https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Obeleženi i žigosani Kragujevac

 

Dinkiæev Bondstil bez Ðokoviæa

 

Kragujevac oplakuje ono što nikada nije ni imao, ono što nikada nije bilo njegovo, ono što uopšte ne postoji, oplakuje Tenisku akademiju Ðokoviæ. Sluèaj Ðokoviæ stigao je i na Dnevnik RTS-a. Veroljub Stevanoviæ je ostao bez teksta. Tomislav Nikoliæ je sa uroðenom mu hladnokrvnošæu, jednim potezom, sa nekoliko reèi, prosto prebrisao Stevanoviæa što je izazvalo reakciju koja se može nazvati kolektivnim ludilom

 

Miodrag Milojeviæ

 

 

Usvajanje Novaka Ðokoviæa u hraniteljsku porodicu grada Kragujevca nije uspelo. Novak Ðokoviæ neæe u hraniteljsku porodicu, neodluèna je prodièna firma Femili sport. Teniska akademija u parku, a nedaleko od benzinske pumpe, gde joj nije mesto. U blizini neprijatni mirisi, uz isparavanje naftnih derivata. Oaza ulja, nafte, tišine, sporta, zdravog života. Trista metara više, idealna lokacija za sport i teniske terene. Ali manja para, manja vrednost zemljišta i - kraj.

Kako je prolazilo vreme, vreme èini svoje, smanjivao se broj teniskih terena; supermarketi, hoteli, poslovni prostori, zatvoreni, jeli su teniske terene za otvoreno prvenstvo sveta u Kragujevcu.

Na poèetku se javila suluda ideja da æe Novak Ðokoviæ sedeti u Kragujevcu i privlaèiti investitore, da æe Novak sedeti u parku, pod drvetom za zelenim stolom i davati ekskluzivne intervjue svetskim medijima.

Peticiju protiv izdavanja jedinog gradskog parka Ðokoviæima pokrenula je Srpska napredna stranka. Demonstracije nisu ni održane, blago je pripreæeno, Ðokoviæi su se povukli. Zemljište oteto, ograda još uvek stoji, gradski oci što svoje ne puštaju iz ruku, ponudiæe ga drugim investitorima.

Pa šta tu ima dobro? Bez obzira na to što prostor nije na prodaju - ko još prodaje parkove i klupe?! - drugi æe makar isti prostor morati da plati.

 

Politièki lavirint

 

Kakva akademija, kakvi Ðokoviæi! Verku Stevanoviæu, gradonaèelniku, bilo je potrebno za karijeru, za politièku promociju, neko unikatno ime, a Novak Ðokoviæ je uspešan, mlad,  popularan.

Nije uopšte lepo - nož u leða! Nije lepo što je Srðan Ðokoviæ, otac Novaka Ðokoviæa, paralelno razgovarao sa Stevanoviæem i Nikoliæem. Zašto je Srðan Ðokoviæ posetio prostorije Srpske napredne stranke u Kragujevcu? Napredna stranka nije na vlasti u Kragujevcu. Šta æe u Srpskoj naprednoj stranci, to je ljuti rival i konkurentsko preduzeæe?

Ko zna o èemu su razgovarali Srðan Ðokoviæ i Tomislav Nikoliæ? Nije teško naslutiti šta je bila tema razgovora. Nema nikakvih garancija za posao. Ko može garantovati? Verko Stevanoviæ ne može sigurno, u najskorijoj buduænosti on gubi, odlazi u paketu sa Mlaðanom Dinkiæem, sa plaketom, bez poklona i paketa.

Mnogo je, suludo je, neizvesno je uložiti i sto evra pre nego što se odigra rasplet.

Grad Kragujevac oplakuje ono èega nema, grad Kragujevac oplakuje ono što nikada nije ni imao, ono što nikada nije bilo njegovo, ono što uopšte ne postoji, oplakuje Tenisku akademiju Ðokoviæ.

Kako je jedna lokalna prièa, prièa o lokalnoj otimaèini i kriminalu došla, posredstvom državne televizije, u kuæe širokog auditorijuma - posebna je prièa. Odgovor treba tražiti na državnoj televiziji. Sluèaj Ðokoviæ stigao je i na Dnevnik, Stevanoviæ je ostao bez teksta. Dok se ne pribere ne može dati nijednu izjavu.

Nikoliæ je sa uroðenom mu hladnokrvnoæu, jednim potezom, sa nekoliko reèi, prosto prebrisao Stevanoviæa što je izazvalo reakciju koja se može nazvati kolektivnim ludilom.

Trenutak se namestio tako da bude baš nezgodan. Sa jedne strane grada demonstracijama prete seljaci kojima su Stevanoviæ i Dinkiæ ponudili ponižavajuæu sumu od 350 evra za ar otetog zemljišta u Korman polju pored Lepenice za Fijatove kooperante.

Zemljište Centra za strna žita oteto je u visokom hohštaplerskom maniru, ali to ostaje zavedeno i memorisano, to se na drugoj strani mora skupo platiti. Izreka kaže - oteto prokleto!

Smenjuju se radnièki štrajkovi. Probijanje druge trake ulice, na ulazu u grad iz pravca Topole, zaustavili vlasnici kuæa.

Stvar su u èetiri oka razrešili Nikoliæ i otac Ðokoviæ. Bilo je to negde uoèi ponoæi. Novak Ðokoviæ nije tu opšte važan, nije važna ni njegova Femili sport, veoma je važno kako je Veroljub Stevanoviæ lako i spektakularno poražen.

Ono što se dogodilo posle bilo je kolektivno ludilo. Obuèeni u teniske dresove, aktivisti Verkove stranke improvizuju teniski meè Ðokoviæ - Nadal. Nadali galamu!

Nisu oni ludi. Dovedena je u pitanje egzistencija hiljadu do dve hiljade ljudi, svih koji se ljuljaju na Verkovom brodu koji sigurno tone.

Kao što je poznato iz skorije prošlosti, firma se pred privatizaciju uništava kako bi se umanjila njena vrednost. Park je namerno uništavan da bi se postavilo pitanje: - Stvar je ukusa da li neko više voli zaraslu gradsku rupu ili moderan sportski kompleks, ili liène procene da li je za grad bolje da bagatelno proda da bi dobio nešto stvarno gradsko ili da po svaku cenu èuva pedesetak stabala starog drveæa.

Jedan odbornik je razmišljao šta da uèini sa svojom decom? Kako da decu odvoji od ulice i od droge, deca æe poèeti da se drogiraju a mogla bi da budu uspešni sportisti ako krenu stopama Novaka Ðokoviæa.

Novak bi mogao, uspešan je to sportista, da mu decu izvede na put.

Stevanoviæ je za saveznike u lokalnom parlamentu dobio SRS kojoj je oteo mandate, pa ih je po direktivi iz inostranstva dodelio Tomislavu Nikoliæu.

Izmeðu dva zla bira se uvek ono manje. Poslanici SRS-a odlaze iz politike. Njihovo mesto klizi na rejting listi. Krivac za prerani odlazak u politièku penziju nije Veroljub Stevanoviæ, nego Tomislav Nikoliæ, koji je, opet po zapadnoj direktivi, razbio stranku.

Postali su saveznici Stevanoviæa, bez obzira na dugogodišnje neprijateljstvo; sada im je prodajna cena toliko niska, postali su moneta za potkusurivanje, nikome više nisu rival.

Stranka LDP koja je do juèe pisala saopštenje da Ðokoviæi krše zakon, sad moli Ðokoviæe da se vrate. Zašto? U lokalnim medijima pod kontrolom Stevanoviæa LDP ima zagarantovan prostor. Da li æe tako biti kad Verko ode?

Kljuè cele prièe je u tome zašto su Ðokoviæi uopšte razgovarali sa Nikoliæem. Koji je on faktor kad ne drži lokalnu ni republièku vlast? Zašto se Srðan Ðokoviæ uopšte obraæao Nikoliæu?

