https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na ni{anu

Na nišanu

 

Zašto je Srbija zemlja izgubljenog suvereniteta, i ko upravlja njenim institucijama

 

Vučićeve londonske magle i vidici

 

Pred kraj leta 2013. godine, nadahnut sopstvenim vladarskim ludilom, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, dopisao je još jednu stranicu u prebogatoj istoriji srpske političke satire rekavši: "Srbija i srpska vlada sada imaju neuporedivo bolju međunarodnu pravnu poziciju nego pre godinu dana i ja strahujem da iznesem podatke pojedinih ugovora koje su pravile bivše vlade, jer bi neko u inostranstvu mogao da se zapita- kakva je ovo zemlja?". Zaista, kakva je zemlja u kojoj haraju lopovski investicioni fondovi kojima upravljaju "obaveštajne zajednice" onih država koje već dve decenije ponižavaju Srbiju? Kakva je to država u kojoj preobraćeni radikal vrši dužnost britanskog kaplara koji postrojava Srbe na Kosovu, deli pedagoške lekcije i štiti tekovine demokratske pljačke? 

 

Nikola Vlahović

 

Prvi potpredsednik vlade Srbije deluje samostalno. Ne polaže računa nikome. Ni vladi ni parlamentu ni narodu. Ali zato o svom delovanju redovno obaveštava vrh britanske obaveštajne službe MI6. Srbija je, zahvaljujući ljudima poput Aleksandra Vučića, i dalje njihova "zona odgovornosti". Pod njegovom zaštitom nalazi se onaj deo nevladinog sektora koji se bavi nečasnim poslom prodaje nacionalnih interesa. Zahvaljujući njemu, akteri epohalne demokratske pljačke još uvek uživaju u plodovima otimačine a opljačkani novac leži na stranim bankama.

Srbija bi morala da uči od velikih zemalja i stabilnih vlada. Rusija se jednim potezom otarasila stranih  "posmatračko-obaveštajnih" organizacija. I to nije ugrozilo njenu spoljnu i unutrašnju trgovinu, niti njenu saradnju sa ostatkom sveta...

Nedavno je ruska Duma usvojila zakon kojim se nevladine organizacije finansirane iz inostranstva nazivaju "stranim agentima".  Pravi povod donošenja tog zakona, bilo je delovanje organizacija za praćenje izbora "Golos", koju finansira vlada SAD. Ovim zakonom, uvedena su stroga ograničenja u radu nevladinih organizacija za koje Kremlj proceni da na bilo kakav način učestvuju u političkoj aktivnosti. Ipak, ako se i usude da učestvuju u "kreaciji" političkog života u Rusiji, prema tom zakonu, svaki materijal koji takve grupe distribuiraju mogu biti objavljene samo uz vidno istaknuto upozorenje da su njegovi autori "strani agenti".  Osim toga, zakon je predvideo da takve organizacije moraju da dostave detaljan kvartalni izveštaj o svom poslovanju, što do skora nije bio slučaj, nego je njihovo poslovanje bilo stroga tajna.

Ovakav stav ruske Dume mnogima je u Srbiji zazvučao kao nedemokratski, ali, svako ko poznaje sudbinu bivših sovjetskih republika nakon pada komunizma i dolaska zapadnih institucija za drobljenje država i naroda, vrlo dobro zna da drukčije i nije moglo biti.

Naime, poučeni gorkim iskustvom iz doba Jeljcinove vladavine, kada su širom nekadašnjeg sovjetskog bloka počele da haraju američke i zapadnoevropske nevladine organizacije (huškajući na separatizam, navodeći na rasprodaju nacionalnog blaga, stvarajući paralelnu političku moć), Putinova Rusija je odlučila da se tome usprotivi zakonskim sredstvima. U protivnom, čak i tako velika i moćna država, bila bi u relativnom kratkom roku pretvorena u deponiju civilizacije.

