Otpuštanja

 

šta se zaista krije iza najavljene racionalizacije državnog aparata

 

 

Budi naš i radi dalje

 

Razni ministri srpske vlade su u nekoliko poslednjih dana davali potpuno različite procene o tome koliko službenika treba da bude otpušteno. Iako se u javnosti najviše licitiralo brojem od 12.000 do 14.000 prekobrojnih, pominjale su se i cifre od svega nekoliko hiljada, pa do čak 30.000 državnih službenika koji bi mogli da dobiju otkaz

 

 

Piše: Milan Malenović

 

 Još su se srpske vojvode, Praviteljstvujušči sovjet i popečitelji borili sa Karađorđem da činovničko dostojanstvo ne zavisi od Voždove dobre volje, a tokom celog 19. veka ovo je bio osnovni zahtev svih liberalnih političara Knjaževine i kasnije Kraljevine Srbije. Ono što nije uspeo da spreči ni sam Knjaz Miloš, bez problema i griže savesti ukinuo je Boris Tadić.

 

 

Poigravanje sa kreditorima

 

Međunarodni monetarni fond je još od ranije, i pre ove velike svetske ekonomske krize, skretao pažnju srpskoj vladi na to da je naš državni aparat neefikasan, glomazan, preskup i korumpiran. Sa tom ocenom se slaže svako ko je u ovoj zemlji proveo više od tri dana, tako da reforma administracije nije sporna. Pitanje je samo da li je najavljena racionalizacija reforma ili nešto drugo?

Prilikom istraživanja ove teme, pažnju nam je privukao jedan članak u najuticajnijem nemačkom finansijskom glasilu, Handelsblattu. Podsećajući da je proteklih godina Kina povoljnim kreditima u visini od nekoliko milijardi dolara sebi već obezbedila tržišta u nekim afričkim i azijskim zemljama, list oštro napada to što "Peking, dajući povoljne kredite bez ikakvih reformskih preduslova, zanemaruje nužnost privrednih i društvenih reformi u tim zemljama".

U članku su, kao novi evropski korisnici kineske finansijske pomoći, navedene Moldavija i - Srbija. Ako smo sklopili finansijski aranžman sa Kinom, onda nam nije potreban isti i sa MMF-om, pomislio bi svako normalan.

"Ono o čemu smo se sa MMF-om definitivno dogovorili jeste odgovarajući pad broja zaposlenih u javnom sektoru, za sada to negde iznosi oko 14.000 grubo", rekla je tih dana ministarka finansija dr Diana Dragutinović i time nam pokazala da Vlada uporno ispunjava zahteve MMF-a, iako za tim nema više potrebe. A onda je, ničim izazvan, premijer Cvetković predstojeće "reforme" bezmalo nazvao istorijskim, čija će primena nadživeti sadašnju vladu. I ovaj, verovatno nesvesno izgovoreni, komentar nam je pokazao u kom pravcu treba da gledamo.

Bez obzira na to što je profesor Ljubomir Madžar predložio da Vlada sa MMF-om sklopi takav aranžman po kome će proces smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru da traje pet godina, čime bi se uštedele milionske sume potrebne za isplatu otpremnina, Vlada je ignorisanjem ovog predloga pokazala da pod pojmom dugoročni efekti ni u kom slučaju nije mislila na postepeno otpuštanje viška službenika, već na njihovo dugoročno disciplinovanje. Pošto je prvo kritikovao to što država o nacrtu zakona nije konsultovala sindikate, predsednik Sindikata zaposlenih u upravi i društvenim organizacijama, Njegoš Potežica, nam otkriva: "Mi smo lokalnim samoupravama ponudili meru štednje, ali ministar je to odbio."

Ako Vlada bez razmišljanja odbija predloge koji bi pomogli da se smanje javni troškovi uz istovremenu zaštitu radnih mesta, onda zahtev MMF-a nije inicijalna kapisla koja je lansirala ovu raketu nesreće. šta je pravi cilj Vlade?

 

Vlast najviše korumpira činovnike

 

Razni ministri su u nekoliko poslednjih dana davali potpuno različite procene o tome koliko službenika treba da bude otpušteno. Iako se u javnosti najviše licitiralo brojem od 12.000 do 14.000 prekobrojnih, pominjale su se i cifre od svega nekoliko hiljada, pa do čak 30.000 državnih službenika koji bi mogli da dobiju otkaz. Generalni sekretarijat Vlade i Ministarstvo finansija, koji su u strogoj tajnosti pripremali nacrt Predloga zakona o fiskalnoj odgovornosti kako bi bio određen maksimalni broj zaposlenih u svim ministarstvima i organima lokalne samouprave, do ove poslednje cifre su došli obuhvatajući i zaposlene u sudstvu, Vojsci i policiji. Znači, ako smo dobro razumeli, već na samom početku se odstupilo od proklamovanog smanjenja broja zaposlenih samo u administraciji. Pretnja otkazom bi se, po zamisli Cvetkovićevog kabineta, odnosila na bukvalno sve one koji svoju platu dobijaju iz republičkog ili iz budžeta organa lokalne samouprave. Najčešće pominjane cifre viška zaposlenih od oko 14.000 tako se razotkrivaju kao obično bacanje peska u oči.

   činovnik koji svakog dana strepi da može da dobije otkaz, lako postaje podmitljivi činovnik. Vlada, u čijoj su ruci i nož i pogača, preko ovog mehanizma najbolje može da utiče na rad službenika, što je već viđeno u pravosuđu tokom višegodišnjeg iščekivanja reizbora sudija.

Kao što se i moglo očekivati, sindikati su na nož dočekali Vladinu ideju o smanjenju administracije. Posebno su se obrušili na predloženu mogućnost da se na pojedina radna mesta, sa kojih bi bili otpušteni stalno zaposleni, po potrebi dovode honorarci koji nemaju pravo na odmor, bolovanje, ali ni sindikalno angažovanje.

Konfederacija slobodnih sindikata smatra da plan Vlade da u cilju prevazilaženja ekonomske krize otpusti 14.000 državnih činovnika i na njihova mesta dovede lica koja će honorarno obavljati poslove otpuštenog zaposlenog, predstavlja ograničenje ustavno zagarantovanog prava na rad. Kako se navodi u saopštenju, tim planom Vlada šalje poruku da niko nije siguran, vrši se pritisak na zaposlene da se ne bore za svoja prava - pravo na rad i na odgovarajuću zaradu - jer uvek mogu biti zamenjeni honorarcima koji će lako, bez uslovljavanja pristati i na lošije uslove rada, s obzirom na stopu nezaposlenosti u Srbiji.

Ovim potezom su sindikati jasno ukazali na pravi domet planirane "racionalizacije" državne administracije, posebno kada uzmemo u obzir to da je Vlada do sada ignorisala sve druge predloge kako da se smanje budžetska opterećenja, ili da se povećaju prihodi.

 

Najskuplja je Vlada, a ne administracija

 

Od trenutka kada je formirana ova vlada, domaća i strana stručna javnost počela je da kritikuje njenu glomaznost. Gotovo sa nevericom i podsmehom je primljena vest da mala i siromašna Srbija ima čak 24 ministra, tri potpredsednika Vlade i buljuk pomoćnika, zamenika i savetnika ministara. Svaki od pomenutih ministara, njihovih pomoćnika, zamenika i savetnika, traži da dobije platu za svoje službovanje, što je čak i najmanja stavka u računu troškova ove "reformske" vlade. Jer, svako od njih ima svoj kabinet, pa kabinet ima svog šefa, koji ima pomoćnike i tzv. tehničko osoblje, svako od njih ima i svoju sekretaricu koja mora da ima i neku prostoriju u kojoj će da sedi i "radi", telefonistkinju, sopstvenu PR službu, vozača, kafe-kuvaricu, spremačicu... Sve to osoblje, osim plate, troši novac poreskih obveznika na račune za struju koja je neophodna za rad sve one sile elektronskih uređaja koji im stoje na usluzi, ali i za banalno osvetljenje prostorija u kojima borave i "rade". Svi oni imaju službene telefone čije račune plaćamo mi, građani ove zemlje. Većina njih veruje da nema rešeno stambeno pitanje pa i taj problem svaljuje na leđa poreskih platiša.

Jednom rečju: vrh državne administracije je bezdan u koji odlazi više para nego što koštaju one sitne ćate koje bi sada trebalo da budu jedina žrtva racionalizacije.

Po podacima koje ima Tabloid, o budžetskom trošku se u ovoj zemlji vozi preko 30.000 automobila. Ako uzmemo u obzir da je prosečna nabavna vrednost svakog od tih vozila 20.000 evra, dolazimo do podatka da je vrednost ovog voznog parka 600 miliona evra, a ako na održavanje i gorivo svako od ovih vozila mesečno potroši samo 100 evra, onda se za rad voznog parka mesečno izdvaja 3.000.000 evra. A sve ovo, naravno, ide na teret budžeta. Da li su i ovde planirane neke uštede?

Da država zaista želi uštedu, valjda bi i ovaj sektor bio zahvaćen planovima racionalizacije. Poenta i jeste u tome da predviđenim otpuštanjima država ni ne planira veću uštedu u budžetu, koja joj, objektivno, zbog aranžmana sa Kinom u ovom momentu nije ni potrebna.

 

Vaskrsavanje moralno-političke podobnosti

 

Možda Vlada ne zna, ali u ovoj zemlji postoji Zakon o radu, koji izričito zabranjuje otpuštanje zaposlenih radi dovođenja drugih na isto radno mesto. Po tom zakonu je racionalizacija, ili smanjenje broja zaposlenih, moguća jedino kada se neko radno mesto konačno, na najmanje godinu dana, ukida. U protivnom, otpušteni radnik može da traži da bude vraćen na posao, odnosno da mu se isplati visoka otpremnina i plata za vreme proteklo od otpuštanja do postizanja sudskog poravnanja.

Takav slučaj smo već imali u nacionalnom avioprevozniku, JAT-u, gde je pravosuđe do sada poništilo otkaze i na posao vratilo čak 2.000 radnika nezakonito otpuštenih tokom neke od prethodnih racionalizacija. Svi ti radnici sada potražuju ne samo izgubljene plate već i naknadu sudskih troškova, tako da je šteta prouzrokovana nezakonitim radom JAT-a višestruko nadmašila planiranu korist od smanjenja broja zaposlenih. Ima ona narodna izreka o intimnom odnosu ćara i vajde iz koga se rađa šteta, a koja idealno opisuje šta se stvarno desilo u našem jedinom avioprevozniku.

I sa ove strane posmatrano, ako zanemarimo mogućnost da su svi u Vladi neuračunljivi, teško da je stvarni cilj najavljenih masovnih otpuštanja smanjenje budžetskog deficita.

Pravnici i sindikati su se posebno okomili na Vladin plan da se do racionalizacije dođe tako što će svaki pretpostavljeni da ocenjuje rad svojih potčinjenih. Na vrhu ove hijerarhije sede članovi Vlade koje nema ko da ocenjuje.

U praksi bi to, po najavama iz Vlade, trebalo da izgleda ovako: svaki neposredno pretpostavljeni redovno (verovatno mesečno) ocenjuje svoje radnike dajući im ocene od 1 do 5. Onaj ko dobije jedinicu automatski biva otpušten, dok će ostali da se otpuštaju u zavisnosti od proseka dobijenih ocena. Pri tome su kriterijumi za ocenjivanje krajnje nejasni, pri čemu će jedan od bitnih faktora biti izvršavanje zadataka dobijenih od pretpostavljenog. To znači da će, kao u doba najcrnje diktature, svaki zaposleni morati da izvrši i one zadatke koji se očigledno kose sa zakonom ili moralom, jer će u suprotnom da dobije negativnu ocenu i da leti sa posla.

Posebnu pikanteriju čini izjava premijera Cvetkovića, kao i ministara Markovića, Dinkića i Dragutinovićeve da će model ocenjivanja i otpuštanja biti zadržan i kada se dosegne broj onih koji po Vladinom planu treba da budu otpušteni. Večita mogućnost gubitka posla samo zbog pogrešne partijske pripadnosti ili ličnog animoziteta direktno pretpostavljenog, treba da konačno disciplinuje državni aparat i potpuno ga podredi volji i potrebama vlastodržaca.

"Navedeni plan Vlade dovodi do gašenja sindikalizma u Srbiji i uspostavlja diskriminatorni odnos prema određenoj kategoriji zaposlenih, koji svoj posao obavljaju godinama, koji nisu članovi političkih stranaka iz čijih redova je ministar u ministarstvu u kome rade, koji nisu rođaci, prijatelji, poznanici onih koji će, prema neodređenim kriterijuma, određivati ko će biti otpušten", smatraju u Konfederaciji slobodnih sindikata.

I tako konačno dolazimo do stvarnih ciljeva koje Vlada najavljenim zakonima želi da postigne. Sve priče o navodnoj štednji služe samo kao dimna zavesa iza koje će se nesmetano sprovoditi nametanja jednoumlja pravosuđu, Vojsci i policiji. Od Dinkića niko ništa bolje nije ni mogao da očekuje.

 

Zamajavanje skupštinske većine

 

Ostaje nam još samo da se osvrnemo i na način kako Vlada misli da nametne sprovođenje ovog plana.

U prvobitnim verzijama je bilo planirano da se broj zaposlenih u svakom sektoru odredi na sednici Vlade, a da se sprovođenje same racionalizacije prepusti svakom pojedinačnom ministarstvu. Otkako je Milutin Mrkonjić iz SPS-a najavio da će radije da plati predviđenu kaznu od milion dinara umesto da deli otkaze, postalo je jasno da će Vlada morati da u svoje ruke uzme i sprovođenje zakona.

Trenutna ideja je da se u sledećem budžetu za plate zaposlenih izdvoje samo ona sredstva potrebna za zaposlene, čiji će broj da odredi akcioni komitet Vlade u sastavu Dinkić-Marković-Dragutinovićeva na čelu sa samim premijerom Cvetkovićem. Ako neki od ministara, kao pomenuti Mrkonjić, u svom ministarstvu želi da zadrži više zaposlenih, biće prinuđen ili da taj višak plaća iz sopstvenog džepa ili da svima smanji plate kako bi se uklopio u budžet.

Najinteresantnije je to što čelnici ključnih ministarstava, pravosuđa, Vojske i policije za sada mudro ćute. Kako od članova DS-a niko ne očekuje opstrukciju Vladinog plana, ne treba očekivati da će to učiniti ni drugi članovi koalicije.

Sve što smo i mi, kao i drugi mediji uspeli da saznamo jeste to da SPS, generalno, nije protiv predviđenog plana racionalizacije, ali da će o samim zakonskim predlozima da se izjašnjava tek kada oni početkom oktobra budu gotovi i prezentirani Vladi. U krajnjoj liniji, kao što je pokazao zloglasni Zakon o informisanju, stav SPS-a za vladajuću koaliciju nije nimalo značajan, budući da vlast u svakom trenutku može da računa i na glasove LDP-a.

 

 

 

 

 

 

Koga će i kada da otpuštaju

 

U okviru najavljenih mera racionalizacije, ministarstva će morati da ukinu nepotrebne procedure, a biće uvedeno i vanredno ocenjivanje službenika, na osnovu čega će pojedinci koji dobiju ocenu jedan - ostati bez posla. Racionalizacija će obuhvatiti republičku i lokalnu administraciju, zdravstvo, prosvetu, penzijski sistem, Vojsku, policiju i javna preduzeća na republičkom i lokalnom nivou. Ono što trenutno najviše zanima zaposlene sigurno je pitanje otkaza. S obzirom na to da je javna tajna da su mnogi u državnim službama zaposleni preko partijske linije, postavlja se pitanje da li će ista priča biti i pri otpuštanju.

Vlada Srbije je utvrdila kriterijume za otpuštanje viška državnih činovnika, prema kojima će na prvom mestu biti učinak zaposlenih i neophodnost radnog mesta. Takođe, stalno zaposleni i honorarci biće izjednačeni, što znači da ako nadređeni odluči da otpusti stalno zaposlenog, na njegovo mesto će moći da zaposli honorarca za koga smatra da radi bolje.

Nacrt zakona sastavljen u devet tačaka obavezuje rukovodioce državnih organa, javnih agencija i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i njihove pomoćnike da obave proveru kvaliteta rada zaposlenih u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona, naravno, ukoliko ga Vlada Srbije utvrdi u ovom obliku.

Predviđeno je da se provera kvaliteta rada zaposlenih obavi ocenjivanjem zaposlenih od jedan do pet, s tim da zaposlenom koji dobije ocenu jedan prestaje radni odnos.

Ukupan broj lica angažovanih po, kako se navodi, ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, lica angažovanih preko omladinske i studentske zadruge ne može biti veći od 15 odsto od broja zaposlenih u republičkoj administraciji.

 

 

 

Znao - ne znao

 

Izvod iz jednog nedavnog intervjua ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića:

 

Može li državni aparat efikasnije da funkcioniše sa manjom vladom?

- Apsolutno. I laički kad pogledate listu ministarstava, jasno je da može. Pojedina ministarstva mogla bi da rade kao deo nekog drugog resora ili kao organ uprave u sastavu ministarstava.

Da li će jedna od mera štednje biti i smanjenje broja ministarstava?

- Ne znam.

 

 

 

Stavovi opozicije

 

Poslanik DSS-a u Vladi Srbije Miloš Aligrudić:

 "...Ovaj paket mera smatra pričom bez pokrića", i nastavio: "...Provladina štampa piše da će upravo političari dobiti otkaze, ali smatram da će to biti zaposleni koji nemaju nikakve veze s politikom. Na udaru će se naći oni kojima je najteže. Neće biti pogođeno samo 14.000 ljudi, koliko je najavljeno, već 100.000, računajte i na njihove porodice. Zbog svega ovoga mislim da je ovaj potez nastao usled pritiska MMF-a. Vlada nema razrađenu strategiju, nema kriterijume niti izgrađen socijalni plan. Racionalizacija nije konzistentna".

"...Nije tajna da se u državnoj upravi zapošljavaju po političkoj osnovi, ali pretpostavljam da će kriterijumi biti drugačiji, jer upravo ti ljudi rade na svim funkcijama, od najnižih do najviših", (poslanik LSV-a Aleksandra Jerkov).

"...Ubeđen sam da će biti otpušteni upravo oni radnici koji nemaju političke veze. Zašto?! Pa zato što svaki zaposleni po partijskoj liniji predstavlja sigurne glasove. Ne samo jedan već četiri-pet. Ipak, kad su u pitanju otpremnine, tu je DS uzeo veći deo. I to ministar Marković zna, zna se koliko je i ko je dobio para", (zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Dragan Todorović).

 

 

 

 

Sindikati: S obzirom na to da je honorarno obavljanje poslova trend koji uspostavlja Vlada, predlažemo da ceo državni vrh pređe na ovaj model rada.

 

 

Kako se ostavlja mogućnost da se honorarci prime u radni odnos, ovim se sprovodi zamena kadrova u državnoj upravi i legalizuje dovođenje velikog broja partijskih kadrova na mesto sadašnjih zaposlenih.

 

 

Kriterijumi za otpuštanje biće neophodnost radnog mesta i učinak zaposlenih, a u praksi će se otpuštati zaposleni sa radnim iskustvom koji imaju 20 i više godina radnog staža, i na njihova mesta dovoditi ljudi bez ikakvog ili sa neznatnim iskustvom.

 

 

 

Već sledeće godine možemo da otpustimo i do 18.000 ljudi uključujući sudstvo, zdravstvo i obrazovanje - kaže Tabloidov  izvor iz vrha Vlade.