade AP Vojvodine, ljubitelj zgodnih momaka i spomen-ploča

Ploču svoju ljubim

A. Nađ

Predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Bojan Pajtić natprirodno je obdaren čovek. Obavljajući tu funkciju uspeo je da odbrani magistarski rad, a potom i doktorsku disertaciju na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, na Odeljenju za mađarski jezik! Stekao je i zvanje docenta, potom vanrednog profesora. Nauka i politika - ruku pod ruku. Koliko traje radni dan gospodina Pajtića?

Osim nauke i politike, gospodin Pajtić ima i druge ljubavi. Jedna od njegovih ljubavi je i mladi Novosađanin, arhitekta, vedrog duha i bez kompleksa, Vladan Varićak.  Gospodin Pajtić obožava nemačkog ministra spolnih poslova Gvida Vestervelea.

Gospodin Vestervele je, odlazeći u službenu posetu Japanu, poveo svog dečka, svog izabranika. Konzervativna japanska diplomatija bila je na mukama, kako da ispoštuje protokol. Jer, po carskom protokolu, ministri idu u salu za prijem sa ministrima, a ministarske supruge se druže sa ministarskim suprugama. Gvido je poveo dečka i japanska diplomatija je bila u šoku. U šoku se našla i većina građana u Nemačkoj, jer je Gvido izabranika svog srca vodio o državnom trošku, a ovaj je, tom prilikom, ugovarao biznis o trošku poreskih obveznika Nemačke.

I gospodin Pajtić voli da putuje sa svojim dečkom, takođe o državnom trošku. Vladan Varićak je arhitekta, poznat lik u Novom Sadu, i Bojan ga je vodio u SAD kao člana svoje delegacije. Svoju službenu suprugu je ostavio u Novom Sadu. Vladan voli američku arhitekturu. Put je plaćen iz budžeta Izvršnog veća Vojvodine! I preplaćen. Jer, gospodin Varićak je na putu, gostujući kod Ujka Sema, izgubio lična dokumenta. Naši izvori kažu da su dokumenta uzeli agenti FBI, kada su proveravali krevet u kojem su spavali Bojan i Vladan. Čudni su ti Ameri, njihovi agenti ladno zaviruju pod pokrivače svojih političara i javnih ličnosti, love ih po klozetima, po parkovima i najluksuznijim hotelima, pa i na privatnim rančevima, da im uslikaju gole zadnjice.

Bila je velika frka u našem konzulatu. Hitno su mu izdali putni list, strahujući od odmazde gospodina Pajtića, koji je partijski drug  srpskog predsednika Borisa Tadića. Gospodin Pajtić nije Tadićev miljenik, predsednik se oštro suprotstavio stranačkim kolegama da Bojan bude premijer Srbije. Gurao je svog miljenika, malog Vuka Jeremića, udatog Tadić.

Koliko je Vladan Varićak u Bojanovom srcu, svedoči i podatak da je Vladanu organizovao izložbu vozića u sali Izvršnog veća Vojvodine. Kompozicija je, poznajući novosadske političare, sigurno bila mnogo, mnogo dugačka.

Pokrajinski premijer, kako Bojan voli da ga oslovljavaju u medijima, žestoko stoji iza svog izabranika...

Jedan profesor i njegov sin student, i njegova kompletna ekipa sa arhitekture, prepoznali su Varićaka (Pajtićevog dečka) kao geja. (Interesantno je da je prethodno taj profesor kao Varićakov komšija, koji stanuje u garsonjeri ispod njega, bio na piću kod ovoga i vratio se u svoj stan zatečen činjenicom da je prepoznao u "dobrom komšiji" pedera.)

Od tada su studenti razvili nekoliko sajtova na kojima su opisali strasti gospodina Varićaka. 

Bilo je to bezopasno sve do dana kada je prvi put pomenut, na tim sajtovima, njegov dečko Bojan Pajtić.

Sutradan su se na vratima profesorovog stana pojavili ljudi u plavim uniformama, maltretirali i ispitivali profesorovog sina i pripretili mu izbacivanjem sa fakulteta. Čak su i organizovali čitav krug profesora Arhitektonskog fakulteta koji su imali zadatak da naprave medijski linč, kao i linč na internetu pomenutog studenta i cele grupe, i da na taj način pripreme izbacivanje sa fakulteta.

Ipak, u delu grupe profesora prevladao je duh intelektualca pa se nisu poveli za osvetom. Akcija nije uspela. Ali pritisak je postigao svrhu, dečko i otac su prepadnuti. Sada ćute - nema oglašavanja na internetu.

Pominjanje imena Bojana Pajtića u pokrajinskim medijima, čak i u privatnim razgovorima, dozvoljeno je samo ako se o njemu priča sve najbolje. Ne sme se pominjati njegovo detinjstvo u Senti, biografija njegovog oca Lazara, raščinjenog sveštenika, koji je izgubio glas kada je svoju popadiju zatekao u krevetu s kumom, kao ni Lazin ponovni povratak u Srpsku pravoslavnu crkvu, te donacije od pola miliona evra koje je Bojan Pajtić iz budžeta Vojvodine dao svom  ocu Lazi za obnovu Tekelijanuma u Pešti...

O pljačkama Bojana Pajtića treba ćutati. Dečko napućenih usana voli evre. I dolare. To mu je u krvi.

Ipak, velika strast dr Bojana Pajtića, doktora nauka i profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu, mnogo inspirišu spomen-obeležja. Ploče na kojima piše da je most svečano pustio u rad dr Bojan Pajtić, da je renovirani javni klozet presecanjem svečane vrpce otvorio dr Bojan Pajtić...

Presecanje vrpce obožavao je i pokojni Josip Broz, pa za njim i svi srpski političari. Pajtić ih je nadmašio. Toliko se uživeo u ulogu ktitora, bez priloga, da se smučio i Nenadu Čanku, koji ga je javno oterao k vragu.

Bahanalije i perverzije vlastodržaca upropastile su mnoga carstva i imperije. Srbija, a u njoj i Vojvodina, najsiromašnija je zemlja u Evropi, a možda i na planeti. Srbija nije imperija, a Bojan i njegova žuta sabraća ipak računaju na svoju besmrtnost.

 

Koliko je Vladan Varićak u Bojanovom srcu, svedoči i podatak da je Vladanu organizovao izložbu vozića u sali Izvršnog veća Vojvodine. Kompozicija je, poznajući novosadske političare, sigurno bila mnogo, mnogo dugačka.