Preko pune linije

Srpska napredna stranka nije politička organizacija, nego mafijaški kartel

Svi služe Ala, kome on ljubi ruku

Aleksandar Vučić je kriminalizovao sve oko sebe, sve članove svoje porodice, kumove, poslovne partnere, stranačke kolege, pa i glasače. Uz Vučića, političko krilo naprednjačkog kartela predvode Ana Brnabić i Siniša Mali, koji državne funkcije koriste za otimačinu javnih resursa. Grube radove u sivoj zoni, s obe strane zakona, izvode gangovi kojima upravljaju Predrag Koluvija, Zvonko Veselinović, Marko Bosanac i mnogi lokalni bosovi. Podzemlje su kontrolisali pripadnici grupe Veljka Belivuka, Milana Ostojića Sandokana, pančevački "Spartanci" i restlovi klana Dejana Stojanovića Keke, u kome se nalazio i nedavno uhapšeni predsednik Bokserskog kluba Crvena zvezda Vladan Miketić. Kompletna mafijaška mreža ima zaštitu vodećih ljudi MUP-a i BIA, kao i brojnih tužilaca i sudija.

Predrag Popović

Nisu svi članovi Srpske napredne stranke kriminalci, ali svi kriminalci nalaze se u toj stranci. Isti ljudi vode državu i mafiju. Državu su opljačkali i uništili, a mafijaške pipke raširili po celom svetu.

Otkad je ušao u politiku, Aleksandar Vučić se bavi kriminalom. U početku, kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke, tvrdim nacionalističkim stavovima prikrivao je ratno profiterstvo. Dok je druge Srbe, bolje od njega, slao na ratišta, da ginu i ubijaju, Vučić je na beogradskom frontu osvajo stanove, kuće, automobile, novac i poslaničke mandate. Kad se transformisao u evro-atlantskog fanatika, na političku deponiju oko Srpske napredne stranke okupio je konvertite iz svih partija, a s njima i sve istaknutije reprezentativce podzemlja.

Dosledan samo u zlu, Vučić je kriminalizovao sve oko sebe, pa i sebe. Za deset godina vladavine, on je postao najbogatiji politikant, a Srbija najsiromašnija država u Evropi. Aleksandar Vučić je najzaslužniji što je njegov brat Andrej postao maneken korupcije, koga su i američki kongresmeni, na osnovu izveštaja bezbednosnih službi, označili kao vodećeg monopolistu, koji svojim ortacima deli unosne poslove u građevinskom, telekomunikacijskom i medijskom sektoru. Aleksandar Vučić je kriminalizovao i svog sina Danila, koga je dao na čuvanje kriminalnoj grupi Aleksandra Stankovića, Veljka Belivuka i Aleksandra Vidojevića, zvanog Aca Rošavi. Na taj način, šef naprednjačkog kartela osudio je sve članove svoje porodice, uključujući i roditelje, na trajni život u strahu i neizvesnosti. Kad god i kako god dođe do smene vlasti, nikada više nijedan Vučić neće smeti da opušteno, kao normalni građani, izađe na ulicu, ode u prodavnicu ili sedne u kafić. Čak i oni Vučići, ako bude takvih, koji ne budu osuđeni na robiju, neće živeti kao slobodni ljudi. To je cena koju im je odredio porodični i stranački alfa mužjak.

Vučić je kriminalizovao i većinu funkcionera SNS-a, svakoga u meri njegovih sposobnosti i apetita. Ana Brnabić je, pre ulaska u kartel, imala samo blaže sukobe sa zakonom. Nekoliko puta je hapšena i kažnjavana zbog vožnje automobila u pijanom stanju. Vučić je od nje, mamurne, napravio simbol naprednjačkog načina pljačke javne imovine.

Ana Brnabić je svom bratu Igoru obezbedila unosne poslove s državnim preduzećima i ministarstvima. Kompanija "Aseco", u kojoj je Igor Brnabić bio direktor, dobijala je poslove vredne 40 miliona evra. Po toj mustri obogatio se i Siniša Mali. Preko nekoliko ofšor kompanija, Mali je po bagatelnim cenama kupovao firme, zgrade i medije. Firme, povezane s ministrom finansija, danas u vlasništvu imaju "Beograđanku", BIGZ, ACB, nekoliko šoping molova, terene za padel, štamparije... Političke funkcije u vrhu kartela dobro su naplatili i mnogi drugi Vučićevi saradnici, počev od Aleksandra Vulina, Nebojše Stefanovića i Aleksandra Papića do Bratislava Gašića i Miloša Vučevića.

Profitirali su i naprednjački lokalni šerifi, koji se nalaze pri dnu te parazitske piramide.

Iako deset i po godina vlada Srbijom, Vučićev kartel je pretrpeo ozbiljne gubitke u resursima i kadrovima. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima pre četiri godine uhapšeno je 11 pripadnika vladajuće porodice, među kojima i četvoro povezanih s kompanijama preko kojih je plasiran novac u projekat "Beograd na vodi", najveću evropsku praonicu para stečenih kriminalom.

Američke službe su otkrile korupcionašku aferu "Krušik", posle čega je presečena lanac međunarodnog šverca srpskog naoružanja u Avganistan i Jemen.

Agencija za borbu protiv narko trafikinga DEA samo ove godine zaplenila je kokain vredan oko tri milijarde evra, za koji je utvrđeno da pripada balkanskoj mafiji. Zahvaljujući DEA otkrivena je i "Jovanjica", najveća evropska plantaža marihuane. Ipak, bez obzira na pretrpljenu štetu, naprednjačka mafijaška hobotnica je nastavila da radi. Vučić je našao nove klijente, čiji novac je oprao izgradnjom nekretnina u "Beogradu na vodi" i drugim naseljima. Umesto u Jemen, sad oružje švercuje u Ukrajinu, kao što se videlo nakon pada ukrajinskog aviona u Grčkoj. Prekidom proizvodnje marihuane u "Jovanjici" nije došlo do poremećaja na tržištu narkotika.

Kao kriminalne i korupcionaške projekte, Vučić tako štiti i svoje najbliže saradnike, koji su pali. Neke ortake nije mogao da odbrani od dokaza, koje su srpskim institucijama dostavile američke američke službe, ali na sve načine podržava njihovu odbranu od zaslužene kazne. To se najjasnije vidi u slučaju "Jovanjica".

Vučić nije mogao da spreči hapšenje Predraga Koluvije i prekid proizvodnje marihuane na toj plantaži, ali uspešno je sabotirao sudske postupke. Suđenje po drugoj optužnici, koja je raskrinkala način na koji su pripadnici MUP-a, BIA i VOA sarađivali s Koluvijinom kriminalnom grupom, još nije počelo. Zakazivano je i otkazivano 17 pripremnih ročišta. Vučić se mnogo ozbiljnije posvetio rušenju prve optužnice. U taj prljavi posao je uključio sve državne institucije, režimske medije i najbliže saradnike poput advokata Vladimira Đukanovića, pa i lažne kritičare kao što su novinarka Jelena Zorić i kompromitovani policajac Milan Dumanović. Vučić se i lično uključio u odbranu Koluvije.

Krajem septembra prošle godine Koluvija je pušten iz pritvora, dozvoljeno mu je da se brani sa slobode. Pošto Đukanovićev autoritet nije bio dovoljan da amortizuje nezadovoljstvo javnosti, ulogu medijskog advokata Koluvije preuzeo je Vučić.

- Koluvija nije imao deset tona kokaina ili nešto slično, već, kako sam razumeo, tonu marihuane, koju pola okruženja, Nemci i ostali, su legalizovali, što on takođe negira da je imao uopšte, ali nije ni važno čak i da je imao - rekao je Vučić u intervjuu za Televiziju Pink, koji je dao dok je bio u poseti Dubaiju.

Sve što je usledilo na suđenju Koluviji, kasnije je usklađeno s tim Vučićevim stavovima. Sudsko veće, kojim predsedava sudija Zoran Ganić, pre nekoliko dana je prihvatilo predlog odbrane da se iz predmeta izdvoje ključni dokazi protiv vlasnika plantaže droge. Između ostalog, izdvojen je zapisnik policije o pretresu stana Koluvije i drugih prostorija, koji je izvršen 18. novembra 2019. godine, kao i potvrda o privremeno oduzetim predmetima. Sudija Ganić je procenio da je nalog za pretres izdat zakonito, ali da sam pretres nije izvršen u skladu s propisima. Isti sudija je odbio da sasluša policijske inspektore Slobodana Milenkovića, Ljubomira Petrovića i Miloša Juriševića, koji su vršili pretres, pa da od njih sazna da li su pokušali da ostvare kontakt s odgovornim licima iz "Jovanjice" i njihovim advokatima. Sudsko veće je tom odlukom "oprostilo" Koluviji posedovanje 660 kilograma osušene marihuane, pa je ukupna količina droge za koju se sumnjiči svedena upravo na meru koju je odredio Vučić - samo jedna tona.

Okrivljeni Predrag Koluvija je zahtevao da se iz spisa predmeta izbace i dokazi prikupljeni tokom prva tri pretresa "Jovanjice", kao i nalazi Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku. Koluvija je rekao da se nalazio na imanju kod Stare Pazove, ali da nije prisustvovao pretresu, kao i da nikada nije potpisao nijedan zapisnik, odnosno da su njegovi potpisi na dokumentima falsifikovani. Sudsko veće je odbacilo taj njegov zahtev.

Koluvija je istaknuti pripadnik naprednjačke kriminogene kaste. Još kao maloletnik, hapšen je i osuđivan zbog prevara u Nemačkoj, a kasnije i u Italiji. Takva biografija poslužila mu je kao sertifikat za ulazak u Vučićev kartel. Koluvija je držao predavanja o biznisu na tribinama SNS-a, na "Jovanjici" je ugošćavao Aleksandra Vulina, Zorana Babića i druge istaknute stranačke funkcionere, a s Vučićem je putovao, kao član privredne delegacije Srbije, u Rusiju, Kazahstan i druge države.

Kad je uhapšen, nekoliko opozicionara je tvrdilo da je Koluvija održavao vezu sa Andrejem Vučićem. Postupajući po tužbi mlađeg bate Vučića, sud je kaznio Miroslava Aleksića, potpredsednika Narodne stranke, zbog takvih tvrdnji, iako nije izvršen uvid u sve Koluvijine telefone.

Vučićima je bitno da odbrane svoje saradnike iz podzemlja, ali još im je bitnije da se distanciraju od njih. Zato su iskoristili podobne lažne kritičare, koji bez ikakvih dokaza ponavljaju naručenu mantru da "Andreja Vučića nema u Jovanjici" iako se u optužnici navodi da nije izvršeno veštačenje Koluvijinog "Blackberry" telefona.

Drugi Vučićevi svedoci imaju zadatak da Koluviji pomažu kompromitacijom i napadima na Slobodana Milenkovića, načelnika Četvrtog odeljenja beogradskog UKP-a. U toj ulozi istakla se Dijana Hrkalović, koja je letos iznela najteže optužbe na račun Milenkovića. Tužilaštvo je odmah pokrenulo istragu, sve sa ciljem da diskredituje glavnog krivca za uništavanje plantaže marihuane. Kad to nije uspelo, Vučić je pokušao da podmiti Milenkovića. Preko posrednika, inspektoru je ponuđeno da izabere "zlato ili olovo".

Drugim rečima, ako odbije mito od 150.000 evra da bi promenio iskaz, dobiće metak. Da to nisu bile prazne pretnje videlo se pre nekoliko dana, kad je Milenković otkrio da ga prate nepoznati ljudi u nekoliko automobila. Milenković je uspeo da zaustavi jedno od tih lica. Pretresom je utvrdio da se radi o pripadniku BIA, o čemu je odmah obavestio nadležne.

- Zbog postojanja informacije da je likvidacija Milenkovića odlučena na visokom nivou bezbednosnih službi, neophodan je odgovor tužilaštva da li su pripadnici BIA pratili Milenkovića na osnovu odluke državnog organa ili se pak radi o privatnom angažmanu službe i koja je svrha praćenja - rekao je Milenkovićev pravni zastupnik Zdenko Tomanović.

Milenković je izložen progonu kakav su prošle mnoge žrtve Vučića. Između ostalih, ovaj scenario je primenjen na novinaru Slavku Ćuruviji i advokatu Dragoslavu Miši Ognjanoviću. Obojicu je targetovao Vučić. Za Ćuruviju je tvrdio da je "podnarednik NATO-a" i da "priziva bombardovanje Srbije". Po toj tužbi, presuda streljanjem je izvršena u prisustvu pripadnika Državne bezbednosti. Vučić je Mišu Ognjanovića optužio da je "advokat mafije". Malo kasnije, Ognjanović je ubijen dok je bio pod merama BIA.Milenković je, zasad, živ. Dokle će ostati u tom stanju, ne zavisi od njega. Osim ako ne promeni iskaz i pređe na stranu Vučića i Koluvije.

Kako prema Koluviji, Vučić se tako odnosi i prema Zvonku Veselinoviću, šefu kosovskog klana. Vučić se javno distancira od Veselinovića, a tajno blisko sarađuje s njim.

- Veselinovića sam video samo jednom u životu, u Kosovskoj Mitrovici, kad sam pokušao da sprečim Srbe da se svađaju oko toga ko će biti predsednik opštine. Samo jednom! Možda sam ga video još jednom na nekoj svadbi na Novom Beogradu, gde je bilo dvesto ljudi. Ni moj brat Andrej ne poznaje Veselinovića. Ako ga poznaje, to mi nije rekao - tvrdio je Vučić.

Patološki lažov nije mario za dokaze koje su objavljivali razni mediji, među kojima i naš Magazin. Objavljene su fotografije na kojima se vide Andrej Vučić i Zvonko Veselinović, kao i izjave svedoka koji su ih sretali u Beogradu, Novom Sadu i drugim mestima.

Iako ne želi da prizna političku, poslovnu i kriminalnu vezu sa Veselinovićem, Vučić mu pomaže na sve načine. Sjedinjene Američke Države su još pre skoro dve godine stavile Veselinovića i njegove ortake iz ganga na crnu listu zbog kriminala i korupcije. Od tada, Veselinovićeve firme su dobile poslove na državnim projektima vredne više od 20 miliona evra. Istovremeno, svi funkcioneri SNS-a, naročito oni sa statusom narodnih poslanika, izvršavaju zadatak da uporno ponavljaju da je Zvonko Veselinović "častan Srbin, koji brani interese Srba i Srbije tamo gde je najteže, na Kosovu i Metohiji".

U zamenu za tu podršku, Veselinović obezbeđuje Vučiću kontrolu na severu Kosova, gde je zaveo takvu strahovladu da se Srbi više plaše njega, nego albanskih ekstremista.

Idila će trajati dok god Vučić može da podnese pritisak stranaca, tj. dok ne proceni da mu je Veselinović pretežak teret. Tada će ga odbaciti kao Veljka Belivuka. Kad je izgubio upotrebnu vrednost, Belivuk je uhapšen i optužen za sedam ubistava, trgovinu drogom, otmice i iznude i jedno silovanje.

U iskazima na suđenju, Belivuk je negirao krivicu i isticao da je sve radio po nalogu Aleksandra Vučića, a u interesu SNS-a, čiji je član od 2011. godine. Belivuk tvrdi da se s Vučićem sastajao u stanu Katarine Šišmanović.

Po naređenju "šefa", učestvovao je u nezakonitom rušenju kuća u Savamali, podmetanju oružja u Jajincima, što je iskorišćeno za medijsku predstavu o pripremi jednog od mnogih atentata na Vučića. Belivuk je otkrio da ima saznanja o tome ko je ubio Olivera Ivanovića i Vladimira Cvijana. Tužilaštvo nije proveravalo nijednu od tih izjava. Ne sme. I tužioci znaju da tragovi zločina vuku prema Vučiću. Tužioci i sudije znaju ko je i kako uticao na to da Belivuk, dok je bio podoban režimu, bude oslobođen optužbe za ubistvo Vlastimira Miloševića.

