Uvodnik
(Pr)osudite sami
Jednog lepog dana...
Milovan Brkić
Poslednjeg dana 2001. godine, tadašnji
guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, obznanio je odluku koja je do
tada bila čuvana kao najstrožija državna tajna, da od sledećeg dana, tačnije 1.
januara 2002. godine, četiri najjače banke u državi idu u stečaj! Milion građana
je dovedeno u stanje šoka. Zaplenjeni su im štedni ulozi, nekoliko
hiljada preduzeća ostalo je bez depozita, i lančana nesreća nadvila se nad
Srbijom!
Tadašnji savezni ministar finansija,
profesor Jovan Ranković, oglasio se tim povodom ocenjujući potez asistenta
Dinkića kobnim po budućnost Srbije, a kada je i savezni predsednik Koštunica
odbio da ga primi na razgovor, podneo je i ostavku.
Mlađan Dinkić se oglasio obećanjem da
građani treba da se strpe, da će im kroz dva meseca novac sa računa koji
su imali u bankama isplatiti Poštanska štedionica, a da će se u Srbiji
kroz dve godine, živeti mnogo bolje!
Od dolaska DOS-a do danas, svaka vlast
poručuju sirotim građanima da se strpe još samo ovu godinu, ili dve, i lepo
ćemo živeti.
Svaka baraba iz DOS-a obećavala nam je, za
ovih 13 godina, članstvo u Evropskoj uniji, milijarde evra pretpristupnih fondova.
Evo, samo još ovu godinu, i sve će biti kao u raju!
Poručivali su: samo da predamo haške
optuženike, da pohapsimo generale, policajce i one koji su učestvovali u
odbrani od NATO-alijanse, samo da poklonimo američkim kompanija duvanske
industrije i železare, sam o da Vuk potpiše slobodan prolaz trupama NATO alijanse
kroz Srbiju, bez ikakve naknade i bilo koje odgovornosti, pa sve do predaje
teritorije Kosova i Metohije...
Zloglasni Božidar Đelić, koji je još na
slobodi, objavio je 2006. godine knjigu pod naslovom Kada će nam biti bolje
? Odgovorio je na pitanje iz naslova - "Biće nam bolje, ako izađemo na
glasanje 21. januara 2007. i zaokružimo broj 1" (Demokratska stranka)! I
većina Srba je zaokružila taj broj, ali propast je bivala sve dublja.
Onda je i Boris Tadić urlikao i pretio nam,
sve do maja prošle godine, da ćemo potpuno propasti ako njega ne izglasamo. On
će nas uvesti u članstvo Evopske unije! Povećaće plate, dovešće investicije. A
za vreme vladavine ove fukare pokradeni smo za 51 milijardu koje su iznete na
račune u inostranstvu, i za još najmanje 20 milijardi keša, koje je njegova
banda iznela iz zemlje u kešu.
I promenismo prošle godine vlast. Dođe
Vučić. On divlja i obećava: milijarde evra američkih investicija, pa onda menja
ploču: nije američkih nego naše braće iz Ujedinjenih arapskih emirata! Njima poklonismo
JAT, a oni nama obećanja. Poslednje je obećanje da će nas kreditirati sa 200
miliona dolara, da navodnjavamo zemlju koju im je Vučić poklonio!
Prošle nedelje, Narodna skupština Srbije
je usvojila budžet za sledeću godinu, koji je, navodno, sročio Mali Laza, koji
ima problem da se seti šta je hteo da kaže.
Nije lako kad nisi odavde, kada ne sanjaš
i ne razmišljaš na srpskom jeziku, saopštiti ono što su drugi napisali. Vučić
obećava i dogodine krv, znoj i suze, ali, "majke mu njegove", kaže da
će već prestupne 2015. biti mnogo lakše. U jednom je sigurno u pravu. Za godinu
dana u Srbiji će nas živeti mnogo, mnogo manje. Pomrećemo od gladi, studeni i
njegovih ekonomskih šokova. Pocrkaćemo od bolesti, umirati od nazeba...Polovina
građana Srbije nema zdravstveno osiguranje!
U sledećoj godini se očekuje i Vučićev
kraj. Ali, kada ćemo živeti bolje? Možda jednom dođe i taj dan. Ako već
moramo pomreti, umrimo kao ljudi, kako i priliči. S puškom u ruci.