RTV SVETAC

 

Farbanje naroda

 

Rajko Roki Dvizac

 

    Naše televizije su iskoristile letnji raspust i svako se na svoj način dao u molersko-enterijerske radove. Televizije sa začelja rejting-lista Happy i Avala kao da niko nije obavestio da bi trebale a i mogle da iskoriste baš ovo letnje zatišje i prenu se iz učmalosti. Da se bar za pedalj pomere sa dna. Ali, jok. Njima lepo i ovako. Godi im nirvana. Niti ih ko dira, niti proziva, hvalospeva pun ekran. A što ih niko ne gleda sem rođaka i komšija - ne smeta im. Ne talasaj. Monotonija do dosade. Sad, da sam na televiziji, usledio bi slajd pospanog TV gledaoca kao prigodna ilustracija. Toliko su zanimljivi.

A Studio B je... Ne dirajte mi Studio B. Eh, koliko sam ga voleo, a i on mene. Budno oko i savest Beograđana izgleda da je ostalo uspavano na barikadama srpske oktobarske revolucije. Uzaludna je bila hrabrost STB reportera. Posle renoviranja, plodovi su gorki, a sve se svelo na dve boje - D i Đ. D - kao Dragan, Đ - kao Đilas. Gde on okom, tu Studio B skokom. Ni u Titovo vreme nisu bili tako ažurni. Da li je ovo Studio B ili Studio Đ, prosudite sami. Dobro jutro, gradonačelniče, Beograđani vas mole da im dozvolite da vas i danas vole. Ole.

Glavni rivali, Pink i Prva, merkaju se preko plota (čitaj: preko sopstvenih rejting-listi). Ne štede se u hvalospevima. Prva TV, koja je, istini za volju, odskočila u gledanosti u odnosu na ružičastog komšiju, dozvolila je sebi luksuz da se potpuno uspava na lovorikama. Pun im je ekran repriza repriziranih repriza. Od jutra do sutra. Ne zna se šta više repriziraju, da li filmove, emisije, reklame... Još samo fali da repriziraju vesti, pa da kompletna Prva postane Prva srpska reprizna televizija. U svojoj umišljenosti otišli su tako daleko da su pomeranje za sat vremena svojih repriziranih emisija nazvali ni manje ni više nego poklonom gledaocima. Alo, bre, oladite malo.

Ovom narodu je dosta glupih i lažnih obećanja, igara praznim rečima. Vaš dar - jedan sat duže leta, vredi isto kao i Dinkićevih 1.000 evra. Čista magla. Presipanja iz šupljeg u prazno. A, da. I moj miljenik Ivan Ivanović se u potpunosti uklopio u dotičnu narcisioidnu letnju šemu Prve TV. Kada su gostovali Sting i Čolić on je u zanosu najavljivao da će kod njega ubuduće gostovati samo velike, samo najveće zvezde. Dotična izjava kao da je uzeta iz Dinkićevog priručnika za političare-početnike "Farbanje naroda", jer su se potom kao njegovi veeeeeeliki gosti pojavila braća Đogani! Cvrc. Šta to bi, gospon Ivanoviću? Ja lično nemam ništa protiv braće Đogani. To što rade, dobro rade. Ali su oni proizvod TV Pinka, njihovi mezimci i kao takvi, gle čuda, našli su se u samozvanom elitnom šou Ivana Ivanovića, rame uz rame sa Stingom, Čolićem, Novakom Đokovićem...

Ovde nije reč o njima, već o izjavi Ivana Ivanovića. Nešto tu smrdi. Kao da se Ivanović nudi na tacni nikom drugom do Željku Mitroviću koga proziva iz emisije u emisiju. Onako, na kvarno. Ja te kobajagi pljujem, a ustvari o ružičastoj televiziji potajno snujem. Minimaks je to radio mnogo elegantnije, gospodski. On se nije šlihtao vlasti, vlast se šlihtala njemu. A to je ogromna, nepremostiva razlika, zar ne...

Što se tiče TV Pinka, Mitrović se baš dao u kompletno renoviranje programa. Kao da sluti predstojeće političke promene. Filmski program je malo razdrman (još ne dovoljno), uveo je niz novih emisija. Problem je što su neke emisije, kao "Kompas" i "Dobro veče Srbijo", pogodne za jesenje-zimske termine a ne za leto. Ovako, ovo je pucanj u prazno. Efekat je ravan prodaji grejalica u Sahari.

Jedina vajda od svega učinjenog je potvrda onog što uporno poriče žuto-crvena Bastilja, da je predizborna kampanja uveliko počela. Slaba vajda za sam Pink. Pravog rešenja još uvek nema.

Najveće šminkanje obavio je B92. Od crvenih, postali su ljubičasti, a ustvari su ostali ortodoksno žuti. Farbaju narod uveliko koristeći priručnik glavnog molera srpske politike Mlađana Dinkića. Kobajagi, evo mi smo promenili boju, ispreturali već postojeći nameštaj programske ikonografije i - postali smo nova televizija. Sa novim programom, opredeljenjem i ponudom.Vuk dlaku menja ali ćud nikako. A šta to ljubičasti novo nudi - reprize bajatih serija "Prijatelji", "Seks i grad", "Dva i po muškarca" i... e ovo je najveći blam - animiranog junaka Sunđera Boba Kockalonea. On je njihova najveća zvezda. Non-stop ga reklamiraju, preporučuju kao svoj zaštitni znak. Bože, kakva je to informativna televizija kojoj je glavni junak Sunđer Bob Kockalone. I oni sebe nazivaju ozbiljnom televizijom kojoj se može verovati. Ha, ha, ha... Čak bi i Gordana Čomić zaključila da su ljubičasti prekršili TV poslovnik. Prst u oko je i slogan "Imamo  sjajne vesti". A posle njega sledi užas za užasom. Kao da se sprdaju sa narodom. U ovoj zemlji, žuto-crvenoj dembeliji, još dugo nećemo čuti zaista sjajne vesti. Jedina sjajna vest koju bi eventualno jednog dana mogli čuti jeste da je žuto-crvena Bastilja pala. Ali, sumnjam da će to kao sjajnu vest emitovati ljubičasti B 92. Možda neko drugi, kome se smučilo deceniju dugo farbanje naroda.

A RTS je ofarbao "Jutarnji program". Razigrano, veselo, šareno... Jedino nisu mogli ofarbati crni standard gledalaca Srbije. Njima je odavno sve crno pred očima. Trabanti vlasti, džabe ste krečili.