Prema Vučiću vuku i drugi tragovi kriminala, koje je nedavno sam otkrio. Kad je, uz pomoć okrivljenog svedoka Srđana Lalića, "nasmejanog koljača" iz Belivukovog klana, organizovao još jedan politički i medijski spektakl, Vučić je naredio hapšenje tzv. Vračarske grupe. Naravno, kao u svakoj kriminalnoj grupi, i u toj su se nalazi članovi Srpske napredne stranke i ljudi bliski braći Vučić. O Rajku Topiću, uhapšenom aktivisti SNS-a, koji se istakao u ovogodišnjoj predsedničkoj kampanji, naš Magazin je pisao u prošlom broju. Od Topića, u toj grupi kriminalaca mnogo veći ulov predstavlja Vladan Miketić, koji je javnosti poznat kao pripadnik tzv. Kekinog klana.

Dejan Stojanović, zvani Keka, istakao se sredinom devedesetih, kad je na Novom Beogradu formirao vlastitu kriminalnu grupu. Taj klan je izvršio niz razbojništava, iznuda i silovanja, a bavio se i trgovinom drogom. Novac, stečen kriminalom, Stojanović je prao kroz građevinske poslove, da bi ga kasnije investirao u trgovinu fudbalerima. Uspon klana je trajao sve do 2006. godine, kada je ubijen Goran Mijatović Mita, vođa suparničkog klana s Bežanije.

U strahu od osvete, Stojanović je pobegao u Južnu Ameriku. Iza sebe je ostavio nekoliko bliskih saradnika, kao što je Aleksandar Dabić. Klan je imao i gubitaka u ljudstvu. Ubijeni su Vujadin Pejanović, Miloš Ljubenović i Ivan Borovčanin, a Nenad Grujović, zvani Crni Gruja, izvršio je samoubistvo, bar je tako zaključeno u istrazi.

Pre tri godine policija je izvršila seriju hapšenja, a među 150 lica osumnjičenih za pripadnost raznim kriminalnim grupama nalazili su se Kekin brat Dragan Stojanović i Vladan Miketić, koji je označen kao "visokopozicionirani član" Kekinog klana. Umesto u zatvor, Miketiću je mafijaški status pomogao u usponu u naprednjačkoj nomenklaturi.

Miketić je prošle godine postavljen na mesto predsednika Bokserskog kluba Crvena zvezda. Akciju je naredio Andrej Vučić, a sproveli su je Nenad Borovčanin, predsednik Bokserskog saveza Srbije, i Zvezdan Terzić, direktor Fudbalskog kluba Crvena zvezda. Miketić je izabran kako bi smenio direktora BK Crvena zvezda Predraga Lečića. Iako je Lečić doveo Zvezdu do brojnih državnih i regionalnih šampionskih titula, zamerio se vladajućoj braći upornim isticanjem vlastitih političkih stavova, koje je često objavljivao na društvenim mrežama u kratkim formama: "Vučiću pederu".

Lečić je smenjen, a na njegovo mesto je postavljen Zlatko Došljak. Na predlog Zvezdana Terzića, Miketi će izabran za člana Upravnog odbora Skupštine Sportskog društva Crvena zvezda, čiji predsednik je Stojan Vujko, jedan od vlasnika kompanije "Milenijum Tim", koja je učestvovala u rušenju Savamale i izgradnji "Beograda na vodi", kao i mnogim drugim građevinskim projektima finansiranim iz javnih resursa.

Koliko je Miketić blizak "državi", odnosno braći Vučić, pokazuje i informacija da je u Agenciju za privredne registre, 10. avgusta 2021. godine, u 11 sati i 28 minuta, da se upiše kao predsednik Bokserskog kluba, došao automobilom Ministarstva pravde "Škoda", registarskih tablica BG 2016 HF.

Osim političkog interesa, koji je ostvaren uklanjanjem nepodobnog Lečića, postavljanjem Miketića stvoreni su uslovi za dodatni razvoj poslovnih kombinacija. U saradnji sa Terzićem i ambasadorom Ivanom Todorovom, zvanim Grizli, bivšim pomoćnikom direktora BIA i predsednikom Džudo saveza Srbije, počela je izgradnja na prostoru između prodavnice "Delije" i upravne zgrade Crvene zvezde.

Režimski mediji su, do pre tri nedelje, predstavljali Miketića kao "uspešnog privrednika i sportskog radnika". Kad je uhapšen u akciji UKP-a, SBPOK-a i BIA, zajedno sa još 16 pripadnika organizovane kriminalne grupe Nikole Vušovića, objavljeno je da se "Miketić dovodio u vezu sa brojnim likvidacijama, između ostalih i članova same Kekine grupe, koji su se zamerili vođi". Miketić se, prema tim podacima, duži niz godina skrivao u Australiji i nekoliko evropskih država, koristeći lažne identitete. Ipak, braća Vučić su dobro znali njegov identitet, zato su mu poverili specijalni zadatak da preuzme upravljanje Bokserskim klubom Crvena zvezda, za šta su mu obezbedili svu potrebnu logistiku, uključujući Terzića, državnu "Škodu" i medije.

Za razliku od Miketića, koji je skrivao saradnju s Kekom, Vučić se ponosio poznanstvom s vođom novobeogradskog klana.

- Na košarkaškim terenima u Bloku 45 upoznao sam Predraga Rankovića Peconija i Dejana Stojanovića Keku, koji su tada važili za žestoke momke s beogradskog asfalta. Iako su bili nešto stariji od mene, imali smo korektne odnose. Poštovali su to što ih se ne plašim, što ne bežim kao drugi, kad se oni pojave. Ne mogu reći da smo bili prijatelji, ali imali smo dobar odnos - ispričao je Vučić u jednom od pokušaja da se predstavi kao tvrdi momak, navijač sa šipke Zvezdine "Marakane".

Vučić je priznao poznanstvo sa Kekom, ali ne i sa Goranom Gogićem, zvanim Tito. Gogić je krajem oktobra uhapšen u Majamiju i trenutno se nalazi u pritvoru u državi Njujork. Federalni tužilac iz Bruklina tereti Gogića za šverc kokaina vrednog milijardu dolara. Magazin Tabloid je objavio sve dostrupne informacije o tom slučaju, a još pre dve godine na ovim stranicama je opisana saradnja Gogića i Vučića, koja je počela 1997. godine.

Strane službe su nanele teške udarce Vučićevom kartelu uništavanjem "Jovanjice", hapšenjem Belivuka i njegove grupe, stavljanjem Zvonka Veselinovića na crnu listu, uklanjanjem Dijane Hrkalović iz vrha MUP-a. Vučić pokušava da odbrani sebe i svoj kartel kreiranjem haosa. Zloupotrebom položaja u vlasti utiče na tužioce i sudije, montira optužnice i presude. Braneći kriminalce, Vučić brani sebe. Kad bude priteran uza zid, Vučić će nastaviti da brani sebe, pa čak i progonom svojih najbližih saradnika iz podzemlja, kao što već radi na primeru Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.

Mario Puzo, autor kultnih kriminalističkih romana, davno je definisao tačnu tezu o sprezi kriminala i vlasti: "Iza svakog ubistva stoji kriminal, iza svakog kriminala stoji država". Aleksandar Vučić je tu teoriju sproveo u praksi. Iza svih ubistava i krupnih pljački, koje su se desile u poslednjih deset godina, stoje kriminalci povezani s pojedincima iz državnog vrha. Svi kriminalci rade u političkom i finansijskom interesu Srpske napredne stranke i diktatora, koga oslovljavaju sa "šefe".

Kad dođe do smene vlasti, neki kriminalci će se spasiti bekstvom, neki će se ponuditi za svedoke saradnike, neki će ostati bez glave.

Ako bude imao sreće, Vučić će dobiti priliku da u poštenom sudskom postupku odgovara za sve zločine koje je nad Srbijom izvršio njegov klan. To bi bilo dobro i za njega i za Srbiju.