Plikovi

Vučić strepi od Šešeljeve poruke da će pravdu doneti osvetnici

Čisti računi - duga ''devetka''

Dok se bavio politikom, Vojislav Šešelj je rečima iz naslova pretio političkim protivnicima, malo Slobodanu Miloševiću i malo više Zoranu Đinđiću. Sad, kad je postao rijaliti zvezda, ne sme ni da bekne o aktuelnom gospodaru. No, Aleksandra Vučića ne treba podsećati na pretnju pravdom i osvetom .On je već dovoljno prestravljen, zna da neće uspeti da izbegne kaznu za sva zlodela koja je izvršio u poslednjih osam godina. O osvetnicima, kojih se najviše plaši diktator, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj

Predrag Popović

Na krhka pleća Aleksandra Vučića natovarili su se svi mogući politički, mafijaški, poslovni i privatni problemi. Nesposoban da nađe rešenja, po hiljaditi put primenjuje isti trik - izaziva sukobe među protivinicima, laže i vara, kreira opšti haos, sve s nadom da će opet uspeti da se izvuče od odgovornosti.

Dosad, to mu je prolazilo. Nikad nije kažnjen ni za najteži kriminal i korupciju. Isto tako, nikad se nije nalazio na ovakvim i ovolikim mukama. Napravio je bezbroj neprijatelja, naročito među zlikovcima iz neposrednog okruženja, pa sad ne zna kako da s njima izađe na kraj. A, kraj će, kao u svakom kartelu, da bude obeležen pevanjem i pucanjem.

Da ne bi bilo pevanja o zajedničkim kriminalnim poslovima, Vučić je primoran da uđe u obračun s političkim, poslovnim i mafijaškim ortacima. Prvi na tom spisku je Zvonko Veselinović, šef kosovskog ganga.

Kakve su čije šanse u tom sukobu može da se nasluti po trenutnoj moći i uticaju, ali i po karakteru i biografiji. Naivan posmatrač lako bi mogao da stekne pogrešan utisak da Vučić, kao predsednik Srbije, ima ogromnu, čak odlučujuću prednost, pošto kontroliše državne institucije, uključujući policiju, Bezbednosno informativnu agenciju, pravosuđe i medije. Tačno je da Vučić zloupotrebljava političku funkciju kako bi za lične interese upotrebio sve aparate vlasti. Međutim, taj utisak vara.

U vrhu MUP-a i policijskim upravama Beograda, Novog Sada i drugih gradova nalaze se ljudi koji su lojalni Veselinoviću. Još je gušća koncentracija njegovih jataka u BIA, a o pravosuđu da se ne govori. Postoje presude kojima je Veselinović oslobađan za šverc narkotika i pljačke, iako su u postupku prezentovani konkretni dokazi, izjave svedoka, pa i njegovo priznanje.

On može i da se u sudnici hvali nekim zločinom, nema sudije koji bi smeo i hteo da ga kazni.

Slična je razlika i u karakterima, koji su oblikovali njihove biografije. Kad je Vučić, sredinom oktobra, najavio rat mafiji, Veselinović mu se rugao. Pred zajedničkim drugarom, za koga je znao da će odmah raširiti glasine, šef kosovskog klana je rekao da Vučićićeva objava rata nije ništa drugo nego samokritika, pošto je on najveći mafijaš u Srbiji. Vučić to nije demantovao. Naprotiv, godilo mu je.

Upravo na taj način dokazao je da razlika između njih korene vuče iz semantike.

Reč „mafioso" u italijanskom jeziku, odnosno u sicilijanskom dijalektu, koristi se još od 14. veka. Tim pridevom opisivani su šarmantni ljudi, pomodari i kicoši. Današnje značenje počelo je da se razvija 1863. godine, kad je u pozorišnoj komediji Đuzepea Ricota „I mafiusi della Vicaria" izvrgnut ruglu izvesni Đakino De Anđelo, kriminalac koji je vladao Palermom.

Ne zna se zašto je upotrebljen taj termin, ali u upotrebi je ostao do danas. Etimolozi nisu ustanovili poreklo reči „mafija", ali pretpostavlja se da je nastala od arapske imenice „mahjas", kojom su nazivani hvalisavci, đilkoši i puvadžije.

