Na nišanu

Srpska policija: između organizovanog kriminala, neorganizovanog lopovluka i banditizma i žrtvenog jagnjeta u bahatim igrama vrhova vlasti

 

 

Vršilac dužnosti koji je  skršio sve dužnosti

 

Od dolaska DOS-a na vlast, srpska policija je do te mere kriminalizovana i privatizovana, da za svoj život nisu više sigurni ni oni koji rade u specijalnim policijskim jedinicama, u odeljenjima kriminalističke policije... Čuvari reda i zakona očas izgube glavu ako nisu u kolu organizovanih kriminalnih grupa na čijem su čelu njihove starešine

 

Major Goran Mitrović

 

 

Kad ljudi nisu zadovoljni onim što rade ili onim što se oko njih radi, onda se žale. Najpre u sredini u kojoj žive i rade, pa ako to ne pomaže idu dalje. Obično idu dalje oni koji su uvereni da su u pravu, i da drugog izbora nemaju.

Duže od decenije "demokratske vlasti" u Srbiji kunu se da rade na reformi policije, pravosuđa, vojske... Ali sve što su "demokrate" reformisale, pretvorilo se u nesreću i zlo.

Novinarima i urednicima Tabloida svakodnevno pristižu pisma i dokumenti kojima se ukazuje na postojanje mafijaške organizacije na čijem je čelu direktor srpske policije Milorad Veljović. Ogorčeni službenici Ministarstva unutrašnjih poslova ukazuju na tragično stanje koje vlada u srpskoj policiji. I u ovom broju objavljujemo neka od pisama prispelih "iznutra", uvereni da na taj način doprinosimo da se poreski obveznici upoznaju sa mafijom koja, navodno, štiti njihove živote, imovinu i državu.

 

Ko Miloradu jede iz ruke

 

 

Na čelu policijske hobotnice je Milorad Veljović, odlazeći direktor srpske policije. Kada je 26. januara 2008. godine teško povređen tadašnji ministar policije Dragan Jočić, njegova ovlašćenja je preuzela državna sekretarka Mira Orašanin. Gospođa Orašanin je rodom iz Novog Pazara, a svoju bliskost sa ministrom Jočićem iskoristila je da svoje zemljake postavi na ključna mesta u policiji, počev od Milorada Veljovića i Stevana Bjelića, koji je postavljen za načelnika Policijske uprave za Beograd.

Novopazarska grupa koju je dovela Mira Orašanin brzo uspostavlja saradnju sa crnogorskim klanom, koji predvodi Rodoljub Milović, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije. Kriminalističkom upravom u Beogradu rukovodi još uvek Darko Senić. Njih dvojica će smestiti svoje sunarodnike iz Crne Gore na ključna mesta kriminalistike policije i organizacionih jedinica, počev od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala do načelnika odeljenja krimpolicije po područnim policijskim upravama u Srbiji.

Novopazarska grupa i kolo "đetića" (svi imaju dvojna državljanstva), izvodi više godina svoj krvavi i zločinački pir. Dok "đetići" u Beogradu i srpskim gradovima rade, u Crnoj Gori se, od plena, slade.

Milorad Veljović je 15. juna 2006. godine postavljen za direktora policije odlukom Vlade Srbije, nakon sprovedenog konkursa koji je poništio Prvi opštinski sud u Beogradu, jer je sproveden mimo zakona. Pre ovog postavljenja, gospodin Veljović je bio načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije. Sa ove pozicije on je, shvativši da ima zaštitu u državnoj sekretarki Miri Orašanin, počeo pažljivo, i mimo ministra Jočića, koga nije zanimala kadrovska politika, da, prethodno proverivši njihovu spremnost da mu služe, na značajna rukovodna mesta postavlja svoje prijatelje.

