Slučaj koji svedoči
o ozbiljnoj zarazi u provosuđu
Krpelj
sa sudijskim čekićem
Beograđanka Dušica Milenković nema sreće sa krpeljima.
Posle ujeda jednog pre nekoliko godina dobila je bolest od koje se i danas
povremeno leči. Oni drugi, dvonožni, koji borave u našem pravosuđu zadaju joj daleko više problema.
Igor Milanović
Gospođa Milenković je živela u stanu u potkrovlju zgrade u Kralja Petra 26,
koji je adaptirala pre mnogo godina uz saglasnost opštine Stari Grad i uz pomoć
preduzeća u kome je radila, jedne od firmi koje su nestale u postupku
privatizacije.
Pre dosta godina gospođa Milenković je pokrenula i postupak za utvrđivanje
vlasništva nad pomenutim stanom i to pred tadašnjim Prvim opštinskim sudom u
Beogradu. U tom postupku se ništa ne dešava, ali su se u domaćem pravosuđu
dosetili kako da pomenuti stan nameste strancima koji na njega, inače, nemaju
nikakva prava.
Na spratu ispod stana gospođe Milenković nekada je boravila zagrebačka
firma Rade Končar. Po izbijanju ratova na prostoru bivše Jugoslavije, Končar
se odatle povukao, i trenutno se utvrđuje da li je Končar Elektroindustrija
DD iz Zagreba pravni sledbenik nekadašnje društvene firme. U svakom slučaju, Končar
bi mogao da bude vlasnik trećeg sprata, ali ne i četvrtog na kome se nalazi
stan gospođe Milenković.
Tako bi bilo da u Srbiji nema na sve spremnih sudija. Iskoristivši priliku
kada je gospođa Milenković bila u inostranstvu na jednom od dugotrajnih lečenja
od bolesti dobijene posle ujeda krpelja, Končar DD podnosi tužbu
za iseljenje koju nije potkrepio nikakvim dokazima o vlasništvu nad spornim
prostorom. Takvih dokaza ni nema, jer Končar ni u katastru nije upisan
kao vlasnik četvrtog sprata.
Sudija Miodrag Stamenković prvo utvrđuje da tužena Dušica Milenković
nije dostupna našem pravosuđu, pošto je nema u stanu u kome je prijavljena,
zatim utvrđuje da ista nema advokata koji bi je zastupao, iako u gore pomenutom
predmetu za utvrđivanje vlasništva gospođa Milenković ima stalnog pravnog
zastupnika, pa zatim određuje advokata Tanju Stanković za privremenog
zastupnika.
Privremeni zastupnik u ovom slučaju je samo formalnost potrebna da bi mogla
da bude doneta presuda u korist Končara DD, jer advokatica Stanković
niti osporava tužbene navode, niti ulaže žalbu na presudu. Kada su prošli
rokovi žalbe na presudu od 5. februara
2007, po kojoj je gospođa Milenković imala da se iseli iz sopstvenog stana, ona
odjednom ponovo postaje dostupna našem pravosuđu kako bi joj bila dostavljena
izvršna presuda.
Odmah pošto je saznala da je izgubila fantomski
spor i da mora da napusti stan, gospođa Milenković septembra 2009. podnosi
zahtev za obnovu postupka. U svom zahtevu ona, između ostalog, navodi da je i
sam sudija Stamenković izlaskom na lice mesta utvrdio da se stan nalazi na
četvrtom spratu, dakle ceo sprat iznad prostorija čiji bi vlasnik po Sporazumu
o sukcesiji eventualno mogao da bude Končar DD iz Zagreba.
Sve bi time u jednoj normalnoj državi bilo okončano u korist gospođe
Milenković, ali ne i u Srbiji. Sudija Stamenković ni do danas nije doneo nikakvu
odluku po ovom kao suza čistom zahtevu, sledeće ročište je zakazao za 1. juli,
dok je istovremeno sudija Violeta Ignjatović zakazala iseljenje gospođe
Milenković za 17. juni. Stamenković je, istina, na jednom ročištu obećao da će
da zatraži prekid izvršenja ranije presude, što je i ušlo u zapisnik, ali
nikada nije podneo formalni zahtev te vrste. Samo je ceo predmet predao
odeljenju za izvršenje, čime je postupak za obnovu ponovo bio odlagan.
Posle su se spisi šetali i do
Kasacionog suda koji ih nikada nije ni tražio, ponovo vraćali sudiji
Stamenkoviću koji bi ih zatim slao odeljenju za izvršenje, pa opet Kasacionom
sudu... I tako u krug. U međuvremenu je pravni zastupnik gospođe Milenković u
januaru 2011. protiv pomenutog sudije podneo krivičnu prijavu Višem javnom
tužilaštvu u Beogradu koja, naravno, ni do danas nije procesuirana.
Očigledno je da u Prvom osnovnom sudu u Beogradu neko ima interes da se Končar
DD protivpravno useli u prostor na koji nikada nije polagao pravo, niti
je isti koristio. Da bi se to postiglo jedan oboleli državljanin ove zemlje bi
morao da bude izbačen na ulicu.