Na žalost, na takvu deponiju danas ponajviše liči Srbija, zahvaljujući tome što njene korumpirane vlade nisu htele da se na adekvatan način obračunaju sa evroameričkim ekonomskim ubicama, mračnim savetnicima, armijama špijuna, kulturnim genocidom, stalnim spiskovima novih zahteva zbog besmislene težnje ka ulasku u Evropsku uniju, ponižavanjima pred najnižim evroatlanskim činovnicima koji svrate povremeno da uriniraju na sve što je srpsko...Zbog svega toga, slika savremene Srbije izgleda kao da je skinuta sa platna slavnog holandskog slikara Pitera Brojgela, prepuna izluđene sirotinje i mršavih uličnih pasa.

 

Izrod o preporodu

 

 Nakon trinaest godina od pada Miloševićevog režima, nema više ni traga od domaćih institucija, skoro da više ne postoji nijedan domaći standard, kako u zdravstvu, tako i u školstvu, vojsci, policiji, pravosuđu...Sve se, na najvulgarniji način kopira iz Evropske unije i SAD.

Nije sporna prirodna potreba Srbije da bude otvorena za protok ljudi, robe, kapitala, novih ideja, razmene dobara...Ali, ovde nije reč o tome. Na sceni je sistematsko ubijanje Srbije, promena njenog ličnog opisa, zatiranje nacije, promena granica, uništavanje jezika, kulture, gaženje svih moralnih načela, brutalno falsifikovanje istorije...Ovakav slom ne dešava se ni u jednoj savremenoj evropskoj zemlji, bez obzira što je većina njih u članstvu Evropske unije i što je većina sačuvala svoj suverenitet, kako ekonomski i politički, tako i kulturni i svaki drugi.

Uprkos tome, u sred agresivne otimačine dela državne teritorije Srbije, Aleksandar Vučić, novi samozvani "preporoditelj" države (od Srba je, prema sopstvenom priznanju, digao ruke!), dovodi "specijalne savetnike" iz zemalja koje su priznale Kosovo kao nezavisnu albansku državu. Ali, bez obzira na to što se danas bavi raspamećivanjem Srba na Kosovu i svih građana unutar ostatka Srbije, ubrzo će i Vučić da shvati puni smisao one gorko-šaljive makedonske narodne poslovice koja glasi: "...U tuđega tatka, pogolema p...tka". Ali, dok se to ne desi, trajaće i dalje razaranje ove države i njenih dobara. 

 

 

Investicioni kriminal

 

 

Neposredno nakon zavođenja takozvane demokratske vlasti u Srbiji, pojavile su se i čitave horde privredno-obaveštajnih organizacija koje su se ustoličile na ovom delu Balkana, bolje nego kod svoje kuće. Na njihovoj meti su sve državne institucije, počevši od Vlade Srbije pa naniže, prema lokalnoj samoupravi.

Jedan od najboljih primera kako evroameričke korporacije pretvaraju male države u "otvoreno društvo", a zapravo ih svode na nivo najobičnije kolonije, desio se 2004. godine prilikom izgradnje kargo centra na aerodromu u Surčinu, čija je vrednost procenjena na oko  100 miliona dolara. Kao investitor se pojavila se firma „Dyncorp" iz SAD. Treba znati da su iza „Dyncorpa", kao finansijske i konsultantske kompanije, stajale sve same "zvezde" srpske propasti iz devedesetih: Robert Gelbard, bivši specijalni izaslanik Bila Klintona na Balkanu, Vilijam, šef misije OEBS na Kosovu i Metohiji, bivši generali vojske SAD, penzionisani agenti CIA, diplomate na raspolaganju američkoj administraciji, pa čak i Agim Čeku, u to vreme komandant takozvanog Kosovskog zaštitnog korpusa! Važno je pomenuti i to da "Dyncorp International" kao privatna kompanija spada među prvih dvadesetak "ugovarača" američke vlade, da je centrala firme je u Restonu, u Virdžiniji, te da je pružala usluge za američku vojsku na područjima svih većih ratišta, kao što su bili Bosna, Somalija, Haiti, Kolumbija, Kosovo i Kuvajt. U Srbiju se "Dynacorp" nije ušunjala tek tako, nego je platila koliko treba (i kome treba) da zauzme jedan od strateški najvažnijih transportnih centara u regionu.

