Reagovanje na predlog g. Vučića „O unutrašnjem dijalogu u Srbiji o Kosovu":

Dok mame i šećerom hrane

Da li g. Vučić zna šta rade potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, kao i njegovi najbliži saradnici kad je u pitanju Kosovo, pita se u otvorenom pismu (koje je dostavljeno i Magazinu Tabloid) Albanac Mustafa Hoxha, koji danas živi u Švajcarskoj, a najveći deo života proveo je u Beogradu, gde je uz rada završio i Fakultet političkih nauka. Pismo objavljujemo kao dokaz da je Beograd, za razliku od ostalih, otvoren za sva mišljenja. Prosudite sami...

Mustafa Hoxha

O predlogu g. Vučića "O unutrašnjem dijalogu u Srbiji o Kosovu", izneo sam svoje mišljenje u pismu koje sam dostavio kabinetu Predsednika Srbije, posle par dana od datog predloga, smatram se dužnim da u svojstvu lično zainteresovanog građanina Republike Kosova, bez političkog bagaža, da dostavljam, i ovo (drugo reagovanje na predlog Predsednika Srbije, uz neznatne dopune m.h) sa željom da se dođe do uspostavljanja primernih odnosa između oba naroda.

Prijatno sam iznenađen predlogom g. Vučića, a kada sam saznao da je dati predlog ozbiljno shvaćen i od najumnijih ljudi Srbije, i samim tim i od naroda Srbije, oličenog u predsedniku SANU Vladimiru Kostiću, članu SANU Dušanu Kovačeviću, te istoričaru Čedomiru Antiću, i dr. kao i od dve trećine ispitanih građana Srbije, (prema nekim anketama nekih portala, M.H.) počeo sam da verujem da može da se dogodi budućnost na ovim prostorima.

Predsednik SANU Vladimir Kostić, je o datom predlogu g. Vučića, između ostalog rekao: "...Pregovori a ne rat je put po kojem treba da se ide kako bi se prevazišli vekovni nesporazumi, ova dva naroda", i nastavio: "...da je pitanje o Kosovu pitanje na kome se prelama budućnost srpskog naroda i da su zbog toga svi u obavezi da iznesu svoj stav". Predsednik SANU je još dodao: "...U svakom slučaju dijalog je dobra ideja jer, šta je atlternativa. Mora da se stavi tačka na ratne pokliče političkih elita i jednog i drugog naroda koje, kad god im zatreba, zveckaju oružjem, a koja po pravilu ne nose ni oni ni njihova deca.."

Akademik Dušan Kovačević je bio izričit i jasan po tom pitanju i između ostalog rekao: „Srbija posle šest izgubljenih ratova u 20 veku, više nema naroda i dece za sedmi rat, jer i taj novi rat bio bi kraj ove zemlje".

Prof. dr. Čedomir Antić, priznat i poznat ne samo unutar zemalja bivše SFRJ, već i šire, povodom predloga g. Vučića „o unutrašnjem dijalogu u Srbiji o Kosovu, je rekao: „Kosovo smo već izgubili i prihvatili smo da Srbi na Kosovu ne budu nacionalna manjina i da imaju ona prava na Kosovu koja im je dao Ahtisarijev plan. Srbi imaju Zajednicu srpskih opština na Kosovu koja nemaju nikakva ovlašćenja. Imamo slično Zajednicu veća opština u Slavoniji po Erdutskom sporazumu koja je na nivou nevladine organizacije".

Ovome treba dodati da, ni sa "Kumanovskim Sporazumom", ni "Rezolucijom SB UN 1244 " niti nijednim aktom nije dopušten „status na status na Kosovu".

