Preko pune linije

Ko to vršlja na brdovitom Balkanu?

Na vrh brda Palmer mrda

Zvaničnik Stejt departmenta Metju Palmer tražio je 12. juna ove godine od predstavnika srpske opozicije da učestvuju na narednim izborima, preteći, u ime predsednika Trampa, ozbiljnim sankcijama građanima Srbije, koje su predhodne američke administracije dovele skoro do potpunog nestanka. On je, kao i do sada, podržao diktaturu Aleksandra Vučića, koga je on, lično nametnuo Srbiji kao pogrebnika. Zahvaljujući njemu i najdobronamerniji predlozi nove administracije oko rešavanja statusa Kosmeta građani odbijaju, smatrajući da je to nagrada za Vučićeine zločine

Milovan Brkić

Palmer je, piše Danas, preneo poruku vašingtonske administracije da se SAD ne zalažu za bojkot glasanja u Srbiji u organizaciji Vučićeve mafije, jer smatraju da bi tako bio narušen demokratski princip.

Sve je moguće na brdovitom Balkanu!

Mesec dana ranije potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih dela Nebojša Stefanović bio je pozvan u Vašington i bio je primljen kod državnog sekretara za unutrašnje poslove, kod direktora FBI-a, direktora DEA-a, direktora Agencije za sprečavanje pranja novca, kod direktora obaveštajne službe Ministarstva finansija...

I Evropska komisija je saopštila da Srbija u ovoj godini neće otvoriti nijedno poglavlje, da je stanje medijskih sloboda katastrofalno, da je vladavina prava na samom dnu...

A, po Plameru, Vučiću ''treba izaći u susret''.

Početkom godine Palmer je saopštio jednom opozicionom lideru da su ''Srbi govna, da je Vučić genije, da mu ne može niko ništa. Eto, ubio je Olivera Ivanovića i nikom ništa''

Pre dve nedelje saopštio je u Vašingtonu Draganu Đilasu ''da Vučić ostaje na vlasti još najmanje dve godine, te da opozicija i građani to moraju da istrpe''!

Više nije nikakva tajna da je Vučić smrtno bolestan, da jedva hoda i da je bolest sa lošom prognozom. Ali, ima da živi još dve godine, tako je odlučio Palmer!

Kako tvrde izvori Danasa, sagovornici iz redova opozicije rekli su američkom zvaničniku da će bojkotovati izbore ukoliko ne budu ispunjeni uslovi poput reformi REM-a i „otvaranja" medija za opoziciju.

Deo opozicije se, podseća DANAS, sastao u Beogradu sa Metju Palmerom, koji je dan ranije razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić.

Sastanku sa američkim zvaničnikom prisustvovali su osnivači Saveza za Srbiju - predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, lider Dveri Boško Obradović, a na sastanku je bio, prema izveštaju agencije Beta, i lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović.

Očigledno je Palmer u svoje ime ućutkivao srpsku opoziciju.

Vanparlamentarni Narodni slobodarski pokret Miroslava Parovića tvrdi u saopštenju da je Palmer u Beograd doneo non pejper predlog za Kosovo, baš na 20-godišnjicu donošenja Rezolucije 1244 UN.

NSP tvrdi da ponuda podrazumeva ukidanje te Rezolucije i značaja UN. Srbija bi dobila tri opštine na severu i specijalan status Kosovskoj Mitrovici, kao i 44 enklave za crkve i manastire, te i određeni novac kojim bi se Srbiji isplatili udeli u ključnim privrednim dobrima na Kosmetu poput Trepče i elektroenergetskog sistema.

Pored ponude iz Amerike je stigla i jasna pretnja o tome kakve će sve mehanizme pokrenuti ukoliko se ne prihvati predlog, poput na primer kampanje Mila Đukanovića protiv Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, tvrdi NSP.

Verovatno su navodi g. Parovića o ponudi administracije predsednika Trampa o ''razgraničenju'' sa Kosmetom u osnovi tačni, jer je on glasogovornik Vučića.

Ponuda administracije predsednika Trampa o razgraničenju sa Kosovom zavređuje punu pažnju i najpovoljnija je za dugoročne interse Srbije. Opozicija bi, sigurno, dobro o njoj ramislila kada bi Vučić otišao u istoriju i zatvor.

Savremeni srpski vlastodršci, odlikuju se psećom odanošću prema američkim imperatorima i njihovim satelitima na Balkanu. Ovakva psihologija "krasi" i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Da podsetimo čitoce da je srpske radikale Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Maju Gojković i Jorgovanku Tabaković, uz posredovanje bivšeg američkog ambasadora u Beogradu Wilijema Bila Montgomerija, američki diplomata Metju Palmer, za lepe pare, odvojio od radikala, dao im statut nove stranke - SNS - na engleskom jeziku, koji oni ni dodanas nisu preveli.

Osnivanje Srpske napredne stranke zvanično se desilo 21. oktobra 2008. godine, kada je osnivačka skupština u sastavu Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković, Božidar Delić, Borislav Pelević, Oliver Antić, Brana Crnčević, Igor Mirović, Zoran Bingulac... prihvatila osnovne principe delovanja i stranački program.

Nezvanično, američki diplomata i obaveštajac, Metju Palmer, dobio je zadatak da pripremi "alternativu" u slučaju da Boris Tadić ne potpiše Briselski sporazum i ne pristupi procesu odvajanja Kosova i Metohije od Srbije.

Sve razgovore Palmera i američkih pregovarača, koje je g. Plamer doveo, snimao je Miodrag Rakić, tadašnji šef kabineta tadašnjeg predsednika Borisa Tadića.

Pokojni Rakić je sve snimke odmah dostavljao, diplomatskom poštom u Moskvu. Rusi su smatrali da će radikale lako privoleti na svoju stranu, ali su se prevarili.

Dolaskom ''naprednjaka'' na vlast, budžet za 2013. godinu ukazuje na sve slabosti srpske privrede, delimično nasleđene od ranije, a dobrim delom proizašle i iz politike aktuelne vlasti. Dolaskom DOS-a na vlast, započela je pljačka državne imovine, i zastrašujuće pljačkanje vojne imovine. Ratni oficiri su penzionisani, pohapšeni, stavljeni su pod istragu... Dok se ratna veština i strategija koju je srpska vojska primenila u ratu sa NATO-alijansom izučava na značajnim vojnim akademija, srpski oficiri su od strane DOS-ove vlasti stavljeni na stub srama.

Palmer je oborio vlast DS-a jer je FBI ustanovio da je guverner države Ilinois Rod Blagojević, a u režiji sekretara ambasade Srbije u Vašingtonu Vladimira Petrovića, koji je bio i sekretar guvernera Blagojevića, sa 50 miliona dolara, u kešu, srpska ambasada podržala izbor Baraka Huseina Obame za predsednika SAD-a.

Američki Federalni istražni biro sproveo je akciju u kojoj je uhapšen guverner Blagojević, a potom osuđen na 14 godina zatvora. Vladimir Petrović je izbegao hapšenje, iako je američki državljanin, jer ga je štitio diplomatski imunitet.

I dok je srpska vlast ponizno služila bivšoj američkoj administraciji, ona je, sasvim javno, radila protiv interesa Srbije, što je i navela u javno objavljenom prioritetu svojih nacionalnih interesa, jer je priznavanje nezavisnosti Kosova i njegovo članstvo u Ujedinjenim nacijama bilo među najvažnijim zadacima tadašnje američke spoljne politike.

Prema podacima iz Evropske unije, u Srbiji su za proteklih deset godina ''nestalo'' više od 100 milijardi evra! Opljačkani su fondovi, banke, državna preduzeća, bolnice, klinički centri, kreditne linije, pomoć koja je dolazila iz evropskih država. Samo se glavarima Demokratske stranke pripisuje da su, sa državnih funkcija, korupcijom i kriminalom, opljačkali Srbiju za preko 50 milijardi evra.

Otuda je u Vašington i pozvan ministar unutrašnjih poslova Srbije, da objavi rat srpskoj političkoj mafiji, kojoj i sam pripada.

Kako je moguće da opozicija prizna legiimitet Vučićevoj zločinačkoj despotiji, kada u Vašingtonu znaju da je on, njegov brat Andrej, otac Anđelko i kratel opustošio Srbiju, pljačkajući budžet, javna preduzeća, fondove, trgujući drogom, oružjem akciznom robom, pasošima za ISS-ove pripadnike...?

Da li Metju Palmer rukovodi istragama u Srbiji? Naime, prema izveštajima iz Evropske unije, samo su čelni ljudi Demokratske stranke za deset godina vladavine pokrali preko 50 milijardi evra! Aleksandar Vučić ih amnestira! Ni reči o tim pljačkama.

Postavljenjem Vučića za Gospodara Srbije, u Beograd je, na mesto šefa političkog odeljenja, vraćen gospodin Metju Palmer.

Ono što je gospodin Palmer tražio od gospodina Vučića je koliko srpsko ministarstvo odbrane sarađuje sa ruskim, nalaže mu na koje sve načine da tradicionalne dobre odnose Rusije i Srbije prekine! Vučić mu je do detalja referisao o svom boravku i razgovorima sa Dimitrijom Rogozinom u Moskvi, kao i šta je sa njim razgovarao u Beogradu, te sa predsednikom Putinom, terajući ga da na vulgaran način izigrava svaki dogovor o saradnji sa Rusima.

Po nalogu Metju Palmera gospodin Vučić je odlučio da u Srbiju dovede najstrašnije islamističke države - Ujedinjene arapske emirate, u kojim vlada šerijatsko pravo, i u kojem se organizuju ćelije Al kaide. Umesto vojne saradnje sa Rusijom i evropskim državama, sklapamo saveze i ugovore sa Emiratima. Skandalozno je da je šeik El Zajed Vučiću poklonio tri blindirana vozila, kao i pušku-snajper koja je najskuplja na svetu. Primanje takvih poklona niko nije odobrio potpredsedniku srpske vlade.

Ali, tvrde upućeni i gospodin Palmer se obogatio. Šeik je i njemu poklonio čekove teške nekoliko miliona, a i albanski biznismeni, koji se bave prodajom praškastih proizvoda, iskeširali su gospodinu Palmeru milionske iznose, jer im je Palmer omogućio da kupe najplodniju zemlju u Srbiji, preko Ujedinjenih arapskih emirata.

Taj snažni zaokret Srbije, odnosno Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića prema islamističkim držvama sa šerijatsklim pravom, kao što su Ujedinjeni arapski emirati, islamistička Turska i Azerbejdžan, imaju za cilj da zauvek odvoje Srbiju od Evropske unije, i od raskomadane Srbije stvore bastion za delovanje Al kaide prema Evropi i prekidu plovnosti Dunavom, koji je žila kucavica za veliki broj evropskih država. Obaminom administracijom rukovodio je berzanski špekulant Džorž Soroš, ali je administracija predsednika Trampa zatvorila krug oko njegovih špekulativnih poslova parama američkog budžeta (USAID).

Zločinačka politika Metju Palmera, koji rukovodi spoljnom politikom Srbije, nije u saglasju sa novom politikom novog državnog sekretara.

Metju Palmer je posetio Beograd, odmah nakon preuzimanja dužnosti predsednika Trampa.

Ova poseta delovala je kao hladan tuš na demokratske snage u Srbiji, koje žele Vučićevo smaknuće i odlazak s vlasti. Duh Bila i Hilari Klinton i Baraka Obame vratio se u Beograd, nakon pobede predsednika Trampa.

Gospodin Palmer je jedan od najkrvoločnijih ubica američkog Stejt departmenta. Smrad, krv i suze ostajali su gde god je kročila njegova noga. A, u dva mandata je bio politički savetnik u ambasadi SAD u Beogradu. Palmer se bavio Jugoslavijom u Stejt departmentu do kraja sukoba na Kosovu 1999. Pre toga je punih 12 godina ubijao po Africi, zapodenuvši krvavi rat u Ruandi i Kongu, u kojem je stradalo više od milion ljudi. Kako piše bivša tužiteljka Karla Del Ponte, ona je morala da optuži vođu poraženog plemena u Ruandi za ratne zloičine, jer je tako tražio Bil Klinton, koji je sa kćerkom Čelzi u ovoj napaćenoj državi zaradio milione dolara.

Gospodin Palmer je projektovao otimanje Kosmeta od Srbije, a do pre nekoliko godina je iz ambasade u Beogradu rukovodio srpskom Vladom.

Zaradio je nekoliko desetina miliona dolara, poslujući sa zločinačkom bandom Aleksandra Vučića.

Gospodin Palmer se u Beogradu oseća kao u raju. Njegova supruga Danica Damjanović je iz Beograda, a novac je prao preko tašte, koja živi u centru grada. Ova protuva je i cinična osoba. O svojim zlodelima u Africi napisao je i roman!

Debitantski roman Metjua Palmera "Američka misija" imao je svetsku premijeru u Srbiji. Predstavljen je za početak mnogobrojnoj beogradskoj publici 8. jula 2014. godine u Delfi Caféu u SKC-u. O knjizi "Američka misija" na promociji su govorili dramaturg Nenad Prokić, i bivši novinar Milomir Marić i autor Metju Palmer. Šesti roman se zove ''Sarajevski ratnik'', a glavni junak je službenmik ambasade SAD-a u Sarajevu.

Metju Palmer, u to vreme politički savetnik ambasade SAD u Srbiji, pogodan zaplet za roman našao je tokom službovanja u Africi, ali mu je trebalo punih dvanaest godina da napiše knjigu onako kako je zamislio.

Dok je Vučićeva Velika propaganda laži vodila besomučnu kampanju za gradske izbore, gospodin Palmer sa pozicije direktora Kancelarije za Jugoistočnu Evropu u Stejt Departmentu, snažno je pritiskao i američke diplomate u Ambasadi u Beogradu da podržavaju diktaturu Vučića, a direktno preti malobrojnim opozicionarima da ne dovode Vučićevu vlast u pitanje.

Sasvim je sigurno da bi novi ''igrač'' Stejt departmenta, koji nema Palmerove repove, lakše definisao stavove administracije predsednika Trampa, koji bi građanima Srbje bili razumljivi, logični i prihvatljivi. Ali bez Vučića i Palmera u ''igri''.

1

Uterivač straha i neslobode

Ko je gospodin Palmer, koji voli poraženu Srbiju?

Kako stvarno (i ukratko) izgleda Palmerova profesionalna biografija? Od 1980. do 1984. godine, studirao je umetnost na Istočnoazijskom univerzitetu. Ali, Palmer je svoju pravu "akademsku edukaciju" počeo na Univerzitetu u Mičigenu gde je položio master iz umetnosti na japanskim studijama (1991 - 1992) učeći i japanski jezik. 1993. do 1995. godine, Palmer već radi u ambasadi SAD u Beogradu kao analitičar ekonomskih i političkih prilika u raspadajućoj Jugoslaviji.

Od 1995 do 1997. godine, direktno je podređen tadašnjoj državnoj sekretarki SAD, Medlin Olbrajt i bavi se "Istočnim Mediteranom" (naziv je kasnije promenjen u "Zapadni Balkan").

Tadašnja državna sekretarka "prepoznala" ga je kao vrsnog talenta i "kolekcionara ljudske inteligencije". Od 1997. do 1999. godine, dobio je specijalna ovlaštenja i specijalna zaduženja za Srbiju i Crnu Goru, a dobio je i zadatak da isprati pokušaj mirovne konferencije između Srba i Albanaca u pariskom dvorcu Rambuje.

Od 2003. do 2006. godine, radio je u ambasadi SAD na Kipru u Nikoziji, gde je "opipavao" teren na liniji podele između kiparskih Grka i kiparskih Turaka. Od 2006. do 2007. godine, bio je savetnik Džordža Buša i njegovih agenata u Nacionalnoj bezbednosti.

No, Palmer još uvek nije dovršio svoje obaveštajno školovanje, pa je već kao veteran položio master (2007 - 2008) u školi Nacionalne strategije bezbednosti. Od 2008. do 2010. godine, Palmer se nalazi u jugoistočnoj Aziji na poziciji šefa kancelarije SAD za Burmu, Laos, Kambodžu, Tajland i Vijetnam.

Od 2011. do 2014. godine, ponovo je savetnik ambasadora SAD u Srbiji. Od 2014. do 2016. godine, ponovo ga vraćaju na pitanja jugoistočne Azije.

Početkom 2016. godine, postaje šef kancelarije za "Evropu i evroazijska pitanja" i integraciju onih zemalja Evrope koje još nisu članica evroatlanskih saveza.

Važan podatak iz njegove biografije govori da je bio, kao niži službenik u Stejt Departmentu, direktno vezan za tadašnjeg državnog sekretara gospođu Medlin Olbrajt. Po njenom nalogu direktno je radio na stvaranju uslova za odvajanje Kosova i Metohije, stalno je boravio u Prištini i savetovao one, koji danas moraju da se pojave pred sudom za ratne zločine, kao vođe OVK-a.

Njegova karijera vezana je za uticaj gospođe Olbrajt, koja je, nakon bombardovanja Srbije, postala vlasnica državnih preduzeća na Kosmetu, kupivši ih bez prebijene pare, kao ratni plen.

Na mesto direktora Kancelarije za Jugoistočnu Evropu postavljen je zahvaljujući lobiju gospođe Olbrajt. Da podsetimo, nakon što je predsednik Donald Tramp prošle godine položio zakletvu, navodeći da će Ameriku vratiti hrišćanskim vrednostima, gospođa Olbrajt je javno poručila da će promeniti veru i preći u islam, što je bila poruka njenim momcima da sabotiraju novu administraciju, svim sredstvima.

Kao državni sekretar, gospođa Olbrajt je održavala intimne odnose sa ambasadorom Bosne i Hercegovine u Vašingtonu Muhamedom Šaćirbejom, sa današnjim kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, pa je moguće da je i gospodin Palmer bio blizak i njenom srcu. Da podsetimo da je Šaćirbej osuđen u Vašingtonu, da zatvor očekuje i Hašim Tači, pa bi i gospodin Metju mogao biti izveden na sud.

Poznato je da je ruska Federalna spoljna obaveštajna služba uspela da u stolicu u kabinetu gospođe Olbrajt ugradi prisluškivač, što je otkriveno tek pred kraj njenog mandata, pa su Rusi znali sve poteze ove opasne žene, pa i imena onih koje je ona promovisala.

Gospodina Metju Palmera strana služba je opisala i kao ljubitelja muškog tela. Sa takvima se lako stupi u kontakt i posluje.

Gospodin Metju Palmer je od 2011. do 2014. godine zvanično radio u ambasadi SAD-a u Beogradu.

Danas porodica Palmer ima kuću u Dobrim Vodama kod Bara, gde provodi veći deo leta. Iselio se iz Beograda, zbog sigurnosti, a kod vlasti u Crnoj Gori je stekao najvećeg prijatelja i finansijera. Gospodin Metju tvrdi da tamo ima fenomenalne prijatelje u tom regionu, da je Crna Gora jedna od najlepših regiona na svetu i raduje se da će nastaviti pisanje u njihovoj bašti pod starim orahom, uz povremeno potapanje u plavo Jadransko more, da razbistri glavu i pomogne sebi da fokusira svoje misli, jer je to raj za pisca.

On tvrdi da je diplomatija stvar kompromisa, pobede su retko jasne.

Naime, gospodin Palmer je zadojeni sledbenik doktrine gospođe Olbrajt, koja je želela da razbije Rusiju, da porobi svet.

Njegovo srce i ljubav prema Vučiću naneli su i zlo američkim diplomata na službi u Beogradu. Prethodni ambasador Majkl Kirbi žalio se prijateljima da jedva čeka da okonča mandat. Bio je izložen pritiscima gospodina Palmera, koji je u tajnim društvima Stejt Departmenta imao uticaj.

Verujemo da je i u teškoj poziciji i sadašnji ambasador Kajl Skot, koji jedva čeka da mu istekne mandat. On zna da je Vučićev režim zločinački, ali iz Stejt Departmenta su osim smenjenog Brajana Hojt Lia i još uvek pozicioniranog Metju Palmera, oni koji, suprotno vidljivoj američkoj novoj politici prema Balkanu, koje sprovode obaveštajne službe i vladine agencije, dostavljaju instrukcije kojima se od ambasadora traži da bezrezervno podržava Vučićev zločinački režim, što on, uočljivo je, uspeva da izbalansira.

Vidljivo je da je predsednik Tramp uspeo da formuliše novu politiku, koju nesporno je, podržava većina američkih građana.

2

I loš pisac i loš diplomata

Iskustva stečena u Africi poslužila su mu kao temelj za roman „Američka misija". Beogradska izdavačka kuća "Laguna" objavila je ''svetsku premijeru'' romana Metju Palmera pre četiri godine, dok je službovao u Beogradu.

''Američka misija", bezvredan roman Metjua Palmera, odvodi nas u svet međunarodnih intriga, u afričku državu Kongo. Palmerov junak Aleks Bejns je nekadašnja diplomatska zvezda u usponu. Kada mu posle stravičnih doživljaja u Darfuru, ukinu pristup poverljivim podacima, pred njim su dve mogućnosti: da provede ostatak karijere udarajući pečate na vize, ili da pređe u privatni sektor. Upravo kada odluči da podnese ostavku, njegov nekadašnji mentor nudi mu izuzetnu priliku da počne iznova i povrati svoj ugled i pristup poverljivim informacijama. Ali, Aleks na svakom koraku nailazi na sumnjivu američku rudarsku kompaniju i polako uviđa da njegov posao nije ono što je očekivao. "Američka misija" je gotovo dokumentarna, priča o međunarodnim spletkama i korumpiranim kompanijama.

3

Krvave mu ruke do lakata

Palmer je i u Kongu, dok je službovao, izazvao krvave događaje, a zbog pederastije bio je pred suspenzijom. Neko iz inostranstva mu je pomogao da ostane u sedlu i da se vrati na posao. Ovaj autobiografski roman, za divno čudo, nije aktivnog diplomatu odveo u penziju. Ruka tajnog društva gospođe Olbrajt ostavila ga je u Stejt Departmentu. Ili nečija ruka iz inostranstva.

''Samo relativno mali broj ljudi ima dobro razumevanje onoga što diplomate zapravo rade. Mi smo deo uspostavljanja nacionalne bezbednosti. Mi prikupljamo informacije, formulišemo politiku, i nastojimo da utičemo na strane vlade za podršku te politike. I kao instrumenti državne vlasti, mi smo znatno jeftiniji od špijunskih satelita ili krstarećih raketa''.

Bojkot

- Bojkot nije sjajna strategija, ali jednom se mora reći dosta siledžijstvu, poniženju, nacionalnom i građanskom propadanju - govorio je Zoran Đinđić 1997. godine, a to bi rekao i danas, samo sad ne bi imao ko da ga čuje.

Ne postoje izbori koje će izgubiti Aleksandar Vučić, kao ni izbori koje će bojkotovati opozicija. Volja birača ne može da pobedi Vučićev monstruozni sistem krađe, pretnji i podmićivanja, baš kao što ne može da utiče na većinu opozicionih stranaka.

- Vučić će izgubiti izbore, to je najgluplji vic koji sam čuo. Jednako je glupa najava bojkota izbora - tvrdi Vučić.

Kad dođe vreme za raspisivanje izbora, diktator će lidere Saveza za Srbiju podmititi s nekoliko nastupa na Radio-televiziji Srbije i prepustiće njihovim ekspertima da urede birački spisak. Na to bućkalo upecaće se svi gladni opozicioni somovi, srećni što će dobiti priliku da to predstave kao veliki uspeh protesta i vlastite mudre strategije. U izbornoj noći, predvodnici Saveza će istaći prigovor na nepravilnosti na nekoliko biračkih mesta, kukaće što nisu imali ravnopravan tretman u medijima, priznaće poraz i razići će se kućama, da u krugu porodice proslave osvajanje poslaničkog mandata.

Taj scenario je već počeo da se realizuje. Demokratska stranka, potpisnica „Sporazuma sa narodom", u kome je istaknuta obaveza bojkota Narodne skupštine, prednjači u izazivanju razdora u Savezu za Srbiju. Dragan Šutanovac, dojučerašnji predsednik DS, subotom nije išao na protestne šetnje, imao je prečeg posla, morao je da navija za košarkaše Crvene zvezde. Na društvenim mrežama vredno kritikuje opozicionare koji bojkotuju rad parlamenta.

Nalazi se na poternici Agencije za pranje novca, zbog ogromnih svota novca koje je kao ministar opljačlao.,

Slične stavove zastupa Radoslav Milojičić Kena, a Gordana Čomić otvoreno bojkotuje bojkot i učestvuje na sednicama skupštinskih odbora. U sabotaži bojkota naročito se ističe Zoran Živković, predsednik Nove Srbije.

Razloge za protivljenje bojkotu, Živković objašnjava kroz dva primera. Prvi je bojkot izbora 1997, koji je vodila Demokratska stranka, a drugi su izbori 2000. na kojima je opozicija pobedila.

- Zapad 1997. nije razumeo taj akt bojkota i pitali su šta se dobija i da li time postajemo jači. Nažalost, bili su u pravu. U prvim analizama koje smo radili u DS, zaključili smo da od toga nismo dobili ništa i da niko nije pitao da li su izbori legitimni ili ne jer DS i još nekoliko partija nije učestvovalo.

Međutim, 2000. nas je Zapad uveravao i skoro na ivici da preti govorio da ne učestvujemo na izborima sa obrazloženjem da će Milošević da ih pokrade i da nećemo moći da ga uhvatimo u krađi kao 1996. I Vašington i Brisel, i Pariz i London i Berlin su nas ubeđivali da ne treba da izađemo. Ali, pobedili smo - rekao je Živković za dnevni list Danas.

U toj proceni sve je sporno, osim Živkovićeve namere da pokuša još jednom da dobije poslanički mandat. On se, kao i sve njegove bivše stranačke kolege, ponikle u DS-u, zaklinje u viziju Zorana Đinđića, a ovakvim izjavama i postupcima pokazuje da ga nije razumeo, ni tada, ni sada.

Na sednici Glavnog odbora, početkom avgusta 1997, Demokratska stranka je donela odluku da ne učestvuje na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Đinđićev predlog da se bojkotuju ti izbori kritikovao je samo Zaharije Trnavčević.

- Nema sumnje da je sa stanovišta interesa same partije izlazak na izbore višestruko koristan i logičan cilj. S druge strane, neophodno je razrešavanje dugotrajne političke krize u zemlji i političke patologije, kao i da otklonimo opasnost od gubljenja kredibiliteta. Lakše ćemo podneti režimsku represiju, nego gubitak kredibiliteta kod građana. Patriotski i demokratski interes je boriti se za reforme, a ne pozicije članstva. Nije cilj postati najjača životinja u džungli. Deset godina doživljavamo poniženja i poraze.

Deset godina nema uspeha ni radosti. Trebaju li nam još jedni tužni izbori? Ovi izbori pripremljeni su tako da se svakom zgadi politika i da svi izgube nadu da u Srbiji može biti drugačije nego što je sada. Izbori su farsa, mi smo suviše vredan i dobar narod da bismo morali da pristanemo na tako niske standarde. Ima onih koji kažu bolje išta nego ništa. Mi u DS ne govorimo tako, mi smo realisti. Svesni smo toga da je uspostavljanje dobrog društvenog uređenja dug i tegoban posao. Međutim, na poniženja ne pristajemo.

Ne vidim da bismo pristajanjem na ultimatume i ucene režima pomogli svojoj zemlji. Kad me pitaju šta će biti sa DS van parlamenta, odgovaram pitanjem - šta će biti sa Srbijom bez reformi. Nema razlike da li ćemo propadati u parlamentu ili van njega. Ako za dve-tri godine ne zaustavimo propadanje, bićemo u tako lošoj situaciji da mi je svejedno da li sam u parlamentu ili nisam, da li imam stranku ili nemam, jer društvo onda teško može da se izvuče iz te rupe - govorio je Đinđić.

Za bojkot, tada je glasao i Zoran Živković. S naknadnom pameti, 22 godine kasnije on smatra da bi trebalo učestvovati na Vučićevim izborima ukoliko bi se promenilo stanje u medijima i vlast obavezala da pozove posmatrače OEBS-a. Stanje u medijima ne može da se promeni s pet opozicionih minuta u Dnevniku, ne posle sedmogodišnje torture. A, posmatrači OEBS-a su značajni koliko i lanjski sneg. Oni ne mogu da zaustave Vučićeve batinaške eskadrone, niti da ublaže pritisak na zaposlene u javnim preduzećima. Uostalom, i Slobodan Milošević je 1997. pozvao misiju OEBS-a na izbore koje je organizovao, pa ga to nije sprečavalo da krade glasove i lažira rezultate.

Kad ukazuje na razlike u rezultatima izbora 1997. i 2000, Živković svesno izbegava uzročno-posledičnu vezu. Izbore 1997. bojkotovale su DS, DSS, SLS, Demokratski centar i GSS. Tri godine kasnije, pobedu nad Slobodanom Miloševićem kreirali su upravo lideri DS-a i DSS-a. Tome je, verovatno, doprinela i Đinđićeva procena da odbrana kredibiliteta može izazvati kratkoročnu štetu, ali i dugoročnu dobit.

kredibilitetu, odbrani patriotskih i demokratskih vrednosti, istinskim reformama i zanemarivanju ličnih i stranačkih interesa u odnosu na nacionalne i državne, o tome Đinđićevi samozvani naslednici i ne razmišljaju. Da, postoji razlika u okolnostima u kojima se Đinđić odlučio na bojkot Miloševićeve režirane izborne farse i Vučićeve tiranije. Razlika je očigledna, sada je stanje neuporedivo gore i teže.

Između ostalog, za građane je teže jer među opozicionim liderima nema nijednog koji bi imao hrabrosti da citira Đinđićev stav da nije bitno šta će se desiti s njegovom stankom ako u Srbiji ne dođe do promena, da li će propadanje nastaviti u parlamentu ili van njega.

Đinđić je vodio kampanju „Protiv izborne krađe, za poštene izbore", kojom je pokušavao da građanima objasni smisao poštenih izbora i da ih podseti na nekažnjene krađe, kršenje zakona i cenu koju čitava zemlja plaća zbog bahatosti SPS-a i njenih satelita.

U toj kampanji i Đinđić je plaćao cenu, kao što je i očekivao: „Pokušaće da nas uguše na svaki način, to je prirodno, jer oni između sebe mogu da se nagode oko podele kolača, ali ne mogu da trpe civilizacijsku alternativu kakva smo mi". Bio je u pravu, svi su nasrnuli na njega. Pored medijske kompromitacije, trpeo je i fizičke napade. Na antiizbornom mitingu u Kraljevu, jajima su ga gađali simpatizeri SPO-a. Vuk Drašković, kome je tada Milošević dodelio ulogu kakvu je danas Vučić prepustio Vojislavu Šešelju, poredio je Đinđića s Nikolom Pašićem, koga su građani takođe gađali jajima.

Tada su tri predsednička kandidata - Zoran Lilić, Vojislav Šešelj i Vuk Drašković - napadali samo lidera DS-a, koga su prepoznali kao prenju njihovom naopakom sistemu. Ričard Holbruk nije krio protivljenje bojkotu izbora, ali za to nije marila ni Vesna Pešić, predsednica Građanskog saveza Srbije.

Metju Palmer je uspešniji od Holbruka, lideri Saveza za Srbiju prihvataju njegove preporuke i pripremaju se da, čim im vlast udeli medijske mrvice, poteraju vodu na Vučićevu vodenicu i omoguće mu legitimitet za nastavak uništavanja Srbije.