Na nišanu
Zašto je Srbija zemlja
izgubljenog suvereniteta, i ko upravlja njenim institucijama
Vučićeve londonske magle
i vidici
Pred kraj leta 2013.
godine, nadahnut sopstvenim vladarskim ludilom, prvi potpredsednik vlade
Aleksandar Vučić, dopisao je još jednu stranicu u prebogatoj istoriji srpske
političke satire rekavši: "Srbija i srpska vlada sada imaju neuporedivo
bolju međunarodnu pravnu poziciju nego pre godinu dana i ja strahujem da
iznesem podatke pojedinih ugovora koje su pravile bivše vlade, jer bi neko u
inostranstvu mogao da se zapita- kakva je ovo zemlja?". Zaista, kakva
je zemlja u kojoj haraju lopovski investicioni fondovi kojima upravljaju "obaveštajne
zajednice" onih država koje već dve decenije ponižavaju Srbiju? Kakva je
to država u kojoj preobraćeni radikal vrši dužnost britanskog kaplara koji postrojava
Srbe na Kosovu, deli pedagoške lekcije i štiti tekovine demokratske
pljačke?
Nikola Vlahović
Prvi potpredsednik vlade
Srbije deluje samostalno. Ne polaže računa nikome. Ni
vladi ni parlamentu ni narodu. Ali zato o svom delovanju redovno obaveštava vrh
britanske obaveštajne službe MI6. Srbija je, zahvaljujući ljudima poput
Aleksandra Vučića, i dalje njihova "zona odgovornosti". Pod njegovom
zaštitom nalazi se onaj deo nevladinog sektora koji se bavi nečasnim poslom
prodaje nacionalnih interesa. Zahvaljujući njemu, akteri epohalne demokratske
pljačke još uvek uživaju u plodovima otimačine a opljačkani novac leži na
stranim bankama.
Srbija bi morala da uči
od velikih zemalja i stabilnih vlada. Rusija se jednim potezom otarasila
stranih "posmatračko-obaveštajnih" organizacija. I to nije
ugrozilo njenu spoljnu i unutrašnju trgovinu, niti njenu saradnju sa ostatkom
sveta...
Nedavno je ruska Duma
usvojila zakon kojim se nevladine organizacije finansirane iz inostranstva
nazivaju "stranim agentima". Pravi povod donošenja tog zakona,
bilo je delovanje organizacija za praćenje izbora "Golos",
koju finansira vlada SAD. Ovim zakonom, uvedena su stroga ograničenja u radu
nevladinih organizacija za koje Kremlj proceni da na bilo kakav način učestvuju
u političkoj aktivnosti. Ipak, ako se i usude da učestvuju u
"kreaciji" političkog života u Rusiji, prema tom zakonu, svaki
materijal koji takve grupe distribuiraju mogu biti objavljene samo uz vidno
istaknuto upozorenje da su njegovi autori "strani agenti". Osim
toga, zakon je predvideo da takve organizacije moraju da dostave detaljan kvartalni
izveštaj o svom poslovanju, što do skora nije bio slučaj, nego je njihovo
poslovanje bilo stroga tajna.
Ovakav stav ruske Dume
mnogima je u Srbiji zazvučao kao nedemokratski, ali, svako ko poznaje sudbinu
bivših sovjetskih republika nakon pada komunizma i dolaska zapadnih institucija
za drobljenje država i naroda, vrlo dobro zna da drukčije i nije moglo biti.
Naime, poučeni gorkim
iskustvom iz doba Jeljcinove vladavine, kada su širom nekadašnjeg sovjetskog
bloka počele da haraju američke i zapadnoevropske nevladine organizacije (huškajući
na separatizam, navodeći na rasprodaju nacionalnog blaga, stvarajući paralelnu
političku moć), Putinova Rusija je odlučila da se tome usprotivi zakonskim
sredstvima. U protivnom, čak i tako velika i moćna država, bila bi u relativnom
kratkom roku pretvorena u deponiju civilizacije.
Na žalost, na takvu
deponiju danas ponajviše liči Srbija, zahvaljujući tome što njene korumpirane
vlade nisu htele da se na adekvatan način obračunaju sa evroameričkim
ekonomskim ubicama, mračnim savetnicima, armijama špijuna, kulturnim genocidom,
stalnim spiskovima novih zahteva zbog besmislene težnje ka ulasku u Evropsku
uniju, ponižavanjima pred najnižim evroatlanskim činovnicima koji svrate
povremeno da uriniraju na sve što je srpsko...Zbog svega toga, slika savremene
Srbije izgleda kao da je skinuta sa platna slavnog holandskog slikara Pitera Brojgela,
prepuna izluđene sirotinje i mršavih uličnih pasa.
Izrod o preporodu
Nakon trinaest
godina od pada Miloševićevog režima, nema više ni traga od domaćih institucija,
skoro da više ne postoji nijedan domaći standard, kako u zdravstvu, tako i u
školstvu, vojsci, policiji, pravosuđu...Sve se, na najvulgarniji način kopira
iz Evropske unije i SAD.
Nije sporna prirodna
potreba Srbije da bude otvorena za protok ljudi, robe, kapitala, novih ideja,
razmene dobara...Ali, ovde nije reč o tome. Na sceni je sistematsko ubijanje
Srbije, promena njenog ličnog opisa, zatiranje nacije, promena granica,
uništavanje jezika, kulture, gaženje svih moralnih načela, brutalno
falsifikovanje istorije...Ovakav slom ne dešava se ni u jednoj savremenoj
evropskoj zemlji, bez obzira što je većina njih u članstvu Evropske unije i što
je većina sačuvala svoj suverenitet, kako ekonomski i politički, tako i
kulturni i svaki drugi.
Uprkos tome, u sred
agresivne otimačine dela državne teritorije Srbije, Aleksandar Vučić, novi
samozvani "preporoditelj" države (od Srba je, prema sopstvenom
priznanju, digao ruke!), dovodi "specijalne savetnike" iz zemalja
koje su priznale Kosovo kao nezavisnu albansku državu. Ali, bez obzira na to
što se danas bavi raspamećivanjem Srba na Kosovu i svih građana unutar ostatka
Srbije, ubrzo će i Vučić da shvati puni smisao one gorko-šaljive makedonske
narodne poslovice koja glasi: "...U tuđega tatka, pogolema
p...tka". Ali, dok se to ne desi, trajaće i dalje razaranje ove
države i njenih dobara.
Investicioni kriminal
Neposredno nakon
zavođenja takozvane demokratske vlasti u Srbiji, pojavile su se i čitave horde
privredno-obaveštajnih organizacija koje su se ustoličile na ovom delu Balkana,
bolje nego kod svoje kuće. Na njihovoj meti su sve državne institucije, počevši
od Vlade Srbije pa naniže, prema lokalnoj samoupravi.
Jedan od najboljih
primera kako evroameričke korporacije pretvaraju male države u "otvoreno
društvo", a zapravo ih svode na nivo najobičnije kolonije, desio se 2004.
godine prilikom izgradnje kargo centra na aerodromu u Surčinu, čija je vrednost
procenjena na oko 100 miliona dolara. Kao investitor se pojavila se firma
„Dyncorp" iz SAD. Treba znati da su iza „Dyncorpa", kao
finansijske i konsultantske kompanije, stajale sve same "zvezde"
srpske propasti iz devedesetih: Robert Gelbard, bivši specijalni
izaslanik Bila Klintona na Balkanu, Vilijam, šef misije OEBS na Kosovu i
Metohiji, bivši generali vojske SAD, penzionisani agenti CIA, diplomate na
raspolaganju američkoj administraciji, pa čak i Agim Čeku, u to vreme
komandant takozvanog Kosovskog zaštitnog korpusa! Važno je pomenuti i to da "Dyncorp
International" kao privatna kompanija spada među prvih dvadesetak
"ugovarača" američke vlade, da je centrala firme je u Restonu, u
Virdžiniji, te da je pružala usluge za američku vojsku na područjima svih većih
ratišta, kao što su bili Bosna, Somalija, Haiti, Kolumbija, Kosovo i Kuvajt. U
Srbiju se "Dynacorp" nije ušunjala tek tako, nego je platila
koliko treba (i kome treba) da zauzme jedan od strateški najvažnijih
transportnih centara u regionu.
Na isti način deluju
gotovo sve strane institucije, s tom razlikom što neke od njih dolaze kao pravi
okupatori, zahtevaju od porobljenog domaćina najbolji smeštaj, najbolji
poslovni prostor i apsolutnu poslušnost. Malo je građana u Srbiji koji
znaju da se kancelarija NATO pakta u Srbiji nalazi u zgradi Ministarstva
odbrane, da se kancelarija Međunarodnog monetarnog fonda nalazi u sred Narodne
banke Srbije, da je Beograd...
Osim klasične špijunaže,
Srbiju dana kupuju i razaraju javnosti potpuno nepoznati investicioni fondovi
iz Amerike, Nemačke, Velike Britanije, Austrije, pa čak i Mađarske, koji imaju
zadatak da Srbiju osakate na svaki mogući način. Najpre prema
"modelu" nekadašnjeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera
koji je primenjivan na južnoazijske narode("...dovoljno je da ih
ostavimo bez hrane").
Investicioni fondovi
koji su u Srbiji već pustili svoje pipke, porobili ili sasvim uništili domaću
proizvodnju, imaju svoje ime. Iz nekog razloga srpska javnost ništa ne zna o
njima. Važno je pomenuti neke od njih: Intel Capital (Nemačka/SAD), Crimson
Capital (SAD), Libertas Capital (Velika Britanija), Primus Venture
Capital (Mađarska), VP Eastern Europe Rebate (Nemačka), Technology
Venture Capital Facility pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).
Već je poznato da se EBRD
u Srbiji pojavljuje ne samo kao banka nego i kao investitor, i to u
"projektima" koji su, slobodno govoreći, kriminalnog tipa, jer su
mnogi od njih pokrenuti mimo važećih zakona. Ali, korumpirani srpski
"voždovi" uvek nude više: zakon nije problem-zaobići ćemo ga!
Lovočuvari u Srbiji
Kad god se neki retki
glas usprotivio ovakvoj pljački državnih dobara u Srbiji, ili bilo kakvoj
drugoj vrsti strane agresije zamaskirane u ljudska prava i slobode, armija
nevladinih organizacija (NVO) je kolektivno ustajala da zaštiti svoje donatore.
Srbija je prepuna lažnih humanitaraca. U njoj deluju Fond za humanitarno
pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava,
Beogradski centar za ljudska prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih
prava...
Svi oni služe samo svome
donatoru i politici one države odakle novac dolazi.
Pojedini pokreti i
organizacije koji su razapeti na krst zbog suprotnog mišljenja, sa razlogom
tvrde da je delovanje pomenutih NVO je u najgrubljem sukobu sa interesima
građana Srbije i Republike Srbije i njenim zakonima, te da im je, zapravo,
osnovni cilj urušavanje državnog poretka i suverenosti zemlje, kao i politička propagandna
za njeno teritorijalno rasparčavanje, prilikom koje koriste najotvoreniji govor
mržnje i diskriminaciju prema Srbima u njihovoj matici državi. Vodeći sa nepreglednog
spiska nevladinih organizacija u Srbiji na najgrublje načine otvoreno krše Ustav
i zakone, vršeći teška krivična dela protiv ustavnog poretka.
Prema javno raspoloživim
podacima, u Srbiji deluje više od 5000 stranih privrednika. Onih koji odlučuju
o ekonomskoj sudbini Srbije, koji presudno deluju na odluke vlade Srbije, ima
tek dvadesetak. Navažniji među njima su ovde zaštićeniji od svakog državnog
službenika, a na usluzi im, bespogovorno, stoji kompletan državni aparat, svi
državni resursi, sva potrebna logistika, kao i finansijska pomoć iz budžeta.
Nigde u svetu takvih uslova za rad nema.