Na isti način deluju gotovo sve strane institucije, s tom razlikom što neke od njih dolaze kao pravi okupatori, zahtevaju od porobljenog domaćina najbolji smeštaj, najbolji poslovni prostor  i apsolutnu poslušnost. Malo je građana u Srbiji koji znaju da se kancelarija NATO pakta u Srbiji nalazi u zgradi Ministarstva odbrane, da se kancelarija Međunarodnog monetarnog fonda nalazi u sred Narodne banke Srbije, da je Beograd...

Osim klasične špijunaže, Srbiju dana kupuju i razaraju javnosti potpuno nepoznati investicioni fondovi iz Amerike, Nemačke, Velike Britanije, Austrije, pa čak i Mađarske, koji imaju zadatak da Srbiju osakate na svaki mogući način. Najpre prema "modelu" nekadašnjeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera koji je primenjivan na južnoazijske narode("...dovoljno je da ih ostavimo bez hrane").

Investicioni fondovi koji su u Srbiji već pustili svoje pipke, porobili ili sasvim uništili domaću proizvodnju, imaju svoje ime. Iz nekog razloga srpska javnost ništa ne zna o njima. Važno je pomenuti neke od njih: Intel Capital (Nemačka/SAD), Crimson Capital (SAD), Libertas Capital (Velika Britanija), Primus Venture Capital (Mađarska), VP Eastern Europe Rebate (Nemačka), Technology Venture Capital Facility pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).

Već je poznato da se EBRD u Srbiji pojavljuje ne samo kao banka nego i kao investitor, i to u "projektima" koji su, slobodno govoreći, kriminalnog tipa, jer su mnogi od njih pokrenuti mimo važećih zakona. Ali,  korumpirani srpski "voždovi" uvek nude više: zakon nije problem-zaobići ćemo ga!

 

 

Lovočuvari u Srbiji

 

 

Kad god se neki retki glas usprotivio ovakvoj pljački državnih dobara u Srbiji, ili bilo kakvoj drugoj vrsti strane agresije zamaskirane u ljudska prava i slobode, armija nevladinih organizacija (NVO) je kolektivno ustajala da zaštiti svoje donatore. Srbija je prepuna lažnih humanitaraca. U njoj deluju Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava...

Svi oni služe samo svome donatoru i politici one države odakle novac dolazi.

Pojedini pokreti i organizacije koji su razapeti na krst zbog suprotnog mišljenja, sa razlogom tvrde da je delovanje pomenutih NVO je u najgrubljem sukobu sa interesima građana Srbije i Republike Srbije i njenim zakonima, te da im je, zapravo, osnovni cilj urušavanje državnog poretka i suverenosti zemlje, kao i politička propagandna za njeno teritorijalno rasparčavanje, prilikom koje koriste najotvoreniji govor mržnje i diskriminaciju prema Srbima u njihovoj matici državi. Vodeći sa nepreglednog spiska nevladinih organizacija u Srbiji na najgrublje načine otvoreno krše Ustav i zakone, vršeći teška krivična dela protiv ustavnog poretka.

Prema javno raspoloživim podacima, u Srbiji deluje više od 5000 stranih privrednika. Onih koji odlučuju o ekonomskoj sudbini Srbije, koji presudno deluju na odluke vlade Srbije, ima tek dvadesetak. Navažniji među njima su ovde zaštićeniji od svakog državnog službenika, a na usluzi im, bespogovorno, stoji kompletan državni aparat, svi državni resursi, sva potrebna logistika, kao i finansijska pomoć iz budžeta. Nigde u svetu takvih uslova za rad nema.

Ali, kako je Srbija svedena na običnu koloniju, sve je moguće, pa i to da, na primer, direktor preduzeća „Fijat automobili Srbija", Đovani de Filips, krajem decembra 2009. godine uplati 98 miliona evra i postane većinski vlasnik Fabrike automobila u Kragujevcu sa 67 odsto kapitala, a onda Srbija kao manjinski vlasnik daje iz budžeta ovom italijanskom biznismenu najmanje 300 miliona evra čistog novca!