Pošto se priča o nekakvim „tajnim pregovorima između Thaqija i Vučića, a imajući u vidu ozbiljnost pomirenja između Albanaca i Srba, molim poslanike Skupštine Kosova, (to mislim da imam pravo, m.h.) da sazivaju Vanrednu sednicu Skupštine Republike Kosova i da na njoj utvrdi sledeći dnevni red:

1. Razmatranje informacije o sadržaju „tajnih pregovora između Vučića i Thaqija i svih predstavnika Republike Kosova sa njihovim homolizima, i bilo sa kim iz Republike Srbije, i međunarodne Zajednice od početka pregovora između Republike Kosova i Republike Srbije ", i da:

2. Donesu odluke o proglašenju Zajednice srpskih opština na teritoriji Republike Kosova.

Razume se prva tačka treba da se bavi analizom svih dosadašnji pregovora između predstavnika Republike Srbije i predstavnika Republike Kosova, i međunarodne Zajednice, a potom poslanici Skupštine Kosova da odluče o njihovoj pravnoj, političkoj, moralnoj, običajnoj i drugim valjanostima, i da u koliko nađu da su štetni za Republiku Kosova da ih odmah proglase ništavnim i stave ih „ad acta", i da uz to:

UTVRDE:

- Da su Srbi prihvatili da ne budu nacionalna manjina na Kosovu i da imaju ona prava na Kosovu koja im je dao Ahtisarijev plan, Srbi da imaju Zajednicu srpskih opština na Kosovu koja nema nikakva ovlašćenja, kao sto su Zajednica veća opština u Slavoniju po Erdutskom sporazumu, koja je na nivou nevladinih organizacija, odnosno ZSO da imaju ravnopravni status sa svim opštinama Republike Kosova

DOKAZ:

Prof. dr. Čedomir Antić, priznat i poznat ne samo unutar zemalja bivše SFRJ, već i šire, povodom predloga g. Vučica „o unutrašnjem dijalogu u Srbiji o Kosovu, je rekao: „Kosovo smo već izgubili i prihvatili smo da Srbi na Kosovu ne budu nacionalna manjina i da imaju ona prava na Kosovu koja im je dao Ahtisarijev plan. Srbi imaju Zajednicu srpskih opština na Kosovu koja nema nikakva ovlašćenja. Imamo slično Zajednicu veća opština u Slavoniji, po Erdutskom sporazumu, koja je na nivou nevladine organizacije".

Ta Odluka Skupština Republike Kosova treba da bude utvrđena u Ustavu Republike Kosova i posebno da naglasi:

1. da su Srbi u Republici Kosova svoji na svome i da su pod jednakim uslovima ravnopravni sa svim građanima Republike Kosova, bez obzira na nacionalnu, versku, polnu, rasnu, ili drugu posebnost,

Stoga pozivam kako sunarodnike Albance, tako i sve ostale sugrađane Republike Kosova, da ne dozvolimo samozvanim elitama Kosova, i Srbije da manipulišu sa građanima Republike Kosova, nego da formiraju ZSO kako je predviđeno „Kumanovskim Sporazumom", Ahtisarijevim planom, Rezolucijom 1244 SB UN, Ahtisarijevim ustavom za Kosovo, mišljenjem Međunarodnog suda pravde, stavovima Kvinte, i svim relevantinim odlukama, zaključcima, mišljenjima, i smernicama Međunarodne Zajednice za Srbe i druge narode Kosova koji nisu Albanci, kao i za Albance

2. da građani Republike Kosova albanske nacionalnosti i svi drugi građani Republike Kosova NE PRIHVATAJU DA SRBI BUDU IZOLOVANI, STIGMATIZOVANI, OPKOLJENI U TOROVE, GETOIZOVANI, PONIŽENI, NITI PO BILO KOM OSNOVU OBESPRAVLJENI.

3. i da se posebno podvuče da mi Albanci, niti bilo ko drugi građanin Republike Kosova nećemo da se dogodi da Srbi budu u nekom okruženju i da neko pokaže prstom „eto tamo žive Srbi". NE, hoćemo da Srbi i svi građani Kosova sami odlučuju gde žele da žive, i da nema niko pravo da ih ograniči kao slobodne građane, kako na celoj teritoriji Republike Kosova, tako i gde smatraju da će bolje živeti, tj slobodno da biraju mesta življenja, i da se osećaju slobodni, poštovani i uvažavani, jer ne treba nam napeto stanje, i posebno pozivam moje sunarodnike Albance, da ne budemo slabi da „optužujemo" ljude bez osnova za sva zla koja su se dogodila u zadnjem delu predlog i prvom delu ovoga veka, već da zajedeno gradimo vladavinu zakona, gde će vladati ravnopravnost, red i mir, a možemo da gradimo te vrednosti, jer i ako smo nacionalno, verski, polno i dr. različiti, jedno nam je zajedničko, a tj.da smo rođeni od kosovske zemlje, da smo pili i pijemo kosovsku vodu, da smo disali i dišemo kosovski vazduh i da u sebi imamo sve ono što dragi Bog određuje za stvaranje u ovome svetu.