„Mahjas" dobro pristaje mafijašu Vučiću. Svakim svojim potezom, političkim ili privatnim, Vučić opravdava taj naziv.

Veslinović nije puvadžija. U njegovoj biografiji ima milion dokaza da je status žestokog momka stekao pošteno rizikujući da bude uhvaćen, osuđen ili ubijen.

Nije se služio političkim sredstvima, nije se skrivao iza poslaničkog ili sličnog imuniteta, već je, kao pravi kosovski Đakino, karijeru gradio s pištoljem u jednoj i heroinom u drugoj ruci. Mic po mic, zločin po zločin, postao je ovo što je danas. Političku, policijsku i pravosudnu zaštitu je kupovao. Kao što sam voli da kaže „čist račun, duga devetka".

S obzirom na takav odnos snaga, ni Katarina Šišmanović se ne bi kladila na Vučića. Toga je svestan i puvadžija koji glumi diktatora, zato je odlagao sukob koliko god je mogao. Bez reči je prešao preko nekoliko incidenata u kojima je Veselinović fizički maltretirao i ponižavao njegove najbliže saradnike, uključujući i batu Andreja. Nije reagovao ni kad Veselinović nije poštovao dogovorenu podelu teritorije, kad je širio mafijašku hobotnicu, bilo na Dedinju ili u Vojvodini, u zabran braće Vučić, plus strikana Milorada Dodika.

Vučić bi nastavio da podvija rep pred Veselinovićem, samo kad ga u sukob ne bi gurali strani mentori.

Rat nije izazvan sporom oko podele plena, nego Vučićevom odlukom, iznuđenom pritiscima iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, da potpiše „sporazum o dobrosusedskim odnosima" s lažnom albanskom republikom Kosovo.

U vrhu Srpske napredne stranke već su počele pripreme za političku i medijsku kampanju, koja bi trebalo da amortizuje nezadovoljstvo naroda. „Ako potpišem akt o nezavisnosti Kosova, garantujem da bih dobio Nobelovu nagradu i postao najveći demokrata, ne samo u Evropi, nego širom sveta", nedavno je rekao Vučić, pokušavajući da se, kao pravi puvadžija, predstavi kao svemoćni gospodar Srbije. Eto, sve, pa i sudbina teritorije koju je doskora nazivao „srcem Srbije" i „kolevkom srpstva", zavisi samo od njegove volje.

Ako mu se prohte, potpisaće akt i gotovo, niko ne može da ga spreči. Tako priča javno, a tajno strepi od stranih centara moći, koji su ga projektovali i instalirali na vlast baš zato da bi priznao nezavisnost Kosova.

Kao sredstvo prinude, ti centri su spremni da iskoriste Zvonka Veselinovića. S obzirom šta sve zna i šta bi mogao da ispriča o švercu narkotika, pranju novca i ostalim kriminalnim kombinacijama, uključujući i ubistvo Olivera Ivanovića, Veselinović je najopasniji mogući svedok protiv Vučića. U slučaju ponude - da svoju slobodu otkupi cinkarenjem ortaka iz naprednjačkog kartela - Veselinović bi se dvoumio najduže dve ili, možda, čak tri sekunde.

Da ne bi došlo do pevanja, Vučić se odlučio za pucanje. Za početak, pretnjom udarcima maljem u glavu. Uloga malja je pripala Vojislavu Šešelju. Bivši vojvoda je upotrebnu vrednost odavno dokazao, još u vreme kad ga je Milošević koristio za demoliranje opozicionara i nepodobnih novinara. Šešelj, siromah‚ nije oduševljen, ali ne može da odbije, carska se ne poriče.

- Spremam novu knjigu. Naslov će biti "Mafijaški harambaša Zvonko Veselinović". Ne može se satrti mafija u Srbiji ako se ne satre njen najmoćniji deo, koji je svoje kandže duboko zario u telo režima. Zvonko Veselinović je bio običan staklar u Kosovskoj Mitrovici. Bio je upleten u razne kriminalne afere, ima ga i u "Beloj knjizi" iz 2001. godine, gde ga optužuju za šverc heroina i oružja. Istakao se na barikadama, kad su Srbi hteli da spreče postavljanje albanskih carinika na administrativne prelaze. On je istovremeno sarađivao sa vrhuškom iz Prištine i tamo se angažovao na izgradnji auto-puta koji je vredeo milijardu evra, na čemu je dobro zaradio. Obogatio se preuzimajući monopol na preprodaji robe iz Srbije, koja je bila oslobođena PDV-a. Sad ga ima na izgradnji koridora 10 i 11. To mu je dala Zorana Mihajlović. On je čak nelegalno vadio šljunak iz reka, koji je koristio za izgradnju puteva. Bilo je više suđenja zbog toga, svaki put su ga oslobađali jer je imao veze među sudijama. Gde god se vrše neke javne nabavke, tu je Veselinović. Gde god se dobijaju privilegovani poslovi, tu je on - ispričao je Šešelj pre nekoliko dana na Televiziji Hepi.

Sve što je rekao, čitaoci Magazina Tabloid znaju, to je već objavljeno na ovim stranicama. Jedina novost je to što je Vučić za širenje istine o Veselinoviću iskoristio radikalski megafon od 160 kila, da preko njega rastrubi sve ono što on ne sme da kaže. Šešelj samo otvara usta, glas je Vučićev. Tim glasom iznete su optužbe i protiv Veselinovićevih političkih i poslovnih zaštitnika.

- Osim sa Zoranom Mihajlović, Zvonko Veselinović je u sprezi i sa Zlatiborom Lončarom i Nebojšom Stefanovićem. I Nikola Petrović je član tog klana, te informacije sam dobio sa raznih strana. Malo pre nego što je smenjen s mesta ministra unutrašnjih poslova, Stefanović je Slobodana Malešića, šefa novosadske policije, promovisao u čin generala. Taj Malešić je, uz pomoć Zvonka Veselinovića, stekao vilu na Dedinju. Kako? Jel to mogao od svoje policijske plate, pa makar bila generalska? Nije mogao - kaže Šešelj.

Da bi pojačao utisak, bivši vojvoda je Vučiću zapretio poređenjem sa Zoranom Đinđićem, kome su mafijaši došli glave.

- Četiri godine neprekidno upozoravam Aleksandra Vučića da kasni s obračunom s kriminalcima u svojim redovima, a oni su sve jači i jači, a vlast je sve nemoćnija. Kriminalci Zvonka Veselinovića su formirali paralelnu vlast, sad im zvanična vlast više ništa ne može. Mafijaši iz Surčina su 2000. godine doveli Đinđića na vlast. Oni su ga i smenili kad je pomislio da može s njima da se obračuna. Po kratkom postupku su ga doveli na vlast, po kratkom postupku su ga smenili - upozorio je Šešelj svog bivšeg potrčka, kome je on danas potrčko.

Šešelju ne smeta uloga tuđe močuge, na takvim zadacima stekao je sve što ima. Međutim, stidi se što sad služi Vučiću, izdajniku i prevarantu, koji mu je oteo stranku i prinudio ga napusti politiku i postane rijaliti zabavljač. Zato kao motiv za ovu akciju predstavlja probleme koje Veselinović pravi Milovanu Bojiću. Po tom scenariju, Bojić je dobio dozvolu da u dvorištu svoje vile na Dedinju napravi bazen u kome bi mogla da se vrši hidroterapija za njegovog 20-godišnjeg sina, koji od rođenja ima oštećenja na mozgu. Veselinović je podneo žalbu, iako nema nikakav interes.

Šešelj tvrdi da je kosovski mafijaš postrojio službenike u opštini. Pod pretnjom, uplašeni za goli život, oni su ga uputili na gradsku vlast, da tamo traži da se ukine rešenje. Veselinović je to uradio, pa se očekuje da Bojiću uskoro bude zabranjena izgradnja bazena. Priča je dirljiva, ali ne i uverljiva.

Ne bi bilo čudno da Veselinović vrši pritisak na predstavnike vlasti, no besmisleno je da to radi u ovakvom slučaju. Šta ga briga da li Bojić ima ili nema bazen? Šešelj tako gradi alibi za sramnu službu Vučiću.

Vučić nije slučajno izabrao Šešelja za izvođača prljavih radova. Em mu se sveti za 15 godina dugo šikaniranje, kroz koje je prolazio u Srpskoj radikalnoj stranci, em ga gura na crtu Veselinoviću, kome ne sme sam da se suprotstavi. Što žešći i vatreniji obračun između Šešelja i Veselinovića, to bolje za Vučića. U tom sukobu, navijaće za obojicu.

Kao što se Veselinovića najviše plaši u mafijaškom sektoru, tako od Šešelja strepi na političkoj sceni. Vučić je uveren da mu jedina realna opasnost preti od bišeg šefa. Kad dođe vreme za izvršenje obaveza prema strancima, da potpiše "akt priznanja Kosova", Vučić ne mora da brine za reakciju građanskog dela opozicije.

Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Zoran Lutovac objaviće saopštenja u kojima će naglasiti da je Vučić vodio lošu, štetnu politiku i nikom ništa. Međutim, ako bi se vratio u politiku, Šešelj bi mogao, kao nekad, da probudi nacionalističke i patriotske duhove. Uz malo parola i mnogo buke, lako bi animirao većinu Srba, koji ne bi Vučiću oprostili izdaju Kosova i Metohije.

Potencijalni problem sa Šešeljem, Vučić rešava na dva načina. Prvi je vezan za ono što bivši vojvoda najviše voli. Za novac. Treba verovati Bošku Obradoviću, koji tvrdi da Vučić Šešeljeve usluge plaća 60.000 evra mesečno. Pored toga, Vučić istovremeno primenjuje i drugi način. Svim snagama ponižava Šešelja. Naterao ga je da u Pinkovom rijalitiju razgovara sa "drvetom mudrosti" i Macom Diskrecijom, a na Hepiju sa Zmajem od Šipova i sličnim likovima.

Za kraj, da bi Šešelja do kraja obrukao Vučić mu je pripremio najgoru pakost. Odlučio je da mu za koalicionog partnera nametne Mišu Vacića. Bivši gigant sprske političke scene sveden je na realnu meru, na Mišu. Pritom, ni Vacić nije srećan zbog saveza s radikalima. Da, iskoristiće ih kao odskočnu dasku u pokušaju da se vine iznad cenzusa i dobije poslanički mandat, ali malo ga je sramota da sarađuje sa Šešeljem.

Preslab da se suprotstavi gazdi, Šešelj pristaje na sve. Radi sve što mu se naredi i čeka zgodan trenutak za osvetu. Kad Vučić počne da pada, Šešelj će se svom silinom obrušiti na njega. Neće imati moralnih dilema ni da podrži klan za koji sad tvrdi da priprema Vučićevu smenu po kratkom postupku.

- Sve najgore sam mislio i govorio o Čedi Jovanoviću, ali sve sam mu oprostio kad sam saznao da je učestvovao u organizaciji ubistva Zorana Đinđića - rekao je Šešelj nedavno na Pinku, sedeći u studiju pored Jovanovića.

Neće biti iznenađenje ako, kad za to dođe vreme, ponovi istu rečenicu, u kojoj će samo promeniti imena, opraštajući sve grehove Veselinoviću, Stefanoviću, Lončaru i Petroviću, koje sad optužuje za pripadnost mafiji koja Vučiću priprema Đinđićevu sudbinu.

U pripremi konačnog obračuna s mafijom, puvadžija Vučić ne upotrebljava samo Šešelja, nego i ostale tzv. opozicionare.

- Dr Zlatiboru Lončaru, saradniku i ubici zemunskog klana, svaki dan se piše da ima barem dve operacije. Pritom, to žvalavo kriminogeno govedo, koje je nosilo pištolj ispod bolničkog mantila, ne ulazi u bolnicu. Osim kao kadrovik, kad treba nekoga da smeni i postavi nekog svog - tvrdi Sergej Trifunović, bivši predsednik Pokreta slobodnih građana.

Vučić pokušava da stvori totalni haos, da sve svoje protivnike posvađa i uvuče u međusobne sukobe. Mentalno poremećeni diktator s istom pažnjom i sebe uvlači u ratove, naročito one koje sam izmišlja, koji ne postoje. Na sva usta kuka zbog pretnji koje niko ne upućuje njegovoj deci. U te morbidne trikove, za koje je doskora upotrebljavao samo funkcionere iz vlasti, sad je uključio i vladike Srpske pravoslavne crkve.

Mitropolit Porfirije i vladike Heruvim i Sergije skočili su u odbranu Vučića od kritičara iz Zagreba i Sarajeva. Retorikom i stilom koji prevazilazi poltronstvo i besmisao Sarape i D.J. Vučićevića, vladike su horski otpevale ode zahvalnosti Vučiću što junački brani interese srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Akcija nije smišljena samo za potrebe kampanje za izbor sledećeg patrijarha SPC, nego i da bi se pažnja javnosti preusmerila s Kosova na Republiku Srpsku. Eto, Vučića svi napadaju jer kano klisurina stoji na braniku RS, to ne ističu samo političari iz njegovog kartela već i časne vladike.

Ponet emocijama, u poltronstvu je najdalje otišao episkop Sergije. "Nije ovoj raspetoj zemlji problem Aleksandar Vučić, već frustracije onih koji bi da ovu zemlju kroje po svoje, a u toj političko-krojačkoj zamisli ovde bi bilo Srba tek toliko da dekorativno ukrase verski i nacionalni monolit zamišljen u nekom od mračnih centara moći.

Znam da to predsednik Vučić ne bi dozvolio, baš kao ni predsednik Dodik, kao ni svaki drugi čestiti Srbin. Dok god raspinju Aleksandra Vučića, znam da nam je dobro krenulo, da nam ide, da smo tu gde jesmo. Kad ućute, znaću da nije kako treba, da nestajemo i da nas neće biti. Vučićevo raspeće je naše vaskrsenje", napisao je episkop bihaćko-petrovački.

U tom naprednjačkom apokrifnom jevanđelju vladika je propustio samo da citira poslednje reči raspetog Vučića: "Tata Fahrudine, čuvaj mi džidipi i mamu Angelinu".

Iako se hvali kako će za priznanje nezavisnosti Kosova dobiti Nobelovu nagradu i status najvećeg demokrate na svetu, Aleksandar Vučić se plaši da u tim počastima ne bi dugo uživao. Narod mu ne bi oprostio izdaju. Oborio bi ga s vlasti, a to bi isteralo Vučića na čistinu, među ljute zveri koje je sam stvorio. Šta ga čeka, može da vidi i sad, dok je još na vlasti.

Naprednjaci jedni druge ubijaju, prebijaju, hapse, pljačkaju, otimaju poslove, cinkare... Svak ratuje sa svakim, a svi imaju samo jednog zajedničkog neprijatelja - Aleksandra Vučića. Kao on Šešelju, pa i još mnogo gore, oni žele da se njemu osvete za sve što je radio i što sad radi.

Osvetnici - ovi, koji su ponikli u naprednjačkom kartelu, pod Vučićevom suknjom - ne mogu da donesu pravdu. U toj plejadi štetočina ne zna se ko je veće zlo - Šešelj, Veselinović, Lončar, Stefanović, Petrović... Ipak, i oni su korisni, imaju dokaze i saznanja o svim Vučićevim zločinima, pa mogu da bar deo grehova okaju kao svedoci saradnici. Vučić je ostavio mnogo tragova i svedoka. Njih se najviše plaši, zato pokušava da ih eliminiše na vreme, pre nego što počne svođenje završnog računa.

U kakvoj je paranoji, diktator pokazuje i time što sa istom strašću i žestinom progoni svakoga ko mu zasmeta, Zvonka Veselinovića i Zlatibora Lončara jednako kao Đorđa Višekrunu. Vučić se više plaši mafijaša iz svog okruženja, koji imaju oružanu silu i podršku delova najuticajnijih institucija, ali ne propušta nijednu priliku da preti i priziva linč bivšeg saradnika i prijatelja. Naravno, Višekruna ga ne ugrožava fizički, nego svedočanstvima i informacijama koje objavljuje.

- Kao iskreni opozicionar, podržavao sam SNS dok je bila u opoziciji. Iako nisam bio njen član, Aleksandar Vučić mi je nudio da izaberem funkciju koju god želim. Svaki dan me zvao u svoj kabinet, hvalio me da dobro izgledam, kako sam lep i sređen. Nabacivao mi se, ali nisam reagovao. Da sam pristao na njegovo udvaranje, ne bih prolazio kroz ovaj pakao, od otkaza na poslu do lažne Interpolove poternice. Progoni me medijski, sudski i preko bandita iz BIA, koji su me pratili u Holandiji i napali u Mađarskoj. Hoće da me ućutka, smeta mu istina koju iznosim o njemu. Nekoliko dana posle prvog intervju u kome sam ispričao da je Vučić peder, on je pustio vest da je dobio sina Vukana. Da bi pokrio moj intervju izmislio je to dete. Siguran sam da mu Vučić nije biološki otac. Vukan je običan marketinški potez. Vučić je pasivan peder, to se vidi i u javnosti. Vidi se kako sevaju varnice između njega i voditelja Filipa Čukanovića - priča Đorđe Višekruna.

Osim Vukana, Višekruna opisuje i Vučićevog sina Danila, koga je upoznao 2011, na jednoj tribini SNS-a.

- Sa nama, u prvom redu, sedeo je jedan dečko, koji me je privukao svojim feminiziranim pokretima. Saznao sam da je to Danilo Vučić. Tako feminiziranih momaka nema ni u amsterdamskoj gej četvrti. Sretao sam ga i na žurkama koje je finansirao narko bos Predrag Koluvija, a na kojima je Danilo bio okružen momcima s kojima se grlio - kaže Višekruna.

On je opisao i vezu između Aleksandra Vučića i manekena Marka Saranovca.

- Marko je jednom došao kod mene i zamolio me da ga upoznam s Vučićem. Rekao mi je da je čuo kako sam Vučiću poslao mnoge momke, pa bi i on to hteo. Rekao mi je: "Ja sam aktivan gej, a Vučić pasivan, mislim da bismo se dobro slagali. Da li možeš da mu kažeš da sam zaljubljen u njega?" Dao sam Marku broj Vučićevog telefona. Nekoliko meseci kasnije je Marko Saranovac, bez obrazovanja i radnog staža, postao šef kabineta ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića - opisao je Višekruna, koji često objavljuje delove svoje sms prepiske s Vučićem.

Takvi iskazi svedoka smetaju Aleksandru Vučiću, predstavljaju ga onakvim kakav jeste, baš u skladu sa značenjem arapske reči "mahjas". Samohvalisavi đilkoš i iskompleksirani puvadžija, koji se, igrom tužne sudbine, uzdigao sto nivoa iznad svojih realnih psiho-fizičkih mogućnosti. Sad se, zarobljen u telu pasivnog geja, namerio na brutalne protivnike. Ne ide se s pudrijerom na Veselinovića, Lončara, Petrovića, Šešelja i slične predatore.

U tom sukobu, normalni građani navijaju za sve učesnike, neka što jače udare jedni na druge. Prvu čistku neka obave maljevi, kao što kaže Vučić, a kasnije će, posle asanacije terena, biti manje posla za istražne i pravosudne organe. To nije dobar, ali u ovom trenutku izgleda kao jedini mogući put ka stvaranju pravne države, u kojoj će pravdu deliti institucije, a ne privatni osvetnici.

antrfile

Pranje Lukašenkovih para

U svoje kriminalne aktivnosti, Aleksandar Vučić uvlači i strane političare, sebi nalike, poput beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. Uz posredovanje Bogoljuba Karića, Vučić je odlučio da otme još jedan deo Beograda u kome namerava da realizuje projekat sličan "Beogradu na vodi".

Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta, upozorava na to da se po ubrzanoj proceduri, usred epidemije korona virusa, vrši menjanje regulacionih planova za Makiško polje, gde se nalazi glavni vodozahvat za Beograd.

- Izgleda da se Vučićevom režimu poprilično žuri da "stavi šapu" i na ovu veliku parcelu u atraktivnom delu srpske prestonice, a jedan od razloga bi mogao da bude i taj što se planira da i na tom potezu grade ljudi koji su u međunarodnim dokumentima označeni kao perači novca za Aleksandra Lukašenka i ljudi blisko povezani s njim. Nažalost, Srbija je pod ovom vlašću postala jedna od glavnih destinacija na kojima se vrši pranje nelegalno stečenih para i to uglavnom kroz masovnu stanogradnju na atraktivnim lokacijama.

Zbog ovoga imamo svojevrsni "ubicid" Beograda, Novog Sada, Zlatibora, Kopaonika, Fruške gore i još nekih lokaliteta koji su svi stavljeni u funkciju jedne kriminalne hobotnice, posle koje, ako je ne pobedimo, u Srbiji neće ostati ni kamen na kamenu - navodi se u saopštenju Narodnog slobodarskog pokreta.