https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Pogled iz Moskve

Kako novi svetski poredak vide SAD i Rusija

Vrli novi svet

Američki predsednik Bajden, govoreći na predizbornom prijemu u Vašingtonu, rekao je da je čovečanstvu potreban „novi svetski poredak". „Mislim da imamo priliku da uradimo nešto ako smo dovoljno hrabri i samouvereni da okupimo svet na način na koji to nikada ranije nije urađeno. Živeli smo u posleratnom periodu 50 godina, i sve je funkcionisalo prokleto dobro, ali je propalo. Potreban je novi - novi svetski poredak u nekom smislu", rekao je on.

Piše: Valerij Panov

Ovo nije prvi put da predsednik SAD pominje potrebu da se izgradi novi svetski poredak. U martu 2022, nakon početka specijalne operacije u Ukrajini, Bajden je govorio da je svetskom poretku potrebna obnova. „Kako mi je nedavno rekao jedan visokopozicionirani vojnik na tajnom sastanku, od 1900. do 1946. godine poginulo je 60 miliona ljudi. Od tada smo uspostavili liberalni svetski poredak i to se ne dešava. Mnogo ljudi umire, ali nema ništa što bi bilo blizu haosa. A sada je vreme kada se sve menja... Doći će do novog svetskog poretka, a mi ga moramo predvoditi. I moramo da ujedinimo ostatak slobodnog sveta da bismo to uradili", govorio je tada.

Slično je govorio i državni sekretar SAD Blinken, koji je konstatovao kraj jedne epohe koja je počela nakon završteka hladnog rata. Kraj hladnog rata podigao je nadu u uspostavljanje stabilnosti i mira, međunarodnu saradnju, širenje ljudskih prava, političku liberalizaciju i ekonomsku saradnju među državama, govorio je on, ističući da je zaista bilo napretka. Državni sekretar je delovanje Rusije u Ukrajini nazvao „najneposrednijom i najozbiljnijom pretnjom međunarodnom poretku koji je uspostavljen Poveljom UN", i njenim ključnim principima - teritorijalnom integritetu, suverenitetu, univerzalnim ljudskim pravima.

Šta se desilo sa ovom i drugom gospodom, npr. sa bivšim engleskim premijerom Borisom Džonsonom koji je pozivao zapadne zemlje da podrže Bajdena? Ranije su optuživali Moskvu da namerava da razbije uspostavljeni svetski poredak, optuživali Rusiju, a zatim i Kinu za istorijski revizionizam.

A sada, odjednom, kako bi rekla nemačka ministarka spoljnih poslova, „erudita", gđa Berbok, oni su odjednom napravili okret od „360 stepeni" (to jest od 180). A možda u ovom slučaju upravo logika gđe Berbok definiše suštinu procesa, koji zapadnjaci nude svetu? Zato što se javlja aluzija na Hakslijev roman Vrli novi svet.

Podsećamo o čemu je reč u Hakslijevom romanu. Godina je 2540, šesta od početka Fordove ere. Čovečanstvo je iskorenilo bolesti i ratove, nasilje i tugu. U svetu vlada mir. Nema druge vere, osim obožavanja Forda, proroka Progresa. Nema više institucije porodice, koja povlađuje sebičnosti. Svako pripada svima i sve pripada svakome. Iz epruvete se pojavljuju novi članovi društva, nema potrebe da žene nose devetomesečni teret i doživljavaju bol porođaja. Na prvi pogled, idealan svet. Ali, za robove. Potpuno je jasno da teze iz ovog romana mogu da budu i Bajdenov plan, koji je već u priličnoj meri realizovan.

Haksli, na primer, piše: „Ljubav prema ropstvu može se uspostaviti samo kao rezultat duboke, intrapersonalne revolucije u ljudskim dušama i telima. Da bismo ostvarili ovu revoluciju, potrebna su nam, između ostalog, sledeća otkrića i pronalasci, među kojima autor posebno ističe „upotrebu lekova kao što je skopolamin" za poboljšanje metoda „sugestije", „detaljne naučne razrade o razlikama među ljudima", „zamena za alkohol i druge droge, a manje štetna i prijatnija od džina ili heroina" i, na kraju, „ovo će biti dugoročan projekat... da se čovek standardizuje i time učini zadatak administratora lakšim". Ovo je već realnost na Zapadu, koji on nameće ostalom svetu.