Među najmoćnijim ljudima koji su obeležili epohu demokratske pljačke u Srbiji, svakako je i Ćel Marten Jonsen, direktor „Telenora", norveškog mobilnog operatora, koja je sa Demokratskom strankom i mešetarima iz G-17 otvorenom korupcijom došla do toga  da  danas obrće milijarde na srpskom tržištu. Za uzvrat,  družina oko Mlađana Dinkića i Borisa Tadića dobila je norveške pasoše, i stotine miliona na računima. 

Među pravim "gazdama" Srbije, našla se svojevremeno i direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Hildegard Gacek, diskretna žena koja se čuvala srpske javnosti kao žive vatre. Od preko dve milijarde evra koje je EBRD investirala, uglavnom u infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i kompanije, većina od toga je završila u rukama srpskih tajkuna i Demokratske stranke. Pre dolaska u Beograd, Hildegard Gacek je 25 godina radila u velikoj Britaniji, a onda, nakon pada komunizma, odlazi na Kavkaz i u Rumuniju, sa zadatkom da ostvari projekat finansijskog porobljavanja ovog dela bivšeg istočnog bloka. I delimično uspela u tome.

Kao retko ko u porobljenoj istočnoj Evropi, Srbija može da se pohvali kako u njoj stoluje sama elita međunarodnih trgovinskih mešetara. Među njima se godina isticao i Skip Bornhiter, inače regionalni direktor kompanije „Filip Moris" za jugoistočnu Evropu, koji je bio i predsednik Američke privredne komore u Srbiji.

I Bronhiter, kao i svi ostali koji suštinski upravljaju Srbijom, diktira pravila igre. Između ostalog, dovoljno je moćan da vladi Srbije sugeriše visinu akciza na duvan i time ošteti budžet Srbije. Od kako su Aleksandar Vlahović i Božidar Đelić na skandalozan način prodali Duvansku industriju Niš ovoj kompaniji, Srbija je ostala uskraćena za nekoliko milijardi evra prihoda.

 U julu mesecu 2010. mesto šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji zaposednuo je Lu Befor. Od tada, njegova je reč poslednja kad je u pitanju finansiranje putogradnje u Srbiji.  Ali, kao i njegov prethodnik Sajmon Grej, koji je sedeo u Beogradu i određivao čak i ko će biti izvođač radova, i Lu Befor verno sprovodi politiku Svetske banke koja, zajedno sa EBRD drži više od polovine srpskog duga pod svojom kontrolom.

Srbijom direktno i indirektno upravlja i  Majkl Harvi, direktor Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) za Srbiju. Od 2001. godine USAID je investirao preko 725 miliona dolara, ali čak ni ambasada SAD ne zna šta ustvari USAID radi u Srbiji, niti gde i kako troši novac američkih građana.

Bivši ambasador Velike Britanije u Beogradu, Majkl Devenport, još od novembra meseca 2010. godine, posredno ili neposredno korodinira rad pomenutih ljudi. Pre toga, bio je direktor Direktorata za Rusiju, centralnu Aziju i Južni Kavkaz u Forin ofisu u Londonu. Između 2007. i 2010. savetovao je ministre inostranih poslova o odnosima Velike Britanije sa Rusijom i širim regionom (tu se podrazumeva i Srbija!) i bio je zadužen za mrežu od 12 diplomatskih predstavništava i sa kompletnim obaveštajnim centrima.

 

 

Vučić na brifingu kod direktora MI6 u Londonu

 

Niko u Srbiji, pa ni oni koji su o tome morali da budu obavešteni, poput vlade ili parlamenta, nije obaveštena da je Aleksandar Vučić  tokom oktobra meseca bio "dragi gost" u Londonu, ali i da je bio "na raportu" kod šefova britanske obaveštajne službe MI&, za koji obavlja radne zadatke. anski "Independent" se potrudio da  javnost u njihovoj zemlji ne ostane uskraćena za ovu informaciju, opa je objavio tekst čije delove je kasnije preneo i "Fajnenšl tajms". Zbog Srbije i srpske javnosti, Tabloid objavljuje prevod delova njegovih izjava koje je dao prilikom njegovog boravka tamo...

