Druga strana

Svilen gajtan za Srbiju stiže iz Stejt departmenta

A od Velikog Brata, konopac oko vrata

Poseta pomoćnika američkog državnog sekretara Viktorije Nuland Srbiji (11. jula), dovodi srpskog diktatora Aleksandra Vučića pred jednostavan izbor. Može da prihvati sve što mu vlada SAD naredi: da gradi auto put do Albanije o trošku građana Srbije, da plati Albancima sa Kosova i Metohije nekakve "ratne reparacije", uđe sa njima u NATO pakt...Ili, da sve to odbije i ubrza svoj kraj. Šta god on odluči, Srbija je na gubitku

Mersiha Hadžić

Tačno godinu dana posle svoje poslednje posete Beogradu, pomoćnica državnog sekretara SAD-a, Viktorije Nuland, 11. jula ove godine opet stiže u glavni grad Srbije, ali preko Tirane i Prištine, što dovoljno govori u kakvom se položaju Srbija danas nalazi. Pre nego je datum ove posete i bio preciziran, protokolom je predviđeno da će se Nulandova u Beogradu sastati sa predstavnicima takozvanog "civilnog društva", ali da će pre toga otići u na Kosovo i u Albaniju da proveri "napredak u primeni dijaloga Beograda i Prištine", i da prenese američku podršku evroatlantskim integracijama Kosova. Tačnije, da ozvaniči stvaranje buduće vojske Kosova, koja neformalno već postoji. Plan SAD je da naoruža tu neformalnu vojsku i stavi je u službu NATO pakta.

Pred kraj ovogodišnje balkanske turneje Viktorije Nuland, predviđen je i njen odlazak u Skoplje gde će dati podršku radu Specijalnog tužioca i zahtevati "kredibilne izbore" (na zahtev albanskih stranaka, pre svega). Ukratko, administracija Sjedinjenih Američkih Država otvoreno kreće u akciju ubrzane homogenizacije Albanaca iz Albanije, Kosova i Metohije, Makedonije i Crne Gore i njihovog okupljanja oko buduće Velike Albanije, sve sa ciljem stvaranja još jednog antiruskog bloka ujedinjenog u armadu NATO pakta.

Viktorija Nuland, koja je samo običan glasnogovornik mračne i odavno poražene američke politike, dolazi u Srbiju u trenutku kad su ogromne trupe NATO pakta koncentrisane oko granica Rusije, posebno u delu oko pribalitičkih zemalja. Njena misija ima najmanje dva zadatka: da obesmisli sve što je Evropska unija na nedavnom sastanku u Parizu (3. jula ove godine) planirala u vezi sa državama Zapadnog Balkana i da i Srbiju stavi pred izbor (NATO ili ništa).

Poslednji put kad se pomoćnica državnog sekretara SAD našla u Beogradu, tema je bila reketiranje američkih firmi koje su investirale u Srbiju! Uzgred, američka administracija je pitala zbog čega se ne rešava ubistvo braće Bitići, inače američkih državljana i terorista takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Tada je, neposredno pred njenu posetu, Vučić naredio da Tužilaštvo za ratne zločine sasluša penzionisanog policijskog generala i bivšeg komandatna Žandarmerije Gorana Radosavljevića Gurija, kako bi imao '' sučim izać' pred Viktoriju".

Šta Nulandova novo zahteva od Vučića? Šta Vučić ima američkoj administraciji da ponudi? Ništa, to je svima jasno. Naime, Nulandova dolazi sa ovlaštenjima da strogo zapovedi srpskom diktatoru da što pre formira vladu, da ta vlada odmah pokaže neposlušnost Rusiji, da se ono što je ostalo od Vojske Srbije što pre nađe u uniformama NATO pakta i da nova Vlada Srbije, kako je Vučić i obećao, što pre podigne kredit od Svetske banke i drugih bankarskih aždaja i da njime gradi ono što je obećao: auto-put Niš-Priština, Tirana-Drač. Naravno, i da sve to zajedno sa svojim "albanskim kolegama" projektuje u realnom vremenskom i finansijskom okviru, za potrebe oružanih snaga NATO alijanse.

Prljavi (i krvavi) poslovi koje Viktorija Nuland godinama obavlja za svoju vladu, nabolje su viđeni pre, za vreme i nakon užasnog građanskog rata u Ukrajini. Nulandova je politički i diplomatski odrađivala ono što je obaveštajno i subverzinim putem radila zloglasna CIA. Nijedna njena poseta Ukrajini (kao i njena sadašnja poseta Srbiji), nije prošla bez velikog zla. Tako i ovom prilikom Srbija dobija u zadatak da se dodatno ponizi i stavi u službu američko-albanskog projekta okrenutog protiv Rusije.

Istina, Amerika polako tone u rasne sukobe i vrlo realan građanski rat na svojoj teritoriji. Na spoljnom planu je zaratila sa Rusijom, Kinom i Turskom, pa konačno i sa večnom saveznicom Velikom Britanijom, čiji parlament je konačno priznao da je pod pritiskom SAD vojno krenuo na Irak. Zbog toga SAD pokušavaju očajnički da stvore nekakav "balkanski blok" zemalja koje bi okupljene oko NATO pakta pakostile ruskim interesima, gde god oni postoje.

Neshvatljivo je u ovakvoj situaciji držanje zvanične Rusije, tačnije neprikosovenog Vladimira Putina, koji ne reaguje na opkoljavanje granica svoje zemlje. No, bez obzira na to, Srbija ima dužnost, ma koliko da je mala i podjarmljena od strane Zapada, da pokaže minimum dostojanstva i ne dozvoli novo ponižavanje od strane SAD. Uprkos tome, Vučić je spreman da krene u nove ustupke, prihvatanje albanske "konfederacije", pa čak i da odgovori na zahtev iz Prištine da se "državi Kosovu" plati nekakva ratna odšteta u milijardama evra! Nuladnova dolazi i sa zahtevom albanskih separatista koji traže od Srbije kao sukcesora nekadašnje Jugoslavije, učešće i u podeli preostale jugoslovenske imovine!

Jedno je sigurno: od vlade SAD, Srbija dobija samo brutalne komande i ništa više od toga. Vučićeva antiruska politika dovela je ovu zemlju do toga da u Srbija i SAD liče u nečemu: i jedna i druga država nemaju više prijatelja u svetu! Amerika zbog toga što je imperijalna i nasilnička tvorevina, a Srbija zato što su joj vlade, završno sa Vučićevom, kriminalne i korumpirane, podaničke i kukavičke, bez dostojanstva i bez pouzdanog političkog pravca.

Konačno, Viktorija Nuland nakon Balkana odlazi i na Kipar, koji je Zapad prepolovio pre nekoliko decenije i njegov istočni deo "poklonio" Turskoj, kao tadašnjoj saveznici i članici NATO pakta. Početkom jula ove godine, turski premijer Erdogan ponudio je vojnu bazu Indžirlik Ruskoj vojnoj sili. Sad je zadatak Viktorije Nuland da podigne Kiprane na noge i da ih nahuška da "vrate ono što je njihovo"! A, Kipar će pitati Grčku šta da radi. Grci će pitati Rusiju. Jedino će Vučić, ne pitajući nikoga, raditi ono što mu vlada SAD naredi. Bez obzira koliko je to loše po Srbiju.