Bez obzira na to, Bajden, govoreći o nekakvom projektu za obnovu sveta, javno se nada da su ljudi zavoleli ropstvo u koje ih je Amerika bacila ceo vek. I od onoga što je ustanovila i od pravila koja su poznata samo Americi, i koja su razvijena za čovečanstvo u nedrima duboke države, ona neće odstupiti. Ta „država", sakrivena iza zlatnih sefova i mašine za štampanje novca, drži svoja pravila u tajnosti, ali ona su odavno poznata. O njima se pisalo u delima koja su među distopijama postala klasici žanra, kao što je Orvelova 1984 (objavljena 1949), Bredberijev Farenhajt 451 (1953), Zamjatinov roman Mi (iz 1922, štampan 1988). Prirodno, tu je i Vrli novi svet (1932). Njih su distopijama nazivali decenijama ranije i predstavljali samo kao daleku i iskrivljenu budućnost čovečanstva. Niko ranije nije mogao da pretpotavi da će te tzv. distopije dobiti jasne konture već za ljude onih generacija koje su čitale ove romane, i još za života njihovih autora, da će krajem 20. i početkom 21. veka one postati realnost u razmerama dva kontinenta - Severne Amerike i Evrope. (Za sada - dva!) Prosudite sami.

Savremeni svetski poredak, delimično ustanovljen posle Drugog svetskog rata i konačno formiran posle raspada SSSR-a, pretpostavlja neospornu dominaciju SAD. Moguće je da se tome ne bi suprotstavila nijedna sila na svetu, da nije jednog „ali". SAD su počele da igrnorišu norme međunarodnog prava, u čijem donošenju su same učestvovale.

Odnosno, dešava se proces zamene međunarodnog prava željama jednog igrača, kroz usvajanje određenih rezolucija koje zadovoljavaju njegove neposredne interese. Na taj način, Amerikanci su uspevali da manipulišu javnim mnjenjem i međunarodnim pravom tokom nekoliko decenija. Na tom fonu svet je ćutao povodom invazije na Irak, ulaska vojnog kontingenta u Avganistan, stvaranja „kontrolisanog haosa" u arapskim zemljama.

Amerikancima je počelo da se čini da im je sve dozvoljeno i oni su počeli da prekrajaju političku sliku sveta. Shodno novom svetskom poretku na američki način, na globalnom nivou nije trebalo da ostane nijedna država ili asocijacija koje su mogle da izazovu Vašington. Počela je realizacija plana za organizaciju raspada Zajednice nezavisnih država (ZND), slabljenje pacifičke zajednice, podrivanje ekonomske moći Kine, pritisak na Tursku, da bi je naterali da odustane od ideje ujedinjavanja turkijskih država. I Evropljanima nije smelo da se dozvoli da se previše opuste. Ali šta čovečanstvu može da ponudi Amerika?

Ratove, ratove i još jednom - ratove. SAD mogu da izgrade „novi svet" samo po sopstvenoj slici. Oni ništa nisu stvorili. Oni su potkupljivali, kupovali, pretili, osvajali i uništavali: teritorije, vlasti, ekonomije, „mozgove"... Da li su bar u jednoj zemlji nešto izgradili, i to besplatno?

Teško je setiti se. Može li im se u akt stvaranja uračunati skladište vojne tehnike i municije u Izraelu? Ili radionica za izradu dronova u Ukrajini, koja je stvorena uz pomoć američkih tajnih službi?

Ali SAD su već imale mogućnost da izgrade pravedni svetski poredak. Kada se raspao SSSR oni su sa saveznicima ostali jedina dominantna sila na planeti. Mogli su da se bave novim pravednijim svetskim poretkom. Postojao je veliki broj problema i SAD su dobile jedinstvenu šansu da ih reše. Naravno, to bi bio veoma složen i skup proces, koji bi uključivao diplomatiju, investicije, ogromne projekte za zravoj u najrazličitijim delovima sveta. Trebalo je samo da nauče da slušaju druga mišljenja, da budu tolerantni prema drugim političkim sistemima, da prepoznaju da vrednosti ne mogu biti „univerzalne", pošto su narodi različiti, sa svojim tradicijama, religijama i stavovima prema političkom uređenju. Ali, sve se završilo formulom Fransisa Fukujame o „kraju istorije". To je to - nema više istorije. Postoji samo SAD i liberalna ideologija koja mora da dominira u celom svetu, počevši od evropskog megalopolisa i završavajući se „čiča Tominom kolibom".

