Istraživanje

 

Davljenje u lancima ishrane-industrija genetički modifikovane hrane (GMO) protiv ljudske civilizacije (2)

 

Patentiranje života

 

Zbog odsustva ozbiljnijih javnih rasprava o genetički modifikovanoj hrani (GMO) Tabloid objavljuje delove iz knjige "Hrana budućnosti ili bioterorizam-primena genetičkog inženjeringa u poljoprivredi" u izdanju "Službenog glasnika", autora  dr Tatjane Papić Brankov, višeg naučnog saradnika Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda, kako bi javnost u Srbiji i u celom regionu bolje razumela kakvu joj hranu prodaju multinacionalne kompanije, zainteresovane samo za profit ali ne i za ljudski život

 

 dr Tatjana Papić Brankov

 

 

Fundament razvoja multinacionalnih kompanija je poverenje investitora, jer njihovu tržišnu vrednost, osim imovine koju poseduju, determiniše i vrednost akcija na berzi, koja se često menja zavisno od subjektivnih procena i emocija.

Primera radi, nakon obelodanjivanja afere lažnog prikazivanja efikasnosti lekova (u eksperimentalnoj fazi): Marimastata (Marimastat), protiv raka i Zakuteksa (Zacutex) protiv pankreatitisa, vrednost britanske biotehnološke korporacije Bajotek (Biotech) opala je sa dve milijarde funti na svega 330 miliona funti. Ulaganja investitora zavise od očekivanja i potencijalne zarade na budućem tržištu.

Tako je od 1970. do 1997. godine ukupno uloženo u biotehnološka istraživanja (ne samo GI) oko 60 milijardi USD, dok su 2000. godine ulaganja u biotehnologiju dostigla vrhunskih 38 milijardi USD, stimulisano obećanjem mapiranja ljudskog genoma.

Samo godinu dana kasnije, kada je postalo jasno da će proteći godine dok otkrića ne doprinesu lečenju ljudi, interesovanje za biotehnologiju počelo je postepeno da opada, a ulaganja su se smanjila više od tri puta, odnosno na 11 milijardi USD!

Zbog toga kompanije veoma mnogo ulažu u odnose sa javnošću...

 

 

 Promocija opšteg blagostanja

 

 

 Odnosi sa javnošću označavaju nevidljive mere kojima država, ili kompanija pridobija javno mnjenje za preuzimanje određenih koraka (bilo da je u pitanju vođenje rata ili uvođenje nove tehnologije), čime se stvara sprega između psihologije mase i korporativnih, odnosno političkih ciljeva.

Svake godine korporacije ulažu milijarde USD u industriju odnosa sa javnošću, koja ih prezentuje u povoljnijem svetlu i diktira njihovu strategiju u odnosu na državu, javne institucije i javnost u celini. Kako odnosi sa javnošću nalažu, brošure, sajtovi i javne objave korporacija odaju utisak iskrene zainteresovanosti za planetu i opšte blagostanje. Dau agro sajens (Dow AgroSciences) ističe da unapređenje života ljudi predstavlja njihovu najvažniju misiju, Dipon (DuPont) kreira održive solucije potrebne za bolji, bezbedniji i zdraviji život ljudi, a Monsanto primenjuje inovacije i tehnologiju kako bi pomogao farmerima da proizvedu zdraviju hranu i kvalitetnija krmiva.

Industrija odnosa sa javnošću, u skladu sa često upotrebljavanim terminima sa javnih nastupa „transparentnost", „demokratija", „podela dobiti", „dijalog" i „poštovanje", poziva opoziciju  (društvene organizacije i nevladine organizacije) na dijalog.

Ovi dijalozi doprinose boljem razumevanju problema, izolaciji „radikalnih" protivnika, koji se karakterišu kao nezainteresovani i teški za saradnju, kao i upoznavanju sa argumentima protivnika i lakšem pripremanju adekvatnih reakcija. Postoje brojne strategije industrije odnosa sa javnošću, koje se koriste u različite svrhe, u različitim okolnostima a najznačajnije su: promena naziva kompanije, udruživanje, angažovanje nezavisnih pojedinaca i institucija, izvinjenja i obećanja.

Promena naziva kompanija, ili udruživanje koristi se i da bi se prikrila kontroverzna prošlost današnjih najvažnijih kompanija proizvođača GM hrane.

