Povodom

Još jedan nemački ultimatum Srbiji

Mržnja kojoj nema kraja

Zabranom preleta aviona ruskog ministra inostranih poslova gospodina Sergeja Lavrova, rasčišćen je teren nemačkom kancelaru Olafu Šolcu, da triumfalno dođe u Beograd, kako bi ponovio katastrofalnu grešku Austrougarske monarhije i predao novi Ultimatum Srbskom narodu .

Stevan Zivlak

Zahtevi su koliko surovi, toliko i jednostavni i jasni : Priznati Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, i uvesti bezuslovno sankcije Rusiji koja je započela proces denacifikacije ne samo Ukrajine, već i Evrope.

Treći uslov je pretnja, da bez ispunjenja ultimatuma nema nikakvog ulaska Srbije u Evropsku uniju, a podseća se Vučić i na njegovu obavezu da u potpunosti i bezuslovno ima slediti politiku Četvrtog Rajha u njegovoj već sada izvesno propaloj kampanji protiv Rusije na Istočnom frontu.

Ultimatum Olafa Šolca nema lokalni karakter, on predstavlja ozbiljan geopolitički plan, potpunog uništenja države Srpskog naroda, u bilo kojim granicama, rasturanje SPC, odvajanje Vojvodine i tkzv.Preševske doline i izbacivanje bilo kakvih geopolitičkih interesa Rusije sa Balkana. O Republici Srpskoj, Sandžaku itd, ne treba ni govoriti, to se podrazumeva.

Takav bahat i osion stav koji je pokazao prema kukavičkom diktatoru krije veliki strah Nemačke elite da će se vrlo brzo otvoriti pitanje njihovog nelegalnog okupiranja suverene i nezavisne Istočne Nemačke, a zatim je usledio nemački početak oružanog napada na SFRJ i razaranje naše zemlje.

Nakon ukrajinske kampanje, Ruska imperija će sigurno otvoriti pitanja germanske okupacije SFRJ, to je opasnost koju zapadne zemlje pokušavaju da preduprede završetkom posla preko saradnje sadašnjih kvislinga na Balkanu.

Nisu dovoljna navodna junačenja Vučića po konferencijama za štampu, to je namenjeno lokalnom stanovništvu, već par dana kasnije ministar inostranih poslova nesretne Srbije Nikola Selaković je potpisao opet akt kojim se osudjuje "ničim izazvana agresija na nezavisnu Ukrajinu". Da je mučenik pročitao Povelju OUN, našao bi nekoliko članova, koji obavezuju i daju pravo Rusiji, kao naslednici SSSRa, da preduzima vojne akcije protiv neprijateljskih zemalja, koje su podržavale nacističke sile u Drugom svetskom ratu ( čl.107. Povelje OUN ).

Večno pristupanje u EU

Krucijalna greška je napravljena 2008.godine, kada je nesposobno ( da ne kažemo veleizdajničko ) srpsko rukovodstvo potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju , kojim se medjunarodno pravno obavezalo da se podčinjava diktatu Brisela u postupku večnog pristupanja u EU. Gospodin Šolc je bio surovo jasan : nikakvi dogovori Beograda i Prištine ne važe, pregovori se ustvari ne vode, već su obe strane dužne ispunjavati diktate EU, a jedino su relevantni pregovori i dogovori sa Briselom, koji znače bezuslovno ispunjavanje evropskih zahteva.

Neverovatno je slepilo ili veleizdaja koje pokazuje srbsko rukovodstvo i dalje obmanjujući izmučeni srbski narod mantrama o putu u Evropu, kada je gospodin Makron još 2016.godine, bio kristalno jasan da se prijem novih članica obustavlja dok se ne sprovedu institucionalne reforme EU, koje će biti najverovatnije i kroz stvaranje neke Evropske političke zajednice u koju će biti svrstane porobljene državice Balkana, što bi bio neki savez evropskih kolonija , da ne kažemo koncentracionih logora za razbijeni južnoslovenski narod.

Očigledno je da je režim Vučića došao do kraja ćorsokaka kojim se kretao poslednjih desetak godina, srbskom narodu je potrebna korenita ( da ne kažemo revolucionarna ) promena, pre svega moraju se iznedriti novi lideri koji će moći na istorijskim temeljima starog srbskog naciona, redefinisati sigurne temelje opstanka ne samo našeg naroda već i povesti iz nacističkog ropstva i druge balkanske narode.

Obaveze kompradorskih režima koje je Brisel instalirao širom Balkana, a koje evropljani zovu demokratskim liderima, su postale opasne, oni provode neonacističku politiku Brisela koji pokušava uvesti čitavo čovečanstvo u veliki ratni sukob radi obnove nacističkog Četvrtog Rajha.

Na Balkanu gospodin Vučić je dobio zadatak od gospodina Šolca, a to je da zacementira rezultate vojne agresije NATO, koji nije delovao samo na Kosovu, već i prilikom vojne okupacije velikih delova Jugoslavije.

Pokušaji Vučića da afirmiše i veže za svoje postignuće formiranje Open Balkan-a, javlja se kao očigledan primer u tom pravcu, da se Srbi i ostali Južni Sloveni, razbiju, da se napravi surogat integracija, kroz koju će se ostvariti ideja Velike Albanije koju će u narednim decenijama finansijski i ekonomski izdržavati Srbski narod.

