Putevi bede

Niš: od zaraze do gladi samo je jedan korak

 

Od kolevke pa do groba nastava u prirodi i šok soba

 

   Otrovali su četu đaka u dva-tri dana! Za decu iz niške Osnovne škole Car Konstantin organizovana je nastava u prirodi. Nastava u prirodi ili trovanje. Trovanje hranom ili je stomačni virus? Gladni dani dolaze sa kišom. Komentari na račun vlasti izostaju! Dokle će glad izdržati: mesec, dva, tri?

 

Miodrag Milojević

 

Dobrodošlicu u Niš - želi vam Niš ekspres! Velkam u Niš! Studenti, Niš ekspres vam štedi džeparac! Studenti svih asocijacija - 30 odsto popusta! Putuj i studiraj! Reklame!

Niški čistači ulice, kad se sete, počnu da razmahuju. Razmahuju po vazduhu. Nose narandžaste kombinezone, guraju žute kante. Metle liče na paučinu, metle su od neke guste trave, u zelenu travu uglavljen je štap. Čistači ulice uspavano mašu.

Tako je bilo pre kiše. Posle kiše, šta da se radi?

Lokva na stanici. Žuti čistač zahvata vodu, uliva u kantu, to se prospe, razmahuje. Besmislen, uzaludan posao, čistač se lenjo pomera, bez cilja.

Između korita Nišave, obučenog u braon boju, kamene ploče, i zidova tvrđave što stoje kao ogledalo, sve do drveća sa žutim cvetom, buvlja pijaca dugačka najmanje kilometar. Kilometar s jedne, kilometar s druge strane, dva kilometra prodavaca.

Tesan prostor od mosta, od ulaza u tvrđave do autobuske stanice, to je crn prostor, to je metež, korov, pantalone, kaiševi, pertle, cipele, dve patke, crni mravinjak. Počinje kiša, kap kiše nema gde da sleti. Venci suve paprike, plastične flaše u narandžastoj i crvenoj boji, liker, rakija, vino, sok od paradajza u svim bojama. Iz torbe vire dve pačje glave, mrtve, patke uvezane kanapom, oči sijaju mrtvim sjajem od stakla. Ko se u Nišu zaposlio, nije dovoljno što se zaposlio, potrebno je da ga vide u gradu u radno vreme da pokaže ko je on i šta je.

 

Stomačne rane

 

U Nišu su otrovali četu đaka u dva-tri dana! Nastava u prirodi za učenike niških osnovnih škola. Za decu iz niške Osnovne škole Car Konstantin organizovana nastava u prirodi. Već prvog dana jedno dete se žalilo. Simptomi su povraćanje, dete je dobilo dijareju. Kako se kasnije ispostavilo, dete je pre dolaska bilo ''u kontaktu sa pacijentima obolelim od stomačnog virusa". Sa decom su lekari niške Hitne pomoći, broj obolele dece se svaki dan povećavao. Od ukupno 193 dece pregledano je 134, a kod 53 dece dijagnostikovani su simptomi dijareje.

Naravno, mediji su zaključili da je došlo do trovanja hranom.

Direktor se zove Despot Despotović, prosedu kosu pustio preko ušiju:

- Odgovorno tvrdim da hrana i voda nisu uzrok stomačnih tegoba. Da je tako, potvrđuju istraživanja Instituta za javno zdravlje u Nišu. Analizirali su sve namirnice s kojima su mališani bili u kontaktu i rezultati su pokazali da je hrana bila apsolutno ispravna.

Uprava je imala vremena da sakrije namirnice.

Ljiljana Ilić, pedijatar niške Hitne pomoći, danonoćno je bila sa mališanima, vodila borbu protiv stomačne bolesti, ali se broj obolele dece povećavao iz sata u sat. Znači, ona nije imala odgovor protiv bolesti.

Ljiljana Ilić:

- Sudeći prema kliničkoj slici i bez dubljih analiza jasno je da je reč o stomačnom virusu. Tegobe i njihovo trajanje nisu specifični za trovanje hranom.

Kiša, Divljane i stomačne rane! Od kolevke pa do groba - nastava u prirodi i šok soba.

- Od prvog dana boravka dece u Divljanima kiša je gotovo bez prestanka lila. Zato deca nisu izlazila iz gornjeg paviljona. Po čitav dan su bila upućena jedna na drugu. U takvoj situaciji bilo je dovoljno da samo dvoje ili troje dece imaju stomačni virus, specifičan za ovo doba godine, koji se prenosi respiratornim putem. Pošto je to najlakši način prenošenja bolesti, nije čudo što smo drugog dana imali 12 mališana sa dijarejom, a već trećeg dana njih 19 imalo je te simptome.

Kakve je mere preduzela doktorka Hitne pomoći? Da je velika gustina na malom prostoru izazvala tegobe, decu je trebalo razdvojiti ili raspustiti kućama, ili ih prebaciti po raznim delovima zgrade. Zašto lekari Hitne pomoći to nisu učinili? Zbog toga što je naknadno izmišljena priča da je blizina dece izazvala epidemiju.

Stanje obolele dece vrlo brzo se stabilizovalo uz primenu probiotika i infuzije. Za brz oporavak zaslužno je osoblje kuhinje odmarališta koje je po preporuci lekara promenilo jelovnik.

Ako su deca obolela od vazduha, respiratornim putem, zašto je promenjen jelovnik? Trebalo je promeniti vazduh.

Despot Despotović je dobar čovek:

- Deci koja imaju lekarsku potvrdu da su lošeg zdravstvenog stanja biće vraćen iznos od sedam hiljada dinara, kolika je cena sedmodnevne nastave u prirodi.

Deci koja su umesto nastave ležala u bolnici odmaralište treba da vrati novac. Da ne bi vratio pare, Despot sklopio dil sa lekarima. Deca čiji se roditelji bune dobiće potvrdu ''da su lošeg zdravstvenog stanja.'' To su ona deca koja imaju sklonosti ka trovanju.

Zašto svi roditelji nisu digli glas protiv nastave u prirodi koja zbog kiše nije ni realizovana? Prirodu deca nisu ni videla.

Zato što su deca i roditelji iz Niša.

Despot Despotović, direktor sa kosom preko ušiju, ubeđen je da je reč o sabotaži. Ako je o sabotaži reč - neko je bacio otrov u kazan sa hranom.

- Ubeđen sam da je ovo jedan od načina da se sabotira rad Divljana. Nekome smeta što je naše odmaralište puno dece. Spekulacije o trovanju hranom samo je jedan od pritisaka da se deca odvedu na drugu stranu.

Deca su trovana hranom, o čemu postoje odgovarajući medicinski nalazi, otrovala se trećina učenika, nisu u pitanju nikakve "spekulacije".

- Saboteri pri tom namerno ne uzimaju o obzir veoma važnu činjenicu, da deca ovde izvode nastavu u prirodi, građani godišnje uštede oko 30 miliona dinara.

Kako se boravkom u prirodi pravi ušteda kad jedan dan sa trovanjem ili bez trovanja košta hiljadu dinara? Kako građani uštede i na čemu štede? Na vazduhu ili na hrani? Kako štede građani čija deca nisu školarci?

Despotovo odmaralište puno je dece jer o tome odlučuju direktori sa kojima je Despot u vezi, niška opština puni gradski budžet.

Lako je zaključiti da bi se roditelji pljačkali i dalje, treba po svaku cenu zataškati stvar da bi u gastronomsku gasnu komoru bila ubačena deca iz drugih škola. Direktor će, suočen sa zatvaranjem, pokvarene namirnice razbacati oko Divljana.

Nišlije su odahnule. Despod Despotović neće ostati bez fotelje a lokalna samouprava bez zarade.

Deca su se zarazila od kiše, učestvovale su i kišne gliste:

- Gotovo prvog dana od boravka dece u Divljani padala je kiša.

 

Ulični biznis

 

Niš je veliki grad. Na jednom mestu maglovito subotnje jutro, dvadeset hiljada ljudi. Svako je stao na vlažan trotoar, stavio korpe. Jutro je obećavalo da će svako preživeti.

I svi se okreću, okrenu se i kupuju:

- Prethodnu subotu dala mi po 15 dinara, mnogo joj je lep, sad traži 40!

- Dok me ova pita, ima one što prodaju koske, po 57 dinara, ja ono kuvam ili napravim gulaš ili nešto. Ova Ciganka me po ruku udarila, ova ruka, lomila sam je, lomljena.

- Stvarno sam imala, stvarno sam imala, nego sam izgubila telefon, alal im pare.

- Aman, gospođo, imam dvoje dece, neću da me kuneš, gospođo, pa to mi je poso.

- Dva sina? Imam i ja. Mož' da mi daš telefon, kod tebe ću uzmem i dogodine.

Venci paprike oko glave, niko se ne žuri, niko se ne nudi, sve funkcioniše.

- Koja je dobra?

- I jedna i druga, ova je za pitu, ova je za pečenje.

- Ne, bre, za pitu.

- Ova je dobra pečenka.

Glas joj je tih, ne unosi se u lice:

- Oplemenjivač? Ovo je porodična krema - ona je za sve. Na bazi kantariona i nevena, za lice i za opekotine. Ona je 570 dinara.

- Ono što sam ranije uzimala, to je fenomenalno, fenomenalno.

Toliko komplimenata, toliko su pažljivi, uviđavni. Svako ima lepu reč, stranac im se divio, slušao, posmatrao...

Spustila je malo robe u kutiji, to su srebrne cipele kao za bal:

- Sestro, Marko upropastio i onog Marka, brata od strica. Onako lepo dete i obučeno i nahranjeno i pošteno.

- Sestro, nemam živaca.

- Verujem, verujem, verujem.

- Dobro, ima i gore. Živim samo za njega.

- Vazelin, vazelin, vazelin! - odbija se od žutog, uglačanog zida Tvrđave.

 

Ću da skinem pantalone

 

Žute kante čistača ulica okreću nevidljive točkove. Mladi momak ne zna šta će sa sobom, zahvata vodu. On je nov, Saveta u žutom se smeje:

- Zamisli da je more, neka plivu, neka plivu građani. Neka mislu da je more, neka plivu tu, na Nišavu. Kiša pada, produži tamo, pa da begamo!

Saveta gura žutu kantu, nosi narandžasto odelo, kockasta je poput kante nad kojom se vidi njena čupava glava:

- Nije za mene, od ovu Gordanu što me ganja, za devera da uzmem, za mog čička pantalone.

- Neću te više ganjam. Ajde, alal ti, u zdravlje da gi nosiš!

- Danas uzimam, kad imam pare. Kad nemam pare, ja ne uzimam. Ja kad rešim, kad imam pare... Ajd, da kažem - daj mi na veresiju. Neću. Ja to ne volim. Ja mogu te zamolim ako mi danas baš nešto hitno - sutra pare.

Saveta se uspravlja:

- Sneža uzela gore i nije gi dala pare. Radim ja, čistim ulicu, nešto se setim na pijac.

Žena se zaletela.

- Ti, mori, pare da mi daš!

- Gospođo, kake pare?

- Uzela si haljinu od mene.

- Gospođo, zajebala si se malo, ja haljine u životu ne nosim. Haljine i suknje imam na milion, al ništa ne nosim.

- Jeste, nisi ti, jedna druga.

- Pozdraviću je da ti donese pare, to mi je kuma, Sneža.

Policajac okupio ulične prodavce, sklonili se od kiše, uvukli u prolaz ispod pravih i tvrdih stubova:

- Znaš šta ću da radim. Ću odem kod komandira, Simonovića. Ću da skinem pantalone, do kolena. Neka radu šta oće. Nek pišu da sam lud, da me vode u Toponicu. Bolje ne da poginem, ovde, na ulicu. Da ja sprečim nešto što ne mogu da sprečim.

Nišava se otima, preskočila je kamenje koje ćuti crno i pokriveno. Pod nišavskim mostom ima jedan ležaj. Bačena kartonska kutija. Skoro dva metra visine. Gore je gvožđe, kao gvozdeni krevet. Niški klošar koji spava tu, kraj vode, dovukao žardinjeru. Stane na žardinjeru, razmesti kartonske kutije, odbaci se dva metra uvis i spava.

 

Lokalna banka, lokalno vreme

 

Fasade niške opštine razlepljene i opale. Pored opštine je banka. U banci je gužva, pretnje, psovke, zapomaganje. Zarobljena i zaključana doktorka. Mala je doktorka, pored nje elegantna, plavokosa službenica. Visoke potpetice, prugasto odelo:

- Vi ste sad došli kod mene.

- Ne, ne! Vi ste mi ukrali karticu!

- Došli ste kod mene posle radnog vremena. Banka je zatvorena.

- Alo, ljudi, kako! Jedina filijala vam radi do dvanaest i trideset! Ljudi, u Beogradu radi subotom i nedeljom po celi dan.

Ni opština ne radi:

- Vladimire, podignuću ih u vazduh!

- Evo u opštini...

- Gospođo, evo vidite, istaknuto je radno vreme.

- Alo, kako u Beogradu, u Knez Mihailovoj, radi celi dan subotom i nedeljom, alo, svuda u svetu radi. Ja idem svake nedelje u Beograd. Ne možete dozvoliti da u ovolikom gradu radi do pola jedan!

- Ja ne odlučujem o radnom vremenu. Izašla sam da vas ispoštujem kao klijenta, ja vas ne mogu da primim posle radnog vremena.

- U redu - nećete. Ostaje da se zahvalim što ste prekinuli moje dranje iza brave, ja sam lekar, nisam kreten! Za svakog mog klijenta ja ostajem ne jedan sat nego jedan dan.

Doktorka se otrgla, otišla je pravo. Kao da ima neki cilj. Nekome će se žaliti.

Službenica, kuca, dugo kuca na braon zatamnjena staklo banke, da je opasnost prošla, da je puste unutra.

Stojim do samog stakla, čuo se smeh.

Šta se dogodilo? Kad je počela da viče, okrenuli su ključ, zaključali staklena vrata banke. Doktorka je bila zaključana. Doktorka se zaletela, odbila o staklo.

Nemaju obezbeđenje da bi je izbacili na ulicu ili obezbeđenje šeta po gradu.

Onda je najhrabrija, najmlađa službenica, izašla na ulicu. Koliko da izvede doktorku. Kad su njih dve izašle brava je zaključana iznutra.

Ko u banci u Nišu, gde rade mahom mlađe žene, da subotom radi celi dan? Skratile su, prilagodile radno vreme svojim potrebama.

 

Preživljavanje

 

Na ulici, na trotoaru gde je buvlja pijaca, svako će preživeti. Napravljen je takav dogovor. Na ulici ostadoše pokisle knjige. Sve drugo je spakovano i odneto. Kiša je pokvarila dan koji je obećavao da će biti lep.

Prodaju se plastični pištolji, strujomeri, ventilator, jedna kašika, telefoni, patike, šrafovi, makaze, upaljači, jedna mala garnitura šaha.

Male žute patike za decu. Pošto patike?

- Dvesta dinara!

- Može za sto?

- Kaki, bre, sto dinara, te su patike dve 'iljade.

Prodaju se šuplje plastične kutije, stari tranzistori:

- Samo staviš baterije, on radi!

Ne treba baterije, kupac plaća i nosi sjajnu, naduvenu kutiju. Nišlije, sve se baca, sve se ponovo vraća i sve im treba.

Ali kiša, kiša će pokvariti sve. Sve su cipele, crne kožne jakne, sva je roba brižljivo očišćena i podmazana. Sve što Niš, dugačka, bolesna životinja, proguta i izbaci, to se ponovo liže, čisti i vraća. Svi su zanati zastupljeni. Iz bureta vešto iskovane peći, kovane sekire.

Preko puta je tepih crvenog kamena - Teniski klub, Radnički. Dve devojčice klizaju u znoju i kiši.

Kavez ima kvadratni metar. U kavezu pas, oči bez sjaja, lutalica. Gospođa ga prodaje kao vučjaka.

- Vučjak? Uši mu nisu prave?

- Nisam ga forsirala sa kalcijum.

Ceo Niš bi se ispravio kad bi imao neko, neko ko bi ga nahranio, formirao i "forsirao s kalcijum". Podgrejani asfalt šušti, ključa zelenilo puno jeda, kao u akumulatoru.

Na krovu automobila kavezi sa pticama, na vrhu je pevač koji ne prestaje. To je niški specijalitet:

- Od štiglica i kanarinku, to mi kad ukrstimo, to je Niš stvorio. Peva, kako da ne peva.

- Poznaješ li mlekadžiju iz Jagodine, što razvozi mleko. On kupuje od mene divlje ptice. Štiglice, sajzle, štanceri, najviše štanceri!

Radnik je mlekare. Kupuje po 300 dinara komad! Lovim ih na mrežu, mrežu imam šest metara! Kako da nema divlje ptice u Niš!

Kiša je bila, prosipala belu penu kao sapunicu. Nigde živog čoveka u putu. Takav dan, Niš je pun naroda, masa se zaleće, kliza kao na poledici.

Gradsko veće grada Niša donelo odluku da će preduzeti mere. Više neće pokrivati gubitke JKP preduzeća, da se smanji sedenje po kafanama, kresanje troškova reprezentacije da JKP počnu da posluju profitabilno.

Ali nema šanse. Nišlije se teško zapošljavaju. Kad se zaposle, posle je lako. Ulice su pune nezaposlenih. Zaposleni gledaju kroz prozor, posle se ohrabre, osamostale. Radno mesto oni već imaju, platu primaju redovno.

Nije to grožđe. Jeste, Dragomir prodaje zelenkasto zrnevlje na dnu bele plastične kofe. Za zrnevlje ima kupac. Cena - 20 dinara.

Dragomir šapuće:

- Omladina oće nešto lepo, nešto dobro, a da ne radi. E pa ne može.

- Šta da radiš, tako vreme nastalo.

Slušaj, ovaj, jedan unuk, nema ga, izgleda da plaća stan. Izgleda da radi sa doktori, ovi što prave štake.

Ovi dvojica, muškarac i devojčica, oni dođu jedno veče pa ih nema jedan, dva dana. Javu se. Kažu, dedo, babo, neće doveče da dođemo.

- Dedo za užinu, dedo za užinu, treba.

- Šta da radiš.

Dragomir se, od svih unuka, nada jedino u Milentija:

- Da ti kažem. On ima devojče, iz drugu državu, iz Zaječar.

- Dedo, ja 'oću al ona neće... Ona da kaže, ajde...

- Muke, muke, muke. Mi tol'ko ne imamo muke kad bejasmo momci i devojke. Samo čuješ ovaj se verio, onaj se verio. Kuku lele!

- Uuu... sasvim drugo, savim drugo! - reče Dragomir.

Dragomir i dalje, na kiši, prodaje grožđe. To je zrnevlje, belo zrnevlje.

Bio je gladan, mutan dan u Nišu, zbog kiše.

Počelo je dobro. Izneli su koliko su mogli, izašao je crni mravinjak, ceo Niš, kupovalo se, prodavalo.

 

 

 

 

 

"Sudeći prema kliničkoj slici i bez dubiljih analiza jasno je da je reč o stomačnom virusu. Tegobe i njihovo trajanje nisu specifični za trovanje hranom."

 

 

 

Veliki je to grad. Na jednom mestu maglovito subotnje jutro, dvadeset hiljada ljudi. Svako je stao na vlažan trotoar, stavio korpe. Jutro je obećavalo da će svako preživeti.