Znajući da će to goditi ušima MI6, "Indipendent" lepo piše o Aleksandaru Vučiću kao čoveku koga na Zapadu vide kao nekog ko je spreman da prihvati rizik, kao glasnika umerenosti i modernizacije, nekoga ko Srbiju vraća "u klub",  u opširnom članku posvećenom, kako ističe list, najmoćnijem političaru u Srbiji.

U ovom tekstu urađenom u najboljem maniru glorifikatora iz MI6, navodi se da je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je čovek koga na Zapadu vide kao nekog ko je spreman da prihvati rizik, glasnik umerenosti i modernizacije. Naravno, sve se vrti oko rpiznavanja Kosova, zbog čega je kompletna britanska vlada saglasna da Vučića zadrže na vlasti "još malo", dok se izbori na Kosovu ne završe i dok ne budu jasni rezultati njihovog okupatorskog posla u srpskoj pradomovini.

  Vučić je, podseća list, odlučio da će njegova stranka, sa najviše predstavnika u parlamentu, za sada nastaviti da podržava koaliciju predvođenu premijerom Ivicom Dačićem.

"...On sam će, naravno, igrati veliku ulogu u predstojećoj rekonstrukciji i nastaviti da ima dominanti uticaj na politiku vlade. Moderna srpska verzija Erla od Vorvika, poznatog kao tvorac kraljeva, je, čini se, ponovo trijumfovala", primećuje Indipendent. List saučesnički ukazuje da je poslednjih nekoliko meseci situacija bila grozničava.

"Išao je (Vučić) na Kosovo da postigne političko rešenje kao jedan od uslova za pridruživanje Srbije EU. Isti trag ga je odveo u Brisel na sastanak sa baronesom Ešton, visokom predstavnicom EU za spoljne poslove, dokazanim saveznikom", piše britanski list.

Prema tom sporazumu, Beograd će prihvatiti da administracija kosovskih Albanaca ima legalno pravo na čitavu teritoriju Kosova, mada će srpska manjina imati sopstvene policijske snage i sudski sistem, navodi list.

"Uslovi nisu idealni, ali su najbolji koje smo mogli da dobijemo, oni su nešto na čemu može da se gradi budućnost. Srbi su me ranije rado dočekivali. Istina je da se ovog puta nisu složili sa svim što sam rekao, ali su zahvalni što ništa nisam krio, otišao sam i objasnio situaciju direktno", rekao je Vučić za Indipendent.

Kada je reč o odnosima sa Britanijom, inače na uzlaznoj liniji, on je tokom nedavne posete Londonu imao korisne razgovore sa šefom diplomatije Vilijamom Hejgom i ministrom odbrane Filipom Hamondom, kao i direktorima službi MI6 i MI5, Džonom Sojersom i Endrjuom Parkerom.

Dok je bio u Britaniji, otišao je na plodonosan put u Škotsku kako bi razradio detalje sa šeikom Mohamedom o tome kako da "Etihad" iz Emirata preuzme udeo u novoimenovanoj kompaniji "Er Srbija".

"Britanska vlada snažno podržava Srbiju na našem evropskom putu i zbog toga smo im zahvalni. Veze će postati tešnje i britanska vlada će nas smatrati pouzdanim saveznicima. Naravno, razgovarali smo i o Kosovu, našim razlikama iz vremena rata, ali takođe i o onome šta je postignuto otada. Razgovarali smo o vojnim i političkim pitanjima i uživao sam u razgovorima sa Hejgom i Hamondom. Posebno sam uživao u razgovorima sa direktorima Mi 5 i Mi6, imamo zajedničke interese u borbi protiv terorizma", naveo je tada.

 

Čovek spreman da preuzme rizik

 

Čerdesetrogodišnji Vučić postao je neko koga na Zapadu vide kao čoveka spremnog da prihvati rizik, a sve više i u regionu, piše britanski "Indipendent", i dodaje da je mnogo radio na svojoj reputaciji kao glasnika umerenosti i modernizacije potrebne da se prevaziđu veliki problemi.

Indipendent podseća da je Vučić nedavno osudio masakr koje su srpske snage počinile u Srebrenici, u kojem je stradalo više od 8.000 Bošnjaka, kao "stravičan, užasan zločin koji je toliko strašan da bi svako trebalo da se stidi što neko, ko je u tome učestvovao, pripada tom narodu. " Ali, on je takođe istakao da se to dešavalo u vreme kada su "Srbima odrubljivane glave na Ozrenu".

Na pitanje da li je spreman da ode u Srebrenicu da oda poštu nastadalima, Vučić je insistirao da sa tim nema nikakav problem. Ali, želeo bi da bude siguran da njegova poseta neće biti pogrešno interpretirana i ili shvaćena kao provokacija za Bošnjake.

Srbija posebno mora da raskrsti sa starom navikom da mobiliše društvo za rat, kao što je činila toliko puta u prošlosti često s katastrofalnim rezultatima: "Leon Paneta (američki ministar odbrane) je jednom nabrajao u koliko ratova su Amerikanci učestvovali. Istakao sam da je Srbija mogla to bolje, a istakao sam i koliko smo takvih ratova izgubili", prisećao se Vučić.

"Kada su me upitali da li je tada bilo vreme da preispitamo našu strategiju, mogao sam samo da se složim. Bitke sa kojima se sada suočavamo nisu bitke sa pištoljima i tenkovima, već sa ekonomijom. Donosimo zakone kako bismo ubrzali izdavanje dozvole za planiranje, moramo da rešimo pitanje dugova i moramo da se borimo protiv korupcije. Razmišljamo o tome da dovedemo konsultante iz inostranstva da rade to, baš kao što smo radili sa našom avio-kompanijom i Etihadom", naveo je Vučić.

List citira Vučića da razmišlja o tome da dovede konsultante iz inostranstva, a jedan od savetnika koji se pominje je Dominik Stros Kan, a na opasku da taj čovek ima svojevrstan skandalozan "bagaž", Vučić odgovara da i "nije reč o njegovom privatnom životu, već o stručnosti koju poseduje. "

Jedan od njegovih saradnika rekao je kasnije: "Ono što on ( Vučić) misli jeste da je ovo Srbija i da ovde puno ljudi nosi svakakve vrste bagaža".

List konstatuje da Vučića ni sopstveni bagaž nije usporio, naprotiv: "Smatra se da mu daje kredibilitet - transformacija od demagoga do demokrate prihvaćena je kao istinska. Ostaje da se vidi koliko će mu lako pasti vođenje Srbije u Evropsku uniju i odnos poverenja i uzajamnih prednosti sa svojim bivšim neprijateljima", zaključuje britanski dnevnik.

 

A 1.

 

Raport redova Vučića

 

Da je u pitanju "redovan raport" Aleksandra Vučića u Londonu, govori i podatak da je početkom godine ( 6. i 7. marta 2013.), u svojstvu ministra odbrane Srbije došao da "položi račune". Britanski mediji su lakonski napisali da je imao "niz sastanaka" u Gornjem domu parlamenta, uključujući i onaj sa lordom Bozvelom koji je predsedavajući, sa članovima Komiteta za Evropsku uniju, kao i sa ministrom spoljnih poslova Vilijamom Hejgom, ministrom odbrane Filipom Hamondom, ministrom za Evropu Dejvidom Lidingtonom, ministrom za strategiju unutrašnje bezbednosti Endruom Murisonom  i jednim brojem britanskih funkcionera iz obaveštajnih službi MI5 i MI6. Opet je bilo Kosovo na dnevnom redu, kao i "rusko pitanje na Balkanu".

 

A. 2

 

Južnim tokom do spasenja

 

Protivnici energetskog sporazuma sa Rusijom (i njihovi sponozori u Londonu) uporno istrajavaju na prevarama! Prodaju NIS-a i dalje predstavljaju kao pljačku a izgradnju gasovoda Južni tok kao nastavak onoga što oni zovu "energetski nesporazum". Činjenice govore nešto drugo. Rusi su od najvećeg državnog gubitaša napravili respektabilno kompaniju koja puni budžet Srbije. Izgradnja gasovoda zaposliće 15.000 ljudi. Kada krene realizacija pripadajućih infrastrukturnih projekata, biće još i više zaposlenih, pokrenuće se celokupna industrija: mašinogradnja, građevinarstvo..