Ove kompanije su bile uključene u delovanje protiv ljudskog života i ozbiljne ekološke katastrofe. Tako su Monsanto, Ciba-Gajgi (Ciba-Geigy) i Dau, proizvodili dihlor-difenil-trihloretan (DDT)  i druge ekstremno štetne pesticide, defolijante i hemikalije kao što su želatinozni gazolin, polihlorovani bifenil, agent orandž (Agent Orange). Farben-Hehst (IG Farben-Hoechst), BASF, Bajer (Bayer), Agfa su proizvodili gasne otrove i prisiljavali logoraše Aušvica (83.000 logoraša) na rad!

Preživeli logoraši se još uvek parniče sa kompanijom IG Farben. Junion karbid korporejšn  (Union Carbide Corporation) (koja se višegodišnjim prodajama i spajanjima transformisala u Dau i Aventis, odnosno Bajer) je odgovorna za smrt nekoliko stotina i patnje 140.000 ljudi. Tragedija se dogodila nakon izlaganja metil-izocianatu 1986. godine. Vitaminski kartel Ron-pulen (Rhone-Poulenc) (sada Aventis), Roš (Roche) i BASF su finansijskim špekulacijama oštetili američko tržište za 5-6, a svetsko za preko 20 milijardi US dolara. U ime odštete EU je u septembru 2001. godine, Roš isplatio 462, BASF 296, a Ron-pulen pet miliona evra.

 

 

Ubijaju i plaćaju odštetu

 

 

Jedan od istorijski najgorih slučajeva korporativnog nehata, SMON tragediju izazvala je Ciba-Gajgi. Naziv SMON opisuje sindrom (poremećaj vida i paraliza stopala i nogu) koji izaziva upotreba Kliokvinola korišćenog u Japanu od 1953. godine u lečenju abdominalnog bola i dizenterije.

Tek 1970. godine kada je obolelo 10.000 Japanaca, naučnici su povezali bolest sa upotrebom ovog leka. Iako je Ciba negirala povezanost dokazano je da je sa problemom bila upoznata još 1953. godine, a da je dokaze o štetnosti leka imala 1962. godine.

Preko 5.000 pravnika je bilo angažovano u parnici protiv ove kompanije! Na kraju suđenja Ciba je isplatila žrtvama 490 miliona USD u ime odštete. Tek 1985. godine kompanija je potpuno povukla ovaj lek sa tržišta izvinjavajući se žrtvama i njihovim porodicama. Partner Ciba kompanije, Sandoz, odgovoran je za tešku ekološku katastrofu iz 1986. godine, odnosno  izlivanje 8 tona žive i 30 tona ekstremno štetnih organofosfata u reku Rajnu.

Prvi čuveni incident sa GMO desio se 1989. godine, kada je japanska korporacija Šova denko (Showa Denko) izbacila na tržište GM triptofan kao dodatak ishrani. Oko 1.500 ljudi je hronično obolelo, a 37 umrlo! Kompanija nije dozvolila kontrolu od strane nezavisne komisije, a GM bakterijske kulture su uništene.

Ko su proponenti GI? Njihov odabir je jedna od najvažnijih strategija industrije odnosa sa javnošću.

Dobar kandidat treba da bude poznat u svojoj oblasti (bar u svojoj zemlji), ukoliko je partijski neangažovan, poželjno je da bude u vezi sa industrijom ili državnim aparatom. Najistaknutiji naučnici zagovornici biotehnologije su: C.S. Prakaš (C. S. Prakash), direktor Centra za biljna biotehnološka istraživanja i jedan od osnivač Egbajovorld (Agbioworld) fondacije i član Savetodavnog komiteta za biotehnologiju američkog Ministarstva poljoprivrede; N. Burlag (N. Bourlag), otac Zelene revolucije, bio je jedan od najvećih zagovornika biotehnologije u siromašnim zemljama; P. Stot (P. Stott), sa Stanford univerziteta, recenzent prvog GM leka, bivši direktor Sektora za biotehnologiju Uprave za hranu i lekove SAD; D. T. Ejvri (D. T. Avery), direktor Globalnog centra za pitanja ishrane sa Hadson instituta (Hudson Institute) itd...

U člancima i izlaganjima često iznose stavove protiv Kjoto sporazuma (osnovni cilj Sporazuma je smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu) i proizvodnje organske hrane (hrane u kojoj nema veštački sintetizovanih materija). Proponenti GI smatraju da su konzumenti organske hrane izloženi osam puta većem riziku od inficiranja smrtno opasnim sojem bakterije Escerichie coli (0157:H7). Taj podatak prvi put je objavljen u radu D. T. Ejvrija, u časopisu American Outlook.

Ovaj časopis izdaje Hadson institut, odnosno institut kojim D. T. Ejvri rukovodi. Autor se u radu poziva na podatke američkog Centra za kontrolu bolesti. Kao uzrok opasnosti navodi đubriva životinjskog porekla, koja su rezervoar opasnih bakterija, a masovno se koriste u organskoj proizvodnji. Prema rečima M. Kohena (M. Cohen), istraživača iz američkog Centra za kontrolu bolesti, Centar nikada nije sproveo takvo istraživanje.

Od 1982. godine ovaj soj bakterije uglavnom je otkrivan u goveđem mesu. Osim toga, prema pravilima organske poljoprivrede đubriva životinjskog porekla moraju da budu dobro kompostirana i moraju da se upotrebe najmanje 120 dana pre berbe plodova, čime se mogućnost pojave bakterije Escerichie coli maksimalno redukuje.

Kompanije nekada pribegavaju izvinjenjima i obećanjima. Nakon izjave R. Šapira (R. Shapiro) izvršnog šefa Monsanto kompanije, 1999. godine da su verovatni uzroci otpora javnosti prema GMO agresivne kampanje koje iritiraju mase, Monsanto je obećao da neće komercijalizovati Terminator semena, da će poštovati tuđe stavove, da će svoja istraživanja deliti sa univerzitetima, da će poštovati zakone SAD i da će plasirati samo proizvode odobrene od nadležnih institucija SAD, Evrope i Japana.

Slično je obećao i Dipon. Biotehnološke korporacije u kriznim situacijama koriste usluge kompanija iz sektora Odnosa sa javnošću, specijalizovanih za krizni menadžment, između ostalih Basn-Masteler (Burson-Marsteller) kompanije, koja je u vlasništvu Vajr & Plestik prodakts (Wire and Plastic Products) (najmoćnije kompanije iz oblasti odnosa sa javnošću). Dajrekt impakt (Direct Impact) kompanija, poslovnica Basn-masteler kompanije, predstavlja netradicionalnu „treću nogu stola za lobiranje" (druge dve su: tradicionalni Odnosi sa javnošću i tradicionalno lobiranje), znači ne lobira Kongres direktno, te javnost nema uvid u njihove aktivnosti i troškove a specijalizovana je za „narodne odnose sa javnošću".

 „Narodni Odnosi sa javnošću" fokusirani su na određene grupe stanovništva, članove crkve, sindikata ili penzionere. Koristio ih je Monsanto devedesetih godina minulog veka za pronalažanje Njujorčana raspoloženih da govore pozitivno o GM hormonu rasta krava.

Kampanje se koriste i u edukativne svrhe. U septembru 1999. godine, Novartis je promovisao kampanju namenjenu studentima i profesorima, u sklopu koje je  obezbedio donaciju u iznosu od 150.000 US dolara za osnivanje studentskog časopisa Your World: Biotechnology & You, koji govori o potencijalima biotehnologije u očuvanju zdravlja ljudi i životne sredine.

Ostali sponzori ovog časopisa su bili: Organizacija biotehnološke industrije, Amgen, Aventis, Biogen, Savet za biotehnološku informisanost, Džinzim (Genzyme), Merk (Merck), Monsanto, Novartis, Biotehnološka organizacija Pensilvanije, Fajzer (Pfizer), Skotiš enterprajz (Scotish Enterprise) i američki Centar za trgovinu i energiju.

Novartis je takođe, obezbedio 300.000 US dolara za izložbu pod nazivom „Od farme do tanjira" u  Muzeju nauke i industrije u Čikagu, kojeg godišnje poseti oko dva miliona ljudi, uključujući 400.000 dece školskog uzrasta, kao i 25.000 US dolara za osnivanje Biotehnološkog edukativnog centra pri Univerzitetu u Ajovi. Od ostalih primera, korišćenja propagandnih kampanja, značajno je pomenuti Monsanto donaciju, 1999. godine, za izložbu „Lepa nauka" Volt Dizni (Walt Disney).

 

 

Bogataši ulažu u eksploataciju siromašnih

 

 

Da bi se razumela važnost ulaganja privatnog sektora u poljoprivrednu biotehnologiju, dovoljno je samo uporediti njihov godišnji budžet za istraživanja i razvoj sa budžetom za istraživanja kojim raspolažu zemlje u razvoju.

Privatni sektor, uključujući i male biotehnološke kompanije uložio je u poljoprivrednu biotehnologiju 1996. godine 1,5 milijardi US dolara, a dve godine kasnije, glavne „life science" kompanije su investirale u istu namenu 2,6 milijardi US dolara najvećih multinacionalnih kompanija 2001. godine je uložilo u istraživanja i razvoj skoro tri milijarde USD, a Konsultativna grupa za međunarodna istraživanja u poljoprivredi, najveći međunarodni predstavnik javnog sektora deset puta manje.

Najveći poljoprivredni istraživački programi javnog sektora u Brazilu, Kini, Indiji, pojedinačno raspolažu budžetom, za ovu namenu, manjim od pola milijarde dolara. Privatni sektor je fokusirao investicije na industrijske zemlje i na svega nekoliko zemalja u razvoju. Smatra se da su godišnja ulaganja ovog sektora u industrijske zemlje između 1 i 1,5 milijarde US dolara. Ukupna ulaganja privatnih kompanija u zemlje u razvoju nisu poznata, ali su bez sumnje manja od ulaganja javnog sektora u ovim zemljama. Samo mali deo sredstava za istraživanje i razvoj, privatni sektor direktno ulaže u zemlje u razvoju. Uglavnom to čini preko globalnih „life science" kompanija koje se spajaju ili udružuju sa lokalnim semenskim kompanijama.

Javni sektor finansira oko 90 odsto ukupnih poljoprivrednih istraživanja zemalja u razvoju i oko 50 odsto istraživanja industrijskih zemalja. Godišnje ulaže između 900 miliona i jednu milijardu US dolara, ili 16 odsto budžeta, za istraživanja i razvoj industrijskih zemalja. Javne organizacije i univerziteti industrijskih zemalja sprovode značajan deo biotehnoloških istraživanja koja su samo malim delom okrenuta rešavanju problema zemalja u razvoju.

Većina njihovih instrumenata i proizvoda može biti korisna i za zemlje u razvoju, ali one imaju ograničeni pristup zbog jake težnje ovih organizacija da zaštite i prodaju intelektualnu svojinu, kao i zbog povećanog broja saveza između ovih organizacija i privatnog sektora, čime se gube tradicionalne razlike između privatnog i javnog sektora.

Ukupna ulaganja javnog sektora u istraživanja zemalja u razvoju iznose 18 do 25 odsto ulaganja u industrijske zemlje i kreću se od 165 do 250 miliona USD. S obzirom na to da postoje velike razlike u razvijenosti kapaciteta za biotehnološka istraživanja i razvoj, ove zemlje se prema razvijenosti Nacionalnog poljoprivrednog istraživačkog sistema dele na tri grupe: a) tip 1 (Indija, Kina, Meksiko, Brazil i Južna Afrika), imaju velike kapacitete za istraživanja u oblasti molekularne biologije, uključujući i izučavanje strukture i organizacije genoma, koji su  najčešće locirani na univerzitetima.

Ove zemlje su sposobne da razviju nove molekularne instrumente za vlastite potrebe; b) tip 2 (Tajland, Filipini, Pakistan, Kolumbija, Urugvaj i Kenija) imaju značajne kapacitete za primenjena istraživanja na polju biljne selekcije, kao i kapacitet za „pozajmljivanje" i primenu molekularnih instrumenata razvijenih u drugim državama; i c) tip 3 (većina Afrike) imaju veoma slabe kapacitete za biljnu selekciju i praktično nemaju kapacitete za istraživanja u oblasti molekularne biologije.

