Francuska

Upotreba emocija u službi razbijanja evropskog duha

Svaki svoga uzmite migranata

Slika malog Ajlana koga je more izbacilo na suvo, više je nego tragičan prizor, za svakog iole normalnog čoveka. Na žalost mališan nije ni prva ni poslednja žrtva sulude epizode seobe naroda koju su prouzrokovali isti oni koji su sada u šoku. Selektivno šokiranje se naravno odnosi na posledice dok ih mnogo manje uzbuđuju uzroci ove apokalipse. Pored sveg poštovanja prema nevinom detetom čini se kao je slika malog leša izbačena u javnost u pravo vreme za dalje planove neodgovornih lešinara. Samo oni koji gledaju zatvorenim očima ne vide da je pravi razlog šokantnih emocija zapravo već smišljen novi zakon kao dopuna za de fakto ne važeći Šengen. Oland i Merkelova su se dogovorili da nametnu svima kvote za izbeglice. Radi se o milionima kandidata za ulazak u Evropu kroz ovu rupu u zakonu.

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Kada je pre neki dan na hiljade traktora nagrnulo u Pariske bulevare, imao sam neku čudnu emociju da su i ovde izbeglice došle u zbeg. Nije dobro kad traktori idu po asfaltu. Naravno bile su to samo manifestacije poljoprivrednika a migranti su još uvek ispred bodljikave žice tamo daleko. Emocije, emocije... Alatka za otvaranje duše.

Oduvek su se emocije koristile za manipulaciju javnog mnjenja. Setimo se samo slike devetogodišnje Kim Phuc, koju je u Vijetnamu 1972. zapalila napalm bomba. Slika je obišla svet a rat u Vijetnamu je dobio novi tok jer se američko javno mnjenje stavilo na stranu pacifista. Sama slika nije izmanipulisana ali je uloga koju je dobila na naslovnoj strani, totalno politička farsa.

Slično je bilo i sa slikama izgladnele dece u Bijafri ili one na brodovima Boat people u kineskom moru ili masovnog gaziranja Kurda u Iraku. Treba iskoristiti talas ljudskog saučešća u tragediji i pretvoriti ga u pozitivnu političku akciju. Neki novi " Ja sam Šarli ", kako bi nepopularni predsednik dobio pozitivne poene. Svaka im je tragedija berićetna. Ponekada nije lako doći do podatka ili slike velike razorne moći.

Kada propagandnim redakcijama zafale takvi dokumenti propagande, oni smišljaju lažne komentare na slike koje piju vodu, iako nemaju blage veze sa temom same priče. Skeletični zatočenik u logoru Omarske je najbolji primer slike koja može da promeni tok jednog građanskog rata i baci prokletstvo na čitav jedan narod a da nije falsifikat. Zato su slike opasnije od filma. One blokiraju i produžuju pažnju dok vidio obično samo proleti. Povrh svega u pitanju su deca. A, "Što je leš manji, to je tuga veća" jer su i slike mrtve dece neizdrživo bolne, pogotovo za roditelje. Zbog toga je slika mališana na obali Turske i puštena u sve medije sveta ne bi li naterala narod da prihvata oberučke sve ostale migrante i eventualno odobri nove kredite za bombardovanje Sirije. San svih zapadnih lidera.

Samo pojedine hrabre i mudre glave se usuđuju da kažu jasno i glasno da to dete nisam ubio ja, i da nemam čega da se stidim ili kajem. Njega i stotine drugih su ubili nabeđeni filozof Bernar Anri Levi i mali ušati Napoleon, Sarkozi kada su odlučili da razbiju Libiju, i tako otvore pandorinu kutiju i sva skladišta oružja za Islamiste. Ti isti islamisti su obećali da će napuniti Evropu izbeglicama i na putu su da ispune svoja obećanja. Ima li koji sudija u Hagu ili bilo gde na planeti koji bi pored Karadžića i Mladića mogao da pozove i neke druge bivše lidere zapadnih sila da se izjasne za sve odluke koje su nas dovele do apokalipse ?

I kako reče Orvel: mi smo duboko zagazili u vreme univerzalnih prevare kao strategije vladanja. I zaista, sve je kao da se radi po deset manipulatorskih zapovesti, koje je zapad uzeo za sveto pismo svoje politike.

U ovom dokumentu za šišanje stada ovaca, pod tačkom br 1 stoji: - za primerno vladanje obavezna diverzija, odnosno lansiranje senzacionalnih vesti da bi se skrenula pažnja javnosti i za to vreme kroz noge proturila lopta u gol. Drugim rečima da se na brzaka proturi novi zakon ili neka sramna odluka. Treba od ničega stvoriti problem i to tako da raja sama traži ono što su oni gore prethodno već isplanirali al nisu mogli pre toga da primene.

Pozvati u pomoć emocije svaki put kada je to moguće i tako stvarati emocionalne šokove, koji prouzrokuju kuršlus racionalne analize i otvaraju pristup manipulantima u podsvest pojedinaca. Strategija dugoročne najave neke nove globe je način da se ovce priviknu na mašinicu za šišanje.

Pa kad dođe vreme same zalegnu. Sistem klinačkog obraćanje narodu na principu : mala beba lucka pa onda ide papa, treba da raspameti ljude. Kada podetinje prihvataju lakše hirove i detinjarije svojih vladara.

Malo po malo treba stezati kaiš u lajt fazama: nezaposlenost, nesigurnost, uništavanje socijale, itd. Princip kuvanje žabe u ladnoj vodi. Ako se voda polako zagreva ona neće ništa osetiti sve dok joj bataci ne budu dobri za peršun i beli luk. Da bi se prethodni član zakona ostvario mora se narod držati u neznanju i gluposti. TV serije, rialiti seks, fudbal, tenis i slično su idealno obrazovanje za neprosvećenu raju.

Imamo Noleta ne mogu nam ništa! Treba podsticati javnost na sve što je "kul", zabavno, vulgarno, nekulturno i glupo da bi se održala prosečnost. I tu su opet sport i tv glavni školski predmeti.

Obavezno i pod hitno zamenuti volju za otporom, jednim dobrim osećajem krivice. Svi smo sami krivi za sve što nas snađe u životu.

Nabiti narodu depresiju, jer depresivne osobe tako gube svaku želju za pobunom ...I na kraju dolazi nauka primenjene psihologije, neurobiologija i razna elektronska pomagala za prisluškivanje koja čine da oni koji drže daljinski vaše sudbine, sve znaju o robotu koji treba da ih slušam tj o vama. Oni nas poznaju bolje nego što vi poznajete sami sebe.

U Nemačkoj vlada bela kuga a ni Francuska ne stoji bolje ako se računaju samo čisti Francuzi. Zbog toga je migracija poželjna za vlasti i vlasteline koji drže fabrike i slične firme a vrlo nepoželjna za ostalu raju koja ni sama ne može da ubode neko dobro i trajno zaposlenje. U Evropi već ima preko 20 miliona van evropljana a po nekim statistikama više od 60 miliona izbeglica širom sveta je spremno da krene ka starom kontinentu. O tome se dosta malo govori i piše. Mnogo laži i netačnih podataka kruži i oko samog imenovanja problema. Za one koji su za doseljavanje, radi se o izbeglicama a za druge su to uglavnom ekonomski migranti koji su osetili trenutak da složno nagrnu na kapiju koja je širom otvorena.

Polemike ima i oko socijalne pozicije onih koji su uzeli put pod noge sa rizikom da usput izgube glavu. Francuski mediji su jednom prilikom naglasili da je većina dođoša relativno dobro stajaća u svojoj zemlji obzirom na cenu koju su uplatili za prevoz i ostale troškove. Koja uboga sirotinja ima tolike pare da plati šlep švercere i splavare koji ih prevoze žedne preko vode.

Redovno se navodi podatak da je sve veći broj migranata poreklom sa Kosova i Albanije, koji nisu ni kakvom ratu. Ima i drugih nelogičnosti.

Bilo kako bilo, problem je postao ogroman i možda najveći izazov modernog doba. Hoće li hrišćanska Evropa preživeti invaziju muslimanskog sveta, pitaju se sve češće i sve su mnogobrojniji. Narod je preplašen i totalno nemoćan da ubedi svoje vladare da ne želi toliko bednika u svojoj državi. Ta borba sirotinje može biti kobna po Evropu.

Samo dva dana nakon objavljivanja slike koja treba da bude razlog za otvaranje granica , na mnogim medijima pojavio je priručnik, kako pomoći jadnim i gladnim izbeglicama. I sve se svodi na pare.

Dosta je bilo lutkica, krpica, za decu i ćebadi i ostalih starudija za odrasle koje narod nudi kao humanutarnu pomoć. To nije pomoć. Od sada primamo samo keš! Ispružite se vi za lovu i dajte prilog za dobrovoljne organizacije koje brinu o sirotinji. Izbor je ogroman i ide od crvenog krsta, crvenog polumeseca, doktora bez granica, UNICEFa i desetine sličnih, pa sve do na brzinu sklepanih organizacija sumnjivog profila koji pola Šarcu daju. U nevolji i mutnom se najbolje pljačka. Da nije tako ne bi se svake noći tukli kojekakvi tipovi, niti viđali zatamnjeni džipovi na ulasku u tunel ispod Lamanša. Samo na ovom prolazu ka Engleskom Eldoradu za beskućnike, može da se nabroji 15. 000 duša koji su spremni na sve da bi stigli na ostrvo zvano želja.

Da bi priča bila potpuna treba naglasiti da je poslednji izum savesnih vladara skinuo poslednju sumnju u prave namere.

Udruženje Calm i njihova filijala Singa pozivaju Francuze da usvoje po kojeg migranta, da otvore svoje kuće, stanove i vikendice. Već prvog dana se prijavilo 500 familija. U drugim zemljama je zapada čak i mnogo više. Na fejsu ih ima na hiljade.

Jedini problem ostaju Mađari, Slovaci ili Česi koji bi, da i ove jeseni ostanu etnički približno isti kao i pre arapskih proleća. Male su šanse da neko umakne opštoj euforiji bratstva i jedinstva na silu i prevare a pogotovo od kada su i sami političari odlučili da svoje stanove i vile napune migrantima kao i vaše vikendice i napuštena sela. Nadamo se da će Oland, Merkel; Kameron ili naš voljeni i dobrodušni Aleksandar visoki, da ubace u svoje kuće bar po jednu familiju Sirijaca, ili Afrikanaca, onako za primer, kad već neće Emirati i ostale bogate arapske države.