Američki predsednik Džo Bajden želeo je da stavi kraj na „večne ratove" koji su ranije pretili da „progutaju" Ameriku, ali sada je on počeo da liči na „predsednika ratnog doba". Konflikti u Izraelu i u Ukrajini prete da odvuku pažnju i resurse američke administracije od unutrašnjih prioriteta i od potrebe da se suprotstave Kini, piše The Wall Street Journal.

Recimo to ovako: ako bi želeli da odmah okončaju sve ratove i oružane sukobe u kojima su učestvovali i u kojima učestvuju SAD, to je moguće, što se kaže, jednim klikom: dovoljno je prekinuti finansiranje agresivnih (borbenih) dejstava. Ukupni obim vojne podrške poslate Izraelu dostigao je 4,8 milijardi dolara 2022. godine. To znači da svaki dan SAD šalju kao podršku Izraelu više od 13,1 miliona dolara. Danas Bajden traži od Kongresa da izdvoji 61,4 milijardi dolara za Ukrajinu. To može biti najveća prepreka prilikom razmatranja zahteva, primećuje Blumberg. Bajden traži da se izdvoji 14,3 milijarde dolara za jačanje odbrane Izraela, još 10 milijardi za humanitarne napore, koji uključuju i pomoć mirnim palestinskim građanima. U svom obraćanju 19. oktobra Bajden je izjavio da je podrška saveznicima SAD od životne važnosti za nacionalnu bezbednost zemlje.

Prema podacima od juna 2023, zapadne zemlje su za pomoć Ukrajini potrošile minimum 156 milijardi dolara, od kojih je SAD, u najboljem slučaju, dala polovinu. Ne bez pritiska SAD, sastali su se u Luksemburgu ministri spoljnih poslova zemalja EU, gde su razmatrali dokument Evropske komisije koji predviđa nastavak ukrajinskih vojnih dejstava bez postizanja mira u Ukrajini. Kako je rekao ministar spoljnih poslova i spoljnoekonomskih veza Mađarske Peter Sijarto, koji je učestvovao na ovom sastanku, za ove ciljeve je predviđena ogromna suma od 20 milijardi evra. On je primetio da se u dokumentu Evropske komisije govori i o tome „na koji način treba da se vodi rat u Ukrajini, kako Ukrajina treba da bude obnovljena posle toga i kakve još sankcije treba uvesti protiv Rusije". Ali u dokumentu se ništa ne govori o postizanju mira, primetio je ministar.

Poređenja radi: Svetskom programu za hranu potrebno je 6,6 milijardi dolara. Ovaj novac može da spase od gladi 42 miliona ljudi u 43 zemlje. Najveći deo ovog iznosa - 3,5 milijarde - biće potrošeno na hranu i isporuku hrane. Još 2 milijarde će ići za novčane i robne vaučere za hranu za gladne. To će podržati ekonomije zemalja u razvoju. Prema podacima UN, 2020. godine zbog gladi je patilo 9,9% svetskog stanovništva, odnosno 768 miliona ljudi.

Prema ocenama eksperata, za ozelenjavanje Sahare potrebno je oko 400 milijardi dolara. I, umesto pustinje, bio bi zeleni raj.

Ali na svet bez rata, posebno za pomoć gladnima, u SAD nema novca. To se odnosi i na ceo korporativni Zapad. Pritom, za organizaciju ubistva „na civilizovan način" troše se astronomske sume. U Vijetnamu, na primer, prema postojećim ocenama, SAD je potrošila na rat do trilion dolara (kada se preračuna na današnje vrednosti), i to su samo direktni troškovi.

Opšti troškovi SAD za rat u Avganistanu, uključujući operacije u susednom Pakistanu, premašili su 2 (!) triliona dolara. Bombardovanje Jugoslavije koštalo je 100 miliona dolara dnevno (toliko je koštala i Pustinjska oluja). Četvrte nedelje vojnih dejstava SAD je tražila od Kongresa dodatno finansiranje u razmeri od 5,45 milijardi, od čega 3,6 milijardi dolara za avijaciju (jedan sat letenja, na primer, britanskog „Tornada", košta 30.000, dok je visokoprecizma bomba koštala oko 40.000 dolara).

Svi američki ratovi ne dozvoljavaju ljudima ni u jednoj zemlji sveta da žive mirno, da imaju bar minimalna primanja, a pre svega - da budu sigurni u budućnost. SAD su sposobne da uvuku u rat bilo koju zemlju, pa čak i nekoliko zemalja istovremeno, a ostale da nateraju da potroše na svoju bezbednost (od Amerike) ogromna sredstva. Bez obzira na to, SAD danas mogu da govore da vode samo (!) dva rata, jer je Obama bio predsednik „dva i po rata". Kakvi „golubovi mira"!

Jasno je da Bajdenu, kao i bilo kojem drugom predsedniku SAD, nije dozvoljeno da prekida, verovatno glavnu spoljnopolitičku tendenciju, shodno kojoj minimum jednom godišnje Amerika negde na kugli zemaljskoj počinje agresiju. Radi očuvanja dominirajućeg položaja u savremenom svetu, u Vašingtonu su dozvolili unošenje izmena u postojeću vojnu doktirnu koja predviđa rat na jednom frontu u uslovima obuzdavanja drugog protivnika. Jednostanvije rečeno, ranije je smatrano da se treba „razračunavati" sa jednim po jednim suparnikom. Ipak, danas su kongresmeni već počeli da sumnjaju u to da će suparnici SAD jedan po jedan čekati svoj red za klanje. Upravo zbog njihove „lake ruke" kada su troškovi u pitanju, odbrambeni budžet SAD dostigao je rekordnih 847,3 milijarde dolara u odnosu na 778 milijardi prošle godine.

Američki predsednik nije prvi put govorio o promeni svetskog poretka. Preciznije, govorio je o tome u martu 2022. posle početka ruske specijalne operacije u Ukrajini. Tada je Bajden rekao da je liberalni svetski poredak, ustanovljen posle Drugog svetskog rata, izbegao milione žrtava. Ipak, danas se „sve menja", govorio je on. I SAD su spremne da okupe oko sebe „ceo slobodni svet".

Razgovori o reviziji svetskog poretka, na ovaj ili onaj način, vodili su se sve do rusko-ukrajinskog konflikta. Kao po pravilu, to se dešavalo kada je neka država ili grupa država počinjala vojne operacije na primer na Bliskom istoku. Tada su kritičari takvih odluka direktno ukazivali na UN kao na sistem koji ne funkcioniše, izjavljujući da se mehanizmi obuzdavanja nužno menjaju. Naizgled da, ali ne na američki način.

U poslednjih pola godine, o kritici aktuelnog svetskog poretka govore i vlasti u Rusiji. Njihovo gledište je da svet živi u zapadnocentričnom ili čak američkocentričnom svetu, u suštini - u postkolonijalnom svetu u kome su, formalno, desetine zemalja odavno dobile nezavisnost, ali ih faktički „zlatna milijarda" eksploatiše, izvlači resurse, deli profit u svoju korist. Uspostavljanje novog svetskog poretka pretpostavlja reviziju ovih pravila. A ako o potrebi revizije svetskih mehanizama govore dve supersile, ostali svet ne može to da ignoriše. To znači da se ovo pitanje ozbiljno shvata. Pritom nije malo država koje uopšte nisu spremne da čekaju da se velike države dogovore o tome kako će ostali da žive, da iscrtaju zone uticaja i svima podele uloge. Turbulentna vremena ih primoravaju da deluju, ojačaju svoje pozicije pre nego što globalni mehanizmi postave nove postavke ili potvrde stare postavke. Prošle godine predsednik RF Vladimir Putin je govorio da svetska istorija prelazi na novu etapu. Prema njegovim rečima, u ovoj etapi visoku dinamiku rasta mogu da pokažu samo istinski suverene države. „Bez obzira na to što zapadne i takozvane nadnacionalne elite teže da očuvaju postojeći poredak stvari, nastaje nova era", istakao je on.