Ali, kako je Srbija
svedena na običnu koloniju, sve je moguće, pa i to da, na primer, direktor
preduzeća „Fijat automobili Srbija", Đovani de Filips,
krajem decembra 2009. godine uplati 98 miliona evra i postane većinski vlasnik
Fabrike automobila u Kragujevcu sa 67 odsto kapitala, a onda Srbija kao
manjinski vlasnik daje iz budžeta ovom italijanskom biznismenu najmanje 300
miliona evra čistog novca!
Među najmoćnijim ljudima
koji su obeležili epohu demokratske pljačke u Srbiji, svakako je i Ćel Marten
Jonsen, direktor „Telenora", norveškog mobilnog operatora, koja
je sa Demokratskom strankom i mešetarima iz G-17 otvorenom korupcijom došla do
toga da danas obrće milijarde na srpskom tržištu. Za uzvrat,
družina oko Mlađana Dinkića i Borisa Tadića dobila je norveške
pasoše, i stotine miliona na računima.
Među pravim
"gazdama" Srbije, našla se svojevremeno i direktorka Evropske banke
za obnovu i razvoj (EBRD), Hildegard Gacek, diskretna žena koja
se čuvala srpske javnosti kao žive vatre. Od preko dve milijarde evra koje je EBRD
investirala, uglavnom u infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i kompanije,
većina od toga je završila u rukama srpskih tajkuna i Demokratske stranke. Pre
dolaska u Beograd, Hildegard Gacek je 25 godina radila u velikoj Britaniji, a
onda, nakon pada komunizma, odlazi na Kavkaz i u Rumuniju, sa zadatkom da
ostvari projekat finansijskog porobljavanja ovog dela bivšeg istočnog bloka. I
delimično uspela u tome.
Kao retko ko u porobljenoj
istočnoj Evropi, Srbija može da se pohvali kako u njoj stoluje sama elita
međunarodnih trgovinskih mešetara. Među njima se godina isticao i Skip Bornhiter,
inače regionalni direktor kompanije „Filip Moris" za
jugoistočnu Evropu, koji je bio i predsednik Američke privredne komore u
Srbiji.
I Bronhiter, kao i svi
ostali koji suštinski upravljaju Srbijom, diktira pravila igre. Između ostalog,
dovoljno je moćan da vladi Srbije sugeriše visinu akciza na duvan i time ošteti
budžet Srbije. Od kako su Aleksandar Vlahović i Božidar Đelić na skandalozan
način prodali Duvansku industriju Niš ovoj kompaniji, Srbija je ostala
uskraćena za nekoliko milijardi evra prihoda.
U julu mesecu 2010.
mesto šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji zaposednuo je Lu Befor. Od
tada, njegova je reč poslednja kad je u pitanju finansiranje putogradnje u
Srbiji. Ali, kao i njegov prethodnik Sajmon Grej, koji je sedeo u
Beogradu i određivao čak i ko će biti izvođač radova, i Lu Befor verno sprovodi
politiku Svetske banke koja, zajedno sa EBRD drži više od polovine srpskog duga
pod svojom kontrolom.
Srbijom direktno i
indirektno upravlja i Majkl Harvi, direktor Američke agencije za
međunarodni razvoj (USAID) za Srbiju. Od 2001. godine USAID je investirao preko
725 miliona dolara, ali čak ni ambasada SAD ne zna šta ustvari USAID radi u
Srbiji, niti gde i kako troši novac američkih građana.
Bivši ambasador Velike
Britanije u Beogradu, Majkl Devenport, još od novembra meseca 2010.
godine, posredno ili neposredno korodinira rad pomenutih ljudi. Pre toga, bio je
direktor Direktorata za Rusiju, centralnu Aziju i Južni Kavkaz u Forin ofisu u
Londonu. Između 2007. i 2010. savetovao je ministre inostranih poslova o
odnosima Velike Britanije sa Rusijom i širim regionom (tu se podrazumeva i
Srbija!) i bio je zadužen za mrežu od 12 diplomatskih predstavništava i sa
kompletnim obaveštajnim centrima.
Znajući da će to goditi ušima MI6, "Indipendent"
lepo piše o Aleksandaru Vučiću kao čoveku koga na Zapadu vide kao nekog ko
je spreman da prihvati rizik, kao glasnika umerenosti i modernizacije, nekoga
ko Srbiju vraća "u klub", u opširnom članku posvećenom, kako ističe
list, najmoćnijem političaru u Srbiji.