Odgovor može biti samo jedan - procenio je da Nikoliæ ima veæu težinu, njegova stranka ima perspektivu. Stevanoviæ je otpisan kao slab igraè. Od Verkovog pada strahuje i Liberalno-demokratska partija: - LDP je samo tražio da svi poštuju važeæe zakone i gradske odluke. Femili sport treba da dostavi projekat teniske akademije kako bi se videlo postoje li odstupanja od Plana detaljne regulacije odobrenog projekta, kao i da zvanièno obaveste javnost o prolongiranju ili odustajanju od investicije.

 

 

Prazna hvalisanja

 

Kakvu propagandu vodi Veroljub Stevanoviæ. - Kragujevac je bio na osamdeset treæem  mestu u Srbiji po svemu, danas je Kragujevac na treæem mestu po svemu.

Šta može da znaèi - "po svemu"? "Po svemu" može znaèiti - po njemu.

Na èemu Stevanoviæ zasniva argumentaciju za beskonaèna prazna hvalisanja praæena duševnim crvenilom u licu. Mlaðan Dinkiæ, koji je odabrao Kragujevac za Bondstil, bazu njegove stranke, dodeljuje veæa sredstva Kragujevcu nego gradu Nišu. Niš je po volumenu, po broju stanovnika, veæi od Kragujevca, tako se Kragujevac probio na treæe mesto u Srbiji. Stevanoviæ gladnim sugraðanima prièa prièu da æe pod njegovim voðstvom Kragujevac uskoro preteæi Novi Sad i zauzeti drugo mesto u Srbiji.

Radnicima privatizovanog gradskog prevoznika Autosabraæaj doturena je od Stevanoviæa neka crkvica, pa su odustali od najavljenog štrajka. Samo je malo nedostajalo da doðe do tog štrajka, da se oèigledno pokaže i dokaže da je grad Kragujevac u kolapsu. Zbog neisplaæenih zarada, ukupno dvadeset plata, radnici bišeg Filipa Kljajiæa blokirali ulaz austrijske firme Verner Nojzen i prekinuli posao. Oèekuje se povodom toga dolazak austrijskog ambasadora u Kragujevac. U meðuvremenu radnici su namireni, ali radnici i dalje prete blokadom nove kapije.

Investitor na službenom putu. Komercijalno-rekreativni centar Plaza, velièine fudbalskog igrališta u izgradnji. Radovi prekinuti prošlog leta, investitor pobegao, ostavivši za sobom  milionske dugove. Okiæen slikama, ograðen prostor, sablasno pust. Objašnjenje za prekid radova je neuverljivo: krivac je kamiondžijska firma koja je u krizi. Kao da u Srbiji nema drugih kamiona!

Gradonaèelnik Kragujevca primio troèlanu delegaciju grada Niša. Niška delegacija deli komplimente. Došli su u Kragujevac jer to je grad gde se ima šta nauèiti, grad buduænosti. Došli su da uèe. I na ulazu u Niš biæe postavljen krst, Nišlije æe slediti primer Kragujevca.

 

 

Živa ili mrtva?

 

Policija kaže - bio je to savršen zloèin. Punih pet godina niko nije primetio da nema kæerke direktora. Niko nije prijavio njen nestanak.

Marija Miladinoviæ danas bi imala 32 godine da je, pre pet godina, nije zadavio njen momak Igor S. zvani Maèak. Razlog - pare od prodatog stana.

Njegov ortak u zloèinu, Ivan S. zvani Baki Obuæar, odvezao je 26. marta 2005. godine Marijino telo uvijeno u crne kese i zakopao u selu, ne seæa se gde, negde oko petsto metara od manastira. Policija sumnja da je Maèak za uèinjenu uslugu svom prijatelju taksisti platio osam hiljada evra.

Kad god se desi ovakav sluèaj, policija svoju nesposobnost pravda savršenim zloèinom. Dok se telo ne pronaðe, odbrana æe se temeljiti na tvrdnji da je Marija živa.

Pravo je èudo kako niko iz bliže i dalje okoline nije primetio i prijavio nestanak Marije Miladinoviæ. Krenula je putem droge, odvukla je tamna strana ulice. Marija je nosila u tašni novac od stana, 20.000 evra. Ostatak od 12.000 evra kupac je deponovao na njen raèun, te pare još uvek stoje na raèunu.

