Zakonopravila

Korupcija je visoka kad društvo boluje od raka 

 

Hapšenje je terapija protiv malignih političara

 

Zašto spadamo u visokokorumpirana društva i zašto nas to može koštati opstanka, analizira urednik Tabloida Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni savetnik OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Javnost ima pravo da zna sve o finansijama, imovini i novčanim izvorima onih koji ih politički vode. Slobodni građani moraju da imaju garanciju da onaj ko raspolaže njihovim novcem i propisuje im obaveze nije korumpiran, a političari imaju obavezu da građanima o tome pruže sve podatke. Po prijavljenim imovinskim kartama vidi se koliko su iskreni prema narodu.

Pod političkom korupcijom podrazumeva se korišćenje zakonskih ovlašćenja od strane državnih službenika za nelegitimne privatne ili partijske interese i koristi. Ovo se naročito odnosi na korišćenje državnih resursa i za druge namene kao što su diskvalifikacija političkih protivnika (neistomišljenika) raznim izmišljenim aferama (mafijama), montiranim procesima i naručenim hapšenjima.

Nema organizovanog kriminala bez koruptivnog ponašanja. Korupcijom se naročito pomaže organizovani kriminal, trgovina narkoticima, pranje novca, trgovina ljudima i mnoge druge aktivnosti. Politička korupcija je poznata i pod nazivom "kleptokratija" ili "vladavina lopova".

Korupcija nije specifična samo za siromašne i zemlje u razvoju. Ona je prisutna i u zapadnoevropskim zemljama kao i u ostatku sveta i to u svim poljima delovanja od automobilske industrije, obrazovanja, zdravstva (najnoviji slučaj sa svinjskim gripom); u Kini su mnogi zvaničnici osuđeni na smrtne kazne zbog korupcije. Ona ne poznaje granice pa je zbog toga i doneta Konvencija ujedinjenih nacija da bi se olakšalo suzbijanje ove štetne pojave zbog neujednačenih pravnih sistema.

 

Nemoral je merljiv

 

Postoje razni tipovi korupcije. Podmićivanje je njen najčešći vid, kad se novac daje državnom službeniku da u okviru svojih službenih ovlašćenja nešto učini ili ne učini, a da za to dobije novac ili neku drugu korist. Ovi slučajevi su sankcionisani krivično-pravnim normama.

U trgovini uticajem određeno lice posreduje svojim uticajem da se za treće lice ostvari nezakonita korist preko državnih institucija ili službenika i za to dobije novčanu ili drugu korist. Ovo se u svetu najčešće naziva lobiranje. I ovaj vid koruptivnog ponašanja je sankcionisan krivičnim zakonodavstvom kao i Krivično-pravnom konvencijom o korupciji.

Pod pokroviteljstvom se podrazumeva favorizovanje simpatizera određene političke strukture, naročito prilikom zapošljavanja, kada se u određene državne institucije dovode i zapošljavaju takvi kadrovi. Ovaj vid je bio naročito prisutan prilikom formiranja vlada bivšeg premijera Koštunice koji je uveo sistem podele ministarstava po političkim partijama, kad su na taj način stvorena jednopartijska ministarstva, stručni ljudi najureni, a institucije sistema su razorene, upravo one koje je trebalo da budu brana i štit sistema. Takav trend se i danas nastavlja, što je naročito vidljivo kroz reformu pravosuđa. Ovaj vid korupcije znači da se zapošljavaju nekompetentna i nestručna lica, a za uzvrat se dobijaju poslušnici režima odnosno partija.

Nepotizam je pojava kada se favorizuju i zapošljavaju rođaci i prijatelji radi dobijanja koristi, a za uzvrat ti ljudi služe takođe režimu donoseći važne odluke. Prilikom reizbora sudija mnoga deca sudija zapošljavana su bez jasnih kriterijuma iako za to realno nisu bili sposobni.

Sledeći vid korupcije je onaj koji se odnosi na izborne prevare, kada aktuelna vlast na svim nivoima koristi državni aparat da bi nečasnim radnjama onemogućila opoziciju da se domogne vlasti. Manipulacija  glasačkim listićima, nepravilno brojanje glasova, nezakonito registrovanje glasača, ili kada u etnički čistim izbornim jedinicama aktuelna vlast dobije ogromnu većinu glasova (KIM). Jedan od svežih primera je onaj iz Bora, gde su na kućne adrese dostavljane uplatnice na ime opozicione stranke, dan uoči izbora, kako bi se biračima sugerisalo i uticalo na njihovu izbornu volju, predstavljajući ovu stranku kao nemoralnu.

Pronevera je takođe jedan vid korupcije, prisutan i u javnom i u privatnom sektoru, kada jedno lice proneveri (ukrade) poverena mu sredstva na radu i u vezi sa radom. Jedan od mogućih vidova pronevere je, na primer, kada direktor javnog preduzeća radnike zaposlene u javnom preduzeću koristi na izgradnji ili renoviranju svoje kuće.

Učešće u organizovanom kriminalu državnih službenika i same države u lokalnim bandama, kontrolisanje kockarskih bandi, prostitucije, držanje reketa u formi "zaštite od reketa", profitiranje na ilegalnoj trgovini narkoticima. U proteklih dvadeset godina najbolje se videlo da je država stajala iza organizovanog kriminala, Dafiment banka, Jezda, Kipar, razna do danas nerazjašnjena ubistva političkih neistomišljenika, razne vrste monopola i dr.

 

Kakva će ih sudbina snaći

 

Mogu li podmićeni i nemoralni ljudi da se bore protiv korupcije?

Prema najnovijim istraživanjima UN za Srbiju, svaki treći građanin Srbije ima prijatelja ili rođaka koji je tokom prethodna tri meseca dao mito. Prosečan iznos novca koji se daje kao mito kreće se oko polovine prosečne plate u Srbiji, između 150 i 200 evra.

Čak 80 odsto građana smatra da su političke partije najviše korumpirane, a slede ih sudije, zaposleni u zdravstvu, advokati i pravnici, Vlada, tužioci, policija, parlament, carina, poslovno-privatni sektor, mediji, obrazovanje, vojska, katastar, komunalne službe i banke. Isti procenat smatra da političari nemaju stvarnu volju da se bore protiv korupcije jer mnogi od njih imaju koristi. U prilog tome ide i činjenica da je Vlada Srbije iz skupštinske procedure povukla Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Kao najodgovornije za suzbijanje korupcije građani su naveli upravo one institucije koje su ocenili najkorumpiranijima, političke partije i sudije. A oni pričaju o korupciji?!

U korupciju spada i nemoralno ponašanje i laganje. U ovoj državi niko nije odgovarao za laganje i neznanje. Kada se to ipak desi, to će biti jasan znak da se nešto menja nabolje. Tada na ključna mesta neće moći da dođu neznalice i lažovi nego časni ljudi i poznavaoci svoga posla. Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da sam počeo da imam probleme kada sam - govorio istinu. Jedan od bivših ministara me je jednom upitao za mišljenje o nekoj situaciji. Odgovorio sam mu, pošto je bio veoma sujetan: "Da li želiš da ti kažem ono što želiš da čuješ ili da ti kažem istinu!?" Insistirao je da mu kažem istinu. Ja sam mu rekao istinu i tada je počeo da me izbegava, marginalizuje i stavlja u drugi plan. Naravno, posle svega doživljenog on je slušao one koji su mu pričali ono što on želi da čuje i sada je bivši. Oni koji su mu pričali ono što želi da čuje isto to pričaju i sadašnjim vlastodršcima. Kakva će ih sudbina snaći? I to se zna.

"Srbija ostaje apsolutno privržena borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nisu zaštićene ni 'nacionalne ikone'", rekao predsednik Srbije Tadić. "Tamo gde nastupa korupcija povlači se država, a tamo gde nastupa država povlači se korupcija". Korupcija zaustavlja razvoj, urušava institucije, i to je forma društvenog maligniteta. Zato Srbija ostaje privržena borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala". A država - to sam ja!? Radoje Domanović i njegova pripovetka "Vođa" aktuelniji su nego ikada.

 

 

 

 

 

 

Zna se ko je ko

                          

Princip "ne pitaj me za prvi milion", duboka ekonomska kriza i tranzicija napravili su od desetorice veličanstvenih najdominantniju tajkunsku družinu u čitavoj Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi. Naime, ukoliko se uporede bruto nacionalni dohodak (BDP) i ukupan kapital najbogatijih deset ljudi u svakoj od zemalja ovog dela Evrope, jasno se vidi da su srpski bogataši maltene država za sebe. Tokom 2009. godine kapital srpskih tajkuna činio je gotovo 15 odsto ukupnog BDP-a čitave zemlje. Iza srpskih milijardera našli su se rumunski, turski, pa čak i ruski bogataši, čiji je udeo u BDP-u za jednu petinu manji. "Nepristojno bogati" novi su socijalni sloj u Srbiji, barem tako tvrdi predsednik Srbije Boris Tadić.

Ako je verovati Marksu, da čovekovu svest određuje njegov ekonomski status, nije teško zaključiti ko određuje svest i sudbinu ovog naroda.

 

 

 

 

 

Ekonomske (ne)slobode

 

Na korupciju utiču mogućnosti manipulacije gotovim a ne žiralnim novcem, kako je to uobičajeno u svetu. Plodno tlo za korupciju je i netransparentnost javnog sektora, javnih preduzeća, tendera, Agencije za privatizaciju, javnih investicija. Veoma važan pokretač koruptivnog ponašanja je i slabo plaćen državni funkcioner. Razvoju korupcije pogoduju i socijalni uslovi i jaki porodični klanovi sa tradicijom oko zapošljavanja. Tu je i davanje sitnih poklona, nepismenost, obrazovanje, plemenska solidarnost, diskriminatorski odnos prema određenom krugu lica. Prema nekim istraživanjima, nedostatak ekonomskih sloboda podstiče korupciju i do 70 odsto (razne vrste licenci i dozvola, spoljnotrgovinska ograničenja, selektivno dobijanje kredita itd).

 

 

 

 

 

Civilizacijsko dostignuće

 

Veličina javnog sektora je jedan od činilaca u koruptivnom sistemu. Od 2000. godine do danas broj zaposlenih u vladinom sektoru povećao se od 8.000 na skoro 30.000. Ovo je posledica zapošljavanja "svojih" kadrova. U eri uvođenja informacionih tehnologija povećava se broj zaposlenih. To je van svake pameti. Svakim danom osnivaju se nove agencije a gase se stare kako bi se udovoljili "partijski apetiti". Radno mesto ne plati se novcem, ali se plati lojalnošću.