Rusija je najveći ekonomski partner Zapada, pre svega u Nemačkoj, sa kojom je prošle godine ostvarila rekordni obim robne razmene od preko 80 milijardi evra. Da nije tako, ne bi ove dve zemlje zajednički učestovale u izgradnji strateškog gasovoda Severni tok. Ako je partnerstvo sa Rusijom dobro za Nemačku, zašto ne bi bilo dobro za Srbiju i za izgradnju kraka gasovoda Južni tok?

Antiruska propaganda koja se danas u režimskim medijima (pre svega na RTV B92) vodi oko Južnog toka, samo je nastavak ranijih laži koja se vodila oko kupovine Naftne industrije Srbije (NIS) od strane ruskog državnog naftnog giganta Gazproma. Ali, kao što kaže jedna izreka, "samo je vreme nepogrešivo".

Za pet godina koliko Gazprom upravlja NIS-om ova kompanija je od gubitaša kojeg su plaćali građani Srbije postala jedna od najvećih i najuspešnijih kompanija u Jugoistočnoj Evropi koja je samo prošle godine na ime poreza u budžet Srbije uplatila skoro milijardu evra.

To je gotovo 15 odsto celokupnog budžeta Srbije za 2013. godinu. Udeo ove kompanije u našem BDP je čak 8.3 odsto, koliko i celokupne srpske poljoprivrede!

B 92 nije rekao da je NIS isplatio 12,4 milijardi dinara na ime dividendi, što je najviše u istoriji Srbije, pri čemu je republički budžet prihodovao oko 4,6 milijardi dinara. U sledeće tri godine NIS će u Srbiju uložiti dodatnih 1,5 milijardi evra što će biti snažan razvojni impuls za celokupnu privredu Srbije imajući u vidu da stotine malih i srednjih preduzeća rade kao dobavljači za NIS.

U Srbiji je namerno stvoren pogrešan utisak da je preduzeće "Južni tok" isključivo u ruskom vlasništvu. Najveći akcionar "Južnog toka" je ruski Gasprom koji ima polovinu vlasništva u zajedničkom preduzeću ali drugu polovinu poseduju italijanski ENI (20 odsto), francuski EDF (15 odsto) i nemački BASF (15 odsto). Sedište Južnog toka, čiji su vlasnici iz Rusije, Nemačke, Francuske i Italije nalazi se u toliko pominjanom švajcarskom gradu Cugu. U istom gradu gde je osnovano i zajedničko preduzeće Gazproma i Srbijagasa.

Južni tok će se od kompresorske stanice Ruskaja, na obali Crnog mora, prostirati morskim dnom dužinom od 925 kilometara, na dubini većoj od dve hiljade metara, do bugarske obale, a potom kopnenim putem u ukupnoj dužini od 1453 kilometara. Gasovod će imati četiri linije, kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara godišnje.

Izgradnja gasovoda započeta je u decembru prošle godine na Crnom moru, a završetak izgradnje i dostizanje punog kapaciteta od 63 milijardi kubnih metara godišnje očekuje se u 2018. godini. Alternativa gasovodu Južni i naftovodu Severni tok ne postoji, budući da je projekat gasovoda Nabuko na kojem su insistirale određene zapadne zemlje obustavljen zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Prema akcionom planu početak izgradnje gasovoda Južni tok u Srbiji planiran je za januar 2014. godine (mada će početi već u decembru 2013.) a završetak radova i početak isporuke gasa očekuje se dok kraja 2016. Dužina trase gasovoda kroz Srbiju iznosiće 411 kilometara, dok je očekivani kapacitet 40,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Od svega toga, Srbija će moći dugoročno da živi, da puni budžet i, što je najvažnije, neće više biti u koloni onih zemalja koje su energetski nezbrinute i čije ekonomije zbog toga propadaju.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane