Tuga pregolema

 

Kraljevo: O štrajku radnika Autotransporta, njihovom vlasniku sa Maršalskih ostrva, demokratskom prosperitetu...

 

Ovo nam je naša borba dala da imamo Zmaja sa Maršala

 

"Jesu Nemci vršili streljanja, ali su pred streljanje davali hranu. Vlasti u Srbiji niti hoće da streljaju, niti hoće da daju hranu."

 

Miodrag Milojević

 

 

Radnici Autotransporta iz Kraljeva pitali su direktora: - Direktore, ko je većinski vlasnik preduzeća?

- Većinski vlasnik je Dragon sa Maršalskih ostrva. Dragon u prevodu znači zmaj.

Što razgovor sa šoferima Autotransporta koji stanicu drže u blokadi duže traje, situacija je sve nejasnija. Šta je povod blokadi autobuske stanice? Neisplaćene sedmomesečne zarade? Da li je povod nepotvrđena vest da je direktor Zoran Jablanović prodao Autobusku stanicu Kraljevo. Treći povod za štrajk je izraubovanost autobusa, nedostatak rezervnih delova. Autobusi su uništeni do te mere da više nisu za korišćenje.

I u slučaju da štrajk bude razrešen poništenjem privatizacije, perspektive nema. Autobusi su do te mere propali da vozači i kad bi hteli, ne bi imali šta da voze.

 

Kao u najcrnje vreme

 

U firmi postoji višak od 250 administrativnih radnika. Višak administracije je očigledan. Bez obzira na to, nijedan administrativni radnik nije otpušten.

Osim sindikalnih vođa, drugi se vozači ne predstavljaju imenom i prezimenom. Ne mogu da dobijem ime šofera sa kojim sam maločas razgovarao. Diskusija o čemu se radi, šta da se radi, traje tokom čitavog dana. Mediji cenzurisani kao u najcrnje vreme, u vreme Slobodana Miloševića. Prećutati štrajk četiristo gladnih vozača - tako nešto bilo je nemoguće u vreme Slobodana Miloševića.

Nikad nisam video ovakav štrajk. Svi govore šta treba da se radi, svi pričaju u jedan glas tokom čitavog dana.

Preko puta autobuske stanice piše "Svilen konac", valjda je to kafana na brdu. Preko pruge je brdo, stratište, spomen-park, gde su Nemci vršili masovna streljanja.

Jedan šofer se uhvatio baš za tu temu. Jesu vršili streljanja, ali su pred streljanje davali hranu. Vlasti u Srbiji niti hoće da streljaju, niti hoće da daju hranu.

Čovek, vozač, koji je režim Borisa Tadića, demokratski izabranog predsednika Srbije, uporedio sa nacističkim režimom Hitlera, ne želi da se predstavi imenom i prezimenom. On je u štrajku. A ovo što je rekao, to je politička stvar. Razmišljanje jednog gladnog...

Pod krovom autobuske stanice dve-tri kafane. Šofer me vodi, moram se predstaviti štrajkačkom oboru.

- Moramo, baš sad imamo sastanak kod direktora.

Vozač Milosav Mićić je ovlašćeno lice. Potpredsednik sindikata, čini mi se. Mićić poče.

- Društveno preduzeće Autotransport privatizovano je 2007. Kupio ga je mešoviti konzorcijum u sastavu Autotransport a.d., Sanos iz Skoplja i neki Dragon sa Maršalskih ostrva, koji je na kraju postao većinski vlasnik.

Kažem ja: - To je nama naša borba dala, da imamo zmaja za maršala.

Do dana današnjeg, većinskog vlasnika radnici nisu videli.

Zoran Jablanović, direktor, nije hteo da kaže radnicima ko je Dragon: - Čućete, videćete ko je Dragon.

Da li je Zoran Jablanović iz sela Adrana kod Kraljeva taj Dragon, da li je mislio na sebe? On se u firmi pojavljuje kao zmaj.

 

Šta kad stane?

 

U martu ove godine došlo je do štrajka, radnici su štrajkovali četiri dana, direktor je obećao bolje dane, isplatio je jednu platu, 16.000 dinara, posle toga drugu platu, pet posto, deset posto, dvanaest posto, trinaest posto...

Trenutno, od 520 radnika, u štrajku ih je 400, ali direktor to ne priznaje. Štrajk vodi sindikat "Nezavisnost", koji direktor nije osnovao. Legalni sindikati su samo oni sindikati koje vode njegovi ljudi.

- Platu nismo primili sedam meseci, zdravstvene knjižice nisu overene, nije uplaćen staž, na samoj ivici smo bede. Kao što imamo kolege koji su već upali u ambis bede pa im je struja isečena, koji nemaju leba... Koji mesecima ovde piju čaj, jedu četvrt leba, suva leba, a voze autobuse. Voze autobuse i veliku odgovornost nose, poverenje preko sto putnika koje voze.

Dešava se da u vožnji nestane goriva. Gorivo se deli na kašičicu. Kako je reagovalo stotinu putnika, kad ostane pored izvora u nekoj šumi, da li su putnici pretukli nekog vozača?

U celoj Srbiji kraljevačka policija je poznata kao rigorozna i stroga. Da li se dešavalo da policija izvrši kontrolu, odvede vozača na pregled da lekarska komisija konstatuje - glad.

Ko se tome nadao: da će stići demokratija, a da će stati autobuski saobraćaj!

- Vaš slučaj podseća na komšijski slučaj preduzeća Morava iz Vrnjačke banje. Vlasnik je prodavao nove autobuse, a dovlačio je krševe sa vojnih i drugih otpada.

- Kod nas nije bilo prodaje autobusa, vozila su neispravna. Naš slučaj je gori slučaj. Čuli smo da je direktor prodao Autobusku stanicu... Najavili smo ovaj štrajk u zakonitom roku od deset dana. Posle smo čuli da je 16. ili 17. juna Autobuska stanica prodata.

 

Nema ni brisača

 

O blokadi Autobuske stanice u Kraljevu ne treba izveštavati, objektivno informisanje uznemirava građane, desiće se isto u još nekoliko gradova.

Niko se iz opštinskih struktura nije pojavio na licu mesta.

- Oni nas ne obaveštavaju, obaveštavaju nas posredno, preko direktora, koji nas ne obaveštava. Ljudi iz opštine ne mogu nas pojedinačno da obaveštavaju, direktor im priča da se mi ne pojavljujemo...

Kraljevački Autotransport, toliko je to velika firma nekad bila, ima putnički i teretni saobraćaj. Ima vozača koji pojma nemaju o štrajku, koji su još na putu negde u Rusiji ili Albaniji.

- Teški kamioni, uzeti na lizing, ne otplaćuju se, oduzimaju se, voze se oni koji su registrovani do isteka registracije. Jedan teški kamion, neregistrovan, stoji baš ovde na parkingu...

- Predsednik Upravnog odbora je i predsednik Nezavisne asocijacije vozača, i direktor Sanosa a.d. iz Skoplja, i direktor Zmaja sa Maršalskih ostrva, taj isti čovek je ujedno kontrolor ovde u firmi, i predsednik sindikata Raškog okruga. Mi ga u firmi vrlo retko viđamo, mada je kod nas na platnom spisku. Uvaženi je i ugledni aktivista Demokratske stranke. To je sve postigao jedan bivši šofer sa osam razreda škole. I osam razreda su pod znakom pitanja!

Da li zato što ga se vozači plaše, oni ne rekoše njegovo ime a ja sam lepo vaspitan pa neću da insistiram.

- Ovde je pretežno mlađi kadar. Treba da se žene. Ali, za šta da kupi bebi kremu, pelene, za šta da kupi detetu sladoled? Nema, burazeru!

Piskav glas se zakotrlja iz ugla: - Da l' ima prašak da opere gaće? Šta će mu prašak kad nema ni gaće.

- Direktor ume da se prenemaže, da plače, da glumi, da nam ga bude žao, nema za hleba.

- Šoferšajbnu brišem rukavom od jakne da vidim kuda ću da provezem, brisač ne radi. Objašnjavam putniku zašto autobus, star 25 godina, nije mogao da upali na temperaturi minus 25, zašto kasnim.

 

Završena utakmica

 

Pored toga što obmanjuje radnike, direktor iz Adrana i rukovodeći kadar drži na kratkom lancu. Zoran Maričić je rukovodeći kadar, tehnički direktor u preduzeću. Na jednom sastanku Maričić pred radnicima reče: - Direktore, zašto nam ne pomogne taj gazda, Dragon sa Maršalskih ostrva?

U, kakvo pitanje! Direktor kupi stvari u fasciklu i pobeže: - Izvinite ljudi, ja imam drugi sastanak.

Sve upućuje da je fiktivni vlasnik sa Maršalskih ostrva ili Zoran Jablanović lično ili neko iz njegove ekipe.

- Imali smo sportski centar, možda najlepši u bivšoj Jugoslaviji, sa bazenima, fudbalskim igralištem, košarkaškim terenima, teretanom. Sve je to porušeno, prekopano, na tom mestu napravljen je tržni centar.

- Tržni centar je napravljen na našem placu, direktor to ne priznaje. Pitamo gde su pare, neće da kaže.

- U martu smo bili stali. Kako je koji dolazio, samo je parkirao. Onda je dao jednu platicu 16.000 dinara. Nema para, zašto da radimo? Ni penziono ni socijalno.

Preko puta je livada, spomen-park. Vozač gleda: - Nema ni penziono ni socijalno, koji će ti knjižica, čim ti platu nije dao. Rešio da te ubije. Eno, onde treba da nas izvede, da nas postrelja. Da prolijemo krv, obnovimo ono groblje... Završena utakmica.

- Hitler je pravio logore, ali je davao hranu ljudima. Sad ovi, ovi nas ubijaju... Sramota!

- Režiju, administraciju, imamo. Od 500 radnika sigurno je polovina režija.

- Mi, ako treba da sečemo prsti, uši, da ostvarimo svoja prava, onda...

Dolazili su iz sindikata iz Beograda. Rekli su: - Vi ako mislite da naplatite svoje zarade morate da blokirate Ibarsku magistralu. Poziva nas da povedemo porodicu, pokupimo decu. Ja ako treba da povedem dete da doživi traumu... onda...

 

Daleko je Čačak

 

Sindikat iz Beograda? To policija šalje provokatore.

- Šteta što nema šta da vozimo. Vozila su uništena, bruka i sramota. Niko više nema poverenja. Magacin rezervnih delova prazan. Pa kad sedam-osam meseci duguje Lav komercu sedamsto hiljada. Ko da mu da delove?

- Ja sam sedeo s njim, popio kafu.

Čapa je nadimak predsedniku Štrajkačkog odbora. - S Čapom?

- Kojim Čapom? S Jablanovićem. On je posle otišao u opštinu, rekli mu - izgubićete linije. On je posle našao rešenje - uzeće nas Čačak.

Gradskog prevoznika iz Čačka privatizovao je izraelski Kavim.

- Direktore, Čačak uzima putnički, prigrad, međugrad. A šta biva sa ostalim ljudima? Nema odgovor. Nema odgovor.To njemu ne treba.

On daje Čačku da daju delove, da daju naftu i da krenemo. Plata na vreme.

- A plate, a plate, a plate? Zaostale zarade, zaostale plate? Nema ništa.

- Direktore, znate da sam tužio firmu. Ja idem do kraja. Direktore, ja sam nepismen čovek, al' znam da vozim taj autobus. Advokat je reko - donesi papire, deset posto moje.

Evo ti dvadeset posto. Al' nemo mi zavrćeš uši, da te on kupi sutra...

- Ostoja Tigelti je u Vrnjačkoj banji ubacivao druge vozače - kažem ja.

- Nek dovede on druge vozače, nek isplati on nama naše. Slatkorečiv je mnogo, obećava, nego, nije se nadao... Nema tu tri dečaka koji se plaše da će naći posao.

Mladi plavi šofer, dve minđuše: - Ništa, ništa Čačak. On će da preuzme nekoliko vozača da voze u Čačku, a ostali da puše k... Raskid, raskid privatizacije! Država je dužna... Nek... Ako državu boli k... za ovaj narod!