Nakon povrede Dragana Jočića, uvidevši da se državna sekretarka u zrelim godinama odala slatkom životu i biznisu, a štiteći se kapom njene funkcije (po zakonu je zamenjivala onesposobljenog ministra, koji je ostao potpuno paralizovan), Milorad Veljović je počeo da prikuplja podatke o tajkunima, o kontroverznim biznismenima, o partijskim funkcionerima i njihovim kontima, diskretno im, preko posrednika, stavljajući do znanja "šta se sve o njima zna", a potom bi se sretao s njima i kao gnjida im se prestavljao velikim prijateljem "na koga se može računati". Treba navesti slučaj Dragana Markovića Palme, čiji je dosije, po nalogu Veljovića, SBPOK pravio dve godine, a direktor Veljović se u Jagodini Palmi obraćao toplim rečima. Saradnicima je kasnije objašnjavao da mu "gospodin Palma jede iz ruke i da više sluša njega nego Ivicu Dačića..."

 

Pelješenje za vjeki vjekov

 

Princip na kome je Milorad Veljović izgradio svoju hobotnicu je jednostavan. Policijske službenike u odeljenjima kriminalističke policije Veljović i njegova organizovana kriminalna grupa iskoristili su kao svoje privatne policajce. Tako je u Prvom odeljenju Uprave krimpolicije Beograda direktor postavio za načelnika izvesnog Zorana Morića, čiji otac je nekada bio jedan od direktora Beobanke. U odeljenje je Veljović rasporedio mahom kosovske kadrove, koji moraju da slušaju, nekima je pozapošljavao bračne drugove, a sve krivične prijave građana obrađivane su tako da su direktor Veljović, kao na dlanu ima stanje "biznisa" u Srbiji.

Mnogi još ne veruju svojim očima kada im pokažemo naloge direktora Veljovića za nezakonito prisluškivanje telefona i tajno praćenje tajkuna, njihove dece, za praćenje novinara, poslanika... Samo su narkodileri pod punom zaštitom, ili su "zaštićeni svedoci".

Zločinačka grupa je najteže porobila Upravu kriminalističke policije, kojom rukovodi Rodoljub Milović. Kao operаtivca, njegove kolega opisuju ga kao sposobnog, upornog... Ipak, za takvog operativca nije rukovodna uloga, pogotovu ne u situaciji kada mora da lavira između bahatih zahteva direktora i legitimnih zahteva ministra.

Srpski predsednik punih pet godina najavljuje borbu i objavljuje rat organizovanom kriminalu. Dok je on na čelu ove države, to će izostati, jer je stranačka kamarila Borisa Tadića opelješila Srbiju za vjeki vjekov.

 

Ko mu je pokrovitelj?

 

Celodnevna posvećenost kriminalu, slatkom i raspusnom životu direktora policije i njegove kamarile, biće nakon Veljovićevog hapšenja istraživana mesecima.

Prošle nedelje se glavnom uredniku Tabloida javio policijski službenik iz Kragujevca, protestujući što smo u prošlom broju napisali da je Milorad Veljović, dok je radio u PU Kragujevac, bio skroman čovek.

- Ja ga znam k'o zlu paru. On je uvek gledao sebe. Pušio je malboro i od plate izdržavao porodicu, imao je kola, išao je na ručkove, uvek u skupe lokale - bio je besan policijski službenik iz Kragujevca.

Gospodin Veljović je čovek koji svojom pojavom izaziva sažaljenje i odaje utisak čoveka spremnog da sarađuje.

Narko-mafija je uspela da ga preporuči Miodragu Rakiću, šefu kabineta Borisa Tadića, inače i sekretaru Saveta za nacionalnu bezbednost. Posvećenost direktora srpske policije da ostane što duže na ovom položaju i tako podigne svoju cenu kod narko-mafije, učinila je od njega opsednutog sakupljača tračeva i podataka o javnim ličnostima, da bi ispunio znatiželju gospodina Rakića. Najčešće, Veljović je  davao Rakiću poluinformacije o "klijentima" koje je banda Borisa Tadića nakon toga reketirala, naplaćujući im "zaštitu". S druge strane, Veljović je, preko poverljivih ljudi, Rakićeve "klijente" obaveštavao da "mali Miki" želi da ih odradi za svog šefa, dobijajući u njima "zahvalne prijatelje".

Milorad Veljović je na vreme shvatio da šef Tadićevog kabineta iz dna duše mrzi Ivicu Dačića, valjda je reč o surevnjivosti, jer su obojica poreklom iz Žitorađe, tako da je počeo da bestijalno zloupotrebljava direktorska ovlašćenja. Zahvaljujući Veljovićevoj pokaznoj vežbi svoje moći, kao i svoje mafije, suprotno Dačićevom insistiranju da postavi načelnike policijskih uprava koje godinama nemaju prvog čoveka, Veljović je na ministrova upozorenja odgovarao posprdno.

 

Dačić špekuliše

 

S druge strane, i Dačićeva sklonost da služi Borisu Tadiću dovela ga je u poziciju da bude svakodnevno ponižavan od strane Veljovića. Ministar iza sebe ima partiju i poslanike u Skupštini, a Veljović samo narko-mafiju i Miodraga Rakića. Da Dačić podnese ostavku i javno saopšti naciji u kakvom je rasulu srpska policija, ubrzao bi se pad Borisa Tadića, koji je izgubio svaki ugled kod najuglednijih ljudi u svetu.

Insajder Tabloida iz Veljovićevog okruženja dostavio nam je snimak razgovora direktora sa svojom kamarilom, u kome se on hvali kako "Ivicu može da stavi svakog trenutka u maricu" i da mu je to Boris lično odobrio. Svaka rečenica Veljovića i njegovih "biznismena" počinje sa "Kaže meni mali Miki... ma ima bre da ih sve karamo, mora da bude kako mi kažemo".

Raspolažući ogromnim količinama svežeg novca van kontrole, Veljović je uspeo da kupi i rukovodstvo Policijskog sindikata Srbije, njegovog predsednika Veljka Mijailovića, ovejanog kriminalca, i rukovodstvo Nezavisnog sindikata policije Srbije, na čijem je čelu izvesni Velimir Barbulov iz PU Kikinda, kojima plaća lepe svote novca, korumpira ih i huška na ministra. (O kriminalu vođa ova dva sindikata pisaćemo opširnije u sledećem broju.)

Radni sastanci direktora Veljovića i njegovih saradnika iz MUP-a sve su nervozniji. Đetići na radu u Srbiji često idu u Crnu Goru da se "dolje konsultuju sa bazom", da "baza odvoji novce da se Veljović jopet izabere za direktora, jer se bez njega u Srbiju ne mere nit radit nit poslovat".

Miloradu Veljoviću ističe mandat 15. juna. On je ispunio uslove i za penzionisanje po sili zakona. Ako ga, kako je on obavestio svoje glavare, Vlada Srbije, suprotno Zakonu u policiji, postavi za vršioca dužnosti direktora, biće to još jedna potvrda da je policijska mafija porobila Srbiju, njenu državu, institucije.

Jedini spas za Srbiju je da Ivica Dačić podnese ostavku, pokaže makar malo časti i dostojanstva, i prepusti smrtno bolesnom Borisu Tadiću da odigra svoj samrtni bolero.

Dokaza koliko je Veljovićeva banda ogrezla u kriminalu, nasilju, ubistvima, reketima, ima napretek. Nasilje načelnika policijskih uprava u Kragujevcu, Požarevcu, Smederevu, Subotici, Zrenjaninu, Prokuplju i Novom Pazaru, njihovi biznisi i kriminal, rasturiće Srbiju i svesti je na pašaluk. Možda je u bolesnoj glavi Borisa Tadića, čija bolest i ludilo teško brinu i njegovog oca Ljubomira, koji o tome kuka kod svojih prijatelja na sav glas, i namera da uprlja svakog građanina Srbije. Otkada je došao na vlast, on samo preti. Svima nama, takoreći.

I u pismima koja objavljujemo, predstavljaju se zlodela Veljovićevih jurišnika.

 

Evo, šaljemo i dokaze

 

Komandant Protivterorističke jedinice (PTJ) Goran Dragović negirao je pisanje Tabloida da je za vreme godišnjeg odmora koristio službeno vozilo sa oznakama policije u privatne svrhe. Dokaz da je tačno ono što smo ranije pisali Tabloidu jeste i kopija iz knjige evidencije, gde se jasno vidi da je komandant izašao iz baze PTJ u vozilu P008-015, u noći između 19. i 20. maja 2011, u 21,42 časova. Takođe je negirao da je na poklon dobio pola placa od čuvara Centralnog zatvora u Beogradu, gospodina Predraga Dukića. Da je naše pisanje u Tabloidu tačno govori sledeće: komandant Dragović je posle pretećeg monologa - sastanka sa pripadnicima PTJ-a - održao i sastanak sa Dukićem u svojoj kancelariji. Dok je pripadnicima pretio na sastanku, Dukiću je dao precizne instrukcije šta i kako treba da kaže ako bude pozvan od strane MUP-a da da izjavu. Objavljujemo dokument iz knjige evidencije o izlasku vozila komadanta Gorana Dragovića i knjigu evidencije o ulasku stražara Okružnog zatvora u Beogradu Predraga Dukića u bazu PTJ-a u Lipovici.

Komadant Dragović je na pomenutom sastanku sa pripadnicima PTJ zapretio nekolicini pripadnika, a Milovanu Milutinoviću, pripadniku PTJ, pretećim tonom je rekao: "Da si našao radno mesto za petnaest dana, inače ću ti ga ja naći!" Kao što smo naveli, na sastanku nije prisustvovao specijalni savetnik za bezbednosno-finansijske poslove Tomba, koji je čekao ishod u komandantovoj kancelariji. On i ne sluti da će ga možda komandant "prodati" i da će, ustvari, Tomba biti kolateralna šteta, kao da je on kriv za sve što radi komandant, kao što se to već dogodilo komandantovom kumu Kosoviću.

 

Nokat i meso

 

Bliskost sa Tombom, komandant je iskazao i na taj način što su obojica zaposlili svoje žene u Kolubari. Dok je Tombina žena ostala da radi u Kolubari, komandantova je bila ambicioznija, te je preko Merkatora, a zatim i NIS-a, stigla do Bezbednosno-informativne agencije, gde i danas radi. Mentor gospođe Dragović za ovakvo putešestvije bio je izvesni direktor NIS-a (informacija o tome u sledećem broju).

U nekoliko navrata komandant PTJ pozivao se kako je "toliko dobar sa direktorom policije" gospodinom Miloradom Veljovićem, a i da su mu leđa zaštićena od strane tajne policije BIA i njenog direktora.

U poslednje vreme izgleda da je direktor BIA shvatio ko je, ustvari, gospodin Dragović i više ne dolazi na proslave u bazu PTJ-a.

Poslednje uporište komandanta PTJ je odlazeći direktor policije Milorad Veljović. Između dva broja Tabloida, kruži priča koja je apsolutno za rubriku Verovali ili ne: da će direktor policije Veljović biti v.d. direktora srpske policije i po isteku mandata!

Iako protivzakonito, i bez konkursa, direktor policije Veljović molio je gospodina Mikija Rakića (savetnika predsednika Srbije, gospodina Tadića) da ostane na toj funkciji bar još dve godine ili, eventualno, godinu dana kako bi rešio svoje nagomilane porodične probleme!

Čovek koji je zaslužan što se PTJ nije spojila sa Žandarmerijom pripadnik je PTJ, gospodin Dovatov. On je došao u jedinicu PTJ preko gospodina Miodraga - Mikija Rakića, šefa kabineta predsednika Tadića. Za protivuslugu komandant Dragović i direktor policije Veljović unaprediće Dovatova sa mesta stražara u specijalistički tim - "usluga za uslugu".

Da li je sve ovo privatna prćija, rubrika Verovali ili ne ili noćna mora - prosudite sami! Usput, da li predsednik Srbije Tadić i ministar policije Ivica Dačić znaju za ovo! Ili "nisu obavešteni"?

MUP je na velikom ispitu.

 

Ilegalni FTO na jahtama

 

Fizičko-tehničko obezbeđenje "pod komandom" gospodina Dragovića, koji čine posebno izabrani pripadnici PTJ, iako nije registrovano, dobro je plaćeno. Dragović je preko svog FTO-a obezbeđivao mnoge sportiste, glumce, pevače, splavove, kafane, kriminalce itd. Na listi se našao i poznati tajkun (kontraverzni biznismen) ruskog porekla Igor Čurkin. Samo za izvršenje zadatka, obezbeđivanja gospodina Igora Čurkina, formirana je multinacionalna grupa, pripadnika specijalaca PTJ iz Srbije i specijalaca iz Crne Gore. Ta usluga je gospodina Čurkina koštala preko 120.000 evra. Inače, poverenje mu je lično ukazao komandant PTJ, kada je čekao da Čurkina puste iz ekstradicionog pritvora. Komandant PTJ, gospodin Dragović, odnedavno plasira priču, nastojeći da odbrani svoj ugled među pripadnicima PTJ, "kako mu je ugrožena bezbednost i da ne može više da ide u Crnu Goru, zbog hapšenja Šarićeve grupe". To je tačno. Komandant ne ide češće za Crnu Goru, ali ne ide ni ređe! Nego isto kao i do sad. U stvari, letuje provodeći se na crnogorskom primorju, koristeći glisere i jahte gospodina Šarića.

 

I ja imam talenat: "Tri livade, nigde 'lada nema"

 

Iako direktor Veljović zna za posebne talente, odnosno koliko je sposoban i spreman komandant PTJ, ne znamo da li su o tome upoznati i ministar policije Dačić i predsednik Srbije Tadić. Naime, Veljović je dobar kompozitor, a komandant PTJ je dobar pevač. Međutim, pripadnici jedinice PTJ znaju da Komandant PTJ Dragović ne zna da peva, ali se njegovi diskovi jako dobro prodaju i na američkom i na ruskom tržištu. Naravno, otkrićemo - nije nikakva tajna. Komandant PTJ odlično recituje. Na taj način komandant je zaposlio svoja dva brata u Američkoj ambasadi u centru Beograda. Tako je za vreme godišnjeg odmora Dragović bio privatno-službeno u zoni ambasade kako bi opravdao poverenje Amera. Čovek u slobodno vreme radi za dobrobit Srbije - recituje.

Sve ovo nije tako lako postići, ali kada je dirigent direktor policije, Tomba specijalni savetnik, Dragoviću nije teško da bude komandant PTJ.

 

Kraj organizovanom kriminalu

 

Ipak, po mom skromnom mišljenju, sve ovo je za rubriku "Šta radite, bre". Predsednik Tadić je nedavno rekao (28. maja) da će iskoreniti organizovani kriminal. "Uveren sam da ćemo zadati smrtonosan udarac organizovanom kriminalu i korupciji do kraja mandata ove administracije. Naš pravosudni i bezbednosni sistem se ubrzano reformišu i razvijaju", rekao je tada predsednik Tadić.

Da li Vi, gospodine predsedniče Tadiću, znate od kog korena treba da krenete? Ren vam je najljući koren - to je direktor policije Veljović, sve ostalo je "luk i voda", i pokoji praziluk - piše u dopisu koji je uručen jednom od naših novinara.

 

Komandanta ima ko da brani

 

Objavljujemo i pismo, koje je rukom ispisano na kockastom papiru. Doneo ga je iz zatvora, odmah sutradan po izlasku, jedan od ljudi koje smo branili preko našeg lista. Dakle, "svuđe ima ljudi komadanta Dragovića". A u pismo, vako šara...

"Poštovani uredniče,

s pažnjom prateći tekstove Tabloida o korupciji i kriminalu u MUP-u nismo mogli a da sa Vama ne podelimo još malo bruke koja nas prati u ovoj jadnoj zemlji Srbiji. Pišete o raznim mahinacijama, malverzacijama i drugim kriminalnim radnjama u režiji pripadnika naše policije, pa da proširimo još nekim veoma bitnim ljudima u malverzacijama i spletkarenjima u našoj jedinici PTJ.

Čitajući unazad članke i pisma navodno naših pripadnika, žalbe na međuljudske odnose i kriminal našeg rukovodećeg kadra, morali smo da se oglasimo mi, pošteni profesionalci PTJ-a, i skinemo ljagu sa naše jedinice i nas samih. U dosad objavljenim pismima u Tabloidu, koje su navodno pisali pripadnici PTJ, moramo da Vas razočaramo: ne radi se o poštenim pripadnicima i policajcima PTJ, već o jednoj manjoj grupi neradnika i ljudi koji svoje kriminalne delatnosti kriju iza službene legitimacije. Da skinemo veo sa tih "poštenih" pripadnika, kako se nazivaju, mi smo odlučili da Vam objasnimo stvarnu situaciju u PTJ.

Kao što smo rekli, iza ovih "poštenih" stoji, a mi u jedinici to dobro znamo, grupa neradnika na čelu sa Šajkovićem (Šajko), zatim Pavlović Predrag, Vuk... Gospodin Šajković je to bio dok smo radili još u JSO-u. Kojim malverzacijama se bavio dok je obezbeđivao Legijinu suprugu Aleksandru, za koga je prevozio droge, koga je obezbeđivao i čije luksuzne automobile je vozio? O njegovim sposobnostima da ne pričamo, mi to najbolje znamo. O kakvim batinama on priča, treba da bude zahvalan Dragoviću i Tombi što još ima posao.

Gospodin Pavlović Predrag (Muta) iz Lazarevca izgleda da je zaboravio svoju biografiju i kako je došao u Žandarmeriju i PTJ. Zaboravio je da je bio obični kradljivac automobila, čovek koji je imao podeblji dosije, čovek koji je bogatstvo stekao sa svojim bratom Nenadom preko Kolubare i veoma poznatih ljudi koji su kažnjavani za razno-razna krivična dela. Zaboravlja da i on stoji iza mnogih krivičnih dela, a za koje imamo dokaze.

Zato ih ovim putem sve molimo da svoje lične interese razdvoje i poštede nas i jedinicu njihovog poštenja, a da poštene ljude ostave na miru. Inače ćemo objaviti o njima: šta, kad, kako, sa kim, koliko...

Kroz vatru i vodu dignute glave, stazama pobede, časti i slave." U potpisu: Pošteni pripadnici PTJ-a

 

 

 

 

 

 

Koliko smo "dobri"?

 

Glavni urednik Tabloida susreo se sa jednim od komandanata SAJ-a..., na njegov zahtev. Susret sa dugogodišnjim prijateljem Milovan Brkić opisuje prvim pitanjem, koje mu je uputio komandant SAJ-a, odmah nakon pozdravljanja: Koliko si dobar? Prevedeno, Brkić je upitan koliko je dobio para od mafije za prošla dva nastavka u Tabloidu! Milovan Brkić kaže da je samo slegao ramenima, ne verujući da su takva pitanja moguća.

U razgovoru u kome su jedan drugom sve rekli, a nisu ništa kazali, komandant je, imajući u vidu višegodišnje prijateljstvo sa Brkićem, izrazio svoje uverenje da mafija, preko tekstova u Tabloidu, plaća napade na "časne i čestite ljude", među kojima je najodlučnije isticao Rodoljuba Milović, kao najpoštenijeg...

Povodom špekulacija da neko iz podzemlja plaća pisanje tekstova u Tabloidu, glavni urednik je pismom zatražio od ministra Dačića da, radi zaštite ugleda MUP-a Srbije, otvori arhive i ukaže na one mafijaše koji, navodno, plaćaju od stotine do nekoliko stotina hiljada evra da "kaljamo obraze časnom Veljoviću i njegovoj bandi". Glavni urednik je u pismu Dačiću pružio saglasnost da se kao dokaz mogu upotrebiti sva nelegalna prisluškivanja i praćenja urednika Tabloida, ako ima bilo kakve sumnje da ih neko iz podzemlja plaća. Stranice Tabloida ostaje otvorene za vapaj policijskih službenika koji uz svoje tvrdnje šalju i dokaze.

 

 

 

Listu Tabloid, za glavnog urednika

 

Samoubistvo iz zasede

 

U vašem listu Tabloid broj 232, u tekstu "Ljubim ruke direktore" štampanom na stranama broj 4, 5 i 6, a na strani 5. u okviru podnaslova "Da li je moguće" pominje se ime pripadnika PTJ Žarka Babića, a koji je, po mišljenju njegove porodice, poginuo pod još nerazjašnjenim okolnostima.

Žarko Babić je bio pripadnik Protivterorističke jedinice Srbije od 1. jula 2004. godine. Rođen je 24. novembra 2011. godine na Kosovu i Metohiji, u mestu Istok, a živeo je u Peći. Rastao je bez oca. Odgajili su ga deda, baba, majka, tetke i ujaci. Završio je srednju ekonomsku školu u Peći i zaposlio se u SUP-u Peć, po preporuci svog ujaka, koji je inače bio inspektor za privredni kriminal. Došao je u Trstenik posle rata 1999. godine i radio tri meseca u OUP-u Trstenik, pa je onda prešao u Žandarmeriju, i sve do 1. jula 2004. godine bio na terenu u Bujanovcu.

U Trsteniku je upoznao svoju buduću suprugu i oženio se 29. avgusta 2004. godine. Po nagovoru komandanta PTJ Gorana Dragovića, koga je i upoznao prilikom službovanja na Kosovu, prešao je u PTJ Srbije 1. jula 2004. godine. Prošao je sve testove i obuku i primljen je u tu jedinicu, bio je među pet najboljih pripadnika u jedinici. Tako bar tvrdi njegov bivši komandant. Radio je u bazi u Lipovici, a vikende je provodio sa majkom i suprugom. Dobio je ćerku Mašu, nakon šest godina braka, njegovu mezimicu koju je obožavao i kojoj je želeo da pruži onu očinsku ljubav i nežnost koju on sam nije imao. Uvek je bio staložen i razuman, uvek spreman za razgovor i kompromis. O jedinici i njenim aktivnostima nikada nije pričao u krugu porodice. Iz teksta koji Vi objavljujete, a prema podacima koji su Vam dostavljeni od pripadnika PTJ, shvatili smo ko stoji iza njegovog ubistva. Ubistvo se dogodilo u noći između 30. i 31. maja 2010. godine, pola sata iza ponoći, u ulici Železničkoj broj 4, preko puta Autobuske stanice Beograd.

Dana 30. maja 2010. godine Žarko se pre podne uputio iz Trstenika, preko Kruševca za Beograd, da bi prisustvovao svadbenom veselju i venčanju svog brata od ujaka u Zemunu, u 18 časova, što se može videti sa CD-a koji posedujemo. Sa porodičnog veselja iz Zemuna se javljao više puta supruzi. Zadnji put je poslao poruku da je krenuo sa svadbenog veselja u 22.40 časova, i da čeka autobus na liniji broj 83, da bi se prebacio do glavne BAS-ove stanice, da bi posle uhvatio prevoz za Lipovicu. Zadnji autobus za Lipovicu, koji ide za Berane, imao je u 11.30 časova. Od tada porodica nije imala nikakvih informacija. Kako je došao iz Zemuna, ko ga je to sreo i zadržao, u kom je kafiću bio, i sa kim, do momenta kada je nastradao u ulici Železničkoj br. 4, nasred ulice? Ujutru u šest časova su probudili njegovu suprugu saopštavajući joj da se Žarko usled samopovređivanja nalazi u Urgentnom centru, da bi joj posle 20 minuta saopštili da je Žarko preminuo dok je beba vrištala jer je osećala da se nešto strašno desilo i da je iz njenog života nešto veliko istrgnuto.

Pomenuto vreme - šest časova i 20 minuta od 31. maja 2010 godine - takođe stoji u potvrdi o smrti izdatoj od strane Urgentnog centra u Beogradu. U Izveštaju od 31. maja 2010. godine, a koji je potpisao glavni policijski inspektor Vladan Đurđević (izveštaj nosi broj D-3544/10) između ostalog stoji da je prilikom prijema i ukazivanja prve pomoći na Urgentnom centru zatečen komandant Protivterorističke jedinice MUP-a Republike Srbije Goran Dragović, koji je tom prilikom izjavio da će od strane policijskih službenika i njegove jedinice biti obaveštena porodica Žarka Babića - o njegovom samopovređivanju.

Pitamo se šta je komadant radio u Urgentnom centru kada je tu zatečen, osim ako nije imao za cilj da Žarko - ne sme da preživi! Da postoji sprega između vrha policije i organizovanog kriminala, kako se može videti iz objavljenog teksta u Vašem listu, nedostaje još karika - tužilaštvo i sudstvo. Kao prilog tome dodajemo obdukcioni zapisnik koji smo dobili tek 3. septembra 2010. godine, i to posle više pismenih urgencija, o čemu imamo dokaze. Više javno tužilaštvo u Beogradu nam je dostavilo dokument pod brojem KTR.1997/10 od 28. februara 2011. godine. Više javno tužilaštvo me obaveštava posle nekoliko urgencija, o čemu posedujem dokaze, da je "na osnovu policijskog izveštaja" Žarko Babić verovatno izvršio samoubistvo prislanjajući sebi pištolj uz slepoočnicu. A "najverovatnije" i ubiti se nije isto. Kažu i da se na osnovu obdukcionog zapisnika u konkretnom slučaju radi o samoubistvu, i da nedostaju razlozi za krivično gonjenje bilo kog lica, za bilo koje krivično delo, te se ovaj predmet kao takav arhivira. Pa ko da im poveruje u tu priču, da se Žarko Babić ubio nasred ulice! To im ne bi poverovalo ni dete u prvom razredu.

U Vašem tekstu dostavljač podataka Vašem listu navodi da su kružile priče u jedinici o tome da je pokojni Žarko imao problem sa komandantom Goranom Dragovićem, u šta možemo poverovati, ali ne možemo poverovati u onaj drugi deo priče: da je imao psihičkih problema. Svako onaj koje poznavao Žarka Babića i pola sata, zna da on nije izvršio samoubistvo, jer je odlikovan medaljom za hrabrost, kao mlad pripadnik službe. Imao je stabilan brak, dete koje je jedva čekao da vidi i o kome je pričao stalno svojim drugovima. Bio je veliki vernik i patriota. Slavio je slavu Đurđevdan. Nesuglasice sa komandantom su proisticale iz toga što je morao da obavlja poslove obezbeđivanja kriminalaca po privatnom nalogu komandanta. Na postavljano pitanje rodbine komandantu Dragoviću, koji je i sam prisustvovao sahrani sa jedinicom, gde se on nalazio u vreme pogibije Žarkove, on je odgovorio da je bio na ronjenju sa delom jedinice u Crnog Gori! Iz službenog izveštaja policijskog inspektora Vladana Đurđevića vidi se da je on već bio u Urgentnom centru!

Šta je Žarko radio od 10.20, kada je krenuo iz Zemuna, do trenutka ubistva, 30 minuta iza ponoći, za porodicu će da ostane tajna. Ko je povukao obarač? Verujemo da će se otkriti jednog dana, ukoliko bude još iskrenih i poštenih policajaca koji budu smeli da progovore i tako doprinesu otkrivanju prave istine.

Dotle će njegovo dete, koje sada ima samo 17 meseci, a u trenutku njegove pogibije je imalo samo pet meseci i sedam dana, živeti pored majke i babe, bez očeve ljubavi i zaštite kakvu imaju druga deca, i bez nade da će imati brata ili sestru.

Nadam se da će ubistvo mog sina biti rasvetljeno i da će doći dan kada će saznati istina.

 

                                         Babić Radmila,

                          Selo Velika Drenova, Trstenik

 

Pitanja bez odgovora

 

Pažljivo upoređujući tvrdnje majke ubijenog policajaca, proverili smo neke navode. Smatramo nužnim da podsetimo: u službenoj belešci, koju je sačinio glavni policijski inspektor prilikom uviđaja, navodi se ime navodnog očevica "samoubistva" Žarka Babića. Lice Matić Duško, prema evidenciji Policijske uprave za Beograd, prolazi kroz evidenciju, a protiv njega je podneto 78 krivičnih i prekršajnih prijava, i osuđivan je nekoliko puta.

Komadant Goran Dragović je, prema službenoj belešci glavnog policijskog inspektora Vladana Đurđevića, zatečen u 0.50 sati, na ulazu u Urgentni centar, kako čeka da kola hitne pomoći, koja su sa železničke stanice u 0.45 sati povezle ranjenog Babića. Policiji je slučaj "samoubistva" prijavljen u 0.30 sati. Dvojica pozornika su odmah pozvala hitnu pomoć i odeljenje za uviđaje.

Pored pitanja, koje majka postavlja, a odnosi se na kretanje svoga sina od časa kada je krenuo iz Zemuna, odgovor traže i pitanja: Da li je za pet minuta, od kada je policajac Babić stavljen u kola hitne pomoći, a nakon identifikacije, komandant Dragović, u ponoćne sate, mogao da pre hitne pomoći dođe do Urgentnog centra? Ko ga je obavestio da je Babić "izvršio samoubistvo"? Gde se to on nalazio iza ponoći? Zašto je slagao porodicu Babić da je na saučešće došao iz Crne Gore, a ne iz Beograda?

Da smo pravna država, sva ova pitanja dobila bi odgovor.