U Kremlju se slažu sa izjavom američkog lidera Džoa Bajdena o tome da je svetu potreban novi svetski poredak, ipak Moskva smatra da SAD neće moći da ga izgradi. To je izjavio predstavnik za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Predstavnik Kremlja je istakao da SAD teže da bilo koji svetski poredak bude američkocentričan i da se svet vrti oko njih, ipak „tako više neće biti". Bajden je svojom izjavom pokušao da stvori antitezu onim principima formiranja novog svetskog poretka koje je izložio ruski predsednik Putin u svom govoru na plenarnom zasedanju međunarodnog debatnog kluba Valdaj u Sočiju. On je naveo šest tačaka koje opisuju svet kojem teži Rusija.

Prvo, mora postojati otvoren i međusobno povezan svet, „u kome niko nikada neće pokušati da podigne veštačke barijere za komunikaciju ljudi, njihovu kreativnu realizaciju i prosperitet". „Mora postojati okruženje bez barijera", direktno je rekao predsednik Putin.

Drugo, Rusija se zalaže za kulturnu i civilizacijsku raznolikost, kao temelj sveopšteg razvoja. S tim u vezi, „nametanje bilo kojoj zemlji ili narodu kako da žive, kako da se osećaju" treba da bude zabranjeno.

Treće, mora postojati maksimalna reprezentativnost - „niko nema pravo, i niko ne može vladati svetom za druge ili u ime drugih. Svet budućnosti - to je svet kolektivnih odluka", izjavio je predsednik.

Četvrta tačka koju je naveo predsednik RF jeste sveopšta bezbednost i trajni mir, izgrađen na uvažavanju interesa svih: od velikih država do malih zemalja. Kao i odbacivanje blokovskog pristupa u međunarodnim odnosima, nasleđa kolonijalne epohe i hladnog rata.

Peto, pravda za sve, jer „svima treba omogućiti pristup prednostima savremenog razvoja i pokušaje da se to ograniči za bilo koju zemlju ili narod treba smatrati aktom agresije".

Šesto: „Mi smo za ravnopravnost, za različitost potencijala različitih zemalja. To je apsolutno objektivan faktor. Ali ne manje objektivno je i to da više niko nije spreman da se potčinjava, da svoje interese i potrebe učini zavisnim od bilo koga, a pre svega od bogatijih i jačih", rekao je Putin.

I podsetio je da u Koncepciji spoljne politike Rusije koja je doneta ove godine, zemlja okarakterisana kao osobena država-civilizaciija.

Ali kada je transformacija svetskog poretka ne samo stigla do nivoa koji je krajnje nepoželjan za SAD, već i krenula u suprotnom smeru nego što je želela Amerika, Bajden je počeo da izražava nameru da zauzda proces. U Rusiji o takvoj situaciji govore: ako ne možete da zaustavite proces, predvodite ga. Ali u ovom kretanju država ka istinskoj nezavisnosti, nema i ne može biti lidera po definiciji. Bajden se opet izgubio. Odnosno, izgubila se cela Amerika.

Obnavljanje jednopolarnog svetskog poretka, zasnovanog na pravilima koja diktira SAD, više neće biti moguće, uveren je sekretar Saveta bezbednosti RF Nikolaj Patrušev.

„U toku je aktivno formiranje višepolarnog sveta kao osnove stabilnog međunarodnog razvoja. Konstrukcija jednopolarnog svetskog poretka zasnovanog na pravilima koja dirktira SAD, ne može biti reanimirana. Očigledno je da je jedinstvo zapadnih političkih snaga pred nametnutom im „ruskom pretnjom"- privremeno", kaže Patrušev.

Što se tiče vojnih priprema i novih koncepcija u toj sferi, koje se pripremaju u SAD, sve one će biti beskoristan teret za američki budžet, ako snage suprotstavljene „svetskom hegemonu" održe i ojačaju svoj savez. A razvoj događaja pokazuje da sve vodi upravo tome.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane