Kontranapad

Da li je srpski biti razuman?

Muslin, Bunjevčević i Ješić na žrtvenom oltaru

„Neposlušnost" selektora naljutila diktatora u FSS, predsednika bez biografije. Da li su Piksi Stojković i Zoran Stojadinović zavredili da vode reprezentaciju Srbije na Mundijalu u Rusiji? To pitanje razmatra urednik Magazina Tabloid Miroslav Vislavski, dugogogodišnji novinar i sportski radnik

Miroslav Vislavski

Ako je postojala dilema u osporavane sposobnosti Slaviše Kokeze da rukovodi sistemom kakva je fudbalska organizacija, ona je bar na kratko potisnuta u drugi plan posle kvalifikacija za svetsko prvenstvo 2018 u Rusiji. Direktan plasman nacionalnog tima na predstojeći Mundijal se smatra izvanrednim uspehom, nakon propuštena dva evropska i jednog svetskog prvenstva. Ta činjenica je u ovom trenutku izbila važan argument kritičarima ovog kontraverznog biznismena.

Još se nisu stišale emocije zbog postignutog uspeha, nagoveštena je smena selektora! U nečijoj režiji puštena je senzacionalna informacija koja se odmah proširila na društvenim mrežama, a potom ubrzo došla na stranice štampanih medija. Špekuliše se da je reč o probnom balonu da bi se proverilo kako reaguje javnost na takvu mogućnost. Druga mišljenja navode da se ovim putem pošalje poruka Muslinu kako uz njega postoje i drugi selektori, odavno instalirani u naš fudbal. Navodno, Muslin nije „kooperativan" i „slepo" sprovodi svoje zamisli po kojima u nacionalnom timu nema mesta za igrače koji nisu ispunili njegove kriterijume, ali su po meri mešetara. Kao argument je poslužio slučaj Sergeja Milinkovića Savića, člana italijanskog Lacija.

Ovaj mladić, ponikao u fudbalskoj školi Fk Vojvodina sigurno korača zvezdanim stazama. Sa titulom svetskog prvaka osvojenog sa reprezentacijom Srbije do 20 godina na Novom Zelandu 2015 godine, rano se otisnuo na internacionalnu scenu i ubrzo na sebe skrenuo pažnju najboljih evropskih klubova. „Zapalio" je Italiju! Njegov transfer u ovom periodu se ceni na 70.000.000 evra!

Ovakav fudbaler nije ispunio Muslinove kriterijume za reprezentativnu selekciju na početku kvalifikacionog ciklusa!? Ali i bez njega, Muslin je doveo nacionalni tim do cilja! Ko je onda u pravu i da li je izostavljanje Sergeja Savića Milinkovića iz reprezentacije cena za smenu selektora? Šta je vrednije: dolazak na cilj u opštem interesu ili zadovoljenje pojedinačnih interesa na uštrb opšteg? Kod razumnih, dilema ne postoji! Ali, da li je srpski biti razuman?

Slavoljub Muslin je uradio ono zbog čega mu je poveren mandat. Da li se to može reći za rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije? Da li Slaviša Kokeza može da se „pokriva" plasmanom na Svetsko prvenstvo u odnosu na stanje u kući fudbala?

Kao što je Boris Tadić odgovoran za instaliranje jednako pogubnog Aleksandra Vučića na čelo države, tako je i Tomislav Karadžić „zaslužan" zašto je fudbalska organizacija pod pritiskom Aleksandra Vučića „dobila" Slavišu Kokezu, predsednika bez fudbalske biografije (osim fotografije, na sajtu FSS nema ni reči o njegovoj biografiji!).

Danas mnogi, opravdani kritičari Karadžićeve vladavine lamentiraju nad Toletovim vremenom. Pozivaju se na njegovo čuveno „Otvoreno pismo javnosti" upućeno godinu dana pre nego je morao da se skloni, a u kome za svog potonjeg naslednika kaže da je: "...Bez bilo kakvog obrazovanja, pogotovo fudbalskog...", da se "nekada bavio dilerisanjem, a sada drži kafanu u koju dolaze igrači... Postao je ugostitelj, a delatnost je, pričaju mnogi, proširio izdavanjem „soba na sat"... Pitam se šta je taj čovek, svodnik ili funkcioner Crvene zvezde, da je od njega je traženo da u klubu (Crvena zvezda prim. autor) ispita zloupotrebe prethodne uprave i grubo rečeno otera sve menadžere, a on je samo prebacio sve kontakte sa menadžera na - sebe....direktno dovodi igrače, usput se javno hvali po beogradskim kafićima i auto perionicama o procentima koje dele..."

Ovo obraćanje Tomislava Karadžića, ljubitelji fudbala porede sa istorijski obraćanjem Slobodana Miloševića građanima SR Jugoslavije nakon izbora 2000. Tom prilikom je državi i naciji najavljena sudbina u DOS - ovskoj demokratiji. Zbog toga su mnogi protivnici Miloševićeve politike revidirali svoje stavove, zbog toga se fudbalska Srbija danas određuje prema Karadžićevom „despotizmu".

Svedoci atmosfere u Fudbalskom savezu Srbije kažu da Kokezina vlast ne poznaje institucije ili ih je ukinula bez objašnjenja poput profitne Agencije „Plavi, plavi", kadrovska struktura je na nivou podanika, organi su obesmišljeni, struka i velikani koji su ostavili traga u istoriji fudbala su marginalizovani, neki legendarni (S. Milošević, I. Petković) pristaju da služe kao „poštapalice" čoveku bez fudbalske biografije, strah je svakodnevna atmosfera, osim dnevnopolitičke vrteške u krug ne postoji politika, dugoročna - nikako. Javnosti se mažu oči velikim poduhvatom kakav je izgradnja nacionalnog stadiona, po modelu i metodu Diktatorovog strateškog projekta „Beograd na vodi".

Umesto razmatranja stručne analize pređenog ciklusa i odgovora na neka eventualna pitanja koja zasenjuju nesporan uspeh (izostavljanje Savića Milinkovića, taktika, strategija, sistem igre, selekcija, samopouzdanje ekipe...) Kokeza je povukao potez koji je već viđen u prošlosti zbog kojeg je naša reprezentativna selekcija osam godina van velike scene. Poput Tomislava Karadžića, koji je još za vreme grupne faze takmičenja na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi zbog neostvarenih rezultatskih očekivanja pokrenuo postupke za smenu Radomira Antića, tako se i Kokeza pretnjom selektoru Muslinu kocka sa nastupom naše reprezentacije u Rusiji, a možda i njenim budućim učešćima na velikim takmičenjima. Njegovom prethodniku Karadžiću je presudio upravo neuspeh u pokušajima da se domognemo evropskog i svetskog prvenstva. U svemu drugom je bio umešniji (i uspešniji) u mračnoj fudbalskoj i društvenoj zbilji.

Javnosti se najavljuje povratak Dragana Piksija Stojkovića u FSS - ovom prilikom kao novog selektora! Njegov dolazak na u Beč na utakmicu „odluke" naše reprezentacije u pretposlednjem kolu kvalifikacija i publicitet koji mu je dat, pokazao je da se nešto „valja iza brda". A potom zakazano gostovanje našeg tima u Kinu u Gvangdžuu u kome radi Piksi, bez da je Muslin upoznat sa planom samo pojačava zaključak javnosti. Piksiju kao fudbaleru, kapa dole! Ostalo u najmanju ruku - diskutabilno. Fudbalski menadžer Zoran Stojadinović je navodno, već u fotelji Gorana Bunjevčevića. Zoran Stojadinović, fudbalski menadžer. Dovoljno! Sledi Rusija i početak velike pijace i novih kontakata. Prava prilika za menadžera. Još kad je lični prijatelj Slaviše Kokeze, eto bizMisa!

Zašto oni u ovoj situaciji, šta to oni mogu da daju što ih preporučuje? Njihov selektor Kokeza, slab retoričar, ne pokušava da objašnjava svoje odluke. Ili je previše samouveren u svoj status i poziciju.

O Kokezinoj beskrupuloznosti govori nedavni primer koji je privukao pažnju fudbalske javnosti, kada je na dva dana uoči početka kvalifikacija kadetske selekcije (generacija 2001) za Evropsko prvenstvo, naprasno smenjen ceo stručni štab na čelu sa selektorom Vladimirom Ješićem! Ni deset dana nakon smene mladog i uspešnog trenera, nema obaveštenja na zvaničnom sajtu FSS o razlozima koji su „primorali" Odbor za hitna pitanja (!?) na takav korak.

Vladimir Ješić vodi ovu selekciju talentovanih dečaka od njihove dvanaeste godine, pune četiri godine. Radio je to na takav način kako to čine pedagozi po nervu. Strpljivo. Bio je posvećeno svakom selektiranom i svakom kandidatu za reprezentativni sastav. Dečaci su mu verovali, a on se predao njihovom napretku i uspehu srpskog fudbala, njihovoj budućnosti. Uživao je ugled kod saradnika, roditelja svojih igrača, kolega... Važio je za odgovornog radnika sa integritetom. Sve je govorilo da će nastaviti sa tom generacijom do okončanja juniorskog staža. Usledila je smena bez obrazloženja u godini u kojoj je njegov tim odigrao deset utakmica uz skor: devet pobeda i jedan nerešen rezultat! U tom nizu je pobeđena i Italija sa ubedljivih 3:0! Niska pobeda je nastavljena sa vd selektorom Milanom Obradovićem (preuzeo ih dan uoči početka kvalifikacionog turnira) nad Gibraltarom (7:0), Norveškom (2:1) i Grčkom (3:2). Na taj nači je obezbeđen plasman u završni krug kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Engleskoj 2018.

Na pitanje šta je prethodilo njegovoj smeni, Vladimir Ješić odgovara:

- Pet dana pre kvalifikacionog turnira predao sam spisak od 22 igrača mom nadležnom, sportskom direktoru Goranu Bunjevčeviću. On nije imao primedbe ni sugestije. Složio se sa spiskom pozvanih. Prilikom polaska na mini pripreme, na ulasku u autobus Bunjevčević mi je preneo poruku predsednika FSS (Kokeza) u kojoj je tražio da među pozvanim moraju biti još dvojica igrača Crvene zvezde. Napominjem da su među 22 igrača šestorica iz Crvene zvezde. Kako su se igrači već smestili u autobusu, odgovorio sam da među pozvanim ne moraju biti pomenuta dvojica igrača. Razlozi su čisto stručne prirode jer su selektirani pokazali tokom četvorogodišnjeg rada sa njima da imaju prednost, a da dvojica „predsednikovih kandidata" trenutno nisu u prvom planu. Pre nego sam objavio spisak pozvanih obavljao sam konsultacije sa kolegama. Konsultovani su i trener generacije 2001 i koordinatorom mlađih kategorija Crvene zvezde koja daje najveći broj igrača. Obojica su se složili sa spiskom pozvanih i razlozima izostavljanja nekih druguh kandidata iz njihovih redova.

Nije uobičajeno da se predsednik FSS uključuje u selektiranje igrača, posebno kada se radi o mlađim selekcijama. Naši izvori su „otkrili" da su sporna dvojica igrača, zapravo igrači koje „kontroliše" menadžer Zoran Stojadinović. Kako ste sa tim saznanjem mogli da odbijete zahtev predsednika?

- Znate, kod nas stvari prosto funkcionišu. Teren sve pokaže, a ja se trudim da to što je rezultat na terenu bude krunisano najboljim izborom i sastavom! Pošto sam odbio da uvrstim u sastav dvojicu igrača koji nisu bili deo mog izbora, obavešteni smo da smo smenjeni odlukom famoznog Odbora za hitna pitanja. Ne zna se u kom je sastavu zasedao Odbor, na sastanku nije učestvovao Bunjevčević koji je član tog tela. Porazno je što nas je o smeni obavestio legendarni Ilija Petković, koji je bio selektor i doživeo nepravednu smenu! Došao je i rekao: „...Momci ja vas sve volim. Znam kako radite. Ne znam razlog, ali vi ste razrešeni dužnosti!" Inače, ja znam da ne mogu da dobijem ovu bitku, ali to što govorim, to je istina. Zanimljivo je da je sa Petkovićem došao Milan Obradović, koji je moj kolega i koji preuzima selekciju sa kojom sam radio četiri godine! On je seo sa nama i mirno prisustvovao ovom činu. Šta ima više da se govori, gde smo to mi!

Kako ste se rastali sa svojim timom na dva dana uoči kvalifikacija? Kako takve situacije reflektuju na formiranje ličnosti fudbalera?

- Ovakve smene bez objašnjenja i mimo rezona, samo podstiču i razvijaju nepoverenje kod igrača u ljude koji rukovode fudbalom u klubovima, fudbalskom savezu...Kada smo na oproštaju obavestili decu da smo smenjeni, da više nećemo biti zajedno, nećemo sarađivati, veoma dirljiva je bila njihova reakcija. Dva sata smo proveli sa njima. Oni su bili pod stresom, plakali su... Bili su potišteni, ne shvatajući šta nas je snašlo. Kažu da celu noć nisu spavali, iako su dan kasnije imali kvalifikacionu utakmicu.

Mladi stručnjak Vladimir Ješić svestan posledica koje ga očekuju nakon saopštavanja istine, je pokazao karakter i moral. Na tome su mu čestitali mnogi, ali i kolege iz Crvene zvezde. Da li će njegovim putem krenuti Muslin i Bunjevčević? Velikani fudbala, Kokezini „pokrivači" su zaboravili na svoje borbene nastupe kada su bili „borci za istinu". Petković i Milošević su sagnuli leđa. Piksi i Stojadinović, su pred novih pet minuta njihovog vremena.