Stav gospodina Šolca je kristalno jasan : Srbija se mora odreći Kosova da bi bila primljena u Veliku Albaniju, što je surogat ideja evropskih integracija. Za izvršioca te ideje je imenovan gospodin Vučić, a stav naroda po tom pitanju će se tek formirati, bez obzira na neverovatno medijsko spinovanje i nedostatak organizovane opozicije u ovoj diktaturi koju neopravdano nazivamo republikom.

Istupanje gospodina Šolca u Beogradu je očigledan znak panike i velike nervoze zapadnih centara moći.

Pregovori Beograda i Prištine su navršili dvadeset godina, na tom putu izdajničke partije SNS i SPS su pokazale veliki potencijal veleizdaje dajući postepeno atribute državnosti okupiranoj srbskoj Pokrajini.

Briselskim sporazumom iz aprila 2013.godine, veleizdajnici Vučić i Dačić su sami likvidirali na toj teritoriji naše zemlje srbski sudski sistem, srbsku policiju, organe bezbednosti, prihvatili su izgradnju ustavno pravnog poretka separatističke Prištine na čitavoj teritoriji KiM, uključujući i sever Pokrajine.

Time su samovoljno poklonili teroristima glavni atribut državnosti a to je teritorijalni integritet I celovitost. U toku perioda pregovaranja, omogućeno je od tog veleizdajničkog dvojca stvaranje kosovske armije, odbijaju do danas da sprovedu obavezu razmeštanja do hiljadu srbskih vojnika na KiM, omogućili su da se na severu KiM razmesti kosovska policija i armija, srbske oficire i policajce na toj okupiranoj teritoriji su prinudili da stupe u redove terorističkih postrojbi, da se kao i srbske sudije zakunu na vernost kosovskim terorističkim vlastima. Prva zakletva na vernost srbskih sudija, policajaca i službenika je data "premier ministru" Ramušu Haradinaju, sadisti i ubici mirnih srbskih gradjana.

U pregovorima koji su usledili isporučivani su svi zahtevi Prištini : medjunarodni telefonski kod, automobilske registarske tablice, katastar, zemljišne knjige, energoelektrični sistem, itd.

Gospodin Vučić je lično predao metalurški kombinat Trepča, svom prijatelju sadisti i ubici Ramušu Haradinaju, trenutno se dogovara sa turcima kupovina elektro distribucije na severu Kosova itd. Srbija u tom periodu pregovaranja niti je tražila niti dobila ništa, već se našla pred novim zahtevima EU, da se potpiše tkzv.

Pravnoobavezujući sporazum kojim bi se obe zemlje priznale i omogućio prijem Kosova kao prve terorističke zemlje sveta u OUN i druge relevantne medjunarodne organizacije, a Srbija nakon toga podvrgla daljoj razgradnji ( Vojvodina, Preševska dolina, Sandžak itd.). Interesantno je da Kolektivni Zapad smatra da će Vučić potpisati samoubistveni document i priznati Kosovo, pošto je on to njima obećao kao jednu od poslednjih etapa posrtanja Srbije iz kolonijalnog statusa u status koncentracionog logora u koji sve brže srljamo.

Istupanje Olafa Šolca nedvosmisleno znači nameru izvoza destabilizacije na Balkan, kao nastavka politike Angele Merkel, koja je dosledno sprovodila Austrougarske planove dominiranja nad srbskim narodom na Balkanu. Značilo je i pokušaj nanošenja ozbiljnog udara na dostojanstvo Rusije koja se javlja kao garant biološkog opstanka Srbskog naroda na Balkanu, taj udar je pojačao po nalogu svog mentora i patrijarh srpski g.Porfirije, dajući mimo saborske odluke Tomos o autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi koju je tim činom uputio da dele gorku sudbinu ukrajinskih raskolnika.

Iza nemačkog nastupa sa ultimatumom koji je upućen srbskom narodu, stoji Velika Britanija, koja pokušava istisnuti svog viševekovnog rivala, Rusku imperiju, sa Balkana, na način da raspiri rasprave i sukobe izmedju ruske i srbske aktuelne administracije. To je stara politika Gordog Albiona, a Nemačka se našla u ulozi poslušnog prenosioca gazdinih naloga.

Neuki Vučić svojom amaterskom politikom koju vodi je doveo ruskog partnera do kraja strpljenja, gasni ugovor je opominjući, rok saradnje je skraćen sa deset godina na tri godine, to je žuti karton koji bi trebao biti ozbiljno shvaćen. Za bojati se da će daljom politikom izdaje Srbskih nacionalnih interesa koju provodi vladajuća SNS SPS koalicija u kontinuitetu preko decenije, dovesti do reakcije Ruske imperije, koja će sigurno obezbediti svoje strateške interese na Balkanu, na ovaj ili onaj način.

Svetosavski zavet i Svetolazarev zavet su izuzetno jaki u Srbskom nacionu, kao i bezgranična ljubav prema Rusiji, njenom narodu i njenoj civilizaciji, rušilački pohod Vučića Dačića na same osnove Srbske samobitnosti će brzo naići na dostojan odgovor Srbskog naroda. Otkaz Vučića od Kosova i Metohije kao i uvodjenje sankcija Ruskom narodu, znače potpuni gubitak Srbske identičnosti, i gubitak poslednjih ostataka državnosti dostojanstva koje je mučeni srbski narod gradio vekovima.

Ulazak Srbije u NATO koji sledstveno dolazi nakon tih pogubnih odluka, bi značio potpuni gubitak slobode i samostalnosti , bio bi gori nego položaj Srbskog naroda pod Turcima, kojih smo se jedva oslobodili posle nekoliko vekova borbe za Slobodu.