Rocky Stars club
uređuje:
Rajko Roki Dvizac
RTV Svetac
Promaja u
glavama
Neko je
ponovo Otvorio vrata. Kao duhovi iz prošlosti pojavili su se Vesna Trivalić,
Lane
Gutović, Bogdan Diklić, Bojana Maljević, uporni
alpinista Zoran Cvijanović i ostalo društvo iz
skloništa od surove stvarnosti i crno-bele realnosti.
Da, nekad
kultna serija „Otvorena vrata" vaskrsnula je na programu Prve TV. I
gle čuda, već posle prve epizode novog serijala „osvanule" su
pozitivne „tv kritike" .To bi bilo malo neobično da se ne radi o zemlji Srbiji gde je već ustaljena praksa da se sve unapred zna, da mnogi vole
da trče pred rudu…Taj glupi, brzopleti
manir tv kritičara po zadatku umesto da zaista
pomogne da ova tv serija dobije podršku koju stvarno zaslužuje, pretvorila se u
svoju suprotnost.
Spadam u
simpatizere prvog serijala koji, kao i svi ostali fanovi ove serije koji su
dobro razumeli crni humor koji je na vešt način plazili jezik tadašnjoj bljutavoj crvenoj tv
ideologiji.
I pri
tome niko ih nije ni opomenuo a kamoli „kaznio" za uočljivo „nedolično ponašanje". Samo gledaoci koji su se u to vreme usuđivali da misle svojom a ne „televizijskom" glavom su jedino zaslužni što je od „Otvorenih
vrata" napravljena kultna tv serija.
Kladim se u šta god hoćete da 99 posto sadašnjih brzopletih tv kritičara
po zadatku u to vreme ne da nije gledala „Otvorena vrata" - nego
nije je ni „podnosila" a kamoli razumela i zaista uživala u njoj.
Sviđalo se to nekom ili ne tv kritičar mora da poseduje u svom radu dozu iskrenosti,
samosvesti i slobode. O odgovornosti i da ne pričam.
Ali ne, jedina doza kojom se „napajaju" je - nepoštovanje.
Po sistemu - videla žaba kako se konj potkiva, pa i ona digla
nogu"!!!
Celoj ekipi
serije „Otvorena vrata" pre svega treba čestitati na hrabrosti što se usudila da posle toliko
godina i preduge pauze krene u realizaciju novog serijala.Običaj je da se ono što je uspešno nastavi što pre, još dok je publika dovoljno zagrejana.
No, s obzirom da živimo u zemlji gde se ne
zna šta će
biti danas a kamoli sutra (zbog hronične besparice), dobro je da su se nova „Otvorena
vrata" uopšte i dogodila.
Rizik je bio
velik jer uvek je teško od nečeg što je postalo kult,
napraviti nastavak koji u najmanju ruku mora da bude bar na istom nivou a
potajni cilj je da nadmaši svog prethodnika. Vidi
se da kompletna ekipa a pogotovo glumačka, daje sve od sebe
prkoseći sedim vlasima, borama na čelu, višku kilograma itd.
Neka vreme,iz
epizode u epizodu, odrade svoj zadatak. Jedino što je dobro u ovom trenutku i na neki način se poklapa sa prvim (kultnim) serijalom je - vreme.
U Srbiji sve
je i danas isto samo Njega nema. Mali ekrani su pretrpani rijaliti-nakazama,
preporukama da se kladite i kockate,raspevanim nameštenim estradnim
takmičenjima i stresnim vestima. Od
stvarnih uličnih ubistava,do nameštenih i kobajagi „izmišljenih" a nikad
objavljenih istinitih priča o katastrofama u
srpskim porodicama. Zato je zadatak „Otvorenih vrata"gotovo isti
kao i u vreme vladavine bljutave crvene tv ideologije - da napravi promaju u
glavama tv gledalaca. I razdvoji kukolj od žita. U protivnom, svima (osim večito povlašćenih) jedino preostaje da
zapevamo svi u glas pesmu grupe S.A.R.S „Buđav lebac"….Čik pogodi šta imam za večeru/buđav lebac...Ostavite širom „Otvorena
vrata" da može promaja da odnese miris „Buđavog leba" do nosova vlasti!