Ovo je trebalo da se desi još pre skora dvadesetak godina, ali opet bolje ikad nego nikad

I da se vratim na predlog g. Vučića, predsednika Srbije

Dakle, veličinu srpskog naroda ne čine samo gore pomenuta tri velikana SANU-sti, već i sav onaj narod srpski koji je bez malo tri decenije bio osuđen na kućni pritvor, na strah, na ćutanje, na osljepljenje, na ogluvljenje, na svakojaka podmetanja na razne uvrede na, bedu, na pokušaj omalovažavanja i ponizavanja, i što je najgore, sve to od svojih najznačajnijih institucija, kao sto su: SPC, DKS, mas mediji, pisani, elektronski, vizuelni, verbalni, kao i od velikog broja političkih poslenika, koji su besramno stali na čelo kolana koje su razbila ex. Jugu. pocev od Kosova 1981. godine gde su brujali razni „prijatelji Srbije , naučnici, filozofi", kao neki (Danijel Šifer, neki Žirinovski, i, i, i,) pa, Brana Crncevic i, veliki broj sefera, zirinovskih, crncevica i drugih, koji su se takmičili u elaboriranju teorjama zavere, i izmisljanjima laži „o položaju Srba na Kosovu ", a kada je Milosević izvršio partijsko-drzavni udar u Srbiji, smenivši kompletnu rukovodeću strukturu CK i SKS, i državnog rukovodstva Srbije, počev od dr. Dragiše Pavlovića, skretara Gradskog komiteta Beograda, pa Ivana Stambolića, člana najviših organa CKSKS, pa kasnije i predsednika Predsednistva Srbije, odakle je g. Stambolic bio primoran da podnese ostavku, hajka na Albance je poprimila gebelsovske razmere, i to sve dok nije osigurano preko Remzi Kolgecija i Rahmana Morine, inace rodjenih saradnika UDB-e, da državnim udarom ukidaju konstituivnost SAP Kosova, i to se dogodilo 23. Marta 1989. kada je održana Sednica Skuptine SAP Kosova, u radu čije su ubačeni saradnici Kolgecija i Morine, a koji nisu bili ni delegati Skuptine Kosova i koji su glasali za usvajanje amandmana na Ustav Kosova od 1974.: i time je izvršena reokupacija Kosova, sto cu ilustrovati dokazima koji slede

1. "Aprila 1963 godine autonomna oblast Kosmeta je uzdignuta na nivou pokraine postavsi Autonomna Pokraina Kosovo i Metohija,

2. 1966 Ustavnim amandmanom na Ustav od 1963 je pokrajinama priznat status „konstitutivnog elementa federacije", čime je Kosovo steklo originerne, izvorne suverene država, valja znanja radi, (i ako ta tema nije predmet ovog reagovanja, da je Kosovo 1959 godine dobila prvi put svoje konačne granice u okviru NDFRJ, proširenjem opstine Leposavic delovima opstine Račka, tada u sastavu NR Srbije , a ranije u sastavu Kosovskog vilajeta . (Kosovu su vraćene uz Leposavic , Zvecani, Zubin Potok i Gazivoda i dr.p.m.h.)

3. Amandmanima na Ustav od 1963. godine novembra 1968 . ime pokraine „Kosmet" je promenjeno u Socijalisticka Autonomna Pokraina Kosova, cime je „metohija" uklonjena iz naziva.

4. Prema Ustavu Srbije od 1974. godine Kosovo je imalo de fakto status federalne jedinice" i ako de jure i dalje je bila u sastavu Srbije", (ovaj stav " u sastavu Srbije, je labilan, jer je u Bujanima, Albanija od 31.12.1943 do - 02.01.1944, odžana Konferencija 49 predstavnika Kosova te da su većinu. delegata cinili Albanci, gde JE ODLUCENO DA KOSOVO PRIPADNE ALBANIJI, nedugo posle toga su održane dve Konferencije NA Kosovu, gde su prisutni bili vecinom srbi, pa je odluceno da Kosovo se pripoji Srbije. I ako na Zasedanju AVNOJ-je nije Kosovo uslo u sastavu teritorija Kraljevine, Jugoslavije ipak su glasali da Kosova bude u sastavu Srbije, što dakako u takvim prijateljskim odnosima kakvi su bili tada nije predstasvljalo nikakav problem (tada „Metohija" nije ni postajala,m.h.)

Mnogo je toga doprinelo da se podsetimo nekih dogadjaja koji su krojili nase sudbine, a najmrkantniji su oni koji su skrojeni u nacionalsovinistickoj kuhinji milosevievih saradnika koji su dolivali ulje na vatru posle osamdesetih godina, a koji su asfaltirali put Miločeviću i njegoj harangi da izvrši državne udare prvo u Srbiji, pa na Kosovu, u B i H,Vojvodini, Crnoj Gori i u drugim repuglikama ex. Jugoslaviji, da bi krenula u rat za stvaranje „Drzave gde će svi Srbi ziveti u jednoj drzavi". Još pre rečenog završnog cina za reokupaciju Kosova, Milosevićeva „antibirokratska revolucija" je preko SPC, DKS i njihovih trabanta iznjedrila „spasavanje kosovskih Srba" organizovanjem mitinga širom Kosova, Srbije, B i H, Hrvtske, Crne Gore i Vojvodine. (B i H, C. G. i Vojvodina) su takodje reokupirane sa državnim udarima, p.m.h.) a SPC i ostali rečeni su obmanjivali srpski narod da u ,,nevoljama nose toboz kosti Lazara Hrebelanovica", sto bi rekao Karađorđe, „koje kude". Sa javnom propagandom „o ne ravnopravnom polozaju Srbije i Srba na prostorima Kosova , Vojvodine i ostalih republika ex Jugoslavije, i tako uspesno podsticali, inspirisali, indoktrinirali, napujdali ratne pse, organizovali, i saucestvovali, i ucestvovali u sluzbi ratnih zlocina.

Kopirajući gebelsovu propagandu „ubedjivali su srpski narod lažima da su većina naroda ex. Jugoslavije neprijatelji sveg srpskoga", i tako obezbedili ratnim piromanima, ratnim zločincima, ratnim genocidašima, ratnim profiterima, lopovima, svih vrsta, mafijašima, i raznovrsnim uličarima, i nekim popovima, da se odazovu za rat protiv svih ex republika SFRJ, (sem Makedonije, p.m.h.). Ti propogatori su išli dotle da su tvrdili da je „i Berlin srpski grad jer tamo žive sudetski Srbi". To nije bilo ništa drugo do organizovanja tzv. „mitingaša" da divljaju sirom ex Jugoslavije, sem Makedonije, i Slovenije, za rat protiv svih SPC, DKS, mas mediji svako dnevno, bolje reći svakominutno su prenosili te laži o dešavanja na mitinzima i, oko njih, i sve u duhu, sta je rekeao Milosevic, a šta Bora, (Borisav) Jović, koji je za nesreću svih gradjana Jugoslavije, tada bio član Predsednistva , pa i podpredsenik i Predsednistva SFRJ, a koji je, i to se zna, pripremio sa vrhom JNA državni udar, kada je JNA prosto rečeno privelo članove Predsednistva SFRJ da odrze sednicu Predsednistva ispod stepenista u nekom podrumu vojne kasarne, negde na Topcideru.(generali Kadijevic, Adzić, Brovet i drugi su imali vojne šinjele, činove, i sve spremno za preuzimanje vlasti, a clanovi Ptedsednistva u običnim odelima, su se smrzavali ispod nekih stepenica u pom. vojnoj kasarni m.h.)

Ovo iznosim da bi mladi koji su bili deca, i koji su kasnije rođeni, saznali istinu o organizovanim ratovima koji su unesrecili milione nedužnih gradjana cele ex. Jugoslavije.Ali, stoji da srpski narod nikada nije bio bez ljudi koji su izmenili tok istorije. Tako je jedan mladi bosanac, Srbin po rodjenju, a Bosanac po karakteru, koji se zove dr. Bogić Bogiceviž, (i koji je hvala Bogu još živ,m.h.) a kojeg je Milosevicev aparat ubacio za člana Predsednistva SFRJ, za takve prilike,(i ako po odluci o Formiranju Predsedi.SFRJ je bilo predvidjeno da sa Kosova član Predsednistva SFRJ bude Albanac, iz B i H musliman, jer su (Srbi i Hrvati imali svoje članove u Predsednistvo, p.m.h) glasao je protiv predloga za uvodjenje vanrednog stanja i tako srušio planove Jovića i Miloševića. To je samo delic onoga zla kojeg su skuvale nacional-sovinisticke kuhinje tadasnje Srbije i SFRJ. Ali, to je proslost i to trebamo pamtiti da nebi se ponovilo, treba da se okrenemo buducnosti, i tako poraditi na mogucnosti pomirenja ova dva naroda, polzeci od predloga g.Vucića, jer to je ono što nam treba i nama Albancima, Srbima i drugim komšijama i šire, jer, cenjeni i uvazeni predsednik SANU-sti Vladimir Kostic, upitao: ,,šta je alternativa"...,

Ja sam predlog Predsednika Srbije prihvatio kao nadu za ljude koji žele mir, jer stanje „ni rat, ni mir" je gledano sa svih aspekata neodrživo za obe države,

Treba staviti tačku na sva dosadašnje nesporazume i takva zlodela ukopati u duboka groblja, istoriju proteklih ratova ostaviti u bibliotekama, za neke magistarske i doktorske studije.

Ponavljam, stanje ,,ni rat ni mir" je neodrzivo za obe zemlje. To posebno je teško za ljude koji zele miran život, život bez straha, bez napetosti, život dostojan ljudima koji bi mogli da se sporazumeju, a ne da se mrze, koji bi nasli nacina da saradjuju a ne da se ulicarski psuju i vredjaju po nacionalnoj i dr. posebnostima.

Sada, kada znamo da je progovorio srpski narod kako mu dolikuje, cenim da će progovoriti i albanski narod kojem ja pripadam, i nadam se da će se naći mirno, obostrano, zadovoljavajuće resenje za srpsko-albanske, odnosno albansko-srpske nesporazme, jer samo ta dva naroda, mislim ja, su odgovorna za budućnost svoju i njihovih pokoljenja, i da samo tako mogu se rešiti vekovni problemi ova dva naroda, koji su upuceni po mnogo cemu jedni na druge. O pomirenju ova dva naroda mislim ja, prvo treba da se dogodi ono sto je stvarnost, de jure i de tacto, tj. da se obe drzave medjusobno priznaju, jer ta dva akta Skupština Republike Srbije, i Skupstine Repulike Kosova garantuju mir za narednih stotinu godina, što je rekao g. Vućić, a ja se nadam, za joč duže, a uz to i sa tim treba da se dogode oni koji su izgubili najmilije, od početka do kraja zadnjih ratova, ( daj Bože da su zadnji, p.m.h.) pa u njih i sa njima, oni koji su ostali nesposobni za normalan zivot, tj, oni ranjavani, osakaceni, osljepljeni, oglulvljleni, obogaljeni psihcki poremeceni, silovane žene i ponižene i matretirane i opljačkane, i tako bi se omogužilo onima koji su najviše stradali da tim cinom grade dve nove kuće čije temelje, unutrašnjost, fasade i krovove tih kuća ugrade Srpkinje i Srbi, Albanke i Albanci, koji nisu pitani nizasta kada su krenuli ratni mitinzi, ratne trube, ratni bubnjevi, ratni huskasi, raznoraazni piromani, svakakvi ratnih zlocinci kao i svo zlo koja je potresla, ne samo Yu prostore vec i catav svet i ostavila duboke tragove na oba naroda.

Medjutim, „u svakom žitu ima i kukolja" kaže narod, tako je i u Srba. Samo što je obelodanjen predlog g. Vučica, koji je dao nadu za pomirenje ova dva naroda, ratni profiteri, ratni huskasi, pa mogu slobodno da kazem i ratni zlocinci, u licu i delu IVICE DAČICA, i njegovih istomisljenika (jer što je rekao Ajnstajn: „Nije zlocin samo zlocin ciniti, vec je i zločin, zlocin ne spreciti"m.h.) u slulcaju ratnih dogadjanja u ex. Jugu; Dačic i dačići, Drecun i drecuni, Vulin i vulini, Đuric i djurici i mnogi drugi, ne da su zlocine sprecili vec ih podsticali i podsticu neprestano,a u vezi sa predlogom g. Vucica su krenuli sa najblaže receno derogiranjem datog predloga , predlogom „o podeli Kosova", i „proterivanju albanaca sa Kosova" te akcijoma za „kočenje Kosova u priznanjima od zemalje koje jos nisu je priznale, kao i lobiranje u državama koje su je priznale da povuku priznanja".

Kao što sam rekao tu ratnohuskasku grupu predvodi Ivica Dacić, podpredsednik i ministar inostranaih poslova Vlade Srbije koji, to znamo tu gde jeste na visoke polozaje vlastodrzaca dosao krajem osamdesetih godina baveci se tim zlocinackim poslom, to jest ulizivanjem milosevicima piromanstvom, orgijanjem, inspirisanjem ratnih zlocina, zasta je od svojih istomisljenika dobio nadimak „mali sloba", koji sada kada zna da ce ostati bez posla ukoliko se pomire ova dva naroda, laje na sav glas pokusavajuci da ubedi srpski narod da „mir sa albancima nemoze biti...,, i peni na sva usta pijana da je uspeo da onemuguci Kosovu uclanjenje u UNESKO, te da je ubedio jednu zemlju da povuce priznanje Republike Kosova" i ako ta zemlja do dana danasnjeg, koliko ja znam nije povukla paznanje, sto u slucaju huskasa Dacica nije bitno. Meni, ni na kraju pameti nije da srpskosm narodu solim pamet, kome treba verovati na izborima, ali tvrdim odgovorno da onaj srpski narod kojeg ja poznajem ne zalsuzuje da ga vode Dačic i dačići, Drecun i drecuni, Vulin i vulini Djuric i djurici, i njihovi istomisljenici koji, gledano shodno njihovim sposobnostima nisu kadri da vode hajam pasa lutalica.

Razumljivo je da su ti ratni profiteri, sada u panici da će izgubiti privilegije kojima su okićeni od početka rasturanja ex. Jugoslavije 1981. godine i da su se našli u „neobrano grozđe"., što bi rekao narod m.h. pa su krenuli u ofanzivu, kako bi ometali mogući dogovor izmedju Srba i Albanaca, odnosno Albanaca i Srba, i ne samo to, već su otišli i korak dalje, kao i bezbroj puta do sada po isprobanoj matrici „podmetanje kukavičjeg jajeta u tuđe gnjezdo". Jednom rečju, oni sve cine da ometaju pomirenju Republike Kosova sa Republikkom Srbijom i da se Republika Kosova učlani u medjunarodne organizacije i udruzenja i u normalizovanje odnosa svim zimljma međunarodne Zajednce.

Takva prljava propaganda stvara prostor za gnusne zločine, kao što je zadnji slučaj, (daj Bože da je zadnji, m.h.) ubistva Olivera Ivanovića, gradjanina Republike Kosova, samo zato što je mislio svojom glavom

Mislim da se sa tom retorikom moramo rastati kako bi mogli da gledamo u budućnost.

Mustafa Hoxha, Švajcaraska