Govoreći otvoreno

Uticaj “slučajnih Srba” na naše živote i budućnost

Mračni prinčevi drugosrbijanske politike

Autošovinisti su pobedili Srbiju. Osvojili su političku, pravosudnu, kulturnu, prosvetnu i medijsku scenu. Kako funkcioniše njihov neokolonijalni sistem vladavine na svojoj koži je osetio Zoran Ćirjaković, bivši novinar i predavač na beogradskom Fakultetu za medije i komunikacije. Televizija N1 i list Danas izvršili su njegovo "streljanje lažima", posle koga je ostao bez posla i zdravlja. U depresiji, Ćirjaković je pokušao da izvrši samoubistvo. Kad nije uspeo, odlučio je da zagorča život svima koji su učestvovali u njegovom uništavanju, počev od Jugoslava Ćosića i Dragoljuba Petrovića, pa do Olje Bećković, Zorana Kesića, Jovane Gligorijević i ostalih "slučajnih Srba".

Predrag Popović

U ratu šovinista i autošovinista protiv Srbije i Srba, Zoran Ćirjaković se borio na obe strane. Oba puta su ga saborci izdali, iskoristili i odbacili.

Devedesetih godina, tekstovima u Njuzviku i Los Anđeles Tajmsu i spoljnopolitičkim komentarima na Radiju B92, Ćirjaković je stekao status stranog plaćenika i domaćeg izdajnika.

"Pogledajte šta piše neki Ćirjaković. Ima srpsko prezime, a laže protiv Srba i albanske teroriste predstavlja kao heroje, kao borce za oslobođenje Kosova i Metohije od srpske okupacije", govorio je Aleksandar Vučić u jesen 1998, dok je bio ministar informisanja.

Od tada, obojica su se promenili. Vučić danas utvrđuje državnost albanske lažne države Kosovo, a Ćirjaković, pod sloganom "otadžbina ili smrt", posuđenim od kubanskih komunista, brani Srbiju od autošovinista. Da perverzija bude potpuna, Ćirjaković sad podržava Vučića.

Kompromitacija Zorana Ćirjakovića traje još od 2004, a konačni obračun je počeo pre godinu i po, da bi se završio pre nekoliko meseci, kad je eliminisan iz javnog života. Na meti "autošovinista", kako naziva bivše istomišljenike, našao se zbog teksta o Latinki Perović.

- Moj progon je počeo zbog teksta objavljenog u NIN-u, koji danas izgleda smešan i benigan. Kolege s B92, kojima sam tada prorekao tužnu sudbinu, najavljujući da će ih Veran Matić ostaviti bez posla, odmah su mi pripisali da radim za Državnu bezbednost. Dve godine kasnije optužili su me da ću u grob oterati Latinku Perović. Preživela je, pa se sad zafrkavam da će živeti večno, pošto se sotona boji da primi autošoviniste u pakao, ne želi da rizikuje da mu ga oni unište, kao što uništavaju Srbiju. Latinka je izuzetno inteligentna, važna i opasna. Ipak, od operativca, koliko god da je moćan, sposoban, pametan i vitalan, opasniji su ideja i ideologija. Po tom pravilu, od Latinke Perović je veće zlo Radomir Konstantinović, autor "Filosofije palanke".

To je sramna rasistička knjiga koja hrani i autošovinizam i šovinizam. Autor je svestan koliko je strašno to što iznosi, pa je to skrivao raznim trikovima. Mislim da je većina kineskih metoda torture manje bolna od čitanja te knjige. Ona je dosadna, naporna, ali njena poruka je jasna. "Filosofija palanke" je prevedena na engleski, ali Konstantinovićevi sledbenici ne uspevaju da nađu adekvatnog američkog izdavača.

Predlažem da je ponude ustaškoj ili albanskoj emigraciji. Rasističke motive iz tog "Majn Kampfa" srpskog autošovinizma, pored Latinke, razradio je i zastupao advokat Srđa Popović, Dart Vejder, mračni princ drugosrbijanske politike, koji je smatrao da su Srbi primitivna genocidna stoka. Latinka Perović je otvoreno isticala da je nemački nacizam greška u istoriji jednog velikog naroda, a Konstantinović je tvrdio da je srpski nacizam kulturalni, da dolazi iz prirode srpskog bića. Na toj osnovi nastalo je uverenje da proces dekontaminacije Srba treba da traje večno. Pazite, termin "dekontaminacija" je za zatvor. Pre Borke Pavićević upotrebljavao ga je samo Adolf Hitler, koji je govorio o političkoj dekontaminaciji Nemačke. A, Borka Pavićević je ovde heroj. Oni govore o srpskom nacizmu, a sami nacifikuju Srbiju - tvrdi Ćirjaković.

Kao istaknute učesnike u nacifikaciji Srbije, on ističe određene univerzitetske profesore, intelektualce i novinare.

- Kad je Dragan Đilas, kao gradonačelnik, zabranio gej paradu u Beogradu, Filip Ejdus je napisao da "stižu crkva i pivnica". Pivnica je asocijacija na Hitlera, a crkva na drugačiju vrstu nacizma, kulturalnog. Filip Ejdus mi je predavao na doktorskim studijama na Fakultetu političkih nauka i pre nego što je sam doktorirao. Kad je neko liberal, kao on, onda je i to moguće. Ejdus je jedan od ključnih baštinika Konstantinovićeve teorije o Srbima kao nepromenjivom zlu. Nacifikacijom Srba on vređa i žrtve holokausta. Ne znam da li je u Drugom svetskom ratu ubijen neko iz porodice Ejdus. Mislim da mi je jednom prilikom rekao da je kršten. Ja nisam, pa bi po tom kriterijumu trebalo da on bude veći Srbin od mene.

Profesor dr Rastislav Dinić se istakao lovom na "zveri srpske". Tekst s tim naslovom objavio je na sajtu "Peščanika". Šta bi se desilo onome ko bi pisao o "zverima hrvatskim" ili "zverima albanskim"? Takvi termini su namenjeni samo za Srbe.

Svetlana Lukić i Svetlana Luković, koje su objavile tekst s naslovom "Zveri srpske" dobile su jednu od najvećih građanističkih nagrada za dijalog, slobodu mišljenja i sve ostalo. Ejdus i Dinić i danas predaju studentima, a meni je to zabranjeno - kaže Ćirjaković.

Zbog kritike Konstantinovića, Perovićke i ostalih simbola drugosrbijanske politike, Ćirjaković se našao na udaru medija, ne samo iz Srbije. Prvi juriš je stigao iz splitskog Feral Tribjuna.

- Feral je bio vrhunsko medijsko zlo na Balkanu. Napad na mene je pokrenuo Petar Luković, koji je tamo pisao kao "Pero s onog svijeta". Šta je sve napisao i kojim rečnikom... Od njega me to nije iznenadilo, Luković čiste savesti priča da je srećan samo kad su poplave u Srbiji, kad ljudi ostaju bez kuća. Kad je ovde dobro, on je u depresiji. Od tri komandanta Ferala, jedan je crkao, Predrag Lucić, a druga dva pacova, Viktor Ivančić i Boris Dežulović, dragi su gosti u beogradskim autošovinističkim jazbinama, naročito u njihovom hramu, Centru za kulturnu dekontaminaciju. Iz mog ugla, oni su gori od svakog ustaše - tvrdi Ćirjaković.

Prvi udar je podneo bez većih problema. Tekstove je objavljivao u NIN-u, Vremenu, Politici i Novostima. Zaposlio se na beogradskom Fakultetu za medije i komunikacije, a predavao je na univerzitetima u Bosni i Hercegovini i Velikoj Britaniji. Vodio je seminare o izveštavanju s kriznih područja. Objavio je knjigu "Globalna Afrika", u kojoj je analizirao posledice globalističkih procesa u podsaharskoj Africi. Međutim, nije zapostavio ni kritiku srpskih liberala, koje je optužio za autošovinizam.

- Taj termin sam skovao preispitujući sopstvene neprihvatljive stavove, koje sam iznosio devedesetih godina u američkom nedeljniku Njuzvik. Autošovinizam nije "samomržnja", ona je legitimna, naročito kad vlastodršci i sunarodnici pišu sramne i zločinačke stranice zajedničke istorije. Autošovinizam počinje onda kad neko zaključi da je on sam "izuzetak" ili "propust u sistemu" i kad sunarodnicima, ljudima koji su objekt lične mržnje, negira čovečnost i sugeriše da je njihova "zverska" priroda nešto večno i neuništivo, nešto što je deo njihovog mentaliteta. Autošovinistički su stavovi koji daju povod neprijateljima Srba da u nekim okolnostima ponovo pune masovne grobnice srpskim leševima - tvrdi autor tog žiga, kojim je obeležio moćnu i uticajnu grupu elitista.

Optužbe i medijsko isleđivanje nije se svidelo grupi novinarki, građanskih aktivistkinja i naučnih radnica. Umesto političke polemike, optužile su ga da ih proganja i zasipa seksističkim uvredama na društvenim mrežama.

"Ćirjaković je svaku od nas targetirao, vređajući nam dostojanstvo seksističkim uvredama, diskreditovanjem našeg rada i sposobnosti, često na rodnoj osnovi. Nastojao je da sazna informacije iz naših privatnih života da bi ih zatim objavljivao u svojoj zlonamernoj interpretaciji. Nekima od nas je slao neželjene e-mail poruke, pravio profile na društvenim mrežama koristeći naša imena i fotografije, praktično se, na taj način, lažno predstavljajući u ime nekih od nas. Pojavljivao se na događajima na kojima smo javno nastupale i pokušavao da isprovocira našu reakciju. Sasvim je razumno očekivati da će ovaj nasilnik, neko ko se godinama nepristojno, voajerski, nedostojanstveno, ali i sasvim agresivno ophodio prema različitim osobama u javnosti, sada ispasti žrtva, jer mu je na javnom događaju upućena jedna jedina verbalna pretnja, upravo zbog serijskog maltretiranja jedne od nas. Nećemo dozvoliti da mediji naprave žrtvu od nekoga ko se godinama iživljava nad nama", navodi se u javnom pismu, koje su potpisale Jovana Gligorijević, Adriana Zaharijević, Snežana Čongradin, Jelena Lalatović, Isidora Petrović i Dubravka Stojanović.

Incident, koji je pokrenuo lavinu, dogodio se na promociji knjige Jova Bakića "Evropska krajnja desnica (1945-2018)". Dok je stajao po strani, hvatao beleške i pokušavao da se bavi novinarstvom, Ćirjakoviću je prišao jedan od radnika "Insajdera". O uvredama i prednjama koje su mu upućene, Ćirjaković je pisao na svom blogu, Tviteru i u Novostima. Kontranapad je izvršen preko Danasa i Televizije N1.

- Sve je smislila Jovana Gligorijević, ona je napisala te laži, ostale su se samo potpisale. Neke od njih nikad nisam pominjao u tekstovima ili televizijskim emisijama, npr. Snežanu Čongradin, samo sam usput na Tviteru, pomenuo par puta. Ta žena daje značajan doprinos razumevanju autošovinizma. Takođe samo usput, pominjao sam i dr Dubravku Stojanović, koja je jako uticajna i samouverena, ali isto tako jako uskih vidika. Ona je naslednica Latinke Perović, prekaljena heroina najpodmuklijeg naučnog autošovinizma. Napravila je selebriti akademsku karijeru na zavijanju klevetničkog narativa o Srbiji kao teško bolesnom, u suštini neizlečivom društvu, u pseudonaučnu oblandu. Bez obzira na to, dr Stojanović je javno priznala da je tu seriju laži protiv mene potpisala samo iz solidarnosti sa autošovinističkim drugaricama. Te heroine demokratije i slobode govora žale se na uvrede koje im upućujem. Pa, one su javno polemisale o tome da li sam peder, da li sam ikad jebao, znam li kako izgleda pička... Jelena Lalatović me nazvala pičkopaćenikom, rekla je da su njeni tvitovi o lizanju ženskog polnog organa remek dela u odnosu na sve što sam ikad napisao. Jovana Gligorijević me opisala kao čoveka koji se spekao od ejakulata. Ako one mogu tako da pišu i pričaju o meni, zašto ne bih ja o njima. Zato sad Gligorijevićku zovem "Spečena Ejakulatkinja". Ne znam ko koristi reč ejakulat. Valjda samo oni koji, kao gospođa Gligorijević, nisu završili fakultet, a žele da izgledaju intelektualnije, pa im ejakulat zvuči pametnije od sperme. Jovana Gligorijević se hvali kako me izbacila iz nedeljnika Vreme, za koji sam napisao 18 tekstova, pa i sa Tvitera. Tvrdila je da sam bolesnik, davala mi dijagnoze, propisivala lekove... Za razliku od nje, koja je javno priznala da se leči od depresije, ja to nisam sam uradio. Mileta Prodanović je objavio da imam probleme s mentalnim zdravljem, koja mi je dijagnoza. Za to je saznao jer su se on i njegova žena lečili kod istog doktora. Kad je to govno objavilo tekst o meni na "Peščaniku", postao sam sinonim za ludaka. Predstavio me kao manijaka koji progoni žene i kolje po ulicama. To je objavio "Peščanik", a Veran Matić odbio da skine sa foruma B92. Pošto sam im odgovarao na isti način, istim rečnikom kojim se oni služe, odlučili su da me unište, da me zabrane u javnosti - tvrdi Zoran Ćirjaković.

"Šest lažljivih žena", kako on tvrdi, pripremilo je njegovo uklanjanje iz javnosti. Stavljen je na sve crne liste, osim u nekoliko režimskih medija, poput televizija Hepi i Pink.

- Streljali su me Natoslav Ćosić, direktor NDH1 i Draža Pavelić, urednik lista Danas. Satnik Natoslav, kome je greškom u krštenici upisano ime Jugoslav, prvi je primenio metod kojim su me ostavili bez posla i doveli do depresije, šećerne bolesti i visokog pritiska. S komandnog mesta u dvema televizijama i uticaj u društvu, Ćosić je počeo da ubeđuje roditelje da ne upisuju decu na fakultet na kome radim. Vadio je moje rečenice iz konteksta i upozoravao ih na opasnost od mene, opakog fašiste i mizoginog monstruma. U kampanju se uključila i profesorka Radina Vučetić, koja je pretila svakome ko bi pokušao da me brani, zahtevajući da i on bude kažnjen i da mu se zabrani da predaje na Univerzitetu. Pod pritiskom, vlasnica fakulteta mi je zabranila da radim, ali sledećih 11 meseci mi je davala platu. Nada Perišić Popović je najveća srpska tajkunka, izuzetno je obrazovana i inteligentna, ali bez ikakve moralne osnove. Da slaže, to joj je kao "dobar dan". Ljudi vole da ćute o njoj. Ja nisam vo, neću da ćutim o toj ušljivoj sponzorki autošovinizma. Što je najgore, ona nema autošovinističke stavove, ali podržava ih jer joj treba društveni kapital kako bi izbrisala mrlju u biografiji, pošto je bila Miloševićeva ministarka prosvete.

Iako sam bio najbolje ocenjeni profesor na FMK-u, dala mi je otkaz s obrazloženjem da nemam doktorat. Pa, gde je doktorirala Olja Bećković? Gde je doktorirala Ljubica Gojgić? Nada Perišić Popović svoj fakultet reklamira tim imenima, a pored njih ima još 30 predavača koji nemaju doktorate, a neki ni fakultetske diplome. Pošto odbijam da ćutim o toj mreži laži, vlasnica FMK mi je nedavno poslala poruku s mešavinom sitnih pretnji i krupnih obećanja o nekakvim parama. Pre ću da od Zavoda za zapošljavanje šest meseci uzimam tridesetak hiljada dinara, nego da joj se prodam. Bezgranično mrzim Jugoslava Ćosića i Dražu Petrovića. Kako da ne mrzim nekoga ko mi je uništio život? - kaže Ćirjaković.

Pored toga što sebe predstavlja kao "totalno ukinutog i poništenog čoveka", Ćirjaković ističe da njegov progon predstavlja samo pokazni primer, kojim se preti svakome ko se usudi da se suprotstavi "slučajnim Srbima". Pored dominacije u medijskom prostoru, pripadnici "autošovinističke elite" imaju značajan uticaj na pravosuđe, ključne državne institucije, pa i na političku scenu, naročito na njen opozicioni deo.

- Ovde opozicija realno može da postoji samo ako to dozvoli Jugoslav Ćosić. Kanali satnika Natoslava i tri autošovinistička medija - Danas, Vreme i NIN - u mozgove opozicionih lidera i njihovih simpatizera usađuju autokolonijalni pogled na Srbiju. Stopili su antirežimske i antisrpske stavove. Te paramedijske satnije možda nisu uvek autošovinističke, ali jesu antisrpske. Televizija N1 služi samo za kontrolu režima, za upozorenja koje Zapad šalje Vučiću ako primeti da skreće s puta. Zapad je ovde onemogućio političku borbu, dao je prevelik uticaj neizabranim i neodgovornim pojedincima iz nevladinog sektora i sponzorisanih medija. Ne može se s Minjom Miletić protiv Vučića. Ne može se sa klovnom Zoranom Kesićem ili Slobodanom Georgievom. Bolje razumem crne rupe, kvazare i druga čuda, nego činjenicu da usrani Georgiev predstavlja nešto u Srbiji. On je jedan tupavi fićfirić. Uvek imam objašnjenje kako je neko postigao nešto, ali nisam u stanju da objasnim misteriju kako jedan takav balvan mođe da bude tu gde je. Priznajem da je medijski i društveni položaj Slobodana Georgieva za mene najveća misterija. Tu je cela plejada sličnih karikatura. Olja Bećković je postala lažna proročica, deluje na svoje sledbenike, na suši-stado, koje je mnogo modernije i pametnije od nas, koje naziva stadom krezubih. Evo, ja nemam četvorku i peticu. Samo, više volim mortadelu od parizera, ali to je klasna privilegija. Olja Bećković nedeljom uveče gledaocima NDH1 ubrizgava politički dop, sve više antisrpski. U tom društvu je i Draža Pavelić. Za njega neki pišu da je jedan od naših najboljih novinara. Ljudi imaju pravo da lupetaju. Ta ocena je toliko realna koliko i ideja da Miljana Kulić iz "Zadruge" može da bude mis sveta. Predrag Koraksić Koraks je tužna pojava. Dušan Petričić je još gori, možda zato što je inteligentniji, pa je sofisticiraniji. Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a, sjajan je tip za druženje, postao je estradna zvezda, uživa u slavi. Svi su postali važni, čak i Nikola Tomić, koga sam upoznao dok je radio na B92. Ljudi koji nisu skloni da procenjuju tuđu inteligenciju, predstavili su mi ga kao najtupljeg čoveka u informativnoj redakciji. I iz NIN-a, već pokorenog i poniženog, Tomić je izbačen, nije umeo da izvršava ni cenzorske zadatke. Tamo ima i nekih likova kao što su Nataša Miljković ili Žaklina Tatalović, koje bi mogle da budu odlične novinarke da su u svojim cipelama. Žao mi je ljudi koji prate tu grupu paramedijskih neokolonijalnih transmisija, koje mrcvare građane svojim crno-belim slikama. Najzatvoreniji medij u Srbiji nije Pink, nego N1. Ta opcija se nada da će se dogoditi neki novi Peti oktobar, koji će na vlast dovesti čopor liderčića, koji će krasti na pervezan način.

Pravu opoziciju Vučićevom režimu predstavljaju samo ljudi poput, recimo, Slobodana Antonića ili Mila Lompara, koje nikad nećete videti na N1 - tvrdi Zoran Ćirjaković.

S uverenjem da građani Srbije mogu da biraju samo između dve varijante korupcije, Ćirjaković žestoko kritikuje tzv. opozicione novinare i intelektualce. Kao što za Olju Bećković tvrdi da je "veće zlog od najgoreg pacova iz SNS-a", tako i akademika Dušana Teodorovića opisuje teškim rečima.

- Dušan Teodorović misli da bi trebalo da bude predsednik Srbije. Pa, Kristijan Golubović je za njega ne akademik, nego intelektualna i moralna karijatida. Miki iz Kupinova je za njega Ajnštajn, a Tara Simov je za četiri koplja iznad tog, kako ga nazivam, kakademika. Devedesetih je opoziciju podržavao Matija Bećković, a sad Dušan Teodorović. To je pad sa konja na vevericu, da baš ne kažem pacova. Takvi opozicionari ne mogu da se suprotstave Vučićevom režimu. Vučić je po meri našeg kulturnog obrasca. Uspeo je da ukine "Drugu Srbiju". Za Vučića su Veran Matić, Sonja Biserko, Jelena Milić... Pod Vučićevim kišobranom ima mesta za sve, od proruskih do jednog dela Demokratske stranke. Podržava ga i jedna grupa sledbenika Radomira Konstantinovića, kojima odgovara da neko ko nije demokrata utera srpsku stoku u evropski raj. Neokolonijalni paramediji Vreme, NIN i Danas imaju minorne tiraže, ali prošto ovde narod odavno ne utiče, narodna volja biva modifikovana od različitih centara moći, jer je Srbija premrežena autokolonijalnim faktorima, NVO, ta mala grupa ljudi nudi sebe kao jalovu alternativu Vučićevom režimu - kaže Ćirjaković.

Koliko god bila mala, ta grupa je uticajna. Njenu moć je osetio na svojoj koži. Ostao je bez posla, razboleo se i nestao s javne scene. Pored fizičkih oboljenja, koja su uticala da izgubi 28 kilograma, pao je u tešku depresiju, koju i sad, bez obzira na terapiju, ne može da prikrije.

- Ja sam leš koji hoda, toga sam svestan. U jednom smislu, žalim što sam živ. Imam osobe koje volim, pa me one motivišu da se i dalje borim. Van toga, jako malo. Gledam da učinim još nešto dobro, da nikome nikakvo zlo ne nanesem. Moja borba je lična, u njoj sam emotivan, gubim živce, ali trudim se da ostanem na čvrstoj etičkoj liniji. Nastaviću da zlo nazivam zlom. Uništili su me, ali potrudiću se da im bar zagorčam život - kaže Ćirjaković, opisujući kako je izvršeno njegovo ubistvo.

antrfile

Ucena samoubistvom

U nastupu depresije, Zoran Ćirjaković je pokušao da izvrši samoubistvo. U nastupu histerije, time je pretila Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika Vreme.

- Jovana Gligorijević je uvela jednu ozbiljnu inovaciju u svetskoj novinarskoj praksi. Cenzurisala je jedan intervju u Vremenu pretnjom samoubistvom - ako taj intervju bude objavljen, ona će izvršiti samoubistvo. Štampanje tog broja je zaustavljeno, intervju je izbačen. Kasnije je objavljen, promenjen i u drugoj formi. To je fantastično. Ja sam probao da izvršim samoubistvo, jednom sam bio jako blizu, ali neprihvatljiva mi je ideja da bilo koga ucenjujem i maltretiram zato što mi je teško, što su me doveli do jedne prilično gadne depresije serijom podmetanja meni i članovima moje porodice... - kaže Ćirjaković.

antrfile

Nacionalisti su bolji

većini novinara "autošovinističkih medija", Ćirjaković misli i govori sve najgore. Međutim, uvek ističe da ocene ne zasniva na ličnim odnosima, nego na profesionalnim kriterijumima.

- Mogu da se ideološki ne slažem sa Antonelom Rihom ili Tamarom Pupovac, ali smatram ih talentovanim novinarkama. Najbolje i najinteligentnije srpske novinarke su Ljiljana Smajlović i Ljubica Gojgić, što god mislio o njima. S obzirom kako se prema meni ponela u julu 2019, kad sam bio izložen progonu, trebalo bi da pljunem ili pospem kofom govana Ljiljanu Smajlović svaki put kad je vidim. Ipak, to ne znači da negiram njen talenat. Ona je demonski inteligentna, pravi ketman. Uostalom, nacionalisti su bolji profesionalci. Autošovinisti dobijaju pare za stav, a ne za kvalitetne tekstove. Nacionaliste niko ne sponzoriše, moraju da pišu dobro - kaže Ćirjaković, koji naglašava da nije srpski nacionalista, ali zastupa srpski nacionalizam.