Marijin otac, Mika Miladinoviæ, osnivaè je i dugogodišnji direktor nekad uspešnog preduzeæa Elvod, niklog na periferiji. Još pre dvadeset godina direktor odlazi u penziju, otac i majka umiru, Marija je narkoman.

Blago je potresen direktorov vozaè u penziji, ne vidim mu suzu u oku: - Kako da se ne seæam direktora? Miladinoviæi su iz Petrovca, prvog sela koja se naslanja na fabriku, na putu za Topolu. Bio na sahrani direktoru. Koji radnik nije otišao? Kako ne bi bio, kad smo za njegovog mandata po platama bili prvi u Kragujevcu. Malo preduzeæe Proleter i mi. Seæam se Marije kao devojèice. Vozeæi direktora pozvan sam dva-tri puta na kafu. Kao mlad radnik nisam se osvrtao, nisam razgledao po stanu. U firmi se prièalo o parketu iz Italije, šaputalo se da je bilo i nekih malverzacija. Nisam smeo da gledam, radnici bi me nešto pitali. Kad odgovorim šta sam video - letim s posla. Zapošljavao je i primao samo poznate, naše ljude. Sa prvom ženom, iz Makedonije, dece nije imao. Mariju je dobio u kasnim, pedesetim godinama. Posle sam od kolega radnika èuo da Marija okuplja narkomane, da je stan demoliran. Direktor je umro, za njim je i žena umrla od tuge.

Vozaè je direktora uvek viðao u šetnji. Prolaznici su dobacivali: - Miko, šetaš unuku! Šetaj unuku!

Prolazio je pognute glave, bez okretanja i odgovora. Okrenuo bi se naglo samo kad bi izgubio živce: - Nije unuka! Majke vam ga nabijem, ovo mi æerka!

Rascepkano na parèiæe, preduzeæe je privatizovano i ubrzo ugašeno. Radi samo jedan pogon. Prolaznik samo za vreme pauze može videti grupu radnica, masnih ruku, sa nekom èašom jogurta, komadom hleba za vreme ruèka.

Da li taksista laže ili je ubica, što je Mariju zadavio golim rukama, telo iskopao i premestio na nepoznatu lokaciju?

U vreme sezonskih proleæenih radova, na nebu vrane, jedino policija kopa po njivama.

- Šta kopaju, kopaju rovove? Sprema li se rat? - upita gluvi starac i nestade u mraku prodavnice.

 

Za utehu

 

Kragujevac se odlièno kotira, na visokom je treæem mestu. Gradski saobraæaj u gradu staje baš u trenutku dok Kragujevac, u borbi za drugo mesto, pretièe Novi Sad.

Bilans je poražavajuæi. Nema teniske akademije koja bi, po proraèunu, zapošljava šeststo ljudi. Šta bi radili uposleni? Sedeli na tribinama, gledali Novaka Ðokoviæa i aplaudirali. Nema Plaza, Fijata ima samo za izložbe i sajmove automobila, nema ništa.

Gradonaèelnik sedi, zabrinut izraz lica, èita Pravoslavni podsetnik. Podiæi krst na ulazu u grad i završiti posao. Opština krst može podiæi iz svojih sredstava, nezavisno od Ðokoviæa i drugih verolomnika.

Šta ima u Kragujevcu sa trideset hiljada zaposlenih?

Nema ništa. Ništa ne radi. Ima krst. Punoletni krst od 18 metara!

Monumentalni krst od osamnaest metara visinom æe nadvisiti bedu i nezaposlenost. Zapošljavanje? Zaposliti ljude oko krsta, kad niko nigde ništa ne radi, da im vreme proðe u molitvi i pokajanju.

Gradonaèelnik èita Pravoslavni podsednik, krst je pravoslavni. Zašto se, kad je pravoslavni, mada još nije pravosnažni, još nije izgraðen, inspiracija traži u katolièkim krajevima?

Saša Mileniæ, on je ideolog i za ovu priliku teolog: - Slike krstova, izgraðenih širom  Evrope i daleke Amerike, nalaze su duž saobraæajnica i koji, pored toga što su mnogo veæi, nikome ne smetaju.

Podsetnik je pravoslavni. Gradonaèelnik èita pravoslavni podsetnik, on ga podseæa na krstove u katolièkim zemljama.

Krst je simbol. Krst od jednog metra ima istu simboliènu snagu kao i krst od dvadeset metara.

Hleba ima, ko ima ima, veæina nema, posla nema, Ðokoviæa nema. Ima estetika, ima etika. Saša Mileniæ obrazlaže šta æe krst doneti Kragujevcu. Crkveni kalendar, molitva, pa cigla u glavu. Dobro, neæemo o tome: - Prvi kružni tok na ulazu u Kragujevac je prostor koji vapi za obeležavanjem. To je jedan pust prostor koji su ljudi koji se brave dekorativnim ureðenjem  osetili da treba da bude oznaèen, da ima nedostatak znaèenja, da zahteva nadgradnju.

Uvereni smo da je krst poznatiji, univerzalniji, prostorniji, èovekoljubiviji simbol od svih poznatih simbola ove civilizacije... Na osnovu ove fotografije biæe teško prosuditi u koji evropski grad ulazite.

I sam priznaje da æe biti teško - uzori su katolièki, a podsetnik je pravoslavni.

Kakve veze instaliranje krsta ima sa natalitetom? Saša Mileniæ veruje da æe se krst diæi visoko a sa njim i natalitet: - Mi danas biramo hoæemo li krst ili žirafu? Hoæemo li sintetièku kulturu trange-frange, zamajavanja, dimnih zavesa, laži i obmana? Hoæemo li grad koji živi u zajednici koja pred pojedince postavlja moralne dužnosti ili živimo u zajednici postoèene samoživosti gde svako svakome može biti vuk i neprijatelj? Treba imati na umu da je naša zajednica do te mere bila zamajavana i obmanjivana decenijama. U meðuvremenu, država Srbija je na listi desetak nacija koje izumiru, a to je upravo posledica ovakvog opredeljenja. Opredeljenje za krst je opredeljenje za život, za trajanje u temeljima vrednosti. Opredeljenje za nekrst je opredeljenje za obmanu, laž, manipulaciju, za smrt i nestanak.

Gradonaèelniku iz džepa viri pravoslavni kalendar; gradonaèelnik, bivši èlan SK, sada èita Pravoslavni podsetnik i podseæa se šta je nekad bilo. Gradonaèelnik uzima reè: - Kršten sam i venèan u crkvi i èitam dosta. Bilo bi dobro da svi èitamo te svetitelje, pogotovu Svetog Nilolaja, jer je to srpsko jevanðelje.

Gde su fabrike koje ste izgradili, gde su radna mesta koja ste otvorili? Neostvarena predizborna obeæanja sa zemlje, prebacuju se na nebo.

Ideja sa krstom javila se posle nestanka Novaka Ðokoviæa, da popuni tu prazninu.

Dobro je što se Amerika vraæa svojim korenima, vraæa se pravoslavlju. Pravoslavni krst viðen je u dalekoj Americi, obasjaæe svojom svetlošæu Kragujevac, grad tame i mraka, jedinstven u Srbiji.

Ko su i šta su ovi ljudi? Umišljeni proroci, bolesnici, verski zanesenjaci ili prepredenjaci? Da li je reè o religiji ili to neka nova sekta propagira kolektivno samoubistvo?

Krst kao uteha na nebu, nije to loša ideja. Sa neba Gospod vidi sve. Ispod krsta poneka cigla, cigla u glavu, nego šta! Gospod sa neba vidi sve.

 

 

 

 

Kakva akademija, kakvi Ðokoviæi! Verku Stevanoviæu, gradonaèelniku, bilo je potrebno za karijeru, za politièku promociju, neko unikatno ime, a Novak Ðokoviæ je uspešan, mlad, popularan.

 

 

 

Gradonaèelnik Kragujevca primio troèlanu delegaciju grada Niša. Niška delegacija deli komplimente. Došli su u Kragujevac jer to je grad gde se ima šta nauèiti, grad buduænosti. Došli su da uèe. I na ulazu u Niš biæe postavljen krst, Nišlije æe slediti primer Kragujevca.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane