Uvodnik
(Pr)osudite sami
Ja, kao
predsednik
Milovan Brkić
Sezonu lova na diktatore
otvorili su pobunjeni i obespravljeni
građani Tunisa. Pala je krv, pale su suze,
bilo je polomljenih glava, kostiju, prosutih creva, ali je diktator Ben Ali otišao u izgnanstvo,
potom u pakao, a verujemo, onda i u zaborav.
Za Ben Alijem je otišao
njegov egipatski kolega, autokrata Hosni Mubarak. Posle Mubaraka,
napadnut je Moamer El Gadafi, a u Sani, u Jemenu, nakon što je pogubio nekoliko stotina svojih podanika u pobuni, a hiljade osakatio, teško je ranjen
predsednik-diktator Ali Abdulah
Saleh, a na redu je Bašir
Asad, koji je diktator tek deset
godina, nasledivši svog oca
Hafeza.
Diktatorima
se crno piše i u Evropi. Ivo Sanader
je morao da odstupi, a sada čeka na suđenje,
izručenje i resocijalizaciju u Lepoglavi. Crnogorski gospodar Milo Đukanović otišao
je sa državne vlasti, ali se još otima, rukovodeći mafijom sa
mesta svoje partije. U Gruziji se drma Mihailu Sakašviliju. Samo što nije pao. Crno
mu se piše.
Srpski diktator Boris Tadić je najneuviđavniji u svojoj samouverenosti. Ne veruje ni svojim očima,
ni lekarima, sluša samo malu
grupu svojih savetnika.
Sva pomenuta gospoda bili su miljenici
administracije iz Vašingtona. Skoro
do poslednjeg dana života. Odluka o njihovim smaknućima je davno donesena,
ali oni nisu
mogli da je razumeju.
Ustavna
ovlašćenja srpskog predsednika su zaista protokolarna.
Ali, on na svakom mestu zamenjuje premijera, guvernera, ministre, generale, on otvara privatne biznise, putuje po svetu, i
pozvan i nepozvan.
Omiljena
uzrečica našeg diktatora je - Ja, kao predsednik! Ja, kao predsednik, obećavam da
će svi građani koji su skrivali
generala Mladića biti oštro kažnjeni.
Ja, kao predsednik, obećavam da će država
žestoko odgovoriti na nerede na
sportskim stadionima. Ja, kao predsednik, znam da građani teško žive, da
nemaju ni za hranu, da
im gladuju dece, i da
je mnogo takvih. Ali, Ja, kao predsednik, obećavam da će se situacija
popraviti za nekoliko godina, čim izađemo iz
krize.
Svaki govor srpski diktator
započinje sa rečenicom Ja, kao predsednik... Kraljevi su donosili
ukaze i zakone
koji su počinjali
sa Mi, po milosti Božijoj, kralj Srbije, donosimo
ovaj dekret...
Plašim se da nas
zdravlje Borisa Tadića ne izda, da čoveka koji
nam se popišao na prošlost, a ostavio nas bez
budućnosti, koji je stvorio partijsku mafiju bez premca u istoriji,
kada ga izda
snaga, ne dovede u situaciju da ga
i sažaljevamo.
Tužno je bilo gledati prenos
iz Haga i
pojavljivanje Ratka Mladića. Tužno je kad čovek postane
biljka, kada počne da vegetira.
Šta će nam pravda ako pred
sudskim većem Boris Tadić počne da traži
svoje krpice, igračke, ako sudiji
zapeva pesmu: Molim te oslobodi me, i pusti me da odem.
Ako usred ispitivanja zatraži toplu supicu, ili
da ga počešu
po nogama na kojima su
mu odsekli prste.
Savetnici
srpskog predsednika, koji huškaju
svog gospodara i navode ga
na još veće
ludosti, svesni su njegove boljke
i zla koja
nam čini. Oni to rade iz svojih
ličnih interesa, da bi i oni
bili neko i zgrnuli velike
pare. Sve njih treba pohvatati i izvesti pred
krivično veće, da plače za
zločine i stvaranja diktatora, sa kojim su
se poigrali, huškajući ga
na svoje građane, koji su
opljačkani, postiđeni i bez nade.