Natrag
Kontranapad
Umesto tužioca, u Fudbalski savez stiže Advokat
S Toletom do sudnjeg dana
Najveća fudbalska predstava je završena. Dvadeseto prvenstvo sveta u Brazilu će se pamtiti po sigurnosti nemačkog tima u kontrolisanju igre i rezultata, koji su ga doveli do četvrtog istorijskog pobednika Mundijala. Srbija se sprema za kvalifikacije za sledeći šampionat, a generalisimus srpskog fudbala Tomislav Karadžić je sam, sa flašom viskija, verovatno u pijanom stanju, odlučio da nam dovede za selektora Dika Advokata, i sve to za 300. 000 evra godišnje, plus bonusi i druge prinadležnosti. Naših fudbalskih asova Tole se nije setio. Možda i zbog starosti, jer se u tim godinama gubi i pamćenje, a moral je kod njega nepoznanica kojom se nikada nije bavio, navodi urednik magazina Tabloid Miroslav Vislavski, ugledni sportski radnik i novinar
Miroslav Vislavski
Nemci su opravdali epitet najvećeg favorita, uz domaćina reprezentaciju Brazila. Već u prvom kolu takmičenja po grupama, katastrofalno su porazili tim Portugala, predvođenog najboljim aktuelnim fudbalerom Evrope Ronaldom, sa 4:0. A onda su u polufinalu ponizili, po mnogima prve favorite uoči početka prvenstva, selekciju Brazila.
Najteži poraz Brazilaca u njihovoj istoriji fudbala od 7:1 dogodio se u trenutku kada se čitava najfudbalskija nacija spremala ne karnevalsku feštu koja nije zabeležena u tradiciji glavnog grada Rio de Žaneira. Nemci su u finalu sa Argentinom potvrdili svoju superiornost, ne dovodeći u pitanje trijumf koji je izvojevan u produžetku regularnog toka. Ovom pobedom Nemačke, dodata je nova činjenica u istoriji svetskih prvenstava, po kojoj je konačno jedna evropska reprezentacija ponela Zlatni globus na Latinoameričkom tlu.
Minuli planetarni šampionat će se pamtiti i po ispadanju velikih favorita već nakon prvog kruga takmičenja. Pravi debakl u prvom kolu su doživeli Španci koji su važili za jednog od tri najveća favorita u kome su poraženi od Holandije sa 5:1.
U konačnom poretku našli su se na 23 mestu. Potencijalni kandidati, nekadašnji svetski prvaci Italija i Engleska su bili rame uz rame sa Špancima. Plasirali su se na 22. i 26. poziciju u konačnom redosledu FIFA. od 32 učesnika.
Konačan plasman četiri najbolje ekipe: Nemačka, Argentina, Holandija i Brazil je možda najobjektivniji redosled u svetskom fudbalu danas. Izvesna rezerva je kod Brazila koji nije ostvario očekivanja svetske javnosti. Izuzev protiv Kameruna (4:1), u ostalim utakmicama Brazilci su bili neubedljivi. Već na otvaranju šampionata sa Hrvatskom u velikoj meri su "pogurani" od sudija koji su bitno uticali na ishod (3:1).
I dok se u velikom delu sveta slavio ili žalio fudbal zbog rezultata nacionalnih selekcija, u nekim državama bili neredi zbog fudbala, političari uspešnih uzimali nove političke poene u zemlji i međunarodnoj zajednici u čemu je posebno uživala Angela Merkel, dok je fudbalski biznis zadovoljno trljao ruke zbog enormnog kapitala koji se okretao u povodu Svetskog prvenstva, kladionice ostvarivale veliku dobit, Srpski fudbal i fudbalska Srbija su mirovali.
Ali sa završetkom Mundijala, najveći događaj koji se desio u srpskom fudbalu bio je dugo očekivani epilog oko izbora prvog stratega nacionalnog tima nakon odlaska Siniše Mihajlovića. Sve špekulacije i nagađanja po kuloarima i medijima o mogućem nasledniku, zvao se on selektor ili šef stručnog štaba su se izjalovile kada je naciji saopšteno da je za čelnika postavljen Holanđanin, Dik Advokat!
Želje i indirektno ili direktno (samo) predlaganje Ljubinka Drulovića na čelo reprezentacije je palo u vodu, bez obzira na korektan učinak ostvaren u prijateljskim nadmetanjima u kojima je bio VD selektor. Ugašene su i ambicije našeg istaknutog, zašto ne reći i uspešnog selektora Ilije Petkovića, da se u završnici karijere ponovo okuša na putu završnice predstojećeg velikog takmičenja koje sledi za dve godine na Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Nije uspeo povratak Siniše Mihajlovića, oko koga su ispredane priče u delu medija, a što je navodno priželjkivao Tomislav Karadžić. Otpale su kombinacije sa čestim "kandidatom" u trenucima traženja rešenja za selektora, kakav je u niz navrata bio Ljubiša Tumbaković. Možda prvi u kombinaciji bio je nekadašnji trener Partizana Aleksandar Stanojević, pa Ivan Jovanović, koji je imao zapaženu karijeru na Kipru, pa Milorad Rajevac koga pamtimo kao uspešnog selektora Gane na prvenstvu sveta u Južnoafričkoj republici. Među konkurentima, po treći put, bio je i Zoran Đorđević, nedovoljno znan u Srbiji, ali trener koji je vodio nacionalne selekcije Jemena, Sudana, Bangladeša, Južnog Sudana i Filipina.
Onda su doprle glasine da je bezmalo završena stvar da Srbiju preuzme nekadašnji golman italijanske reprezentacije i trener Crvene Zvezde, Valter Zenga koji joj je doneo prvenstvo i kup 2006 godin. U nekom trenutku se javila mogućnost da Srbiju predvodi Roberto Manćini!?
Selektorsku fotelju nije preuzeo ni Dragan Stojković Piksi, koji i dalje nema mira zbog svojih (ne)dela u svojstvu predsednika Crvene Zvezde. Šta više on iz daleka servira nove optužbe mučeniku Draganu Džajiću. U zemlji Srbiji je teško dokazati bilo šta, i teško se odgovara za nedela. Pokazuju to brojni primeri u slučajevima biznismena i tajkuna, bivših i aktuelnim ministara, njihovih savetnika, korumpiranih policajaca, vojnih funkcionera, koji se po svojim činjenjima zbog kojih su sumnjičeni mogu svrstati među najveće kriminalce. Takav je slučaj i sa ljudima sporta koji su osumnjičeni, zlostavljani i na kraju neosuđivani. Ne govore li o tome primeri iz novije istorije koji se odnose na pomenutog Dragana Džajića, zatim: Vladimira Cvetkovića, Mišu Marinkovića, dr Zvezdana Terzića, pokojnog Ratka Buturovića, Ranka Stojića, sudije Jeknića i Kašanskog i nekih manje znanih. Zato optužbe o zloupotrebama Dragana Džajića kojima Piksi tereti svog prethodnika u trenutku kada se pominjao za budućeg selektora srpske reprezentacije, više govore o njemu kao čoveku koji nije dozvolio ni provere na račun sopstvenih (ne)dela, utekavši pred zakonom i "neodlučnim" organima koji treba da sprovode zakon. Možda je u tom pogledu u pravu što je napustio Srbiju, pogotovo ako nije činio protivzakonite radnje. Ali, sramne su njegove optužbe na račun Dragana Džajića koji je prošao svu golgotu privođenja i torturu zatvorskog ambijenta.
Ne zaslužuje to čovek koji je Zvedu dovodio u više mahova do najvećih ostvarenja i koji je slučajno ili stvarno, sve jedno, ali činjenično predvodio Zvezdu do najvećeg uspeha u minulih sedam godina koliko ima od kada je devastiran iz Kluba. Pogotovo što mu je dat oproštaj od predsednika Tome Nikolića, pre nego je postupak suđenja okončan.
Dakle, ne može Srbija bez Advokata, I to još iz Haga, iz Holandije koja nam je u novijoj istoriji često pržila čorbu!
Advokata je doveo neprikosnoveni i večiti Tomislav Karadžić! A ko bi drugi? Da ne bi možda Stručni odbor FSS koji čine: Ilija Petković (predsednik), Miloljub Ostojić, Mitar Mrkela, Mladen Dodić, Milan Đuričić, Nenad Milovanović, Vladan Milojević, dr Miljko Ristić, Mirko Vrbica? Ovaj organ FSS nikada nije bio više od paravana ispred kojeg su se donosile i iza kojeg su se krile odluke prvog čoveka srpskog fudbala. Veli predsednik Tomislav da je Advokata predložila UEFA uz još neke kandidate. Ne reče nam samo da li to znači da će UEFA učiniti i neke "garancije" da se sa Advokatom plasiramo na Evropsko prvenstvo u Francuskoj.
Naravno da su takve "garancije" nemoguće i neozbiljne, pa se nameće pitanje: zašto tražimo od UEFA da nam predloži rešenje. Nemamo li sposobnih ljudi među fudbalskim svetom koji bi nam pomogli da dođemo do valjanog rešenja. Ako je morao biti stranac, a nejasno je zašto su stranci pametniji ili bolji od naših proverenih stručnjaka, šta nam je to sa našom infrastrukturom proslavljenih fudbalskih ljudi u inostranstvu? Da li zvaničnici FSS razgovaraju i imaju li komunikaciju sa onima koje su poslali u svet? Na primer sa Borom Milutinovićem, Dušanom Draškovićem, Ivicom Osimom (on je uvek naš), Slavišom Jokanovićem, Draganom Okukom, Svetozarom Šapurićem, Nemanjom Vidićem, Dejanom Stankovićem, pa i pored svežine istorijskih razlaza zašto ne sa Radomirom Antićem, Miroslavom Đukićem, Sinišom Mihajlovićem, ljudima koji su prošli iskustva i videli sveta, a bili i pod rukama najboljih trenera u svetu. Da li su zvaničnici u Fudbalskom savezu Srbije (čitaj: Tomislav Karadžić) zaista pokidali sve veze sa našima u inostranstvu ili su samo kopirali model naše države koji se primenjuje sa dijasporom? Ovi ljudi su sigurno kompetentniji za odluke o stručnoj politici i radu u srpskom fudbalu od sastava paravana za odluke zvaničnika FSS.
Tomislav Karadžić kao i državnici koji su bili, ili su i danas na čelu Srbije, više veruju Europskim institucijama nego svojim ljudima, sačuvaj Bože i saradnicima. Konačno, zar je moguće da na dan uoči saopštenja o preuzimanju reprezentacije Srbije koje je dao Dik Advokat jednom holandskom portalu, a za njim se odmah morao oglasiti i legendarni Tole, o tome nisu ništa znali istaknuti članovi rukovodstva FSS, kao ni predsednik Stručnog odbora Ilija Petković? Moguće je to u sistemu autoritaraca kakav je Tomislav Karadžić. Pa ako je fudbal ostao, a jeste indikator društvenih odnosa i državnog ustrojstva, eto nam odgovora na pitanje da li je Srbija demokratska ili autoritarna država. Samo za razliku od fudbalskog Tomislava, državni nije Tomislav već Aleksandar!
Sa Dikom Advokatom smo se možda usrećili, a možda i nismo! Tomislav Karadžić, kao što je i nekada dr Zvezdan Terzić kada je doveo Havijera Klementea, insistira na imperativu plasmana na predstojeći Evropski šampionat. Tako je govorio i kada je postavljao Vladimira Petrovića, nakon svojevoljne odluke o smeni Radomira Antića. Isto se ponovilo kada je doveo i postavio Sinišu Mihajlovića. Ni Pižon, ni Siniša nisu preskočili prepreku kvalifikacija. Jednako kao ni prvi stranac na čelu reprezentacije Španac Klemente. U svim tim ciklusima kvalifikacija nismo uspeli. Dik Advokat ima respektabilnu karijeru. To potvrđuje statistika. Da li je to dovoljna garancija da se uđe u aranžman od 300.000 evra godišnje, sa svim bonusima koje donosi plasman na Evropsko prvenstvo?
Da li je on rešenje kao što nam presvučeni radikal i danas najveći europejac tvrdi za svoje savetnike Štros Kana, Guzenbauera, Franka Fratinija, da su rešenja za naše probleme? Kada će se, i da li će se srpska kadrovska vrteška demokratizovati i osloboditi auto golova Tomislava Karadžića? Hoće li konačno Tomislav odgovarati, ili će nakon novih promašaja čitava fudbalska bulumenta ići na poklonjenje Velikom Toletu?
U mnoštvu njegovih promašaja, jedino je Radomir bio uspešan i odveo nas na Svetsko prvenstvo 2010. na kome smo pobedili Nemačku u bezmalo istom sastavu koji je tako superiorno pobedio na ovogodišnjem Mondijalu. Toletu se nije dopalo što nismo prošli u drugi krug i usledila je kazna. A sve promašaje koje je činio na planu kadrovske politike, Karadžić je prevalio na druge. Hoće li tako biti i sa Dikom Advokatom?