Zadnja

Ah meraka pred izbore rane

Piše: muftija Muamer el Zukorlić

 

Merhaba, i aferim neka je svakome pismenome hinsanu koji ovo pročita! Važno mi je da me čujete, sad kad se bavim politikom, da znate ko je Muamer Zukorlić, čime sam se bavio i čime se i sad bavim. Ili, što bi ovi vaši vlaški popovi rekli, moram da se ispovijedim...

Imao sam tek 23 godine kad su me izabrali za predsjednika Mešihata Islamske zajednice iz Sandžaka. Baš tako. Izabran a ne pobijedio na izborima.

Smatraju dušmani da bih ja bio imam neke seoske džamije da nije bilo Sulejmana Ugljanina. Možda dobro smatraju, ali otkako se Suljo dokopao Beograda, i meni je svanulo.

Šućur Alahu, od tada sam postao sve. I rektor univerziteta i muftija i glavni muftija, i političar i biznismen... Gradim džamije bez građevinske dozvole (a što će mi?), rušim stare džamije, gradim medresu nasred magistralnog puta, gradim univerzitet da mi bude fabrika para, isto bez dozvole! I niko mi ništa ne može.

Vala, ovakve hairli države nema na cijelome Balkanu, o Evropi da ne govorim. Pa gdje bih ja u toj Evropi bespravno gradio, i to zgradu univerziteta? Pa kad bih ja mogao tim Evropljanima da zaprijetim kao što prijetim svakome ko nešto znači u Sandžaku?

Jes da Srbiju ne vidim kao svoju domovinu, a zašto mi je ovdje najbolje, stvarno ne znam. Možda zato jer radim šta god mi je volja i što me niko ne dira. I ne samo to nego me još pozivaju po televizijama, klanjaju se, vele, izvoli muftija, progovori i ti, neka se čuje i tvoja, neka živi demokratija, samo pljuni po nama muftija, neka ti je halal, mi takve najviše volimo...

Zaveo sam u Sandžaku moj lični režim. Svaki imam koji se usudi da ne pročita moje saopštenje (to je ono kad napadam i Sulja i SDA, i Rasima i svakoga ko mi stane na put), pod hitno najurim sa posla ili ga prebacim u neku drugu džamiju, što zabačeniju. Svakoga imama koji se malo obogatio, sklanjam da mi ne zasmeta u razvoju. Promijenio sam sve odbore i izabrao podanike koje nagrađujem po zasluzi.

Ima nekoliko pitanja na koja neću da odgovorim, a koje mi neki demokratski šejtani često postavljaju. Recimo, ne volim kad me pitaju kako sam sa 23 godine, poslije povratka sa studija iz Alžira i Sarajeva, postao tako važna ličnost. Još manje volim kad me pitaju ko su mi bili protivkandidati i koliko su godina imali.

Nikako ne volim da me pitaju zašto sam mijenjao glasačke kutije 1998. godine, koliko sam bio dobar od prijateljstva sa Hajrom Tutićem, čovekom koji je gospodar udbaškoga džemata u Sandžaku, i slične stvari...

 A to kako sam dobio dijete u petom mjesecu braka, to ću da vam otvoreno kažem: i ja sam živ čovjek, i ja imam grijeha na duši, a o tijelu i da ne govorim!

Dragi moji vlaški čitatelji, velika je borba za vlast među bošnjačkim vođama. Evo, na primjer, ja moram da pomažem bosanskog reisa Cerića u Sarajevu, a on mene! Čuj pomažem, pa on mi izdaje naređenja!

Htio sam ja da osnujem rijaset Srbije, ali pošto mi nije pošlo za rukom sad sam vezan za Bosnu. Ostali su izdajnici. Podržavao sam ja i vehabije dok su mi valjali, ali sad se stvarno toga ne sjećam.

Davno sam ja počeo politikom da se bavim, još 1996. godine. Osnivao sam neki Narodni pokret Sandžaka, pa smo izgubili na izborima. Podržavao sam i Sulja i SDA, pa onda ni tu fajde nije bilo.

Onda sam se skroz naljutio, napravio sam spisak ljudi kojima zabranjujem da idu na hadž (nema podrške meni, nema odlaska na hadžiluk!).

Moji neprijatelji pitaju kako ću ja izaći pred Allaha zbog takve politike, ali, ja im javno, sa stranica ove vlaške novine poručujem: ja sam se sa Allahom dogovorio da na zemlji bude po mome, a u dženetu kako on kaže.

Mnogima sam ja promijenio i gledanje na svijet. Evo, ja vozim jaka kola, gledam kroz zatamnjeno staklo, nosim skupa odijela, volim dvije žene... Ide mi dobro. Sve mi se čini da ću u koaliciju sa Čedinom LDP. Da malo probam i tih zapadnjačkih otrova. Ako ja ne probam probaće neko drugi. Ovako barem znam šta od skupe robe vrijedi, a na šta je jazuk (šteta, prim. red.) dukate trošiti.

Bujrum vlaška rajo, čim zaživi ova Istanbulska deklaracija što je vaš predsjednik Tadić potpisao sa turskim, dojahaću vala i ja u Beograd, ispod Kalemegdana, da vam podijelim svilenih bombona i drugih peškeša (poklona, prim. red.).

Moram reći da sam malo i ljubomoran na vašega predsjednika Tadića koji se mimo mene dogovorio sa Turskom. A glavni turski paša, Redžep Tajip Erdogan, sastao se sa predsjednikom bratskog Azerbejdžana, Ilhanom Alijevim, pa je rekao: "...Danas sam imao susrete sa mojim bratom Hašimom Tačijem, ali i sa predsednicima Libije, Sirije, Katara i zatražio da priznaju Kosovo. Sudbina Kosova je sudbina Turske, sreća Kosova je sreća Turske."

E, vala, da je ovako nešto za Sandžak kazao, ja bih mu zapis napravio, da mu niko ništa ne može, da bude slavan u tri carevine, kao rahmetli Tito što je bio. Ovako, samo sam još više ljubomoran na Tadića koji je dospio i tamo u Azerbejdžanu da bude i da podrži tu islamsku državu protiv pravoslavne Jermenije! Halal neka mu je. Ni ja tako ne bi znao.

Ja vidim da njemu politika dobro ide. Vidim da će Otomansko carstvo opet da se vrati na Balkan. Pa nešto mislim u sebi, vala Muamere, ako se svijet naopako okrene, možda ćeš i ti da doživiš Srbiju kao domovinu, sa par sandžaka i beogradskim pašalukom, pa još sa tobom na čelu! Ali, šta ću ako se Tadić poturči, ako počne nekontrolisano da klanja? Ja vidim da je on spreman i cipele da izuje čim na neki minderluk zasjedne! Taj je i mene preskočio sa ambicijama. Samo da je prvi, pa makar i vjeru mjenjao! E, ja dotle nisam još stigao. Tu nauku ni u jednoj medresi ne naučih! Kako da zbog vlasti postanem vlašče! Kako da budem dobar svakome u čaršiji, i da čaršija meni bude dobra! Treba za to veliki talenat!

E, što ne mogu biti kao Suljo Ugljanin! E, da mi je neko nekad rekao da će Suljo biti srpski ministar, ja bih ga poslao na liječenje o trošku Islamske zajednice u neku ustanovu za poremećene, ili bih ga ostavio u amanet pravoslavnim popovima u onome manastiru gde biju lopatama po guzici sve dok šejtana iz njega ne istjeraju!

Vala da sam znao, ne bi ga on danas bio ministar nego ja!