 

 

Veštačka budućnost

 

 

Privatni sektor je retko i skromno investirao u biljna istraživanja šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, posebno u zemljama u razvoju kojima je nedostajao efikasan mehanizam zaštite intelektualne svojine. Tadašnji produkti istraživanja su bili javna dobra sa netakmičarskim i neisključivim karakterom, odnosno dobra koja donose korist društvu nezavisno od prihoda stvaraoca. Semenska industrija se sredinom osamdesetih godina, zahvaljujući ekonomskoj isplativosti hibrida stranooplodnih vrsta (npr. kukuruza), aktivirala u zemljama u razvoju, prvo preko multinacionalnih kompanija iz razvijenih zemalja, a potom i preko nacionalnih kompanija kada su formirane. Dalji stimulans za ulaganja privatnog sektora u poljoprivredna istraživanja dale su SAD i druge industrijske zemlje odobravanjem patentiranja veštački konstruisanih gena i GM biljaka.

Prema podacima američkog Ministarstva za poljoprivredu iz 2004. godine, u vlasništvu kompanija u različitim državama sveta nalazi se 7.368 biotehnoloških patenata, u vlasništvu univerziteta i neprofitnih organizacija 2.765, a u državnom svega 789. SAD su lider u sve tri pomenute kategorije, imaju 62 odsto patenata u vlasništvu kompanija, 85 odsto u vlasništvu univerziteta i neprofitnih organizacija i 53 odsto u državnom vlasništvu, dok Velika Britanija, baza biotehnologije u EU, ima 4 odsto patenata u vlasništvu kompanija, 1,4 odsto u vlasništvu univerziteta i neprofitnih organizacija, a 6,3 odsto u državnom vlasništvu u odnosu na ukupan broj patenata.

Deset kompanija kontroliše 44 odsto od ukupnog broja biotehnoloških patenata u vlasništvu kompanija, a lider po broju patenata, Monsanto 9,1 odsto.

 

 

Iz biografije autora

 

 

Dr Tatjana Papić Brankov je rođena u Trebinju, prirodno-matematičku gimnaziju je završila u Nikšiću, diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Zaštita bilja, a doktorirala je na Ekonomskom fakultetu u Subotici sa temom "Ekonomske i etičke implikacije difuzije genetski modifikovane hrane". Naučni je saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu.

 

 

A 1.

 

Laž, odvratna laž, i propaganda

 

Uspešno osvajanje tržišta multinacionalne kompanije proizvođači GM hrane duguju industriji odnosa sa javnošću, bliskim odnosima sa državnim aparatom SAD, velikim ulaganjima u istraživanja i razvoj, međunarodnoj zajednici koja je odobrila patentiranje veštački konstruisanih gena i GM biljaka, međunarodnim organizacijama, pre svega Svetskoj trgovinskoj organizaciji, fondacijama, nekim naučnicima i naučnim ustanovama, kao i sistemu podrške u vidu organizacija direktnih promotera biotehnologije.

 

 

A 2.

 

Vunena vremena "Gvozdene ledi Tačer"

 

Privatni sektor je vremenom ne samo preuzeo primat u poljoprivrednim biotehnološkim istraživanjima, nego je ciljno uništio ugled javnih institucija koja su ta istraživanja ranije radila. Klasičan primer je sudbina Plant briding instituta iz Kembridža (Plant Breeding Institute,  Cambridge). Ovaj institut je bio stub britanske poljoprivredne nauke i imperijalne poljoprivredne politike. Margaret Tačer (M. Tacher), bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva ga je, 1987. godine, prodala Institut Unilever kompaniji. Iza ove kupovine je stajala naftna kompanija Šel oil (Shell oil). U časopisu New science od 27. novembra 1986, tadašnji direktor Šel nikersons sidsa (Shell Nickersons Seeds), D. Ganeri (D. Gunary) ovako objašnjava vezu između nafte i semena: „...Nafta je hemikalija, i pesticidi su hemikalije, a kapaciteti potrebni za stvaranje pesticida ne razlikuju se bitno od kapaciteta potrebnih za razvoj semena". Kao rezultat ove prodaje, naučni deo instituta je (znatno smanjen, preseljen u Norvič (Norwich)) nastavio da se finansira iz državnog budžeta, a semenarski deo je pripao kompaniji.

 

 

 

GLOSA

 

Kako je i zašto,  nesigurna, nedovršena, tzv. prljava tehnologija, ušla u naše živote, kako su GM biljke dobile dozvolu za uvođenje u životnu sredinu i kako su plasirane na tržište?