Beli kriminal

 

Kako je Institut Batut postao neverovatna medicinska praonica para

 

Virus Tanje Knežević stanjio državu

 

  Srpsko zdravstvo, pod dirigentskom palicom ministra Tomice Milosavljevića iz G17 plus, postalo je velika praonica para. Značajnu ulogu u tome imaju velike institucije, kao što je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut

 

Milan Malenović

 

Batut je od 2006. registrovan i za promet lekova i od tada kreću velike uplate iz budžeta Srbije preko ovog instituta, a za potrebe drugih korisnika. Jedan od njih je i Institut za imunologiju i virusologiju Torlak, sa kojim Republički fond za zdravstveno osiguranje posluje isključivo preko Instituta Batut.

Šema ovog poslovanja izgleda tako što Torlak ispostavlja fakture Batutu, Batut ih prosleđuje Republičkom fondu od koga dobija novac, koji zatim uplaćuje Torlaku. Kome je i zašto palo na pamet da formira ovaj trougao, umesto da se nastavi direktan odnos između Fonda i Torlaka, nije poznato. Možda neko, komplikujući poslovanje, želi da lovi u mutnom, ili se tom nekom samo učinilo da je Batut najpogodniji da savesno upravlja državnim parama?

U svakom slučaju, prema Tabloidu priloženoj dokumentaciji, Batut je poslovnu 2009. završio sa dugom prema Torlaku u visini od 57.297.382,84 dinara. Što se ukupnog, savesnog poslovanja Batuta tiče, najrečitije govore čiste brojke.

Dugovanja Batuta prema dobavljačima u 2007. godini iznosila su 19.916.426 dinara, u 2008. ona su narasla na 40.731.975 dinara, dok je poslovnu 2009. ovaj Institut završio sa dugom od neverovatnih 110.326.755 dinara!

 

Turistički projekti

 

Još jedan prilog koji govori o "savesnom" poslovanju Instituta Batut jeste i način preuzimanja i plaćanja robe. Tako je Tabloidu, na primer, predočena faktura Superlaba od 8. septembra 2009. godine bez potpisa bilo koga iz Instituta Batut da je primio navodno isporučenu robu. Bez obzira na to, likvidator Instituta već istog dana odobrava isplatu ispostavljene fakture.

Ovo ni u kom slučaju nije usamljen slučaj. Kao što smo već pisali u broju 202, od nekih firmi roba se skoro po pravilu ne preuzima preko centralnog magacina i na njihovim dostavnicama nema ni potpisa ovlašćenog magacionera koji je primio robu, ali ni pečata samog Instituta. Ni ovakvo poslovanje nije od juče, kao što pokazuje faktura FA-72-0/08 Biomedike od 17. juna 2008. godine.

Finansijski su daleko teža učestvovanja u nekakvim projektima u vezi s kojima niko nije načisto o čemu se tu tačno radi.

Jedan od takvih čudnovatih angažmana je i nešto što se zove projekat Helsinki", za koji je Batut 2008. primio 2.576.014 dinara, a u 2009. godini 4.810.112 dinara. U Institutu se sećaju da je njihova direktorka Tanja Knežević nešto pre prve uplate boravila u glavnom gradu Finske, ali im ništa više o ovim uplatama nije poznato. Indikativno je da ovo nije prvi takav čudnovati projekat o kome niko ništa ne zna, jer je još 2007. u Batutu knjižen promet po osnovu nepoznatog - projekta Dafne WBC.

Prihodi i rashodi po osnovu projekta Helsinki se nikome ne pravdaju, a u prometu knjiženja za 2009. nije čak ni evidentirana uplata po ovom osnovu. Gde, za koga i zašto dolazi ovaj novac, ostaje za sada misterija.

U savesno poslovanje Instituta mogla bi se ubrojati i nabavka leka tamiflu 2007. godine, za koji je domaćem predstavništvu kompanije La Roche plaćeno 63.795.600 dinara.

U finansijskom izveštaju za 2007. i 2008. godinu pomenuti lek se vodi u rubrici "Robne rezerve - roba na tuđem skladištu" budući da je celokupna količina leka odmah prebačena Velefarmu, a da ni jedna jedina kutija nije ušla u institut Batut. U izveštaju za 2009. tamiflu se više ne spominje. Po Tabloidu dostupnim informacijama, Velefarm je gotovo celokupnu količinu leka tokom 2009. isporučio tržištu. Ono malo što je preostalo po izveštaju Velefarma je neupotrebljivo, jer je, navodno, istekao upotrebni rok.

Uvidom u dokument "Promet knjiženja (Konto: 252111)" za 2009. godinu potpisnik ovih redova se uverio da Velefarm nije Batutu uplatio novac za pomenuti lek, niti je za tu sumu uopšte zadužen. Gde je nestalo preko 60 miliona dinara svojevremeno plaćenih La Rocheu? Moguće da će odgovor na ovo pitanje dati UBPOK koji od novembra 2009. proverava knjigovodstvo kako Velefarma, tako i Batuta.

 

Neće da se zna ko je

 

Ovakav simptomatičan način poslovanja je mogući razlog zbog kojeg je na čelo Batuta dovedena baš Tanja Knežević, čija se profesionalna karijera svodi na razna funkcionerska mesta. Tanja je svojevremeno bila kadar Crne Gore u Saveznom ministarstvu zdravlja, u okviru koga je poslovala i od Evropske unije licencirana Laboratorija za kontrolu, čiji inventar je, posle raspada SCG-a, bukvalno razvučen na sve četiri strane sveta. Danas nijedna laboratorija u Srbiji više ne poseduje akreditaciju EU.

Nakon odlaska iz Saveznog ministarstva, Tanja Knežević prelazi u Republičko ministarstvo zdravlja, ovog puta kao kadar Kosova i Metohije, odakle je, inače, i rodom i tako se etablirala kao večni kadar svih bivših. Odatle ona prelazi na mesto direktorke Instituta Batut i to pod dosta čudnim okolnostima.

Tanja Knežević je relativno kasno doktorirala i to ponajviše zbog toga što niko od profesora nije hteo da joj bude mentor. Tog posla se prihvatio prof. dr Toma Jovanović. Kada je septembra 2009. raspisan konkurs za direktora Instituta Batut, na isti su se prijavili i Tanja i prof. Jovanović. Izabrana je Tanja, koja nema nijednog minuta staža kao predavač na fakultetu. Mentor nije podoban, ali njegov đak jeste.

Poslednjeg dana roka za prijavu kandidata zasedao je Upravni odbor Batuta i Ministarstvu zdravlja, po dogovoru, predložio Tanju Knežević za novog-starog direktora. Kandidatura prof. Jovanovića nije ni razmatrana tog dana. Nešto kasnije UO, međutim, dobija saznanja da postoji još jedna kandidatura, pa brže-bolje ponovo zaseda. Ovog puta se kandidatura prof. Jovanovića odbacuje kao zakasnela, iako je predata u roku, i ponovo se kao najbolji kandidat proglašava Tanja Knežević.

Profesor Jovanović potom od UO Batuta traži informaciju, na koju ima pravo, o razlozima za prihvatanje kandidature Kneževićeve i dobija odgovor od direktorke Knežević da kandidatkinja Knežević ne pristaje da se prezentiraju njena dokumenta. Na to je prof. Jovanović pokrenuo sudski spor tražeći poništenje konkursa.

Poslednji put je, po saznanjima Tabloida, Upravni odbor Batuta zasedao 31. marta 2010, ali ne da bi raspravljao o finansijskom izveštaju za 2009. već da bi predsednica prof. Vesna Bjegović pisanje ovog lista službeno i zvanično proglasila netačnim, pa je tako UO stao na stanovište da se pruži podrška direktorki i da se Tabloidovi insajderi dojavljivači što je moguće pre otkriju. Dug dobavljačima od 110 miliona nije značajan, ali zaštita lika i dela direktorke jeste.

 

 

 

 

Štediša

 

Ni ekonomska kriza nije razlog da se apetiti direktorke Knežević bar malo obuzdaju. Kako smo saznali, direktorka je za period od 2006. do 2008. svoja putovanja u inostranstvo naplatila od stranih organizatora čiji je bila gost.

Istovremeno je, kako je Tabloid pisao, od sopstvenog instituta za ta ista putovanja naplatila i deo dnevnica u iznosu od preko 200.000 dinara godišnje!

Pri tom direktorka Knežević nikako ne spada u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva. U januaru ove godine je prihodovala 155.748 dinara, bez putovanja u inostranstvo. Od pomenute sume tek polovina (75.708 dinara) otpada na rad po vremenu, dok ostatak, između ostalog, čine stimulansi i rad izvan radnog vremena, koji redovno, svakog meseca, iznosi 30 sati.

 

 

 

Džep ne poznaje stranke

 

Finansijsko driblanje između Instituta Batut i Velefarma posebno je interesantno poglavlje, budući da je kompletno zdravstvo u Srbiji, pa tako i ovaj institut, pod strogom kontrolom ekspertskih lopova iz G17 plus.

Sa druge strane, u vlasničkoj strukturi Velefarma nalazimo i vršački Hemofarm, čiji je predsednik Miodrag Babić u žestokom političkom sukobu sa Mlađanom Dinkićem od momenta kada je odbio da uđe u "stranku regiona", koja se stvara pod patronatom G17. Istovremeno, Babić je i bliski prijatelj i kum sa Dragoljubom Vučićevićem, direktorom i jednim od glavnih vlasnika Velefarma.

Razlog zbog koga Vučićević može nesmetano i nekažnjeno da posluje sa Batutom leži ne samo u Dinkićevom stavu da stranački interesi i sujeta nemaju prednost nad ličnom materijalnom korišću već i u činjenici da je direktor Velefarma dugogodišnji bliski prijatelj Ružice Đinđić.