U ovom tekstu urađenom u najboljem maniru
glorifikatora iz MI6, navodi se da je prvi potpredsednik Vlade Srbije
Aleksandar Vučić je čovek koga na Zapadu vide kao nekog ko je spreman da
prihvati rizik, glasnik umerenosti i modernizacije. Naravno, sve se vrti oko
rpiznavanja Kosova, zbog čega je kompletna britanska vlada saglasna da Vučića
zadrže na vlasti "još malo", dok se izbori na Kosovu ne završe i dok
ne budu jasni rezultati njihovog okupatorskog posla u srpskoj pradomovini.
Vučić je, podseća
list, odlučio da će njegova stranka, sa najviše predstavnika u parlamentu, za
sada nastaviti da podržava koaliciju predvođenu premijerom Ivicom Dačićem.
"...On sam će, naravno, igrati veliku ulogu
u predstojećoj rekonstrukciji i nastaviti da ima dominanti uticaj na politiku
vlade. Moderna srpska verzija Erla od Vorvika, poznatog kao tvorac
kraljeva, je, čini se, ponovo trijumfovala", primećuje Indipendent.
List saučesnički ukazuje da je poslednjih nekoliko meseci situacija bila grozničava.
"Išao je (Vučić) na Kosovo da postigne političko
rešenje kao jedan od uslova za pridruživanje Srbije EU. Isti trag ga je odveo u
Brisel na sastanak sa baronesom Ešton, visokom predstavnicom EU za spoljne
poslove, dokazanim saveznikom", piše britanski list.
Prema tom sporazumu, Beograd će prihvatiti da
administracija kosovskih Albanaca ima legalno pravo na čitavu teritoriju
Kosova, mada će srpska manjina imati sopstvene policijske snage i sudski
sistem, navodi list.
"Uslovi nisu idealni, ali su najbolji koje
smo mogli da dobijemo, oni su nešto na čemu može da se gradi budućnost. Srbi su
me ranije rado dočekivali. Istina je da se ovog puta nisu složili sa svim što
sam rekao, ali su zahvalni što ništa nisam krio, otišao sam i objasnio
situaciju direktno", rekao je Vučić za Indipendent.
Kada je reč o odnosima sa Britanijom, inače na uzlaznoj
liniji, on je tokom nedavne posete Londonu imao korisne razgovore sa šefom
diplomatije Vilijamom Hejgom i ministrom odbrane Filipom Hamondom,
kao i direktorima službi MI6 i MI5, Džonom Sojersom i Endrjuom Parkerom.
Dok je bio u Britaniji, otišao je na plodonosan
put u Škotsku kako bi razradio detalje sa šeikom Mohamedom o tome kako da
"Etihad" iz Emirata preuzme udeo u novoimenovanoj kompaniji "Er
Srbija".
"Britanska vlada snažno podržava Srbiju na našem
evropskom putu i zbog toga smo im zahvalni. Veze će postati tešnje i britanska
vlada će nas smatrati pouzdanim saveznicima. Naravno, razgovarali smo i o
Kosovu, našim razlikama iz vremena rata, ali takođe i o onome šta je postignuto
otada. Razgovarali smo o vojnim i političkim pitanjima i uživao sam u
razgovorima sa Hejgom i Hamondom. Posebno sam uživao u razgovorima sa
direktorima Mi 5 i Mi6, imamo zajedničke interese u borbi protiv terorizma", naveo je tada.
Čovek spreman da preuzme rizik
Čerdesetrogodišnji Vučić postao je neko koga na
Zapadu vide kao čoveka spremnog da prihvati rizik, a sve više i u regionu, piše
britanski "Indipendent", i dodaje da je mnogo radio na svojoj reputaciji
kao glasnika umerenosti i modernizacije potrebne da se prevaziđu veliki
problemi.
Indipendent podseća da je Vučić nedavno osudio
masakr koje su srpske snage počinile u Srebrenici, u kojem je stradalo više od
8.000 Bošnjaka, kao "stravičan, užasan zločin koji je toliko strašan
da bi svako trebalo da se stidi što neko, ko je u tome učestvovao, pripada tom
narodu. " Ali,
on je takođe istakao da se to dešavalo u vreme kada su "Srbima odrubljivane
glave na Ozrenu".
Na pitanje da li je
spreman da ode u Srebrenicu da oda poštu nastadalima, Vučić je insistirao da sa
tim nema nikakav problem. Ali, želeo bi da bude siguran da njegova poseta neće
biti pogrešno interpretirana i ili shvaćena kao provokacija za Bošnjake.
Srbija posebno mora
da raskrsti sa starom navikom da mobiliše društvo za rat, kao što je činila
toliko puta u prošlosti često s katastrofalnim rezultatima: "Leon Paneta
(američki ministar odbrane) je jednom nabrajao u koliko ratova su Amerikanci učestvovali.
Istakao
sam da je Srbija mogla to bolje, a istakao sam i koliko smo takvih ratova
izgubili",
prisećao se Vučić.
"Kada
su me upitali da li je tada bilo vreme da preispitamo našu strategiju, mogao
sam samo da se složim. Bitke sa kojima se sada suočavamo nisu bitke sa pištoljima
i tenkovima, već sa ekonomijom. Donosimo zakone kako bismo ubrzali
izdavanje dozvole za planiranje, moramo da rešimo pitanje dugova i moramo da se
borimo protiv korupcije. Razmišljamo o tome da dovedemo konsultante iz
inostranstva da rade to, baš kao što smo radili sa našom avio-kompanijom i Etihadom", naveo je Vučić.
List citira Vučića da razmišlja o tome da dovede
konsultante iz inostranstva, a jedan od savetnika koji se pominje je Dominik
Stros Kan, a na opasku da taj čovek ima svojevrstan skandalozan "bagaž",
Vučić odgovara da i "nije reč o njegovom privatnom životu, već o stručnosti
koju poseduje. "
Jedan od njegovih saradnika rekao je kasnije:
"Ono što on ( Vučić) misli jeste da je ovo Srbija i da ovde puno ljudi
nosi svakakve vrste bagaža".
List konstatuje da Vučića ni sopstveni bagaž
nije usporio, naprotiv: "Smatra se da mu daje kredibilitet -
transformacija od demagoga do demokrate prihvaćena je kao istinska. Ostaje da
se vidi koliko će mu lako pasti vođenje Srbije u Evropsku uniju i odnos
poverenja i uzajamnih prednosti sa svojim bivšim neprijateljima", zaključuje
britanski dnevnik.
A 1.
Raport redova Vučića
Da
je u pitanju "redovan raport" Aleksandra Vučića u Londonu, govori i
podatak da je početkom godine ( 6. i 7. marta 2013.), u svojstvu ministra
odbrane Srbije došao da "položi račune". Britanski mediji su lakonski
napisali da je imao "niz sastanaka" u Gornjem domu parlamenta,
uključujući i onaj sa lordom Bozvelom koji je predsedavajući, sa
članovima Komiteta za Evropsku uniju, kao i sa ministrom spoljnih poslova Vilijamom
Hejgom, ministrom odbrane Filipom Hamondom, ministrom za Evropu Dejvidom
Lidingtonom, ministrom za strategiju unutrašnje bezbednosti Endruom Murisonom
i jednim brojem britanskih funkcionera iz obaveštajnih službi MI5 i MI6. Opet je bilo Kosovo na
dnevnom redu, kao i "rusko pitanje na Balkanu".
A. 2
Južnim tokom do spasenja
Protivnici energetskog
sporazuma sa Rusijom (i njihovi sponozori u Londonu) uporno istrajavaju na
prevarama! Prodaju NIS-a i dalje predstavljaju kao pljačku a izgradnju gasovoda
Južni tok kao nastavak onoga što oni zovu "energetski nesporazum".
Činjenice govore nešto drugo. Rusi su od najvećeg državnog gubitaša napravili
respektabilno kompaniju koja puni budžet Srbije. Izgradnja gasovoda zaposliće
15.000 ljudi. Kada krene realizacija pripadajućih infrastrukturnih projekata,
biće još i više zaposlenih, pokrenuće se celokupna industrija: mašinogradnja,
građevinarstvo..
Rusija je najveći
ekonomski partner Zapada, pre svega u Nemačkoj, sa kojom je prošle godine
ostvarila rekordni obim robne razmene od preko 80 milijardi evra. Da nije tako,
ne bi ove dve zemlje zajednički učestovale u izgradnji strateškog gasovoda Severni
tok. Ako je partnerstvo sa Rusijom dobro za Nemačku, zašto ne bi bilo dobro za
Srbiju i za izgradnju kraka gasovoda Južni tok?
Antiruska propaganda
koja se danas u režimskim medijima (pre svega na RTV B92) vodi oko Južnog toka,
samo je nastavak ranijih laži koja se vodila oko kupovine Naftne industrije
Srbije (NIS) od strane ruskog državnog naftnog giganta Gazproma. Ali, kao što
kaže jedna izreka, "samo je vreme nepogrešivo".
Za pet godina koliko Gazprom
upravlja NIS-om ova kompanija je od gubitaša kojeg su plaćali građani Srbije
postala jedna od najvećih i najuspešnijih kompanija u Jugoistočnoj Evropi koja
je samo prošle godine na ime poreza u budžet Srbije uplatila skoro milijardu
evra.
To je gotovo 15 odsto
celokupnog budžeta Srbije za 2013. godinu. Udeo ove kompanije u našem BDP je
čak 8.3 odsto, koliko i celokupne srpske poljoprivrede!
B 92 nije rekao da je
NIS isplatio 12,4 milijardi dinara na ime dividendi, što je najviše u istoriji
Srbije, pri čemu je republički budžet prihodovao oko 4,6 milijardi dinara. U
sledeće tri godine NIS će u Srbiju uložiti dodatnih 1,5 milijardi evra što će
biti snažan razvojni impuls za celokupnu privredu Srbije imajući u vidu da
stotine malih i srednjih preduzeća rade kao dobavljači za NIS.
U Srbiji je namerno stvoren
pogrešan utisak da je preduzeće "Južni tok" isključivo u ruskom
vlasništvu. Najveći akcionar "Južnog toka" je ruski Gasprom koji ima
polovinu vlasništva u zajedničkom preduzeću ali drugu polovinu poseduju
italijanski ENI (20 odsto), francuski EDF (15 odsto) i nemački BASF (15 odsto).
Sedište Južnog toka, čiji su vlasnici iz Rusije, Nemačke, Francuske i Italije
nalazi se u toliko pominjanom švajcarskom gradu Cugu. U istom gradu gde je
osnovano i zajedničko preduzeće Gazproma i Srbijagasa.
Južni tok će se od kompresorske
stanice Ruskaja, na obali Crnog mora, prostirati morskim dnom dužinom od 925
kilometara, na dubini većoj od dve hiljade metara, do bugarske obale, a potom
kopnenim putem u ukupnoj dužini od 1453 kilometara. Gasovod će imati četiri
linije, kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara godišnje.
Izgradnja gasovoda
započeta je u decembru prošle godine na Crnom moru, a završetak izgradnje i
dostizanje punog kapaciteta od 63 milijardi kubnih metara godišnje očekuje se u
2018. godini. Alternativa gasovodu Južni i naftovodu Severni tok ne postoji,
budući da je projekat gasovoda Nabuko na kojem su insistirale određene zapadne
zemlje obustavljen zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Prema akcionom planu
početak izgradnje gasovoda Južni tok u Srbiji planiran je za januar 2014.
godine (mada će početi već u decembru 2013.) a završetak radova i početak
isporuke gasa očekuje se dok kraja 2016. Dužina trase gasovoda kroz Srbiju
iznosiće 411 kilometara, dok je očekivani kapacitet 40,5 milijardi kubnih metara
prirodnog gasa godišnje.
Od svega toga, Srbija će
moći dugoročno da živi, da puni budžet i, što je najvažnije, neće više biti u
koloni onih zemalja koje su energetski nezbrinute i čije ekonomije zbog toga
propadaju.