Rusija
Mogu li Rusi ponovo da postanu pokusni kunići
Demokratija nije carski
posao
Naš dopisnik je pre nekoliko
meseci pisao o tome šta će se dešavati u vezi sa izborima za predsednika i
premijera, pretpostavljajući da će mesta u vrhovnoj vlasti Putin i Medvedev
početi da dele 2012. godine, odnosno pred same izbore. Nisu izdržali, kaže on.
Očigledno, lepo je i zavodljivo biti na čelu države. Da li će odjednom 2012.
neki novi političar sazreti i pomračiti pozicije Putina ili Medvedeva?! Nikad
se ne zna - kod Rusa je sve moguće. Odjednom su neki ozbiljno smislili da su u
zemlji ojačani demokratski principi. Izjava o tome da će se Putin kandidovati
za predsednika, a da bi Medvedev trebalo da bude budući premijer, stavlja debeo
krst na demokratiju i pokazuje ko je gospodar u kući - iznosi svoje uverenje
naš dopisnik Viktor Hlistun, pokazujući na taj način da u Rusiji, ipak, ima
demokratije, koju on ne primećuje
Viktor Hlistun
Zapadna sredstva informisanja, čak i ne
razmišljajući, već su odgovorila na ovo pitanje: u Rusiji su na vlasti
diktatori u liku tandema Putin-Medvedev, dolazi era totalitarizma. Već ga
nazivaju: mekim totalitarizmom.
Ali, strani novinari i analitičari greše nazivajući
gospodina Putina carem Vladimirom Večnim. Ne liči on na cara. Nedostaje mu
mudrosti i velikodušnosti. Zato, verovatno, nisam ni
primetio u zapadnim, a posebno američkim, izveštajima, zluradost, sarkazam itd.
Zapad je, u velikoj meri, zadovoljan Putinovom kandidaturom za
predsednika. Kao i kandidaturom Medvedeva za premijera. Upravo tokom
njihove vladavine, a u poslednjih nekoliko godina (godina krize u celom svetu),
broj bogataša u Rusiji je značajno porastao. Na Zapadu su najbogatiji ljudi
bankrotirali, a nekoliko ih je čak izvršilo samoubistvo, dok su u Rusiji oni
procvetali i obogatili se. Suština njihovog bogaćenja je u sledećem. U vreme
vladavine Medvedeva i Putina, ogroman kapital iz Rusije je prebačen na Zapad -
u Englesku, Francusku, Švajcarsku i, naravno, Ameriku.
Teško zarađeni ruski novac nije ostao Rusiji, već je "otišao u
službu" zapadnog kapitalizma. Veoma tačno je ovu situaciju opisao vatreni
protivnik svega sovjetskog i ruskog, gospodin Bžežinski. Upravo je on
rekao sledeće: ako Rusi drže u zapadnim bankama više od 500 milijardi dolara
(ova cifra je podosta umanjena, prim. V. H.), mogu li se vlasnici tih uloga u
potpunosti smatrati građanima Rusije? Naravno da ne! Ako produžimo ovu misao
Bžežinskog, nije teško shvatiti ko su danas pravi vladari Rusije. To nisu ni
Putin ni Medvedev, već gomila najbogatijih ljudi koji su se svojevremeno
nakrali i tako stvorili svoj kapital i koji nastavljaju da pljačkaju Rusiju.
Samo budali nije jasno da ovim ljudima u potpunosti odgovara da na vlasti budu
i Putin i Medvedev. I što oni duže budu na vlasti, to će njima biti bolje. Jasno
je da i trajnim vladarima Rusije ovo stanje sasvim odgovara, da im se sasvim
dopada.
Kako se sve to dogodilo?
Šta se zapravo desilo? I kako? Sve
je jasno i primitivno, da se odmah uklapa u slagalicu: proces nije bio kreiran
bez znanja partijskih funkcionera i visokih činovnika lojalnih Putinu i
Medvedevu. A zatim je na kongresu vladajuće partije Jedinstvena Rusija,
Vladimir Putin odjednom, ne dočekavši, kako sam ranije govorio, rok, izjavio da
je odlučio da se kandiduje za predsednika zemlje na predstojećim izborima kao
kandidat Jedinstvene Rusije i da traži od kongresa partije da o tome
glasa. Zašto je to uradio? Zato što
je unapred bio uveren u uspeh. A kako i ne bi! Još
pre nekoliko godina, sva je verovatnoća, smišljeno je, bilo da je to uradio on
sam ili njegovi savetnici, da zauzme mesto ne rukovodioca, ne predsednika, ne
sekretara političkog saveta partije, već tzv. lidera Jedinstvene Rusije.
Kakav je to položaj, niko, posebno ne obični ljudi, nisu razumeli sve do sada.
Sada je postalo jasno: lider, to je onaj koji ne rukovodi partijom u skladu sa
formalnim statusom, već iz senke. I svi znamo da se često članovi partije
potčinjavaju upravo neformalnom lideru, ako, naravno, on ima snagu volje i
nekakvu vlast. Putin ima i jedno i drugo. U to vreme je imao najvišu
vlast, bio je predsednik, a snagu volje, bivši
pukovnik KGB-a ima, i to sa kamatom. Na istom kongresu, Putin je kao slučajno
rekao da za četiri godine vladavine Medvedeva nije izgubio komandirski glas. I
tu je napravio zaista carski gest - predložio je za mesto premijera svog
prijatelja, Dmitrija Medvedeva. Otišao je dalje od Borisa Jeljcina. Ako
se sećate, on je imenovao Putina za svog naslednika i objavio je to narodu.
Ideja je bila da narod treba da odluči da li treba birati naslednika ili ne.
Sada je Putin predložio samog sebe za predsednika. On nimalo ne sumnja u
pobedu: Jedinstvena Rusija ima i iskustva u marketinškom varanju birača,
a ima i novac.
Jasno je da su članovi "džepne" (čitaj
putinske, a tačnije partije oligarha) Jedinstvene Rusije pozdravili
njegov predlog aplauzima. I njima takav poredak potpuno odgovara - bogatih
ljudi u stranci ima u izobilju. Subordinacija je tu jača nego što je bila u
KPSS iz vremena socijalizma. Jasno je da će takva partija štititi oligarhe. I
štiti ih. Ne samo njih, već i lopove i proneveritelje svih vrsta. Sve do danas
Državna duma u kojoj odlučujući glas ima partija Jedinstvena Rusija nije
usvojila Međunarodnu konvenciju broj 20 o tome da bi svi činovnici trebalo da
daju ne samo izjavu o svojim prihodima, već i o rashodima. Eto zašto po celoj
zemlji rastu palate kakve ne mogu da zamisle bogataši
iz celog sveta. I niko ih ne dira, sa retkim izuzecima. Sam Putin, očigledno,
imajući bar malo pristojnosti, nije glasao sam za sebe. Čak se i našalio na
svoj račun: "Ko je taj disident koji je bio
protiv mene?" Šala se svidela članovima partije.
A sada, dragi čitaoci, zamislite sledeću situaciju: u
zemlji još nisu održani ni izbori za Državnu dumu, ni predsednički izbori, a
dva čoveka su već između sebe podelili uloge. Može li se to nazvati
demokratijom? Verovatno bolje odgovara termin "totalitarna
demokratija". Ali, da bi sve izgledalo više ili manje pristojno, na TV-u
su posle kongresa Jedinstvene Rusije počeli da prikazuju ne samo činovnike koji
su jednoglasno podržali Putinovu odluku, već i običan narod koji, kobajagi,
traži da se Putin "postavi na presto". Jedna tkalja je sa suzama u
očima molila Putina da predvodi zemlju. Šta misli većina Rusa o predstojećoj
rokadi, ostaje iza kulisa. Jasno je da su Putin i Medvedev ranije smislili
takav potez. Jasno je i to da će kurs države ostati isti - bogati će se
bogatiti, a siromašni i srednji sloj stanovništva će
siromašiti.
Narod ćuti. Za sada.
Već sam pomenuo da se poslednjih godina broj
milijardera u zemlji povećao. Kako? Zar u vreme ekonomske krize? Tri glavna
momenta objašnjavaju tu pojavu.
Prvi: obogatilo se mnogo državnih službenika. Tu
činjenicu priznaju i sa vrha vlasti. Stvar je u tome da rat protiv korupcije o
kojoj tako mnogo govore Putin, a posebno Medvedev, sabotiraju činovnici na
terenu. Funkcioneri kradu gde god je to moguće. U policiji, vojsci, medicini, u
prosveti, u građevinarstvu - svuda. Bez mita je danas nemoguće dobiti bilo
kakav dokument ili potvrdu. Uz pomoć mita moguće je osloboditi optuženog od
suđenja, spasti ga od zatvora itd. Ipak, najveći deo mita činovnici uzimaju od
biznismena. Nemoguće je pobediti na tenderu za, na primer, izgradnju puta, bez
mita (na ruskom postoji i poseban naziv za tu vrstu mita). Tu je reč o sumama
koje se mere milionima i milijardama. Nedavno je predsednik Medvedev obelodanio
da se, prema najskromnijim procenama, iz državnog budžeta, samo za godinu dana,
ukrade više od trilion rubalja. Ukupan obim prihoda federalnog budžeta za 2011.
godinu iznosi osam triliona 844,55 milijardi rubalja.
Od novca koji su činovnici ukrali grade se luksuzne
vile i kuće, često ne u domovini, već u inostranstvu. Kupuju se zlato,
brilijanti, jahte, avioni itd. Već je postalo moderno da se deca šalju u
inostranstvo na školovanje, i to u najprestižnije i najskuplje škole.
Činovnicima je Rusija potrebna samo da bi punili džepove, oni ne misle tu i da
žive, a svojoj deci obezbeđuju budućnost u inostranstvu. Shvataju i oni da
ovako neće moći večno. Narod za sada ćuti.
Drugi: u vreme krize država je, u liku Medvedeva i
Putina, dodelila ogromna sredstva bankama i nekolicini preduzeća čiji vlasnici
su oligarsi. To je urađeno kako bi se putem banaka pomoglo onim proizvođačima
kojima bude najteže u vreme krize. Dobra ideja pretvorila se u običnu prevaru.
Novac dobijen od države za pomoć najugroženijim delovima privrede, gotovo odmah
se našao u inostranim bankama, počevši tako da radi ne za rusku ekonomiju, već
za inostranu. I niko nije odgovarao za te mahinacije. To još jednom dokazuje ko
vlada Putinom i Medvedovom, a preko njih i državnim budžetom.
Treći: ove akcije bogataša udarile su pravo po
običnim ljudima. Pravdajući se krizom, vlasnici preduzeća su počeli sa
neselektivnim otpuštanjem i smanjenjem plata. Najčešće se to radilo ne da bi se
sačuvalo preduzeće, već da bi se uvećala dobit, odnosno da bi u njihovim
džepovima ostalo više novca.
O tome da cene rastu, ne govori se. Posebno su time
ugroženi penzioneri i siromašni građani. A šta kažu zvanične statistike: broj
siromašnih u Ruskoj Federaciji u prvoj polovini 2011. povećan je za dva miliona
u odnosu na isti period prošle godine, i dostigao je 21,1 milion Rusa. U prvom
polugodištu 2010. prihode ispod egzistencijalnog minimuma imalo je 19,1 miliona
stanovnika Rusije. Rast broja siromašnih stanovnika u prvom polugodištu 2011. u
poređenju sa istim periodom prethodne godine, u značajnoj meri je posledica
skoka cena i brzog rasta vrednosti potrošačke korpe.
Carske navike
Prvi činovnik koji je, makar i blago, iskazao svoje
nezadovoljstvo protiv toga što Putin i Medvedev menjaju pozicije, što u stvari
znači da će nastaviti istu politiku razvoja Rusije, jeste ministar finansija Aleksej
Kudrin. On je rekao samo jednu rečenicu koja je odlučila njegovu sudbinu:
"Ne vidim sebe u novoj vladi." To je bilo sve. Gnev Medvedeva je bio
zaista carski oštar: na televiziji je izjavio da ministar sa takvim mislima
treba da da ostavku i dao mu je rok da to učini - danas. Već uveče, tog istog
dana, Medvedev je potpisao njegovu ostavku. Prva glava je odletela. Mnogi se pitaju
ko će biti sledeći, ali meni se čini da će ostali činovnici za sada ćutati i još više
se ulagivati Putinu i Medvedevu. Sve u duhu ruske birokratije. Ako se ne slažeš
- idi, gazda je uvek u pravu.
Milijarder Mihail Prohorov u ovom događaju
vidi i nešto više. Evo šta je napisao u svom blogu: "Mislim da se nalazimo
na pragu veoma važnih, moguće tektonskih, promena u svesti elite. Uključujući i
vladajuću elitu. Dešava se njihova polarizacija. To će neizbežno dovesti do
uspona novih ideologija, novih koncepcija razvoja i novih ljudi - nosioca tih
ideologija i koncepcija."
Meni ostaje da dodam: ne daj Bože da zbog
nezadovoljstva vlasti počnu da gone obične građane. Ne govori se slučajno u
narodu: kada se gospoda na vrhu bore, narodu se kosa diže na glavi.
Novac dobijen od države za
pomoć najugroženijim delovima privrede, gotovo odmah se našao u inostranim
bankama, počevši tako da radi ne za rusku ekonomiju, već za inostranu. I niko
nije odgovarao za te mahinacije.
Ogroman kapital iz Rusije je
prebačen na Zapad - u Englesku, Francusku, Švajcarsku
i, naravno, Ameriku. Teško zarađeni ruski novac nije ostao Rusiji, već je
"otišao u službu" zapadnog kapitalizma.