Na licu mesta
Ožiljci vladavine Pokreta "Živim za Krajinu" i
"kneza" Boška Nièiæa još dugo æe se videti u Zajeèaru
Ceðenje suve drenovine
Kako su ostarela zajeèarska sela obnavljana renoviranjem
domova kulture, i zašto je ulaganje u poljoprivredu punih sedam godina uspešno izbegavano.
Šta je obeæavao samozvani "knez Krajine" Boško Nièiæ, dok je na
prevaru pravio "ugovor sa graðanima" i kako su prošli svi koji su mu
verovali "na èasnu reè"
Vuksan Ceroviæ
"Izlazim pred vas sa ugovorom, pravnim aktom u svim civilizovanim
zemljama, kojim Vam u zamenu za Vaš glas nudim rešavanje brojnih nagomilanih
problema u našem gradu i selima naše opštine..."
Ovo je reèenica iz odavno zaboravljenog
"Ugovora sa graðanima" koji je
neutvrðenog dana u leto 2004. godine
"potpisao" Boško Nièiæ èlan Nove demokratije i koordinator DOS-a za Timoèku krajinu, sa graðanima Zajeèara. Uèinio je to u jeku do tada
nevidjene graðevinske kampanje, u koju je
krenuo odmah nakon što je u dilu sa socijalistima
smenio dotadašnjeg predsednika opštine Zajeèar Gorana Petrunoviæa (DS) i zaseo u njegovu fotelju. Veæina tih radova uraðena je na veresiju, o èemu Zajeèarci uglavnom nisu pojma
imali.
Tokom narednih osam i kusur godina predsednik a potom gradonaèelnik Nièiæ zaboravio je mnoga obeæanja
iz ugovora. Zbog toga ga nije mnogo bolela glava, jer Srbija izgleda nije
civilizovana zemlja u kojoj se zbog neispunjenih ugovornih obaveza odgovara.
Zaboravio je i obeæanje da æe biti sluga graðana i za nepune dve
godine izmetnuo se u pravog gospodara koji je o svemu neprikosnoveno odluèivao. A kada su u pitanju zajeèarska sela njegova vladavina bukvalno lièi na ceðenje suve drenovine. Evo
i zašto.
Obeæao pa zaboravio
U pamfletu sa zvuènim imenom "Ugovor
sa graðanima" Nièiæ je žiteljima sve starijih zajeèarskih
sela, od kojih æe se neka za tri decenije
preseliti u uspomene, svašta obeæao. Vrednim povrtarima sela Veliki Izvor obeæao je kvantašku pijacu i biznis centar
za otkup poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivrednicima Brusnika je obeæao otvaranje zemljoradnièke
zadruge i otkupne stanice za sve proizvode, žiteljima Vratrnice otkup svih
poljoprivrednih proizvoda, onima u selu Mali Izvor otvaranje zemljoradnièke zadruge.
Goršatacima u posustaloj Gornjoj Beloj Reci obeæao je kredite za unapreðenje
poljoprivredne proizvodnje i oslobaðanje od poreza svih
privatnih firmi, selu Vražogrnac takoðe kreditiranje poljoprivredne proizvodnje i aktiviranje
zadruge, stoèarima u Nikolièevu formiranje fonda za veštaèko osemenjavanje krava i organizovan otkup proizvoda, a
zadruzi u Salašu pomoæ u prevazilaženju problema. Svima zajedno obeæao je bolje puteve prema Zajeèaru, ureðenje atarskih puteva,
zdravu pijaæu vodu...Gotovo se moglo zakljuèiti život iz komunistièke vizije u najboljim danima.
Ni jedno od navedenih obeæanja za sedam godina
vladavine Boška Nièiæa i njegovog Pokreta
"Živim za Krajinu", u koji se preobukla
Nova demokratija u Timoèkoj krajini, do dana
današnjeg nije ispunjeno. Naprotiv, sudeæi po onome što se tokom
svih ovih godina dešavalo stièe se utisak da je svesno izbegavano svako ulaganje u oživljavanje poljoprivrede. Evo i kako.
Kada je Nièiæ došao na vlast u leto 2004. godine zatekao je Fond za razvoj
poljoprivrede, koji nije bogzna kako funkcionisao, pa se oèekivalo da ga nova vlast oživi. Ta oèekivanja su u startu izneverena. U 2004. godini u fond je
iz budžeta preneto samo 150.000 dinara, naredne godine ni dinara, u 2006.
godini, opet 150.000, godinu dana kasnije ni dinara i - fond je ugašen. To je uèinjeno po nalogu Boška Nièiæa, uz obrazloženje da je davanje novca za podsticanje poljoprivredne
proizvodnje na takav naèin nezakonito.
Godinu dana kasnije Nièiæ je promenio mišljenje pa je fond za
poljoprivredu ponovo osnovan 3. decembra 2008. godine. Oni koji su se ponadali
da æe zajeèarska sela od toga imati neke vajde grdno su se
prevarili. Trebalo je da proðu skoro dve i po godine
da Skupština grada da saglasnost na Statut fonda. To se dogodilo na sednici
održanoj 10. 3. 2011. godine. Još nekoliko
meseci je potrošeno oko formiranja upravnog
odbora i kada se èinilo da je sve gotovo, formirana
je Agencija za ruralni razvoj sa sedištem u selu Grljan. Fond
više niko ne pominje. Niti je ugašen, niti
funkcioniše, a i agencija je još uvek u oblasti teorije.
Šminka umesto pomoæi
Umesto pomoæi posustalim i na staraèka pleæa palim selima, od kojih æe nekoliko nestati za tri decenije, Nièiæ se latio renoviranja zapuštenih domova kulture. Po davno proverenom receptu
"hleba i igara", poèeo je da rekonstruiše, kreèi i farba objekte u koje
se neretko ulazi samo par puta godišnje. Naravno, svaki od
tih objekata je otvoren uz obaveznu i veliku pažnju
lokalnih televizija koje je potkupio navodnim ugovorima o poslovno - tehnièkoj saradnji, koji nisu ništa
drugo nego klasièna korupcija medija.
Za proteklih sedam godina renovirani su domovi kulture u Malom Jasenovcu, Glogovici,
Velikom Jasenovcu, Velikoj Jasikovi, Duboèanu, Maloj Jasikovi, Grljanu,
Gamzigradu, Halovu, Vratarnici, Grlištu, Vrbici, Zvezdanu, Nikolièevu, Vražogrncu, Gradskovu, Metrišu, Malom Izvoru, Lubnici, Zagraðu i Velikom Izvoru. U to je uloženo više barem milion i po evra,
najveæim delom iz kredita.
U kojoj meri su renovirani domovi kulture omoguæili meštajima pomenutih sela da
unaprede poljoprivredu i lièni standard, znaju samo
oni. Sudeæi po statistièkim podacima od toga nije bilo nikakve vajde. U pet sela
(Velikom Jasenovcu, Grlištu, Vrbici i Zagraðu) broj stanovnika se i pored graditeljskih poduhvata
lokalne vlasti smanjio za više od jedne treæine. Prosto reèeno ta sela æe u narednih tridesetak godina nestati. Desetak godina
kasnije nestaæe sela (Mali Jasenovac, Veliki
Jasenovac, Duboèane i Metriš) a u sliènoj opasnosti su i za
sada velika sela (Grljan i Gamzigrad) u kojima se od 2002. do 2011. godine broj
stanovnika smanjio za više od 25 odsto. To Nièiæa nije obeshrabrilo pa planira nastavak renoviranja
domova, kojima je dodao i pravljenje igrališta za male sportove, èak i u onim selima gde dece više nema, osim par nedelja u toku raspusta kada doðu da obiðu babe i dede. Planirao
je èak izgradnju takvih terena u selu
Leskovac, u kome slovom i brojem žive 74 i gde je gradnja,
zbog blizine akumulacije vode za piæe, apsolutno zabranjena,
ukljuèivši i
sportske terene. Ali koga briga za propise kad "knez" nešto naumi.
Tako je, tokom osam i po godina apsolutistièke
vladavine u Zajeèaru Pokret "Živim za Krajinu", olièen
u jednom jedinom èoveku - gradonaèelniku Zajeèara Bošku Nièiæu, u selima umesto razvojne politike vodio neprekidnu
izbornu kampanju. U obzir je dolazilo samo ono što
je atraktivno za slikanje i bombastiène izjave kako
investitori u dugaèkim kolonama naviru preko Èestobrodice u Zajeèar. U meðuvremenu, barem kada se radi o selima, zaboravljeno je ne
samo ono što piše u "èuvenom" Ugovoru sa
graðanima, nego i silne edukacije i egzibicije
iz Strategije razvoja grada Zajeèara od 2010 do 2014.
godine. A vrhunac ciniène politike prema selima
je usvajanje Programa nabavke i podele 50 priplodnih junica simentalske rase (III
broj 02 - 126/11) koji je usvojen na sednici Skupštine
grada Zajeèara 15. avgusta 2011. godine na
dan kada je isticao konkurs nadležnog ministarstva za dodelu takvih junica.
Naravno, od rasnih junica do dana današnjeg nema ni pomena.