Banke

 

Teror nad zaposlenima u Societe Generale banci: u Francuskoj imaju afere, u Srbiji nasilje

 

Povišica u zamenu za ćutanje

 

Dok prema zvaničnim bilansima Societe Generale Banka u Srbiji posluje pozitivno, ona u suštini svake godine gubi milione evra. Saradnici banke koji su otkrili ove mahinacije bili su progonjeni i otpuštani samo zato da bi bivši direktor Antoan Tusen mogao da dobije unapređenje. Ni novo rukovodstvo banke ne pokazuje interesovanje da istraži ovu aferu, jer i ono odlično zarađuje izvlačenjem para iz siromašne Srbije. a o svemu  je u međuvremenu obavešten i Prvi osnovni sud u Beogradu..

 

Milan Malenović

 

  Jedna od najvažnijih službi u svakoj, pa i u Societe Generale Banci (SGB) u Srbiji sačinjavaju interni revizori zaduženi za detaljnu kontrolu rada cele banke i svih njenih filijala. Interni revizori imaju svog šefa koji je direktno podređen predsedniku izvršnog odbora, što je u rangu generalnog direktora u vanbankarskom sektoru. Sadašnji predsednik je Francuz Frederik Koan, dok je njegov prethodnik na tom mestu bio Antoan Tusen, takođe francuski državljanin.

  Tusen je u međuvremenu napustio Srbiju, iako ovde još uvek ima aktivno privredno društvo. Upućeni funkcioneri SGB-a tvrde da je upravo preko ovog Tusenovog preduzeća u inostranstvo plasiran deo kapitala kojim banka raspolaže u Srbiji.

  Dok je direktorovao Tusen, na mestu šefa Službe interne revizije u periodu od 2009. do 31. marta 2013. bila je Jovana Stevanović, žena koja je imala paničan strah od ljudi koji su stručniji od nje. Jednom saradniku u Službi Olegu Grbiću nije produžila radni ugovor samo zato što je imao višegodišnje iskustvo u bankarskoj reviziji. O svemu šta je doživeo radeći za SGB on je pismeno obavestio direktora Tusena, ali ovaj ništa nije preduzeo. Grbić je u međuvremenu prešao u Ministarstvo finansija gde je rukovodilac grupe za internu finansijsku kontrolu.

  Jednu saradnicu je gospođa Stevanović godinama maltretirala na najrazličitije načine u nadi da će ona, budući da nije mogla da bude otpuštena jer ima stalni ugovor o radu, samoinicijativno napustiti banku. Mobingovana žena je, takođe, za razliku od Stevanovićke bila izuzetno dobro obučena za posao internog revizora. Šefica je išla dotle da je čak i seksualno uznemiravala svoju službenicu!? Svi u banci su ovo znali, ali su ćutali. Tusen je jednoj službenici koja je uplakana došla da mu se žali na maltretiranje koje doživljava od Stevanovićke ponudio povišicu u zamenu za ćutanje.

Zavera ćutanja u vrhu banke išla je dotle da je šefica Službe interne revizije, Stevanovićka, o trošku banke bila poslata na psihijatrijsko lečenje ne bi li smanjila svoju agresivnost.

  Jedna od osoba koje su svim silama štitili Jovanu Stevanović je i Vesna Marković, generalna sekretarka u banci, zadužena upravo za zaštitu zaposlenih od mobinga?! Markovićka ima samo završenu srednju školu, ali ocenjuje rad drugih zaposlenih, čak i doktora nauka.

  U međuvremenu je Stevanovićka, istina, sklonjena sa mesta šefice službe interne revizije, ali tako što je dobila - unapređenje! Zbog čega je ova žena godinama uživala zaštitu vrha banke? Zbog toga što je umela da ćuti o marifetlucima direktora, ali i celokupne kompanije, kao i da na ćutanje primora svoje zaposlene.

  Interni revizori po prirodi svog posla imaju uvid u sve transakcije, ali i u podatke o svakom zaposlenom banke. Njima nije teško da utvrde kako se u SGB-u nemilice krše zakoni ne samo Republike Srbije, već i cele Evropske Unije. Sve žene zaposlene u ovoj banci imaju niže plate od svojih muških kolega zaposlenih na istim pozicijama, a što je suprotno Zakonu o zabrani diskriminacije.

  Na jednom sastanku kod direktora Tusena zaposleni su izneli probleme koje imaju sa Stevanovićkom i dobili odgovor da je ona - nesmenjiva. Tusen je to obrazložio činjenicom da upravo predstoji njegovo unapređenje i odlazak na neku višu funkciju izvan Srbije i da bi mrlju na njegovoj karijeri predstavljalo kada bi rukovodstvo u Parizu saznalo da on na jednom tako značajnom radnom mestu pune tri godine drži psihijatrijski slučaj.

  Još početkom ovog veka jednom značajnom klijentu, koji je tražio kredit, tadašnji direktor SGB-a Goran Pitić (ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi premijera Zorana Đinđića) objasnio je: "Mi nismo došli u Srbiju da uložimo novac, već da ga iz nje izvučemo." Pitić je još uvek predsednik Upravnog odbora ove banke.

  Veliki broj funkcionera SGB-a ima privatne firme registrovane na najbliže članove porodice. Tim preduzećima banka odobrava kredite iako zna da nisu u stanju da iste vrate, a zatim se novac prebacuje u inostranstvo, na privatne račune zaposlenih, ali i u filijale SGB-a. Na taj način se pare sasvim legalno izvlače iz srpske podružnice Societe Generale Banke. I ovo je, kao i mnogo šta drugo, moralo da bude poznato internim revizorima, ali ih je terorom na ćutanje primoravala Jovana Stevanović, uz podršku direktora i generalnog sekretara banke.

  Deo zaposlenih je o svemu već informisao Prvi osnovni sud u Beogradu i sada se čeka njegova reakcija. Čak i ako bi podmićeni tužioci i sudije u Srbiji odustali od krivičnog gonjenja, centrala banke u Parizu, već opterećena raznim aferama u samoj Francuskoj, morala bi da reaguje i posmenjuje direktore svog srpskog predstavništva. U svakom slučaju, došlo bi do novog zemljotresa u bankarskom sektoru Srbije, kao kada su u stečaj otišle Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine.