Do koske
Sveznalice: Boris Tadić remetilački i neznalački faktor
Predsednik nehumano probudio premijera
Zašto domaći privrednici koji
otvaraju nova radna mesta ne mogu da
dobiju 7.000 evra po jednom zaposlenom,
a strani mogu, zašto je bivši
ministar pravde postao ministar poljoprivrede, čijem potpisu veruju poljoprivrednici, kako radi srpsko "ministarstvo straha" i čiji je to resor
.......
Početkom juna
ove godine, predsednik Srbije Boris Tadić dočekao je italijanskog preduzetnika, vlasnika kompanije Beneton, kao da je došla britanska kraljica. Vodio ga je po praznim
halama niškog tekstilnog kombinata Nitex nudeći mu ono što mu nikada niko u preduzetničkoj
karijeri nije ponudio: da samo
prebaci proizvodnju u Nitex, a Srbija će se pobrinuti da mu plati radnike. Ionako su jeftiniji
od afričkih ili kineskih...
I dok
je on vođen svojom karnevalskom politikom zabavljao gospodina Benetona, armija vojvođanskih poljoprivrednika pokrenula je svoju mehanizaciju i zaustavila promet na putnim prilazima
Beogradu. Ideja o "traktorskoj okupaciji Beograda" nije sprovedena jer su jake policijske
snage sprečile pakao koji je bio na vidiku. Sa druge
strane, predstavnici seoskih gazdinstava su sa punim
pravom tvrdili da im je tim
činom "uskraćena Ustavom zagarantovana
sloboda kretanja".
Razlog masovne
pobune bio je više nego jasan. Prethodni ministar poljoprivrede, Saša Dragin, u saglasnosti sa Vladom Srbije,
doneo je finansijski plan o
subvencionisanju poljoprivrednih
gazdinstava.
Ubrzo, Dragin
je smenjen kao "protivnik politike DS", štetočina, čovek koji je kriv za
uvoz genetski modifikovane hrane, nestašicu mleka,
pomor stočnog fonda i još
mnogo toga. I zaista, nema nikakve sumnje
da je Dragin itekako odgovoran za mnogo toga (kao i njegova
"duhovna inspiracija",
prethodna ministarka Ivana Dulić Marković), ali ni u najcrnjem scenariju niko nije mogao da
predvidi da će za ministra poljoprivrede
dobiti bivšeg ministra pravde,
propalog šabačkog advokata Gorana Petrovića!
Upozoravali su
seljaci još u februaru: ne radite to sada, setva nam
dolazi prvog marta, ukoliko bi ministar bio smenjen, to znači da bi subvencije
koje ministarstvo daje poljoprivrednicima kasnile po nekoliko
meseci dok se nova garnitura ne uigra, a to bi bilo pogubno za
celokupnu poljoprivredu Srbije!
Pa su
se još i jasno ogradili: "...Mi ne podržavamo interese ministra nego isključivo
svoje interese, i ukoliko dođe do smene, spremni smo da blokiramo
sve puteve u Srbiji i izađemo
pred Vladu" (izjava koju je medijima još zimus
dao predsednik upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš).
Nekako u slično
vreme, Dragan Marković Palma, "ključna
karika koalicije", počeo je "od opšteg ka pojedinačnom". Najpre je rekao da ne zna kad
će se videti sa predsednikom Tadićem, ali da
"ne smemo da dozvolimo da se ne štite domaći
proizvodi, poljoprivredni proizvođači, uvozi mleko, uništava
stočni fond i da poljoprivrednici žive sve teže".
Strela prema Draginu bila je odapeta.
I dok
je trajao obračun dve klike vlastodržaca
oko "ideje daljeg razvoja poljoprivrede", obavljena je
i "rekonstrukcija"
vlade. Zapravo, Tadić je doslovno zaključao i Mirka
Cvetkovića i ceo njegov kabinet
donoseći neki etički kodeks
prema kome je zabranjeno iznositi svoje mišljenje u javnost! Onda su
pale smene, od Dinkića do Dragina.
Za ministra poljoprivrede postavljen je Dušan
Petrović...
Već 15. maja, na Novosadskom
sajmu poljoprivrede, pojavljuje se Petrović, i to na štandu
opštine - Svilajnac. Okupljenim
poljoprivrednicima je održao
"prigodan govor" i rekao da
će, ukoliko se svi dobro organizujemo i budemo efikasniji,
uz pomoć države i budžeta
koji nam stoji na raspolaganju,
i sam poljoprivrednik
moći mnogo više da zaradi! Ali, ko je u milosti države i budžeta,
to nije ni pominjao.
U međuvremenu
je Evropska unija odobrila Srbiji izvoznu kvotu od
8.500 tona junećeg mesa i samo
zahvaljujući obračunu školovanih i neškolovanih "ideologa poljoprivrednog razvoja" Srbija je na žalost uspela
da izveze tek 1.200 tona! Kasnije se Petrović prevario pa je pomenuo jednu anonimnu "trgovačku organizaciju" (provereni prijatelji Demokratske stranke, prim. aut.) koja je spremna
da naruči 8.000 tona junećeg mesa. Jer,
ako je nemoguće da Srbija izveze
istu količinu u Evropsku uniju, kako je moguće da "prijatelj stranke" dobije ono čega nema
za najveće tržište na
kontinentu.
Počeo je Petrović
i da laže
javnost kako će biti povoljnih dinarskih kredita, "sa fiksnom kamatom",
da će pokrenuti rad veterinarskih službi (kao da
do sada uopšte nisu ni
radile!), podići će nivo agronomskih
službi...
Biće, ipak, da su
glasnogovornici "Evrope
po svaku cenu" najveći antievropski element kad je u pitanju kriminalno i monopolističko
ponašanje.
Njihovo fantomsko
"ministarstvo straha",
pretnje koje stižu sa "određenih punktova" da para neće biti,
ili da ih
ima ali "ne za svakoga", da je Srbija na
evropskom putu a da je sve ostalo
stranputica, i druge spirititičke seanse, u rukama su samo jednog
čoveka.
Ali, na
sve ovo stiže
jasan odgovor prevarenih poljoprivrednika koji imaju razumevanja
samo za dela
ali ne i za prazne reči.
Krenule su traktorske blokade...
Posle nekoliko
dana došlo je i do prvih pregovora sa Vladom Srbije.
Ubrzo je postalo jasno da Vladu
Srbije zastupa - Boris Tadić! To je isprovociralo predstavnike pobunjenih poljoprivrednika pa su zahtevali da, ukoliko
bude nešto i potpisivano, priznaju samo potpis Mirka
Cvetkovića, koji je navodno pravi predsednik
vlade! Njegov potpis ima izvršnu
težinu! Po Ustavu, u ovakvim okolnostima, Tadić je prisutni građanin! Eventualno
remetilački faktor koji ne razume o čemu se ovde radi. Ili, ako razume, jer
njegov ministar Petrović treba da donese njegovoj
stranci ugled i profit, onda je štetočina i prestupnik.
I nije mu prvi put. Kako će u nastavku ove neizvesne godine
seljaci presuditi i Tadiću i
Petroviću i celoj koaliciji na vlasti, nije
teško zamisliti,
ali može biti vrlo neprijatno
za posmatranje...