HIJERARHIJA ZAVERENIKA: KOMITET 300 (5)

Uterivači straha od budućnosti

U izdanju beogradske Narodne knjige štampana je 2005. godine knjiga dr Džona Kolmana o delovanju poznatog svetskog centra moci Komiteta 300. Prenećemo najvažnije delove ovog izuzetnog svedočanstva i istraživackog rada.

(Ovu knjigu posvecujem svojoj supruzi Leni i našem sinu Džonu, koji mi pružaju podršku već dugi niz opasnih i napornih godina, te čvrsto i hrabro podnose odricanja, neprilike i nalete zle sudbine).

Džon Kolman

Evo nekih, ali ne i svih čelnih organizacija kojima upravlja Komitet 300: (Nastavak iz prošlog broja).

INSTITUTE FOR SOCIAL RELATIONS (Institu za društvene odnose) Članovi: Harland Klivlend i Vilis Harmon. Cilj: promena načina razmišljanja u Americi.

THE CITIZENS LEAGUE (Građanska liga) Članovi: Beri Komoner

Ciljevi: pokretanje sudskih sporova za „opšte dobro" protiv raznih državnih institucija, posebno onih u industriji odbrane.

WAR RESISTERS LEAGUE (Liga protivnika rata) Član: Noam Čomski i Dejvid Mekrejnolds

Cilj: organizovanje otpora vijetnamskom ratu među levičarskim grupacijama, studentima i unutar Holivuda.

THE DEMOCRATIC SOCIALIST ORGANIZING COMMETTEE OF ThE INSTITUTE FOR DEMOCRATIC SOCIALISM

(Demokratsko-socijalistički organizacijski odbor Instituta za demokratski socijalizam)

Članovi: Frenk Zajder, Artur Redijer i Dejvid Mekrejnolds.

Cilj: koordinacija levičarskih socijalističkih ideja i aktivnosti u SAD-u i Evropi.

ANTI-DEFAMATION LEAGUE - FACT FINDING DIVISION (Antidefamacijska liga, Odelenje za utvrđivanje činjenica) Član: Ervin Sual, poznat i pod imenom Džon Grem. Ciljevi: ovo je zajednička obaveštajna agencija FBI-a i Britanske obaveštajne službe zadužena za izdvajanje grupacija i njihovih vođa i uništavanje njihovih poslova i aktivnosti pre nego postanu preveliki i prejaki.

INTERNATIONAL ASSOCIATION OF MACHINISTS (Međunarodno udruženje mašinista)

Ciljevi: front Socijalističke internacionale usmeren ka radničkom sloju i inicijator organizovanih radničkih nemira sa svrhom polarizovanja radnika i upravljačkih struktura.

AMALGAMATED CLOTHING WORKERS (Udruženi radnici industrije odeće) Članovi: Marej Findli, Ervin Sual i Džejkob Šenkman. Ciljevi: skoro identični ciljevima Udruženja mašinista - polarizovanje radnika u industriji odeće.

PHILIP RANDOLPH INSTITUTE (Institut A. Filip Rendolf)

Član: Bajard Rastin.

Ciljevi: osiguranje sredstava za koordinaciju organizacija koje imaju zajedničke ciljeve; jedan primer je širenje socijalističkih ideja među studentima i radnicima.

CAMBRIDGE POLICY STUDIES INSTITUTE (Institut za proučavanje politike Kembridž) Član: Gar Apelrovic.

Ciljevi: proširenje rada Instituta za političke studije (Institute for Policy Studies). Osnovao ga je 1969. godine međunarodni socijalista Gar Apelrovic, bivši pomoćnik senatora Gejlorda Nelsona. Apelrovic je za Rimski klub napisao kontroverznu knjigu Atomic Diplomacy (Atomska diplomatija), a njegov rad je finansirao Nemački fond Maršal. Tema knjige su projekti istraživanja i delovanja sa jasno izraženim ciljem potpunog menjanja američkog društva, tj. stvaranja fabijanističkih Sjedinjenih Američkih Država kao pripreme za buduću svetsku vladu.

ECONOMIC COMMITTEE OF THE NORTH ATLANTIC INSTITUTE (Ekonomski odbor Sevemoatlantskog instituta)

Član: dr Aurelio Peci.

Ciljevi: ovo je NATO-ov trust mozgova za globalna ekonomska pitanja.

CENTER FOR THE STUDY OF DEMOCRATIC INSTITUTIONS (Centar za proučavanje demokratskih institucija)

Članovi: osnivač Robert Hačins, član Komiteta 300; Heri Ešmor, Frenk Keli i velika grupa „profesora".

Ciljevi: širenje ideja koje će da dovedu do socijalnih reformi liberalnog tipa, sa demokratijom kao ideologijom. Jedna od aktivnosti je izrada novog ustava za Sjedinjene Američke Države, koji će da bude strogo monarhistički i socijalistički, kakav ima Danska.

Ovaj Centar je tvrđava „Olimpijaca". Smešten je u Santa Barbari, u zgradi koju ljudi vole da zovu Partenon (the Parthenon). Bivši kongresmen Džon Rarik zgradu je nazvao „zdanje krcato komunistima". 1973. godine napravljen je trideset i peti nacrt novog američkog ustava, sa amandmanom kojim se traže „prava na očuvanje okoline", čiji je cilj da se smanji američka industrijska baza na ostatke one iz 1969. godine. Drugim rečima, ova institucija provodi politiku nultog postindustrijskog razvoja Rimskog kluba, koju je zacrtao Komitet 300.

Medu ciljevima ovog Centra su i kontrola ekonomskih ciklusa, socijalna pomoć, usmeravanje rada privatnih kompanija i javnih radova te kontrola zagađenja okoline. Govoreći u ime Komiteta 300, Ešmor je rekao da je zadatak tog Centra da pronalazi načine i sredstva kojima bi se američki politički sastav učinio delotvornijim. „Moramo da promenimo obrazovanje i moramo da razmišljamo o novom američkom ustavu i ustavu sveta", rekao je Ešmor.

Ostali ciljevi koje je Ešmor naveo su:

Članstvo u UN-u mora da bude univerzalno; UN se mora ojačati; Jugozapadna Azija se mora neutralizovati (čitaj „komunizovati", tj. pretvoriti u komunistički region); Hladni rat se mora zaustaviti; Rasna diskriminacija se mora ukinuti; Zemljama u razvoju se mora pružiti pomoć (misleći na pomoć u njihovom uništenju); Nema vojnih rešavanja problema (šteta što to nisu rekli Džordžu Bušu pre Zalivskog rata); Rešenja na državnom nivou nisu odgovarajuća; Koegzistencija je nužna;

HARVARD PSYCHOLOGICAL CLINIC (Psihološka klinika Harvard)

Članovi: dr Kurt Levin i ekipa od 15 naučnika nove nauke. Cilj: stvaranje klime u kojoj će Komitet 300 moći da preuzme neograničenu vlast nad SAD-om.

INSTITUTE FOR SOCIAL RESEARCH (Institut za društvena istraživanja)

Članovi: dr Kurt Levin i ekipa od 20 naučnika nove nauke. Cilj: osmišljavanje potpuno novog niza socijalnih programa kako bi se Amerika odvratila od industrije.

SCIENCE POLICY RESEARCH UNIT (Odelenje za istraživanje naučne politike)

Članovi: Lilend Bredford, Kenet Dam, Ronald Lipert. Cilj: ovo je institucija za istraživanje „budućih šokova", odelenje Univerziteta Saseks u Engleskoj, deo mreže Tavistok instituta.

SYSTEMS DEVELOPMENT CORPORATION (SDC) (Korporacija za razvoj sistema)

Članovi: Šeldon Arenberg i osoblje od više stotina službenika, koje je nemoguće ovde nabrojati.

Ciljevi: koordinisanje svih službenika obaveštajnih službi SAD-a i Velike Britanije. Ova institucija analizira kojim „igračima" se mora dodeliti uloga nacionalnih, tj. državnih entiteta; na primer, Španija će da potpadne pod kontrolu trome, isprane Katoličke crkve, UN pod kontrolu generalnog sekretara i tako dalje. Razvila je sistem ,,X RAY 2", kojim su osoblje trusta mozgova, vojni sistemi i centri za sprovođenje zakona povezani s Pentagonom nacionalnom mrežom telesistema i kompjutera, radi primene tehnike obaveštavanja na državnom nivou.

Arenberg kaže da njegove ideje nisu vojne. Bio je zadužen za izradu Sistema identifikacije i praćenja (Identification and Intelligence System) savezne države Njujork - tipičnog projekta iz knjige Džordža Orvela 1984, što je po Ustavu potpuno nezakonito. U toku je prihvatanje sistema NYSIS u celoj zemlji. Upravo je to Bžežinski imao na umu kada je govorio o mogućnosti gotovo trenutnog dobijanja podataka o bilo kojoj osobi.

NYSIS razmenjuje podatke sa svim agencijama za sprovođenje zakona i ostalim državnim agencijama u zemlji. Osigurava unošenje i brzu dostupnost ličnih podataka, krivičnih i ostalih važnih pojedinačnih informacija.

Ovo je tipičan projekat Komiteta 300. Postoji ogromna potreba za sprovođenjem temeljne istrage o radu ove korporacije, ali je to izvan dosega ove knjige. Jedno je sigurno: SDC ne postoji radi očuvanja prava i sloboda koje garantuje Ustav Sjedinjenih Američkih Država. Ova korporacija je prikladno smeštena, u Santa Barbari, odakle joj je „Partenon" Roberta Hačinsa lako dostupan. Evo nekih publikacija koje izdaje Rimski klub:

Center Magazine Counterspy Coventry

Covert Action Information Bulletin Dissent

Human Relations Industrial Research Inquiry

Mother Jones One

Progressive Raconteur

The New Republic

Working Papers for a New Society

Ovo ni u kom slučaju nisu svi časopisi koji se izdaju pod pokroviteljstvom Rimskog kluba. Ima ih još nekoliko stotina. Zapravo, svaka institucija ima svoj sopstveni časopis. S obzirom na broj institucija kojima upravlja Tavistok institut i Rimski klub, ovde možemo da damo samo njihov delimičan opis.

U sledećem popisu su neke od važnijih fondacija i trustova mozgova, uključujući i vojne trustove mozgova.

Američka javnost bi se zaprepastila kada bi znala koliko je vojska duboko upletena u istraživanje „novih ratnih taktika" sa trustovima mozgova Komiteta 300. Amerikanci nisu svesni da je Komitet 300 1946. godine naložio Rimskom klubu da ubrza stvaranje trustova mozgova koji, kako su rekli, nude nova sredstva širenja filozofije Komiteta 300.

Uticaj tih trustova mozgova na našu vojsku samo od 1959. godine, kada su se naglo namnožili, je uistinu zapanjujući. Nema nikakve sumnje da će oni igrati još veću ulogu u svakodnevnim poslovima ove zemlje što se više budemo približavali 2000-toj godini.

THE MONT PELERIN SOCIETY (Društvo Mont Pelerin)

Društvo Mont Pelerin je ekonomska fondacija koja ima zadatak da osmišljava i izdaje obmanjujuće ekonomske teorije i utiče na ekonomiste u Zapadnom svetu da slede modele koje im ono s vremena na vreme isporuči. Vodeći „stručnjaci" ovog društva su Von Hajek i Milton Fridman.

THE HOOVER INSTITUTION (Institucija Huver)

Izvorno osnovana za borbu protiv komunizma, ova institucija se polako ali sigurno okrenula socijalizmu. Ima godišnji budžet od dva miliona dolara, koje joj doniraju kompanije pod okriljem Kimiteta 300. Danas se usredsređuje na „mirne promene", sa naglaskom na kontrolu oružja i unutrašnje američke probleme. Mediji se često koriste ovom institucijom kao „konzervativ-nom" organizacijom i traže njena mišljenja kada im trebaju konzervativni aspekti. Institucija Huver je daleko od toga i od 1953. godine, kada ju je pre-uzela grupacija povezana sa Rimskom klubom, postala je potparol svetske vlade - Novog svetskog poretka za „poželjnu" politiku.

HERITAGE FOUNDATION (Fondacija Heritejdz)

Džozef Kors, tajkun proizvodnje piva je osnovao ovu fondaciju, sa svrhom da deluje kao konzervativni trust mozgova, ali su je ubrzo potom, a po nalogu Rimskog kluba, preuzeli fabijanisti ser Piter Vikers Hol, Stjuart Batler, Stiven Ajzler, Robert Mos i Frederik fon Hajek. Ova institucija je odigrala važnu ulogu u sprovođenju naloga britanske Laburističke stranke Entonija Vedžvuda Bena o „tačerizaciji Regana". Fondacija Heritejdz nikako nije konzervativna institucija, iako tako ponekad izgleda i zvuči.

HUMAN RESOURCES RESEARCH OFFICE (HUMRRO) (Kancelarija za istraživanje ljudskih resursa)

Ovo je vojna naučna institucija koja se bavi „psihotehnologijom". Većina njenog osoblja je školovano na Tavistok institutu. „Psihotehnologija" pokriva vojničku motivaciju, moral i muziku kojom se koristi neprijatelj. U stvari, izgleda da veliki deo onoga što je Džordž Orvel napisao u svojoj knjizi 1984 neverovatno podseća na ono što se izučava u ovoj instituciji. 1969. godine Komitet 300 je preuzeo ovu važnu instituciju i pretvorio je u privatnu neprofitnu organizaciju koja deluje pod pokroviteljstvom Rimskog kluba. Ovo je najveća bihevioristička naučna institucija u SAD-u.

Jedna od njenih specijalnosti je proučavanje malih grupa pod stresom. Ona uči vojsku kako je vojnik samo produžena ruka svog oružja. Napravila je veliki uticaj na sistem „čovek/oružje" i njegovu „kontrolu ljudskih resursa", tako široko prihvaćenu u Američkoj vojsci.

Ova institucija je oduvek imala veliki uticaj na ponašanje vojske. Njene tehnike oblikovanja uma direktno su preuzete od Tavistok instituta. Njeni kursevi iz primenjene psihologije navodno uče visoke vojne oficire kako da stave u pogon ljudsko oružje.

Dobar primer je način na koji su vojnici u ratu protiv Iraka bili spremni da prekrše svoja pravila službe i zakopaju 12.000 živih iračkih vojnika.

Ova vrsta ispiranja mozga je posebno opasna jer se danas primenjuje na vojsku, a vojska ga opet primenjuje na okrutno ubijanje hiljade „neprijateljskih" vojnika, dok bi sutra ta ista vojska mogla da prihvati da je neka civilna grupacija koja se protivi vladinoj politici „neprijatelj".

Već smo pretvoreni u bezglavo stado ovaca sa ispranim mozgovima, a ipak se čini da HUMRRO može da ide i korak dalje sa svojim tehnikama oblikovanja i kontrole uma. HUMRRO je vredan dodataka Tavistok instituta i mnoge lekcije koje su naučene upravo u HUMRRO-u primenjivane su u Zalivskom ratu.

Zato je malo lakše za razumeti kako se dogodilo da su se američki vojnici ponašali kao okrutne i bezdušne ubice, što nema nikakve veze sa idejom tradicionalnog američkog vojnika.

RESEARCH ANALYSIS CORPORATION (Korporacija za naučnu analizu)

Ova HUMRRO-ova sestrinska organizacija tipa Orvelove 1984 smeštena je u gradu Meklinu u saveznoj državi Virdžiniji. Osnovana je 1984. godine, a Komitet 300 ju je preuzeo 1961. godine, kada je postala delom bloka institucija Džon Hopkins. Sudelovala je u izradi više od 600 projekata, uključujući i integraciju crnaca u Američku vojsku, taktičnu primenu nuklearnog oružja, programe psihološkog ratovanja i masovnu kontrolu stanovništva.

Jasno je da postoji veliki broj trustova mozgova. U ovoj knjizi ćemo spomenuti većinu. Jedno od najvažnijih saradnje između onoga što trustovi mozgova proizvode i onoga što postaje državna i javna politika su „ankete".

Zadatak kompanija koje prave ankete je da se oblikuje i stvara javno mišljenje koje odgovara zaverenicima. CBS, NBC, ABC, New York Times i Washington Post neprestano prave ankete. Većina tih projekata koordiniše se u Centru za istraživanje nacionalnog mišljenja (National Opinion Research Center), koji je, bez obzira na to što će ova vest zaprepastiti većinu čitalaca, napravio psihološki profil za celu zemlju.

Rezultati se unose u kompjutere institucija „Gallup Poli" i ,,Yankelovitch, Skellev and White" radi komparativne procene. Većinu onoga što čitamo u novinama i gledamo na televiziji kompanije su već pročistile. Mi vidimo samo ono što anketari misle da bi trebalo da vidimo. To se zove „stvaranje javnog mnenja".

Ono što leži iza ovog delića društvenog savetovanja jeste kako da se otkrije koliko je javnost podložna političkim smernicama Komiteta 300. Nazivaju nas „ciljnom populacijom", a anketari mere koliko ima otpora onome što se objavi u emisiji „Večernje vesti". Kasnije ćemo tačno da saznamo kako je ova praksa počela i ko je za to odgovoran.

Sve to je sastavni deo temeljno razrađenog procesa stvaranja javnog mnenja, osmišljenog u Tavistok Institutu. Naši ljudi danas veruju kako su dobro informisani, a ne shvataju da su stavovi koje smatraju sopstvenim, zapravo, stvoreni u američkim naučnim institucijama i trustovima mozgova i da niko od nas nema slobodu da stvara sopstveno mišljenje zbog informacija koje nam plasiraju mediji i anketari.

Anketiranje je pretvoreno u finu umetnost neposredno pre ulaska Sjedinjenih Američkih Država u Drugi svetski rat. Amerikanci su, a da toga nisu ni svesni, bili uslovljeni da na Nemačku i Japan gledaju kao na opasne neprijatelje koje treba zaustaviti. To je, u izvesnom smislu, bilo tačno, što čini uslovljenost javnog mnenja još opasnijim, jer na temelju informacija kojima smo bili svakodnevno zasuti, uistinu se činilo da su neprijatelji Nemačka i Japan.

Tek nedavno smo videli koliko dobro funkcioniše Tavistokov proces uslovljavanja - kada su Amerikanci bili uslovljeni da Irak doživljavaju kao opasnost, a Sadama Huseina kao ličnog neprijatelja Sjedinjenih Američkih Država.

Takav proces uslovljavanja se tehnički opisuje kao „poruka koja dopire do osećajnih organa osoba na koje treba da se izvrši uticaj". Jedan od najcenjenijih od svih anketara je član Komiteta 300 Daniel Jankelovič, iz kompanije Yankelovich, Skellez and White. Jankelovič pak s ponosom svojim studentima govori kako su ankete oružje za menjanje javnog mišljenja, iako u tome nije originalan, jer je nadahnuće preuzeo iz knjige Dejvida Najsbeta Trend Report, koju je naručio Rimski klub.

U toj knjizi Najsbet opsiju sve tehnike kojima se služe stvaraoci javnog mnenja kako bi stvorili javno mišljenje koje odgovara Komitetu 300. Stvaranje javnog mišljenja je biser u kruni Olimpijaca, jer se, sa hiljadama novih društvenih naučnika nove nauke, koji slušaju svaki njihov treptaj, uz činjenicu da u rukama drže medije, o skoro svakoj temi može stvoriti javno mišljenje i u roku od dve nedelje proširiti po ćelom svetu.

Upravo to se dogodilo kada je njihov sluga Džordž Buš dobio nalog da krene u rat protiv Iraka. Za dve nedelje se javno mišljenje, ne samo u SAD-u, već i u skoro ćelom svetu, okrenulo protiv Iraka i njegovog predsednika Sadama Huseina. Ti medijski umetnici promena i manipulatori vesti su direktno odgovorni Rimskom klubu, koji je, opet odgovoran Komitetu 300, na čijem čelu sedi engleska kraljica i vlada velikom mrežom čvrsto isprepletenih korporacija koje nikada ne plaćaju poreze i nisu nikome odgovorne, a koje opet finansiraju naučne institucije preko fondacija koje zajedničkim aktivnostima skoro potpuno upravljaju našim svakodnevnim životima.

Zajedno sa svojim ispretpletenim kompanijama, osiguravajućim društvima, bankama, finansijskim korporacijama, naftnim kompanijama, novinama, časopisima, radijima i televizisjkim stanicama, taj ogromni aparat je zajahao Ameriku i ceo svet.

Nema nijednog političara u Vašingtonu koji tom aparatu, na neki način, ne pripada. Levica ga psuje, nazivajući ga „imperijalističkim", što on zaista i jeste, ali tom levicom opet upravljaju oni isti ljudi koji upravljaju i svim ostalim, tako da više nije nimalo slobodnija od drugih.

Naučnici koji rade na procesu uslovljavanja se zovu „društveni inženjeri" ili „društveni naučnici nove nauke", i čine integralni deo onoga što vidimo, čujemo, i čitamo. Društveni inženjeri „stare škole" bili su Kurt K. Levin, profesor Hedli Kantril, Margaret Mid, profesor Dervin Kartrajt i profesor Lipsit. Oni su, uz Džon Rolings Riza, bili krem naučnika nove nauke u Tavistok institutu.

Tokom Drugog svetskog rata, pod vodstvom Kurta Levina radilo je više od 100 naučnika, koji su pokorno kopirali metode Rejnharta Hejdriha iz SS-a. OSS organizacija je utemeljena na Hejdrihovoj metodologiji, a kao što znamo, OSS je bio preteča Centralne obaveštajne agencije (CIA-e). Svim ovim želim da kažem da vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država već imaju aparat pomoću kojeg će nas dovoditi u red Novom svetskom poretku, u kojem će biti tek neznatnog otpora. Taj sistem postoji još od 1946. godine, a svake sledeće godine se sve više usavršavao.

Komitet 300 je uspostavio mrežu i mehanizme kontrole koji su daleko više obavezujući od bilo čega što je ikada postojalo na svetu. Da bi nas pokorili, neće im trebati lanci ni katanci. Naš strah od budućnosti je taj koji će obaviti posao daleko uspešnije od bilo kakvih fizičkih sredstava pokoravanja.

Već su nam isprali mozak da se odreknemo svog ustavnog prava na posedovanje oružja i samog Ustava, da Ujedinjenim nacijama dozvolimo da preuzmu vlast nad našom spoljnom politikom, a MMF-u nad našom fiskalnom i monetarnom politikom, da predsedniku dopustimo da nekažnjeno krši zakone Sjedinjenih Američkih Država i da okupira stranu zemlju i kidnapuje njenog predsednika. Ukratko, mozak nam je ispran do nivoa na kojem ćemo, kao nacija, skoro bez pitanja prihvatiti svaki nezakonit čin svoje vlade.

Meni je jasno da ćemo ubrzo morati da se borimo za preuzimanje svoje zemlje iz ruku Komiteta 300, ili ćemo zauvek da ostanemo bez nje. Ali, kada do toga dođe, koliko nas će zaista da uzme oružje? 1776. godine samo 3% stanovništva je uzelo oružje protiv kralja Džordža III.

Ovog puta će 3% biti daleko od dovoljnog. Ne smemo sebi da dopustimo da nas uvedu u slepu ulicu, jer upravo to su nam namenili naši kontrolori uma tako što su nas suočili sa tolikim mnoštvom pitanja da jednostavno podležemo dalekosežnom prožimanju i o mnogim vitalnim pitanjima uopšte ne odlučujemo.

Videćemo imena onih koji čine Komitet 300, ali pre toga moramo da ispitamo ogromnu ispretpletenu mrežu svih važnih institucija, kompanija i banaka u rukama Komiteta 300. Moramo ih dobro označiti, jer su to ljudi koji odlučuju o tome ko će živeti, a ko će biti elimisan kao „beskorisna izelica", gde ćemo da se molimo Bogu, kako moramo da se oblačimo i čak šta da jedemo.

Prema Bžežinskom, bićemo pod neprestanim nadzorom, danonoćno, 365 dana godišnje.

Činjenicu da smo prevareni iznutra svake godine spoznaje sve više ljudi, što je dobro, jer ćemo samo znanjem a ta reč se prevodi kao verovanje, uspeti da porazimo neprijatelje čitavog čovečanstva. Dok su nam odvraćali pažnju vukodlakom iz Kremlja, u Vašington je na vlast doveden trojanski konj.

Najveća opasnost sa kojom su slobodni ljudi danas suočeni ne dolazi iz Moskve, nego iz Vašingtona. Prvo moramo da pobedimo unutrašnjeg neprijatelja, a posle toga ćemo biti dovoljno snažni za ofanzivu ka uklanjanju komunizma sa zemlje, zajedno sa njegovim propratnim „izumima".

Karterova vlada je ubrzala krah naše ekonomije i vojne moći. Ovo drugo su započeli Rimski klub i član Trusta Lucis po imenu Roberta Strejndža Meknamara. Regan je, uprkos obećanjima, nastavio sa slabljenjem naše industrijske baze. Nastavio je tamo gde je Karter stao.

Potrebna nam je snažna odbrana, ali je nemoguće izgraditi sa slabom industrijskom bazom, jer bez dobro vođenog vojno-industrijskog kompleksa ne možemo da imamo pouzdan odbrambeni sistem. Komitet 300 to zna i od 1953. godine planira svoju politiku nultog postindustrijskog razvoja, koja je danas u punom jeku.