Kragujevac

Dolina gladnih meta političkih vandala

 

Pregovori tajni, a život javni

 

Kako je Kragujevac došao u centar pažnje iz političkih, a ne iz ekonomskih razloga, i koji su to politički razlozi? Želja Mlađana Dinkića da rezerviše sebi mesto na političkoj sceni. Kad već ne može u Beogradu gde je konkurencija jaka, preko Kragujevca ili bilo kog grada može

 

Miodrag Milojević

 

Kragujevac. Radnička tragedija i sloboda medija.

Radnici Zastave automobili su u štrajku. Neraspoređeni radnici, to je trista radnika. Dinkić im je obećao punu platu. Danas primaju kako koji, od 12.000 do 16.000 dinara.

I to im je mnogo, piše dnevni list Danas. Po tom komentaru radnici Zastave su krivi što ih je Dinkić obmanuo.

Komentar je kratak: - Šta se zaista više može učiniti za Kragujevac? Nije se činilo do pre neku godinu to stoji, ali koliko je učinjeno za poslednjih nekoliko godina - nije ni za jedan drugi grad u Srbiji. Otkako je doveden Fijat i koliko-toliko spasena Zastava, sve oči uprte su u Kragujevac.

Zanimljivo, opet postoje dve firme, paralelno, iako je Fijat preuzeo Zastavu.

- Od "doline gladi" postao je neka druga dolina i time se ponose. Zato i hoće da grade krst na ulazu u grad. Da se prosperitet proslavi i zahvali svevišnjem. Sa Fijatom, doći će još 15  kompanija i otvoriti ne toliko male fabrike. Kojem gradu u Srbiji će doći toliki broj investitora i uposliti nezaposlene? Nijednom. Nisu se bez veze zaletali i najveći trgovinski lanci. Negde taj novac mora da se troši.

Ali, radnicima Zastave koji čekaju na dolazak Fijatovih kooperanata i za to čekanje dobijaju pare, ni to ne valja. Bune se zato što ne primaju punu platu. Šta da kažu onima koji nemaju nikakvu platu u još bednijim krajevima zemlje? Kome je još ostavljena mogućnost da tavori u firmi i za to prima novac? Radnici Zastave elektro još su spavali na beogradskom trotoaru tražeći pokretanje proizvodnje, a kad je proizvodnja došla, niko od njih neće da ostane u fabrici. Navodno, nisu im zagarantovana radna mesta. Pa, kome je na ovoj planeti zagaratovano radno mesto?

 

Politički centar

 

Kragujevac je više iz političkih nego ekonomskih razloga došao u centar pažnje. I kako se može naslutiti, tek će se u taj kraj upumpavati novac.

Kako je Kragujevac došao u centar pažnje iz političkih, a ne ekonomskih razloga, i koji su to politički razlozi? Želja Mlađana Dinkića da rezerviše sebi mesto na političkoj sceni. Kad već ne može u Beogradu gde je konkurencija jaka, preko Kragujevca ili bilo kog grada može.

- Međutim, takvo ponašanje, čini se, počinje da ide na nerve i onima koji su najviše radili na tome da Kragujevac dobije Fijat i sve što sa njim stiže. Nadležni neće da potpišu da su Kragujevčani bogomdani radnici koji zaslužuju sve privilegije.

Pssst, odlično ste prošli, za razliku od drugih!

U čemu je problem? Oni koji naručuju i pišu komentare prošli su solidno, neki i odlično. Ništa od toga radnici nisu videli. Oni su opet gladni.

Komentar iz Danasa objavile su nedeljne novine Kragujevačke. Bez potpisa. Da li je komentar potpisan ili nije, ne znamo. Ili je potpis namerno sakriven? Tako se postiže privid objektivnosti.

Nije teško pogoditi ko je autor komentara a ko je naručilac. Autor komentara je Zoran Radovanović, dopisnik Danasa. Jedno vreme Radovanović je bio član Gradskog veća, moguće i danas. Dakle, čovek Veroljuba Stevanovića.

Pitanje ko je naručilac komentara nije pitanje za kviz. Naručilac je Veroljub Stevanović koji je nešto ljut.

Šta sanjaju a šta im se događa? Govori se samo o zapošljavanju. Dešavaju se stalno nova otpuštanja.

- Socijalni program. Odlazi 474 radnika. Iz Vojne fabrike koja u ovom trenutku ima 2.580 zaposlenih, za socijalni program i napuštanje svojih radnih mesta prijavilo se 250 radnika iz proizvodnje, a iz službi režije 224 zaposlena.

Postavlja se pitanje koliko zaposlenih ima služba režije kad ovoliki broj odlazi u jednom paketu?

Pregovori su uvek tajni, jer ne mogu biti javni.

Pregovori sa firmom Manjeti Mareli počeli u Kragujevcu ''iza zatvorenih vrata.''

Prema informacijama sa sajta Skupštine grada, Italijani su zainteresovani za zakup lokacije i pokretanje proizvodnje u Kragujevcu.

U pregovorima učestvuju predstavnik Manjeti Marelija za Srbiju Antono Kastalidi, predstavnik Fijata Dijego Velini, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Aleksandar Ćirić i predsednik Upravnog odbora grupe Zastava vozila Aleksandar Ljubić.

Italijanska kompanija Manjeti Mareli još nije došla u Srbiju, ne poseduje imovinu u Srbiji, nema ništa u Srbiji, a ima predstavnika za Srbiju. Taj predstavnik, to je ozbiljan poslovni čovek, to je predstavnik ničega.

Kragujevac. Na protestima radnika Zastava automobila, Zoran Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata, saopštio je radnicima da će bez posla ostati još 900 radnika koji su angažovani na privremenim poslovima u FAS-u. Što znači Fijat automobili Srbije.

Ozbiljni ljudi, ozbiljni analitičari, ozbiljni političari se pitaju: - Zašto se Fijat ne izjasni da li će u Kragujevcu proizvoditi dvesta ili trista hiljada automobila godišnje?

- Samo što na licima radnika nema ni traga od te slavljeničke euforije i uspeha. Samo tuga i očaj, i pogledi u kojima nema više nikakve nade.

 

Nalog za manje plate

 

Sindikati izražavaju bojazan da se na ulici uskoro može naći svih 1.700 radnika Zastave.

Umanjenje plata radnicima naložio je Mlađan Dinkić, koji je izašao javno i rekao da je došlo vreme da se odvoji rad od nerada. Članovi Upravnog odbora Zastave glasali su po Dinkićevom nalogu.

Sindikat samo gubi vreme apostrofirajući imena ovih poslušnika, huškajući radnike na Upravni odbor: - Za odluku o umanjenju zarada glasao je Branko Luković koji radi u Ministarstvu ekonomije i do sada je dva puta ušao u fabriku. Pored njega za odluku su glasali Ljubiša Janković, zamenik generalnog direktora, Zoran Radojević, generalni direktor, i Todor Rakočević, pravnik u Zastavi vozila. U Upravnom odboru sedi dr Goran Davidović. On je tu po političkoj liniji, ali njemu nemojte zviždati, on je bio uzdržan.

Interesantno, Davidović je bivši predsednik lokalnog odbora DSS-a, trenutno van politike, smenjen zbog loših izbornih rezultata.

Odluku u umanjenju zarada Dinkić je davno napisao, još pre sednice Upravnog odbora. Umanjene zarade stižu retroaktivno.

Širom otvorena vrata. Pisalo je: "Cevi, limovi, profili." Prodavac je stajao na ulazu. - Drugu klasu više ne držimo. Firmu su kupili Slovenci, više nema i neće ni biti druge klase.

Ko Kredi, taj i vredi. U Kredi banci Kragujevac, višak od 300 zaposlenih. Slovenci otpuštaju 300 zaposlenih. - Vest da će kragujevačka Kredi banka broj radnika sa sadašnjih 719 morati da svede na 400 saopštio je Matjaž Kovačič, predsednik Upravnog odbora Nove kreditne banke Maribor, koja je od pre dva meseca većinski vlasnik kragujevačke banke.

On je objasnio da Kredi banka ima preveliki broj zaposlenih, da bukvalno radi samo za plate.

Direktor Kredi banke kaže da je najveći broj viška zaposlenih nastao krajem 2004. godine kada se banci pripojila Srpska regionalna banka iz Beograda koja u svom sastavu ima Smederevsku i Trsteničku banku.

Pitanje je da li direktor govori istinu ili je tada desilo kadrovsko renoviranje banke, nepodobni su otpušteni a dovedeni mladi sa partijskim i drugim vezama.

Ko Kredi, taj i vredi! Za razliku od radnika koji odlaze uz otpremnine od 100 evra po godini staža, vrednost bankarskih činovnika pet puta je veća. Direktor nije želeo da komentariše podatak zašto je otpremnina 500 evra po godini staža, činjenice nije negirao nego je konstatovao "da je u pitanju značajna suma."

Gde su radnici u štrajku, zašto ne dođu ispred Kredi banke?

 

Smrt u vrzini

 

Kragujevac. U selu Resniku kod Kragujevca spomenik ubio dečaka. Dok je rodbina grebala travu sa groba.

Lov iz nehata. Lov lovili čarnom gorom.

U selu Cikotu kod Rekovca ubijen je Ljubiša Mitrović, star 34 godina, iz tog sela. Uhapšen je Dejan J. iz Kragujevca koji je optužen da je iz nehata pucao u svog druga.

Iako je uveden lovostaj na divlju svinju, dvojica nerazdvojnih prijatelja i kumova pošli su u krivolov.

Policija izveštava: - Nezgodan teren, pun šiblja, ispresecan nepreglednim uvalama, niskim rastinjem, doveo je do nezapamćene tragedije.

Policija izveštava. Pa kaže - "niskim rastinjem". Nisko rastinje, šta je to? Sama reč kaže, nisko, znači upola čoveka. Policija je, kao i uvek, kontradiktorna.

Previdevši divljač, Dejan je pucao u vrzinu iza koje ne nalazio Ljubiša Mitrović. U vreme pucnja kum Dejan se nalazio na kruški, verovatno divljoj, znači da je imao dobru preglednost terena. Rastojanje između ubice i ubijenog bilo je 60 metara.

Nakon pucnja, Dejan J. poziva kuma mobilnim telefonom da mu kaže da je "ubio nešto."

Kako je znao da je ubio "nešto" a da nije promašio?

Nakon traganja za divljom svinjom, Dejan je naleteo na mrtvog Ljubišu. Ostao je bez lovačkog trofeja.

Očigledno da se radi o kumovima iz istog sela, drugovima iz detinjstva, samo što jedan živi u Kragujevcu. Policija je uhapsila Dejana J. zbog sumnje da je učinio delo "protiv opšte sigurnosti." Ubijeni Ljubiša nije bio ženjen, što pojačava sumnje.

Iz nehata, ubica je pucao "u vrzinu". U selu Cikotu i okolnim selima kažu da je "vrzina" pregrada koja razdavaja jednu od druge parcele. Tačnije, to je granica. Parcela, opet, podrazumeva preglednost, čist i prazan prostor.

Dvojica kumova, obojica su uhvaćeni u krivolovu. Jedan živ a drugi mrtav.

Nad šumom je preletao avion. Zašto se ubica poslužio mobilnim, zašto nije dozivao druga? Da ih ne uhvate u krivolovu. Ko bi mogao da čuje dozivanje u šumskoj pustinji? Ko drugi  nego divlja svinja.

- Kume, kume, ubio sam svinju!

Neka bude kako kaže policija. Desio se slučaj, ubistvo iz nehata. Ali vrlo sumnjivo i vrlo precizno.

Ali svinja, ta svinja se opet izvukla.

- Rekao sam sudiji, popio sam samo dva piva i otvorio treće. Vadim se i ja, pričao sam  kako sam ostao bez posla.

Čarli, sedokosi šofer, vratio se, po jednima, oko deset sati. Dok on tvrdi da je bilo samo osam časova.

Pred zgradom parking. Pod prozorom stambene zgrade - zgrada je dugačka, četiri sprata, i ima zelene prozore - video je trojicu. Sa jednim je odavno u sukobu.

- Da vas ne vidim, dok izbrojim... Dajem vam rok pet minuta.

Ko zna šta su oni rekli. Sišao je za pet minuta, čačkao oko belog keca na parkingu i izašao sa sekirom.

Pozvali su policiju.

Proveo je noć u pritvoru. Osluškivao je razgovor: - Nema razloga za krivično gonjenje. Sekira je stajala uz telo, nije podigao niti je zamahnuo sekirom.

Dvojica mladih i jedan treći, sa kojim Čarli odavno ne govori, oni su zvali policiju.

Noć u pritvoru. - Ne znam šta je bilo s njim. Video sam ga pred vratima, kod sudije za prekršaje.

- Sudija, odakle njemu da pravi kuću, on nigde ne radi. Da li se kuća može napraviti od ženine plate?

Sudija traži da se pomire, da pruže jedan drugom ruku: - Ti si dobar čovek, ja ću sa tobom da se pomirim, samo neću da govorim s tobom.

Čarli, on neće ni to: - Ja njemu nemu neću da pružim ruku nikada. Ne treba mi za ceo život. Zar je to roditelj, otac dvoje dece, jedno na pragu punoletstva? Opsovao mi je majku ćopavu. On, gospođo sudija, dobro zna moju majku, da su joj odsekli nogu. Kako te nije sramota? Je l' te dočekala moja majka? Jeo si u mojoj kući. Je l' nam pržila ribu? Koliko si puta bio kod mene u Palanci? Kako sam te dočekao?

Čarli je radio kao šofer u Palanci do privatizacije i otpuštanja.

Sudija pita kako su se zamerili. Čarli odgovara: - Zamerili? Ja sam njemu rekao, što se nisi nasmejao? Video sam ti sliku u policijskoj kartoteci.

Čarli ima i pušku, koju istražni organi nisu pronašli. Sudija pita Čarlija za pušku, gde je puška? - Dao sam jednom, a on ne vraća.

- Gde stanuje? - Ne znam, upoznali smo se na buvljaku.

Čarli razmišlja: - Odakle pravi kuću, stavio krov, najmoderniju aluminijumsku stolariju a nigde ne radi. Ima bandu. Ta banda operiše daleko, obija vikendice u okolini Kučeva. Poznato je, svi Vlasi su u inostranstvu.

Policajci su prvoga dana odneli i zaplenili samo sekiru: - Nije mi ni žao. Bila je stara, klimava, drva nisam mogao da nasečem.

Sledećih dana su se vratili za trofejni, beli niklovani pištolj, ostao od oca policajca.

Posle su uzeli i pušku.

Sudija, naočari, crvena kosa, sluša sa puno saosećanja: - Ne radim nigde. Nisam se snašao u ovom vremenu. Kome je danas dobro, gospođo sudija? Ko živi dobro, samo lopovi. Eto ovaj, nigde ne radi, pravi kuću. Znači, znači krade. Živim od majčine penzije osamnaest hiljada i četir'sto dinara.

- Dobro je, dobro je sad. Videćemo kad mu majka umre. Tad ću da ga pitam - reče Goluban.

Presuda je stigla. Oružje oduzeto. Presudu Čarli ne komentariše, ne priča šta je bilo dalje. Ostavio je utisak. Gospođa što sudi, stavila se na njegovu stranu. Pokazala je razumevanje, ne, nije se rasplakala.

- Posle u presudi sve ispade kontra.

Proleće je nemirno i kišno. Kao pečurka, na ulazu u Kragujevac diše se krst. Da se proslavi prosperitet, da se za otpuštanje dve hiljade radnika zahvali svevišnjem.

A u lovu, kao na Kosovu. Ima lova, ima i ulova.

- Kako to Vojvodina ima a Šumadija nema svoju autonomiju? Šta smo mi gori od njih?

Buduća nezavisna, osamostaljena država Šumadija, dobila je himnu. Himnu je, uz obećanje da će Trstenik staviti u Šumadiju, izabrao lično Radašin: - Svakom svoje selo najtoplije prija, a selo je moje - cela Šumadija...

Je l' tako?

 

 

 

 

Vukova ili Verkova, pitanje je sad?

 

Đurđevdansku nagradu grada Kragujevca primiće scenarista, glumac i tako dalje - Radoš Bajić. Prozvan je da nagradu iz ruku gradonačelnika primi Radoš Bajić, "dramski umetnik iz Beograda."

Radoš Bajić je uvređeno uzvratio: - Dolazim iz sela Medveđa kod Trstenika!

Ko zna da li je prozivka išla po scenaruju ili se desilo slučajno, Bajić se snašao da odgovori protiv i predstavi se kao borac protiv "beogradizacije" i to po programu Verkove stranke Zajedno za Šumadiju koja je borbu protiv "beogradizacije" uzela za glavno programsko načelo.

Nagrade pljušte za odanu službu stranci. Radoš Bajić je bez obzira na to što sa Kragujevcem nema nikakve veze, ni on sam ni njegova serija "Selo gori..." dobio od grada Kragujevca Đurđevdansku nagradu. Prethodno je na predlog iz Kragujevca, valjda preko Mlađana Dinkića, nagrađen Vukovom nagradom.

Vukova ili Verkova, pitanje je sad? Na dodeli Vukove nagrade nigde nije bilo Mlađana Dinkića, Bajića je u stopu pratio gradonačelnik Kragujevca. Priliku za medijsku promociju taj ne propušta.

Posle Slavice Đukić-Dejanović koja je rekla "kako je svi pitaju a ona ne ume da objasni zašto je ponosna što je Kragujevčanka", nastupio je glavni govornik na proslavi grada, Radoš Bajić.

Govorio je nepripremljen, više uz pomoć ruku, komično, tražeći reči, zbunjeno, gore nego najnespretniji junaci njegove serije. Bez obzira na to, rekao je glavno. Da je Kragujevac grad budućnosti, da će biti bolje, a to bolje dolazi iz Kragujevca. U superlativu o gradonačelniku, to je čovek sa vizijom.

Lokalna televizija vrši direktan prenos. Dok je Bajić govorio na ekranu, neko je greškom pustio "Led" Radoša Bajića. Nastupila je provala oblaka praćena gradom, koji je počistio polja oko Kragujevca, naročito u pravcu Lapova.

I dok je Radoš Bajić afirmisao selo i seljaka, sela su se zabelela pod ledenim pokrivačem. Za proslavu gradske slave, pevače i instruktore, Bajagu i Instruktore, Vladu Geogijeva i Divljana, potrošio između 250.000 i 300.000 evra, nema para za protivgradne rakete.

 Znalo se, unapred je objašnjeno da municije za potivgradnu zaštitu nema. A pošto nema, mediji su seljacima servirali priču da protivgradna zaštita zbog aviona nije smela da dejstvuje. Trista hiljada evra, koliko je potrošeno za proslavu grada ove, približno toliko i prošle godine - moglo i za zatvoreni bazen. Ali nije stiglo.

Građani su, pišu mediji, bojkotovali koncerte, a Masimo Savić, pevač iz Zagreba, pevušio je pred šačicom ljudi. Tako je to kad hoće koincidencija, kad koncerti i bojkoti idu istovremeno.

Nagrađuje se čovek koji afirmiše srpsko selo, selo je pod ledom, sevaju munje i gromovi.  Zašto svetac, zaštitnik grada, nije zaštitio grad, nego je osuo ledenu paljbu baš na Đurđevdan?

To je zato što betonski krst na ulazu u Kragujevac još nije završen. Podignuta je polovina od predviđenih 18 metara. Svetac je, zaštitnik je, polovinu sela oko Kragujevca pokosio gradom, drugu polovinu je poštedeo.

Nastavak serije "Selo gori..." finansiran je iz budžeta grada Kragujevca, narodnim parama od protivgradne zaštite plaćeno je da se u seriji govori sve najbolje o Kragujevcu, što je i učinjeno. Bajić je dobio zadatak da afirmiše kragujevački Klinički centar gde je tokom više meseci trajala serija umiranja beba i majki na porođaju.

Radašin u seriji nije podanik i slugeranja, Radoš Bajić jeste; Radašin je pružio žestok otpor  sa šećerom u rezervoar, Radoš Bajić potpuno se slizao i stavio u službu.

Glumci iz serije nastupaju u reklamnim spotovima Verkove televizije: - U Srbiji sedamsto hiljada ljudi gladuje. Osim tople ljudske reči, njima su potrebni odeća, obuća, životne namirnice. Ne okrećite glavu! Ti ljudi zaslužuju da žive bolje. Dajmo im šansu da žive bolje - govori Radojka, glumica Ljiljana Stjepanović.

Ko je isterao radnike i opljačkao fabrike? Ko je otvorio dolinu gladi? Sad im Stevanović preko Radojke daje šansu. Kakvu šansu, kad posla nigde nema?

 Naravno da je prethodnim dogovorom plaćeno da scenarista pomene i punto. Bila je to plaćena inspiracija. Bajić potvrđuje da je dogovor poštovan. - Je l' dele punte u Kragujevcu?

- Ne znam šta mi je bilo, kako mi je tako nešto palo na pamet i odakle je došlo.

Poslednje epizode serije donele su novog junaka, Srbina iz dijaspore, koga igra Lazar Ristovski. Pošto je reč o pozitivnom liku, dijaspora će reagovati, što će doneti lepu paru. Postavlja se pitanje zašto Ristovski nije uveden ranije? Dijaspora bi u svakom slučaju finansirala seriju, nego se Bajić survao u domaći politički talog.

Sve je u životu drugačije nego u seriji. Radoš Bajić, stranački aktivista, jednom sa kravatom, drugi put sa šeširom, kao klisar prati Stevanovića, odrađuje uložene pare.