https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Kovačica: ekološka bomba spremna za detonaciju

 

A od đubreta - smeće

 

Fabrika slična onoj koja se gradi u Kovačici već je izazvala ekološku katastrofu u Hrvatskoj i Slovačkoj! Ekološka katastrofa može da pogodi i opštinu Kovačica i celokupni Južnobanatski okrug ukoliko režim Borisa Tadića nastavi dosledno da štiti interese preduzeća Junirisk

 

Piše:  A. Nađ

 

 

Određeni "kreativni" mozgovi došli su na ideju da od prelepe opštine Kovačica u Južnobanatskom okrugu naprave novu Hirošimu i Nagasaki. Naime, u Kovačici će se graditi Centar za raciklažu industrijskog otpada (CRIO) koji ima svojstva opasnih materija, u okviru kog će biti sagrađena i sakupljačka stanica za sekundarne sirovine.

Planirano je da se CRIO prostire na 18.187 kvadratnih metara i da obuhvata katastarske pacele broj 7122/1, 7122/2, 7122/3, kao i delove parcela broj: 8672 i 8563 K.O. Kovačica. Kompleks će od centra Kovačice biti udaljen svega 1.850 metara i biće povezan glavnom saobraćajnicom Pančevo-Kovačica.

Prva fabrika ovakvog tipa u Srbiji biće sagrađena u samom naselju koje broji oko 7.000 stanovnika, na udaljenosti oko 520 metara od izvorišta pitke vode.

Udaljenost kompleksa od stambenih objekata je oko 1.100 metara, od sportsko-rekreativnog centra Relax oko 1.000 metara, šećerane oko 1.650 metara, železničke stanice oko 1.850 metara i kanala Nadel oko 600 metara! Skladište TNG-a i naftnih derivata Ateko je udaljeno svega oko 350 metara od planiranog kompleksa CRIO!

 

Stiže kancer

Nosilac celokupnog posla izgradnje CRIO-a je preduzeće Junirisk d.o.o. iz Beograda. Ova firma je naručila izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu planiranog postrojenja CRIO-a u Kovačici (decembar 2010). Time praktično preduzeće Junirisk želi da ubedi javnost i građane Kovačice da će postrojenja za preradu biti sagrađena uz poštovanje "najviših ekoloških standarda".

Iz studije proizilazi da će se na teritoriju opštine Kovačice dovoziti, skladištiti i potom prerađivati otpad sledeće vrste:

- otpad opasan za stanovništvo (stara ulja, elektronski i električni otpad, akomulatori, filteri i krpe),

- sekundarne gradske sirovine (pet-ambalaža, metal, papir, staklo, aluminijumske limenke),

- građevinski otpadni materijal (beton, cigla, malter, gvožđe i čelik),

- azbestni otpad (vlakna i prašina koja sadrže kancerogena jedinjenja),

- tečni otpad (iskorišćena ulja, motorna ulja i sl.),

- muljevi i pastozni otpad (otpad nastao čišćenjem galvanizacije, API separatora, rezervoara za mazut, ili rezervoara u kome su bili smešteni drugi naftni derivati). 

U samoj studiji, na više mesta se ukazuje na mogućnost incidentnih situacija i štetnih materija koje mogu nastati u radu postrojenja, a posebno se ističe da azbestni otpad u sebi sadrži jedno od najkancerogenijih jedinjenja!

Ipak, bez obzira na sve, zaključak autora studije je da "nisu konstatovani tehnički nedostaci zbog kojih bi funkcionisanje projekta ugrožavalo životnu sredinu".

 

Tandem Krstić-Šimurina

 

Indikativno je da je Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, po narudžbini Junirska, uradilo preduzeće za inženjering i upravljanje životnom sredinom Eko-tok d.o.o. iz Beograda.

Kao autori sporne studije, pored ostalih, navode se diplomirani inženjer tehnologije i vlasnik preduzeća Eko-tok Bratislav Krstić i diplomirani hemijski fizičar i hemičar Marko Šimurina.

Da li je slučajnost ili ne, ali obojica autora su svojevremeno bili na visokim pozicijama u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Krstić je u ministarstvu radio 10 godina, od kojih je devet godina imao zvanje savetnika ministra, da bi u periodu 2004-2005. godine postao šef Odseka za obradu otpada, inženjering i konsalting u Agenciji za reciklažu Republike Srbije.

Šimurina je u ministarstvu bio zaposlen 14 godina (1990-2004) i to na poziciji savetnika ministra za zaštitu od štetnih i opasnih materija, a u jednom periodu avanzovao je na mesto šefa Odseka za praćenje stanja životne sredine.

Dakle, obojica autora studije su prethodnih godina bili, odnosno po prirodi svog državnog posla morali su biti, u poslovnom kontaktu sa preduzećem Junirisk koje ih je sada angažovalo, i to u svojstvu "privatnika".   

Možda je po prirodi posla u ministarstvu tandem Krstić-Šimurina ranije morao da štiti tzv. javni interes, odnosno interes države. Međutim, sada, kada samostalno posluju na tržištu, ko "šiša" javni interes, građane Kovačice, bitan je profit koji puni džepove. 

 

Smeće sa svih strana

  

Pakleni plan preduzeća Junirisk predviđa da se u Kovačicu dovozi otpad iz pogona sledećih preduzeća: Tarket iz Bačke Palanke (ugovor br. 90, 7. jun 2010.), US Steel Serbia iz Smedereva (ugovor br. 1075, 16. septembar 2009); Ball pack aging Europe iz Beograda (ugovor br. 9037, 21. septembar 2010), FAM iz Kruševca (ugovor br. 4626, 29. decembar 2008); TE Kostolac iz Kostolca (ugovor br. 7570, 21. avgust 2009), FIAT automobili iz Kragujevca (ugovor br. 104820, 2. avgust 2010) itd. 

Ove informacije i ugovori uneti su u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koja je urađena decembra 2010. godine. Međutim, Tabloid je došao do teksta ugovora br. 7570 koji je 16. septembra 2009. godine zaključen između preduzeća Junirisk i TE Kostolac.

Predmet ugovora su poslovi "zbrinjavanja opasnog i internog otpada - jonske mase", za šta je ugovorena cena od 5.004.026 dinara sa PDV-om. Iz fakture firme Junirisk br. 2462, koja je u TE Kostolac primljena 4. novembra 2009. godine, vidi se da je izvršena "usluga preuzimanja, transporta i reciklaže 66.000 tona anjonske i katjonske mase". 

Izvodi sa računa TE Kostolac ukazuju da je ovo preduzeće izvršilo plaćanje prema firmi Junirisk i to avans 500.402 dinara (21. septembar 2009), 1.086.729,40 dinara (11. novembar 2009), 1.800.000 dinara (19. novembar 2009) i 1.200.000 dinara (1. decembar 2009).

Dakle, u Studiji se navodi ugovor koji je realizovan još 2009. godine, koji nema veze sa izgradnjom CRIO-a u Kovačici.

Time se brutalno obmanjuju i javnost i građani Kovačice!

  

Havarije već viđene

 

Još od 2008. godine, udruženi u grupu Hlas ljudu (Glas naroda), građani Kovačice vode bitku protiv štetočinskih namera opštinske vlasti koju predvodi predsednik Opštine Kovačica Miroslav Krišan (DS) i odbornici DS-a, LSV-a, PSS-a i SVM-a.

Građani optužuju Krišana da obmanjuje svoje sugrađane kada kaže da je izgradnja fabrike dobra za Kovačicu i da obilazi vlasnike parcela i nagovara ih da prodaju svoje zemljište investitoru "jer je to dobro za opštinu".

Žitelje Kovačice brine činjenica da će se na njihovu teritoriju u buradima i kontejnerima dovoziti opasan otpad koji je zapaljiv, koji ima neprijatni miris, a u slučaju izlivanja može da zagadi pitku vodu!

Revolt građana Kovačice je opravdan ako se ima u vidu da je ista fabrika, po uzoru na fabriku koja se gradi u Kovačici, izazvala ekološku katastrofu u Hrvatskoj i Slovačkoj!

Naime, u Hrvatskoj je slična fabrika izgorela i nikada nije obnovljena, a hrvatske vlasti su potom zauzele stav da nikada više neće dati dozvolu za izgradnju fabrike takvog tipa.

U Slovačkoj (Bratislava) pre nekoliko godina je ista fabrika izazvala havariju i ekološku katastrofu, čime je trajni zagađena pitka voda u naseljenom mestu!

Dakle, sasvim izvesno da ekološka katastrofa može da pogodi opštinu Kovačica i celokupni Južnobanatski okrug ukoliko režim Borisa Tadića nastavi dosledno da štiti interese preduzeća Junirisk. 

 

 

 

Svoju sreću pronašli u smeću!

 

Preduzeće za konstalting životne sredine, upravljanje i reciklažu otpadom Junirisk osnovano je 1995. godine u Beogradu. Vlasnici preduzeća su Boro Duraković (42,5 odsto), Miloš Ljubinković (42,5 odsto) i Eko-tehning iz Zagreba (15 odsto). Biznis sa otpadom doneo je ovom preduzeću u 2010. godini rekordne prihode 160,7 miliona dinara i rekordnu, čistu dobit 38,5 miliona dinara! Prihodi Juniriska u 2009. godini bili su trostruko manji i iznosili su 55,2 miliona dinara, a dobit 7,9 miliona dinara! Junirisk je u 2008. godini prihodovao 12,5 miliona dinara i ostvario neznatnu dobit od 1,2 miliona dinara!

 

 

 

 

Saša Dragin "poklonio" 40 miliona!

 

 

Da režim Borisa Tadića favorizuje preduzeće Junirisk ukazuje i ugovor br. 404-02-32/7/08-01, koji je potpisan 24. juna 2008. godine. Ugovor su potpisali ministar životne sredine dr Saša Dragin iz DS-a (naručilac), direktor Juniriska Boro Duraković (ponuđač) i direktor Fabrike automotora 21. maj iz Rakovice Boban Pejanović (korisnik usluge). Reč je o realizaciji projekta izgradnje Republičkog centra za reciklažu uljnih emulzija i otpadnih ulja, a za potrebe Fabrike automotora 21. maj. Dakle, u postupku sa pogađanjem, bez javnog tendera koji propisuje Zakon o javnim nabavkama, preduzeće Junirisk je od Ministarstva životne sredine dobilo posao vredan 40 miliona dinara! Ova sredstva su obezbeđena iz budžeta NIP-a, a na račun Juniriska uplaćen je avans 10 miliona dinara i to svega 10 dana po potpisivanju ugovora! 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane