Tragom vesti

Zbog vojne saradnje sa Rusijom i poslvanja sa Kinom i Iranom, Srbiji Sjedinjene Države prete kaznenim merama

Nisu to sankcije koje pogađaju građane

Amerika je pripremila prvi paket konkretnih mera protiv režima Srpske napredne stranke. Na udaru će se naći Aleksandar i Andrej Vučić, kao i grupa državnih funkcionera i biznismena, kojima će biti zamrznuta imovina i računi u stranim bankama. Stejt department sankcijama preti Srbiji zbog vojne saradnje sa Rusijom, kupovine tehničke opreme od kineskih kompanija koje su na američkoj crnoj listi i poslovne i obaveštajne saradnje sa Iranom...

Predrag Popović

Tomas Zarzecki, direktor Radne grupe 231 Biroa za međunarodnu bezbednost i kontrolu naoružanja američkog Stejt departmenta, prošle nedelje je posetio Beograd, kako bi srpski državni vrh upozorio na posledice kršenja američkih sankcija prema ruskom bezbednosnom sektoru.

Poseta Zarzeckog zakazana je 23. oktobra, istog dana kad je počela vojna vežba "Slovenski štit 2019", na kojoj je demonstrirana upotreba ruskog PVO sistema "Pancir". Vlada Srbije je predložila da sastanak bude održan sredinom novembra, kad se premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić vrate s putovanja, Zarzecki je procenio da njihovo prisustvo nije neophodno.

Američku delegaciju 8. novembra primio je Ivica Dačić, šef srpske diplomatije.

Zarzecki je Dačiću objasnio detalje Zakona o suprotstavljenju američkim protivnicima putem sankcija (CAATSA), kao i o protokolu koji reguliše način kažnjavanja bilo koje države, kompanije ili pojedinca osumnjičenog za "spornu saradnju" sa vojnim ili obaveštajnim sektorom Rusije.

Američka delegacija je pripremila dokument, svojevrsnu optužnicu, u kojoj su taksativno nabrojane ruske i kineske firme koje se nalaze na crnoj listi, a s kojima posluju srpske državne institucije.

Pod američkim sankcijama trenutno se nalazi 14 ruskih banaka i 237 državnih i privatnih kompanija, među kojima su i 22 iz energentskog sektora. Na tom spisku nalazi se ukupno 68 kompanija koje posluju sa Srbijom.

Od 14 zabranjenih banaka, preko njih 12 finansijske transakcije obavljaju srpska državna preduzeća i povezane privatne kompanije. Iz oblasti ruske namenske industrije, Srbija je ostvarila saradnju s gotovo svim preduzećima pod američkim sankcijama. U prvom redu, tu su fabrika aviona MiG i "Ruski helikopteri", od kojih je Srbija već kupila šest aviona i nekoliko helikoptera tipa Mi-17 i Mi-35, koji će biti isporučeni do kraja 2021. godine.

Zabrana važi i za kompaniju KBP, koja učestvuje u proizvodnji raketnog sistema "Pancir", kao i državno preduzeće ROE, koje kontroliše prodaju ruskog naoružanja.

Od osam kineskih kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom tehnološke opreme, a koje su početkom oktobra stavljene na crnu listu Sjedinjenih Američkih Država, Srbija posluje s tri. Oprema "Dahua tehnolodži", namenjena video nadzoru, koristi se na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", a u Srbiju su stigli preko ćerke-frime "Dahua tehnolodži SRB doo", koja je registrovana pre tri godine. Kineska kompanija "Hikvižn", koja se takođe nalazi na crnoj listi, u Srbiji nema predstavništvo, već svoju opremu za video nadzor plasira na tržište preko pančevačke firme "KBC Security".

Treća zabranjena kompanija, "Ifiltek", ima status svetskog lidera u oblasti veštačke inteligencije. Potpredsednik te kompanije, Li Šipeng, pre mesec dana boravio je u Beogradu i tom prilikom je izrazio želju da Srbija postane centar poslovanja "Ifliteka" u Srednjoj i Istočnoj Evropi.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i skoro sve srpske državne institucije, koriste opremu za video nadzor, kompjuterske i telefonske sistema kineske kompanije "Huavei", koja se na američkoj crnoj listi nalazi od maja ove godine, pod optužbom da je učestvovala u prisluškivanju i krađi osetljivih informacija u SAD.

U okviru programa "Sigurno društvo" iz 2014. i "Bezbedni grad" iz 2017. godine, MUP Srbije nabavio je "Huaveijevu" opremu i instalirao više od hiljadu kamera za nadzor u Beogradu. Srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova ugovore s "Huaveijem" označilo je kao državnu ili poslovnu tajnu, pa odbija da ih prezentuje javnosti.

Američke obaveštajne službe prikupile su sve podatke o spornoj saradnji Srbije sa nepodobnim ruskim i kineskim firmama, na osnovu kojih je u Vašingtonu pokrenut protokol o primeni zaštitnih mera u skladu sa CAATSA.

Kongres je usvojio CAATSA 2017. godine kao odgovor na "rusku agresiju u Ukrajini", aneksiju Krima, sajber napade i druge "maligne aktivnosti Rusije". Članom 231 tog Zakona definisani su načini na koji treba da se sprovode sankcije prema Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, kao i prema drugim državama.

Srbija je odavno privukla pažnju američkih vlasti, da bi problem kulminirao vojnom vežbom na Pasuljanskim livadama, kad je demonstrirana moć raketnog sistema "Pancir".

- Više puta smo visokim predstavnicima Vlade Srbije izrazili zabrinutost zbog nabavke ruske vojne opreme, koja bi uključila kupovinu sistema "Pancir" - rekla je Morgan Ortagus, portparolka Stejt departmenta, odgovarajući na pitanje da li se Srbija može suočiti sa američkim sankcijama: "Pozvali smo sve saveznike i partnere da odustanu od vojnih i obaveštajnih transakcija s Rusijom. Odbacivanje tog upozorenja predstavlja rizik za pokretanje sankcija u skladu sa CAATSA."

Isto upozorenje na moguće sankcije uputila je i ambasada SAD u Beogradu, kao i Metju Palmer, koji je istakao da "postoji pretnja da bi Srbiji mogle da budu uvedene sankcije zbog vojne saradnje s Rusijom". Pod tim ustiskom, srpski šef diplomatije izjavio je da je Tomas Zarzecki "došao u Beograd zato što je njegov posao da proceni da li neka zemlja ili kompanija treba da se nađe na udaru američkih sankcija". Za utehu, Dačić je naglasio da "nema osnova za uvođenje sankcija" zbog kupovine ruskog naoružanja, jer "nismo glupi da ne znamo šta je dozvoljeno".

Kao što je najavljeno, razgovor Dačića i Zarzeckog bio je izuzetno kratak. Direktor Radne grupe 231 obavestio je srpskog ministra o potrebi da Srbija, u "duhu bilateralne saradnje", prekine vojnu i obaveštajnu saradnju s Rusijom. Ako do toga ne dođe, Stejt department će pokrenuti mehanizam za uvođenje sankcija.

U prvom paketu, "sektorskim sankcijama" biće blokirani računi državnih i privatnih kompanija, kao i pojedinaca koji su uključeni u sporne transakcije. Zatim, američkim kompanijama i svim njihovim partnerima u Evropskoj uniji biće zabraneno poslovanje sa srpskim preduzećima, što bi izazvalo veliku finansijsku štetu, koju Amerikanci smatraju "cenom saradnje s Rusijom".

Zarzecki je naglasio da represivne mere neće biti usmerene protiv Srbije i građana, već protiv određenih institucija, funkcionera i povezanih preduzeća i lica.

Na preliminarnom spisku nalazi se 37 imena srpskih državnika i vlasnika privatnih kompanija. Uz Aleksandra i Andreja Vučića, na crnoj listi se nalazi i Nenad Kovač, vlasnik "Roming Elektroniksa", koji je ekskluzivni uvoznik "Huaveijeve" opreme. Od državnih funkcionera, istaknuti su Aleksandar Vulin, Nebojša Stefanović, Siniša Mali, Aleksandar Antić, Rasim Ljajić i još neki. Na spisku se nalazi i ime Miroslava Miškovića, vlasnika "Delta Holdinga", koji je i ranije nekoliko puta etiketiran kao persona non grata u SAD.

Prema proceduri, direktor Radne grupe 231 podneće izveštaj Stejt departmentu o sastanku sa srpskim zvaničnicima, posle čega će, u roku od 15 dana, biti doneta odluka da li će SAD primeniti CAATSA prema Srbiji.

Ako odluka bude pozitivna, Srbija će postati prva evopska država prema kojoj će SAD primeniti Zakon o suprotstavljanju američkim neprijateljima. Sankcije će trajati dok Srbija ne dokaže da je u potpunosti prekinula vojnu i obaveštajnu saradnju s Rusijom, sporne kontakte s iranskom obaveštajnom službom i poslovanje s kineskim kompanijama koje se nalaze na američkoj crnoj listi.

Ivica Dačić se obavezao da Zarzeckog u kratkom roku obavesti o stavovima Vlade Srbije. Iako je šef srpske diplomatije ponavljao zvanične tvrdnje o vojnoj neutralnosti, odbio je da potvrdi ili demantuje najavu kupovine ruskog sistema "Pancir." Dačić nije imao ni odgovor na pitanje o tome da li su tačni navodi iz izjave Aleksandra Mihejeva, direktora ROE ("Rosoboroneksport"), koji tvrdi da je ugovor potpisan, raketni sistem se sastavlja, srpski pripadnici PVO već su na obuci za rukovanje i da će "Pancir" biti izručen za nekoliko meseci. Posao je utvrđen, ostaje samo da stigne ruska vojna roba, kao i američke sankcije.

Aleksandar Vučić je nekoliko godina ignorisao upozorenja iz Vašingtona i nastavljao vojnu i obaveštajnu saradnju sa Rusijom. Svesno je testirao strpljenje svojih "američkih prijatelja", da bi ga, na kraju, ipak iznenadile direktne pretnje sankcijama.

Na vest o dolasku Tomasa Zarzeckog, Vučić je reagovao vrlo konfuzno, s kontradiktornim porukama. Prvo je, preko svojih medija, pokrenuo kampanju protiv američkog predsednika, koga je optužio da šalje "kaznenu ekspediciju". Naslovima poput "Tramp rešio da kazni Srbiju, poludeo zbog saradnje s Putinom", Vučić je nameravao da, po običaju, odgovornost za vlastite političke i poslovne greške prebaci na teret države i naroda.

U drugom nastupu, malo hladnije glave, plasirao je poruke kojima je pokušao da se predstavi kao žrtva i zaštitnik interesa Srbije.

- Građani ne treba da se sekiraju. Kada SAD donose odluku o tim sankcijama, a ne donose ih lako, uvode ih nekoj kompaniji ili pojedincu, a ne narodu. Nisu to sankcije koje bi pogodile građane - rekao je Vučić.

Posle saznanja da su Amerikanci već pripremili kaznene mere, Vučić je definitivno prelomio - nastaviće da im se suprotstavlja. Iz Ženeve, gde je prisustvovao skupu posvećenom Zapadnom Balkanu, poručio je da je ponosan pozicijom Srbije i da će svoju strategiju vojne neutralnosti prezentovati poslanicima u Narodnoj skupštini.

- Što bih se ja stideo saradnje s Kinom ili Rusijom? Zato što neko nešto ima protiv? Da mi drže predavanja oni koji su bili u Kini 15 puta i uložili milijarde, a ja bio tri puta manje i kod nas uloženo stotinu puta manje? Najjači smo u svom stavu i opredeljenju i to će donositi dobre rezultate i u budućnosti - poručio je Vučić. svestan da ga čeka kazna zbog takvih stavova.

Vučić je izabrao da krene putem na kome se već nalazi Milorad Dodik. Obojica su na vlast došli zahvaljujući podršci Amerike, da bi, vremenom, izgubili poverenje. Dodik je 2017. godine stavljen na američku crnu listu, zamrznuta mu je imovina u SAD i zabranjeno mu je da dolazi u tu zemlju.

Erik Nelson, američki ambasador u Bosni i Hercegovini tvrdi da je diplomatska komunikacija s Dodikom svedena na minimum, samo u izuzetnim okolnostima, a i to isključivo zbog njegove funkcije člana Predsedništva BiH, te da sa crne liste može biti skinut tek kad dokaže da više ne zastupa antidejtonske stavove.

Dodik je kažnjen samo zbog politički nepodobne retorike, pa Vučić može da nasluti šta tek čeka njega, koji je konkretnim potezima prekršio odredbe CAATSA.

Na američkoj crnoj listi, Vučić se nalazio od 1998. do 2008. godine. Zbog njega, na spisku nepodobnih osoba nalazila se i njegova mama Angelina, kojoj nije bio dozvoljeno ni da putuje u Nemačku i druge države Evropske unije. Sad može da se očekuje da njegovoj ćerki Milici bude zabranjen boravak u Nemačkoj i Francuskoj, gde često boravi.

Aleksandar Vučić je svesno preuzeo rizik koji nosi suprotstavljanje interesima SAD. Iako postoji opasnost da, kao nekad Slobodan Milošević, ostane bez statusa "faktora mira i stabilnosti" i postane "civilizacijski problem", Vučić je procenio da ovako ima veće šanse da se održi na vlasti.

Okolnosti su bitno izmenjene. Za razliku od Miloševića, on ima otvorenu diplomatsku, vojnu i finansijsku podršku Rusije i Kine. Čak i ako mu budu blokirani računi u američkim i ostalim bankama u zapadnim zemljama, ostaće mu dovoljno ono što je deponovao u ruskim i kineskim bankama i kod poslovnih ortaka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Pored toga, istočni saveznici pristali su da mu obezbede kreditne linije, pomoću kojih će pokušati da održi socijalni mir. Arapi su dozvolili Srbiji još dve milijarde evra komercijalnog kredita, a, upravo u vreme posete Zarzeckog Beogradu, premijerka Ana Brnabić je u Pekingu privela kraju pregovore o kineskom investicionom programu, koji će u Srbiju uneti dodatnih sedam milijardi evra.

Kina će te pare poznajmiti Srbiji, s rokom otplate do 30 godina, pod uslovom da na infrastrukturalnim poslovima budu angažovane njene kompanije. Za političko i medijsko opravdanje novih kredita, Vučić će iskoristiti tzv. Novi Nacionalni investicioni plan. Iako u tom planu nema ništa novo, to nikome nije bitno. Arapi i Kinezi dobro će zaraditi, a Vučić će, o trošku Srbije, kupiti socijalni mir.

Uz sve to, predsednik Srpske napredne stranke računa na veliki manevarski prostor, koji može da iskoristi ako pritisak sa Zapada postane suviše jak. U svakom trenutku, bar se on tako nada, može da napravi još jedan politički zaokret. Kad bi potpisao sporazum o dobrosusedskim odnosima s Kosovom, što bi faktički predstavljalo priznanje albanske države i trajno odricanje Srbije od dela svoje teritorije, ispunio bi osnovnu obavezu, koju je preuzeo prema Americi i Evropskoj uniji.

Posle toga, pristao bi da učestvuje u unitarizaciji BiH, odnosno gašenju Republike Srpske, a potom i u priključenju Srbije NATO-u. S tim adutim u rukama, Vučić opušteno citira Dodika: "Ako me Amerika stavi na crnu listu, biće mi čast, to će značiti da dobro branim interese Srbije".

Većina njegovih saradnika ne deli taj optimizam. Iako je dugo i uporno kritikovala Vučićeve kombinacije s Rusijom, Kinom i Iranom, premijerka Ana Brnabić je pristala da učestvuje u njegovom avanturizmu. Brnabićka je svesna da samo u takvim uslovima može da zadovolji lične lukrativne interese.

Danas će, bez ikakvih političkih i moralnih dilema, da potpiše ugovore kojima će Srbiju zadužiti za novih devet milijardi evra, koje će otplaćivati sledeće generacije, a sutra će, takođe bez razmišljanja, potpisati priznanje nezavisne albanske države Kosovo. Od strateških interesa Srbije, nju mnogo više zanima mogućnost da ona i njen brat Igor Brnabić dobiju dodatne unosne poslove, kao i da se useli u državnu vilu od hiljadu kvadrata, što joj je, kako tvrdi, neophodno iz bezbednosnih razloga.

Za razliku od Vučića i Brnabićke, ostali naprednjaci i njihovi koalicioni partneri sa zebnjom prate razvoj situacije. Niko normalan ne želi da ugrozi političku karijeru ili poslovne interese zarad kupovine raktenog sistema "Pancira" i kineske opreme iz "Huaveija".

Po toj liniji doći će do cepanja u vrhu Srpske napredne stranke i njenih satelita.

Najviše razloga za brigu imaju pojedinci čiji su poslovni interesi vezani za SAD i njene saveznike. Na udaru se već našla porodična manufaktura Branka i Nebojše Stefanovića.

Otvaranjem afere "Serbian Gun", u kojoj glavnu ulogu ima otac ministra policije, ugrožena im je trgovina oružjem, kojom su stekli imovinu vrednu više desetina miliona evra. Između tako unosnog biznisa i lojalnosti Vučiću, lako i brzo će izabrati lični interes.

Iza afere ne stoji uzbunjivač Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz valjevske fabrike oružja HK "Krušik". On je pomogao da do medija stignu određeni dokazi spornog poslovanja Branka Stefanovića, ali glavni posao su odradile američke obaveštajne službe, koje su raskrinkale celu mrežu šverca naoružanja iz Srbije, preko Saudijske Arabije, Katara, Afganistana i Iraka do krajnjeg korisnika, islamskih terorista u Jemenu.

Otac i sin Stefanović predstavljaju samo dva šrafa u tom kriminalnom mehanizmu. Branko Stefanović je, kao predstavnik firme GIM, posredovao u pregovorima s "Krušikom" i kupovini oružja po povlašćenoj ceni. Sin Nebojša je, zahvaljujući funkciji šefa MUP-a, pomagao prilikom izdavanja potrebnih dozvola, pa i ustupanja državnog skladišta pod Avalom, u kome je smešteno oružje GIM-a.

Podaci, koje je objavila narodna poslanica Marinika Tepić, pokazuju da je u pitanju oružje koje je MUP tokom poslednjih pet godina oduzelo od građana. Umesto da bude uništeno, ono je po bagatelnoj ceni prodato GIM-u i ostavljeno u skladištu MUP-a, dok ne bude transportovano sledećem kupcu.

Zoran Živković, narodni poslanik i predsednik Nove stranke, podneo je Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv Branka i Nebojše Stafanovića, kao i protiv Aleksandra Vučića i bivšeg direktora "Krušika" Mladena Petkovića, zbog organizovanja kriminalne grupe i zloupotrebe službenog položaja u trgovini oružjem.

Postojanje spornih okolnosti u tom biznisu potvrđeno je i odgovorom Ministarstva trgovine na poslaničko pitanje Đorđa Vukadinovića o razlozima zbog kojih nije dozvoljeno "Krušiku" da realizuje ugovor o prodaji naoružanja Jermeniji, da bi to, nekoliko meseci kasnije, omogućeno privatnom preduzeću čiji vlasnik je Slobodan Tešić, sponzor Aleksandra Vučića i SNS-a.

U odgovoru, koji je potpisao državni sekretar Stevan Nikčević, iskusni trgovac oružjem, navodi se da "Krušik" nije ispunio uslove. Već na osnovu tog dokumenta trebalo bi da reaguje Tužilaštvo za organizovani kriminal i utvrdi kako je moguće da državna fabrika ne može da dobije dozvolu za prodaju oružja, a može privatna firma.

Takvim postupcima državne institucije su nanele štetu državnom preduzeću, a samim tim i budžetu Srbije, da bi, s druge strane, omogućile podobnom privatniku da ostvari veliku dobit.

U spornu trgovinu oružjem nije uključen samo MUP, nego i druga ministarstva, koja su dozvolila kršenje međunarodnih propisa, zbog čega je Srbija stavljena na listu zemalja osumnjičenih za podršku terorizmu.

Pažnju javnosti trenutno privlače prvenstveno Nebojša Stefanović i njegov tata-granata, ali političku i krivičnu odgovornost neće moći da izbegnu ni ministri Aleksandar Vulin i Siniša Mali, pa ni direktor BIA Bratislav Gašić, koji su involvirani u korupcionaški skandal. Naravno, oni su samo izvršioci naloga Aleksandra Vučića, bez čijeg odobrenja ne bi mogao da se proda nijedan metak.

Državni organi, pre svih tužilaštvo, zasad ne reaguju. Branko Stefanović se ne oglašava, opušteno pijucka kafu u restoranu "Maksim 2" u Knez Mihailovoj ulici i čeka da se afera slegne. Njegov sin Nebojša uporno ponavlja da tata nema nikakve veze s GIM-om, dok Vučić, nimalo slučajno, javno tvrdi da je stariji Stefanović zaposlen u toj firmi.

Medijski haos pojačava i menadžment "Krušika", koji se žali da mu je poslovanje ugroženo optužbama za sporne ugovore, a istovremeno se hvali ostvarenim uspesima. Surova realnost, iskazana u činjenici da je "Krušiku" račun u blokadi već više od hiljadu dana, pokazuje kolike su razmere štete koju je pretrpelo državno preduzeće, a sve u interesu privatnih firmi Branka Stefanovića i Slobodana Tešića.

Ukoliko Stejt department donese odluku o uvođenju sankcija Srbiji, raspašće se taj kriminalni i korupcionaški sistem, na kome je Vučićev klan zarađivao ogroman novac. Prekinuće se i trgovina IT tehnologijom, energentima i drugom strateškom robom. Posledice će osetiti braća Vučić, njihovi kumovi i saradnici, ali i svi građani Srbije. Privredni kolaps pratiće i politički.

Prekidom saradnje sa Zapadom, Aleksandar Vučić će vratiti Srbiju u "vesele devedesete", obeležene ratovima, sankcijama, inflacijom i potpunim socijalnim sunovratom.

Vučić očekuje da mu takve okolnosti pomognu da produži opstanak na vlasti, bez obzira na cenu koju će platiti i on i cela Srbija. Katastrofa, projektovana u Vučićevom štabu, može da se spreči samo na jedan način, da, nezavisno od Amerike ili bilo koga sa strane, normalni građani uvedu sankcije njemu i njegovom kartelu.