KiM

Vučićeva vlast temeljno se zasniva na izdaji Kosova i Metohije

Ubijaju i ideju srpskog opstanka u pokrajini

Vučićeva vlast temeljno se zasniva na izdaji Kosova i Metohije. Zaista su manje važni ostali razlozi zbog kojih je tu doveden, jer se upravo sa KiM razaranje Srbije proširilo kao tumor, što svi možemo da vidimo. Vučiću je dato da vlada Srbijom od nekoliko najjačih zemalja sveta. Nemačke, gde je Merkelova iz Vučića svaki put uspevala da na videlo iznese Edipov kompleks, Britanije, gde je verovatno podsvesno okove roba metaforički zamenio svojim navodnim radom u londonskoj gvožđari, Amerike koja u njemu izaziva snažan kompleks niže vrednost,i a koji se u Srbiji manifestuje kroz prepotentnost i skorojevićki odnos prema svojim saradnicima i narodom koje time pokušava da ih ubedi u sopstvenu veličinu i vrednost.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

To što Vođa kao da je sav sklepan od školskih primera psiholoških poremećaja, sa snažnim podstrekom koji stiže sa zapada da ih dalje razvija, nije nikakav odraz njegove moći već užasne slabosti koje je sve više svestan. Tu ne pomaže ni bezrezervna podrška vlada velikih sila u onome što radi, pa ni saradnja sa albanskim separatistima, kada je KiM u pitanju, već sve ipak ostaje samo slabašna kula od karata na koju ni povetarac ne sme da dune.

To smo još jednom videli u poslednje vreme kada se za separatističke kvazi-izbore na KiM, raspisane za 17. oktobar, pored, možda i dogovorenog osnivanja "suprotnih tabora", Vučić sa "Srpskom listom" našao u problemu.

Svoju kandidaturu za gradonačelnika, na iznenađenje svih koji u ovom gradu žive, ovaj put predao je i Aleksandar Arsenijević. Kako je poznat po patriotskim stavovima, niko nije očekivao ulazak Arsenijevića u ovu priču. Magazin Tabloid je istraživao šta se dogodilo i kako je sve ovo započelo.

Naime, ovo je korak iznuđen upravo politikom Vlade Srbije na čelu sa Vučićem i ono na čemu se tokom ove vlasti najviše učinilo, a to jeste baš ugrožavanje srpskog opstanka. Otuda i naziv Građanske inicijative koju je Arsenijević registrovao - "Srpski opstanak". Naravno, učešćem u kvazi-institucijama kosovskih Albanaca se ne garantuje poboljšanje položaja Srba već upravo suprotno, ali tu treba imati na umu da Srbi sa Kosova i Metohije, a kao posledicu veleizdajničkog Briselskog sporazuma parafiranog od strane vlasti koju je vršila Srpska napredna stranka, nemaju ni jednu drugu opciju koju bi mogli da izaberu i da se institucionalno bore za svoja prava i svoj opstanak.

Gašenjem institucija Republike Srbije na KiM i integrisanjem radnika u sistem kosovskih Albanaca, sve institucionalne nadležnosti predate su u ruke separatistima. Zato ako neko želi da se bori za prava i opstanak Srba, prinuđen je i to može da to uradi jedino na ovaj način jer ni jedan drugi ne bi zadobio bilo čiju podršku i već je kao zamisao osuđen na propast. Naravno, ipak je najveći broj onih koji ni tako ne žele ali nije zanemarljiv ni broj Srba koj otvoreno kažu da bi "sklopili pakt i sa crnim đavolom samo da ove ("Srpsku listu") oteraju".

Arsenijević se usudio. Kod nekih je to izazvalo razočarenje,no on je razmislio o svemu, preuzeo rizike izlažući se progonu "Srpske liste" pre svega i napravio taj korak. Očekivani pritisci nisu izostali te je Arsenijeviću ubrzo prekinut ugovora o radu sa srednjom školom u sistemu Republike Srbije u kojoj je bio zaposlen kao profesor hemije.

Šta god da je sledeće pokušao izgledalo je kao da su ga tamo već čekali da bi glatko odbili svaki zahtev. Tako je i njegova kandidatura osporena dok se to ne reši iz "Srpskog opstanka" izbegavaju istupe u javnost kako ne bi produbili nastale probleme.

Za Magazin Tabloid je kratko rekao da je on "svega svestan" i da zna u kakvu je priču ušao.

"Mnogi me pitaju 'šta ti je to trebalo'. Meni nije trebalo ništa. Posao imam, pristojno zarađujem i živim od toga. Ipak sam preuzeo sav teret koji bavljenje politikom podrazumeva kako bih pomogao ovom narodu. Ja sam mlad, imam 29 godina, i za 20 godina mogu da budem na mestu gradonačelnika ali me plaši činjenica da li ću imati kome da budem i za 4 godine?" objašnjava Arsenijević svoj motiv da sve ovo započne.

Arsenijeviću je kandidatura odbijena zbog starije presude za krivično delo prema kojoj je platio 300 evra a koja se nakon godinu dana briše iz registra. Po papire neophodne da se zbog toga dalje žale, mogli su da odu u petak a kako se vikendom ne radi, u ponedeljak je obavljena sertifikacija političkih subjekata te je za bilo kakvu žalbu već bilo kasno. Nema sumnje da su datumi pažljivo izabrani radi pogubnijeg efekta. Žalba tzv."Ustavnom sudu Kosova" će svakako uslediti ali to isključivo radi ostvarivanja moralne satisfakcije jer kada odluka bude doneta, biće kasno za kampanju i učešće.

Sa predajom kandidature Arsenijevića za gradonačelnika severnog dela Kosovske Mitrovice, koji je zasebna opština po sistemu separatista, tek se tada videlo koliko separatistima znači učešće njima i njihovoim interesima lojalnih Srba koje im je Vučić obezbedio, i do kojih pora se pruža njihov uticaj od koga nema ni traga kada se Srbi na KiM nađu u nekom problemu ili opasnosti od nasilja Albanaca.

Oni koji su pomno pratili sve događaje vezane za albanske para-izbore na KiM, veruju da je Beograd Arsenijevića prepoznao kao ozbiljnog protivkandidata. Naravno, Albancima ne smeta niko ko je u njihovom sistemu, čak od učešća Srba mogu da imaju jedino koristi a ponajviše od Vučićevih, jer oni čine da izgleda da i Srbi prihvataju "novu realnost" iako ona ni za njih nije zaista realna kao stvarnost o kakvoj se govori. Uz činjenicu da ćute i na svaki napad na Srbe, Albanci ne mogu da požele bolje saradnike, tačnije poslušnike.

Naši sagovornici koji se nalaze u Arsenijevićevoj neposrednoj blizini i imaju uvid u sve što se dešava pa i kako pritisci utiču na njegovu porodicu koja ih pojačava iz straha za njegov život i budućnost, pristali su da govore za Magazin Tabloid pod uslovom da ostanu anonimni a što se već ustalilo kao pojava kod Srba na Kosovu i Metohiji koji se usude da nešto kažu i pored straha od represije Vučićevih ljudi i njihovih pretnji kako legalnim tako i ilegalnim načinima "ubeđivanja".

Oni navode da je Arsenijević tek nekoliko dana pre nego što je predao kandidaturu, zatražio lična dokumenta koja albanski separatisti izdaju jer do tada "nije želeo ništa sa njima".

Bilo je jasno, kako naši sagovornici sa punom sigurnošću ističu "nikome ne smeta Aleksandar Arsenijević, smeta im ideja srpskog opstanka".

Ono što je u slučaju Arsenijevića nezgodno jeste to što on u politiku nije ušao iz interesa već sa idejom, a ideju je teško pobiti kada onaj ko je zastupa u nju veruju i njome se vodi.

"Ideju je nemoguće kupiti ako se u nju zaista veruje. Evo pogledajte kako je to izgledalo na prethodnim izborima separatista. Tada se kandidovao pravnik, mlađi Marko Jakšić, ali ni on sam nije krio da ga vode lični interesi, otvoreno je o tome govorio osim za medije, razume se. Iako je u jednom trenutku imao podršku ozbiljnih zapadnih medija u Srbiji koji se navodno protive Vučiću ali ne i njegovoj izdaji Kosova i Metohije, bio je dovoljan jedan telefonski poziv da Jakšić odustane od kandidature. Ljudi od interese se prodaju za interese, ili od nečega odustaju opet radi interesa, zavisi šta donosi više koristi" zaključuju naši sagovornici.

Žar koji se kod pojedinaca javio nije zbog toga što neko misli da je ta ideja o učešću Srba u sistemu kosovskih Alabanca plemenita, to znaju svi jer kakav god da je ishod, na kraju svakako koristi ima upravo separatistički sistem na uštrb srpskih. Međutim, za to je najmanje kriv srpski narod na Kosovu i Metohiji.

Tokom protesta protiv održavanja separatističkih izbora i na severu KiM, što se 2013. godine desilo po prvi put na celoj teritoriji pokrajine i to zakazani tačno na 101. godišnjicu oslobođenja Metohije a time i čitave Stare Srbije, današnjeg Kosova i Metohije, narod je ustao, bunio se, protestovao. Imajući za lidere istinske patriote, borio se sa njima protiv izdaje koliko je god mogao ali i smeo jer prisustvo brojnih pripadnika Žandarmerije kao i Vučićevih batinaša u Kosovskoj Mitrovici, koja je tada od naroda proglašena "prestonicom fantomki", u odsustvu bilo kakve pravne i institucionalne zaštite iako su štitili Ustav i celovitost države Srbije, ne mali broj njih je pokolebala da izađu na ulicu.

Ipak, iako ponižavan od vlasti i medija, kriminalizovan i opstruiran, bojkot tih prvih kvazi-izbora je uspeo. No, vlast i državni aparat Srbije tada već sasvim uzurpiran od Vučića, lomljenjem izbornih kutija omogućio je ponovno održavanje propalih kvazi-izbora a ignorisao i zakone, i volju naroda.

Pa opet, nije se stalo. Rodoljubivi pojedinci u ostacima institucija i stranaka na KiM, zajedno sa zainteresovanim građanima u još nekoliko navrata zahtevali da se, u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije raspišu i održe izbori za predstavnike lokalne vlasti u sredinama u kojima je to po Srbe bezbedno. Tako su su 2016. godine prikupili nekoliko desetina hiljada potpisa sa zahtevom da se to sprovede.

Dakle, po sistemu Republike Srbije, ne na način kako to danas čini Vučić ulažući sav raspoloživi kapacitet i resurse da autobusima, o državnom trošku, preveze nekoliko hiljada ljudi koji će glasati na separatističkim izborima za predstavnika albanske vlasti. A to su, naravno, isključivo članovi njegove njegove separatističke stranke "Srpska lista".

Srbe na Kosovu i Metohiji naročito boli to što danas sasvim otvoreno Vučić, Petković i ostali predstavnici vlasti države Srbije otvoreno i bezočno navode da jedino "Srpska lista" ima podršku Vlade Srbije. A kada tu podršku pruže onima koji rade sve što se od njih zatraži da od sistema kosovskih separatista stvore novu državu, srpskom narodu je jasno da tu za njih više mesta nema. Ne iz političkih rezultata Vučićevog polusveta na KiM, već iz beznađa i očaja nastaje mir među ovdašnjim Srbima jer su suočeni sa otvorenom izdajom protiv koje ne mogu ništa jer nemaju s kim a koja između Kosova i Metohije i ostatka Srbije kopa do pakla dubok ponor.