Na tragu

Davljenik bez slamke spasa: odlazeći predsednik Srbije na plivajućem kursu

DVORSKA BUDALA KOD NORVEŠKOG KRALJA

Poslednje panično Vučićevo tumaranje Evropom, tragikomični novembarski izleti njegove premijerke Ane Brnabić u Parizu i Bukureštu i akcije njegovog režima u pravcu velikog zaokreta ka Zapadu, vode ga ubrzano u tragičan završetak desetogodišnje ludačke misije koju mu je taj isti Zapad dodelio. U međuvremenu, Međunarodni institut za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) objavio je (i dostavio premijerima i predsenicima EU) svoj nalaz da su nezavisni mediji u Srbiji i dalje predmet zastrašivanja, da se na pravosuđe vrši politički pritisak, a da će srpsku politiku u narednom periodu oblikovati odnosi s Kosovom. Nigde ne piše da evropski tužilac, koji stoluje u Zagrebu, a nadležan je za čitav region, sprema poveliku optužnicu za Vučića i njegove najodanije razbojnike. A, to se zaista dešava, mada prvooptuženi ne veruje da je to istina. Ali je spreman da se izjasni: „Časni sude, nisam svoj!"

Nikola Vlahović

Pre punih 24 godine, u jednoj sali tadašnje Vlade Srbije, premijer Mirko Marjanović svečano se obratio prisutnima: "Sada ću da vam pročitati listu za dodelu stanova. Prvi na listi je Aleksandar Anđelka Vučić, kome se dodeljuje stan od 125 metara kvadratnih. Molim Aleksandra da priđe da mu uručim ključeve".

Do današnjeg dana, ovaj „srećni dobitnik", tadašnji Miloševićev ministar dezinformisanja, tvrdio je da je dobio „samo pola" tog stana na Novom Beogradu, a da je drugu polovinu „otkupio zajedno sa svojim ocem".

I onda i danas, to je onaj isti iskompleksirani, frustrirani, podmukli, agresivni i na svaku uličarsku podmetačinu spremni Aleksandar Vučić. Niti je u međuvremenu postao bolji, pametniji, korisniji i razumniji, niti se Srbija igde pomerila tokom više, nego pati i nestaje zgažena radikalskim siledžijama i prostacima.

Crtanje poslednje „mape puta" tom i takvom radikalskom klovnu, koji je nekome u Evropi očigledno bio potreban svih ovih godina, upravo se privodi kraju.

Naime, rat u Ukrajini doveo je Vučićev režim pred nemoguć izbor. Ovaj patološki mešetar, navikao da živi na lažnim obećanjima, lažnim prijateljstvima, lažnim projektima i uopšte na laganju kao načinu opstajanja na vlasti, krajem 2022. godine dobio je upozorenje od onih kojima najviše duguje, da mu je vreme isteklo.

Sadašnji predsednički mandat, ukoliko bi ga završio u regularnom roku, zatekao bi Srbiju sa minusom od preko 55 milijardi dolara, a najmanje još toliko je, prema nekim procenama, za deset godina izneto i u inostranstvo iz zemlje koju danas smatraju jednom od najsiromašnijih na kontinentu.

I umesto da donese hrabru odluku, bilo kakvu, da se izjasni povodom ratnog sukoba u Ukrajini, da kaže nešto povodom licemerja čitavog Zapada u vezi sa tim ratom, da se izjasni u odnosu na politiku Moskve kao nosilac ordena Aleksandra Nevskog i kao onaj ko se kune u večno bratstvo sa Rusijom, ali i da vidi šta će sa činjenicom da ga je obaveštajna zajednica evroatalnskih saveznika dovela na vlast, Vučić, taj mali autokrata i samodržac, traži neke „treće puteve".

Kako ti „treći putevi" u praksi izgledaju, ako je dobro poznato da je njegovom režimu već očitano opelo i u Moskvi i u Vašingtonu?

Po svemu sudeći, onako kako je levičarska štampa u Nemačkoj pisala još pre tri godine, na scenu je došao projekat njegovog „strateškog povlačenja", sa ili bez pomoći onih koji su mu i dali vlast u ruke.

Posrednik u predaji vlasti, po svemu sudeći, biće i norveška država. Njeni stručnjaci biće zaduženi za tranziciju državnih preduzeća do dolaska nove vlasti. Norveška će, kako kažu nezvanične informacijama koje stižu iz Osla, obezbediti Srbiji poseban „status" u NATO, da ne bude previše vidljiva ali da bude jasno na Zapadu, što dalje od Rusije.

Ali, i pored svih teorija i stvarnih radova na „preobraćanju" Srbije u smeru Zapad, Vučićevi kumovi, njegovi „nežni" prijatelji ali i mreža lokalnih naprednjačkih bandi koji ga još nekako održavaju na vlasti, traže od njega, i dok pada, da im ostavi „deo kolača" kao nagradu što su štitili njegov kriminalni režim.

Zbog tako uzavrele atmosfere, neizvesnog stava Zapada, a pre svega zbog opasnog ćutanja Putinove vlade i već duže vremena rezervisanog stava Moskve prema njemu, Vučić se sprema da založi sve državne resurse u zamenu za preživljavanje. Evo i nekih njegovih očajničkih akcija u tom pravcu...

Pre dve godine, 14. oktobra 2020., u Delaveru, dobro poznatom „poreskom raju", u SAD, osnovana je firma UGT Renevables i zavedena pod brojem 3889817, i to kao „domaća" (američka), a potom, dve godine kasnije, podnet je zahtev od strane osnivača, da bude preimenovana u „strana" (u ovom slučaju: Norveška).

Rešenje o preimenovanju firme UGT Renevables, doneto je 16. februara 2022. godine, a osnivački kapital iznosio je tačno 125 američkih dolara. Tako je ta nova „strana" firma dobila i novi broj registracije: M22000002473.

Prema onome što su osnivači zacrtali kao delatnost, prioritetni posao je trebao da im bude tehnologija takozvanih vetroparkova, proizvodnja ekološki prihvatljve energije i slično tome.

Ali, inspiratori ove šarade, imali su sasvim druge namere...

Krajem 2022. godine, 28. novembra, u toku posete svetlo dana pojavila su se lica koja zastupaju pomenutu firmu, registrovanu u SAD kao „stranu".

„Prvi među jednakima" koji će navodno u ime te „renomirane norveške firme" savetovati Aleksandra Vučića po pitanjima energetike, pojavljuje se izvesni Milan Baračkov, sitni prevarant iz Novog Sada, a za njim imena koja će srpska javnost tek upoznati: izvesni Nikola Krneta, Goran Rajšić, Veljko Trkulja, Nebojša Arsenijević i Robert Berman.

Ova ekipa „Norvežana", dve godine je spremana da preuzme „stručnu stranu" postupka prodaje Elektroprivrede Srbije (EPS). Uz vodoprivredni sistem „Gazivode" na Kosovu i Metohiji koje Vučić „nije dao", EPS uskoro treba da bude nakon prodaje, dodeljen kao „bonus", velikoalbanskom i, što ne reći: čisto američkom projektu na Balkanu.

Naime, predstavnik vlade Srbije, Dubravka Đedović-Negre, potpisala je sa norveškom konsultantskom firmom Ristad enerdži (Rystad Energy) sporazum o sprovođenju analize elektroenergetskog sektora u Srbiji i davanju smernica Vladi Srbije za preuređenje sistema.

Dakle, jednostavnim rečnikom rečeno, gospođa nova ministarka, dobila je mandat da preda sudbinu elektroenergetskog sistema Srbije u ruke „konsultantske" firme koja radi za vladu ove ugledna članice NATO pakta. I sve to, uprkos činjenici što u Srbiji i dalje postoje vrhunski stručnjaci koji bi sami obavili taj posao.

Konsultantska firma Ristad enerdži (Rystad Energy) će naplatiti milione evra od Srbije, za usluge koje bude obavila. Ili će kasnije, prilikom prodaje EPS-a, naplatiti svoj posao.

Sve ovo je tek prvi čin u nizu postupaka koji prethode kriminalnom planu prodaje poslednjeg velikog drža vnog „kapitalca" kakav je EPS-a.

U međuvremenu, iza zatvorenih vrata, vođeni su razgovori koji su ukratko opisani na strani 11 ovog broja Magazina Tabloid, u antrfileu pod naslovom „Prodaje kao svoje", a tiču se „neposredne pogodbe" Aleksandra Vučića i norveške naftne industrije i navodnog spašavanja Srbije kao žrtve takozvanog osmog paketa sankcija Evropske unije i čitave zapadne hemisfere prema Rusiji.

Istovremeno, od režimskih medija površno ispraćena, a zapravo sasvim nerazjašnjena poseta Vučića Norveškoj, ostavila je mnoge dileme, posebno u pogledu dalje sudbine ključnih državnih kompanija, koje je suluda politika ovog odlazećeg diktatora odmah spremna da stavi „na licitaciju" američkim i evropskim kupcima.

Uz pomoć norveških stručnjaka ili bez njih, EPS, to je već izvesno, pada u ruke Vučićevog kuma Nikole Petrovića, čoveka koji je inače „mastermajnd", dakle, glavni kreator svake pljačke u srpskom energetskom sektoru.

Detalji sa Vučićevih sastanaka ispred i iza zatvorenih vrata sa vodećim ljudima Norveške, pa konačno i samim kraljem ove skandinavske države, govore da je u pitanju Vučićeva „specijalna misija" sa idejom da zatraži „stručnu pomoć" u vođenju sopstvene države, mada on lično vapi za jednom drugom vrstom stručne pomći.. Tačnije rečeno, suludi diktator ponudio im je da upravljaju velikim sistemima u Srbiji, da ih učine profitabilnim, da ih ugase, da ih rasprodaju, da rade sa njima šta god hoće, jer, kako sam reče: „Srbija nema stručne ljude".

Nije ovo prvi put da Vučić klevetanjem sopstvene države, javnim devalviranjem domaćih stručnjaka pred stranim državnicima i svakodnevnim medijskim šikaniranjem svih građana zemlje koju već deset godina teroriše, praktično vrši veleizdaju i uvodi kolonijalizam na velika vrata.

Ponuda da doslovno upravljaju ključnim resursima Srbije, stigla je u Oslo opisana na 200 strana. I tom „dokumentu" koji je sam naručio, Vučić se javno narugao, poredeći ga sa nečim što bi se moglo nazvati „norvešku strategiju za Srbiju" koju su stručnjaci ove zemlje napisali na samo četiri strane formata A4 (i to po rubrikama: Odmah, Srednjoročno i Dugoročno).

Na primer, na ponuđenu studiju o razvoju energetskog sektora, Norvežani su odmah dali tri moguća rešenja, koja podrazumevaju velike promene u svim javnim preduzećima.

Ispostavilo se da Norveška, tiho, „ispod radara", već godinama sarađuje sa Vučićevim režimom, te da norveški stručnjaci u potpunosti „obrađuju" srpsku energetiku, ali i sva druga srpska državna preduzeća, da se norveški stručnjaci kao logistika, ispomoć ili savetnici nalaze doslovno u skoro svim oblastima društvenog života, da vojna misija Norveške uveliko radi na kreaciji novog regrutnog sistema za potrebe Ministarstva odbrane, da su do detalja uključeni u vojno-medicinski sektor, u obrazovni sistem, u telekomunikacije, transportni sistem...Uskoro se očekuje i da veliki norveški univerzitetski naučni centar iz Trondhajma bude uključen kao „tutor" budućim sličnim centrima u Srbiji, koji bi prema Vučićevoj fantaziji trebalo da budu izgrađeni u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu...Kao da nikada nije bilo ni nauke ni naučnog rada u Srbiji. Sve ispočetka.

Ali, sve ovo i još mnogo toga u vezi sa „preoblikovanjem Srbije", obrađivala je i norveškoj vladi stavila na raspolaganje, Rita Augestad Knudsen, takođe Norvežanka, supruga Aljbina Kurtija, sadašnjeg premijera nepriznatog Kosova, koja se nalazi se poziciji višeg istraživača norveškog Instituta za međunarodne poslove. Naime, Rita Augestad Knudsen, direktan je saradnik spoljnopolitičke službe Kraljevine Norveške. Nedavno je u Beogradu potpuno nezapaženo prošla promocija njene knjige pod naslovom „Ideja slobode i samoopredeljenja", koju je na srpski jezik preveo i odštampao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. O poslovima Kurtijeve supruge malo se zna, ali je, prema izvorima ovog magazina, njen uticaj na aktivnosti norveške spoljnopolitičke službe, značajan.

Prošlo je tačno godinu dana od kako je Dru Saliven (Drew Sullivan), jedan od osnivača Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), upozorio da američke sankcije prete bratu predsednika Srbije, Andreju Vučiću, te je tom prilikom kazao i ovo: „Znamo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i mnogi u kosovskoj vladi, imaju brojne veze sa organizovanim kriminalom."

Na poslednjem revidiranom spisku onih kojima je Amerika uvela sankcije, nalaze se i dalje dvojica vodećih Vučićevih mafijaša sa Kosova. Ali, ne i Vučić. Spisak će, prema tvrdnji Dru Salivena, biti proširen i na njemu naći „njegov kum Nikola Petrović i još desetak njih". Nešto od toga je došlo na red, a nešto znatno veće, desiće se neizbežno, jer je dubina kriminalne jazbine Vučićevih razbojnika, sve veća.

Njegov lični „grejs period" pred američkom administracijom, potrošen je. Prema svim izvorima iz SAD i Srbije, na redu je Vučićev poslednji, očajnički pokušaj pravljenja kolaboracije sa američkom vladom, mimo volje i saglasnosti Evropske unije. To po svemu sudeći ne bi prošlo, a sam pokušaj bi ga odmah stavio na listu za sankcije u EU.

Poslednjih meseci, Vučić je u paničnom strahu od događaja koji slede. Njegov francuski „pokrovitelj", Emanuel Makron, tražio je od svoje vlade da učini sve kako bi „mon ami Alexander" izbegao zagrljaj ruskog brata. Amerika je predložila Norvešku kao slamku spasa njegovom režimu. Ideja je da Srbija toj skandinavskoj državi, članici NATO pakta, njenim stručnjacima i tehnološkim stratezima preda preostale srpske privredne potencijale. Ne samo elektroprovredu. Dakle, da ih predaju onima koji će demontažu Srbije stručnije obaviti. Na kraju (a Vučićev kraj nije daleko), zapadne vlade će ga pustiti „niz vodu". To je plan u čiju realizaciju niko ne treba da sumnja. Očito da i premijer nepriznatog Kosova zna šta se sprema) i redovno pominje datum (kraj marta 2023.) kad bi Vučić trebalo da se sretne sa svojom sudbinom.

Nije nemoguće da se desi i potpuno odustajanje Evropske unije od Srbije, koje bi se loše odrazilo na nekoliko načina. Naime,2023. godine, Srbija će biti u mogućnosti da po prvi put ima veći izvoz nego uvoz u EU. Skoro 80 odsto ekonomije Srbije zavisi direktno od poslova sa Evropskom unijom i trgovinom pre svega koja se odvija između Srbije i EU. Odustajanje EU od Srbije, pogodilo bi građane Srbije, ali platio bi to ekspresno i Vučićev režim.

Iz tog razloga, Vučić panično traži ovih dana od Francuske da uđe sa velikim ulaganjima u srpsku ekonomiju, ali, od svega što je dobio, to je ponuda da Francuska pošalje svoje stručnjake da mu pokaže „kuda će metro u Beogradu da ide".

Spreman je, to je izjavio i u Norveškoj van zvaničnih pregovora, da poruši sve niz obalu reke Save do budućeg naselja za 30 hiljada stanovnik na Makišu, i ponudi evropskim investitorima da grade „svoj grad" na tom prostoru. Na vidiku je čak i rušenje grandiozne Hale 1, Beogradskog sajma, sa kupolom koja je ušla kad je izgrađena i u Ginisovu knjigu, kao jedina na svetu tog gabarita koja je samostojeća, bez potpornih stubova. To rušenje, ukoliko se zaista desi, bilo bi „ritualno", kao iskrena demonstracija njegove mržnje prema Beogradu i Srbiji, ali i kao „kreativni" prikaz njegove bolesne psihologije.

Istovremeno, dok od Evropske unije svakodnevno nešto traži, moli i zahteva, na svaki mogući način pokušava da zaobiđe tu istu EU i napravi nekakva strateška partnerstva sa SAD, ne bi li se spasio čak i od uvođenja ličnih sankcija od strane Brisela.

Šta je Vučiću ostalo kao mogući spas od neizbežnog pada i suočenja sa pravdom i zakonima koje je toliko dugo ignorisao i ismejavao?

Ubrzano komadanje EPS-a, pokušaj prodaje, bekstvo sa kumom Nikolom na neku sigurnu lokaciju, daleko od ruke Velikog Brata, a bliže bratskoj kontroli drugova iz Moskve? Ili, jednostavno, suočenje sa nekim novim tužilaštvom u nekoj novoj Srbiji?

Kako sada izgleda, već je odabrao. Njegov „Mefisto", kum Nikola, taj „mastermajnd", dakle, pravi mozak svake mešetarske operacije (i to od ideje do realizacije), bio je, jeste i biće, ukoliko ne bude sprečen u tome, njegov privremeni spasilac. Ali, u brzom i konačnom raspletu događaja, zajedno će stati pred ledeno lice pravde. Jer, čovek koji je zadao prvi udarac elektroenergetskom sistemu Srbije, odvajanjem i otimačinom Elektromreže od EPS-a, ne može i ne treba da prođe nekažnjeno.

Podsetimo da je ovaj danas prebogati „konsiljere" srpskog diktatora, izvukao u relativno kratkom roku više od 500 miliona evra iz sistema koji je doslovno oteo od države, tvrdeći uporno da je „pola uvek davao Vučiću". Sve to ga je učinilo brutalno bogatim, a sa bigatsvom, došla je i moć.

Valja, ilustracije radi, takođe podsetiti na to da je jedna od njegovih brojnih nekretnina, dvorac na četiri nivoa i skoro 1500 kvadratnih metara, koštao u izgradnji preko 11 miliona evra (danas vredi najmanje tri puta više). Samo nameštaj u pomenutom dvorcu koštao je više nego njegovi zidovi i prateća infrastruktura: preko 20 miliona evra! Sve od zlata i drugih plemenitih metala, do specijalnih mermera i umetničkih dela. Njegov vozni park je vredniji od voznog parka većine holuvudskih filmskih zvezda. Njegovi računi širom sveta, pokretna i nepokretna imovina, teško će biti sabrani i popisani kad konačno bude priveden pravdi.

Ali, „kum Nikola" još uvek visoko leti. Zaigrao se na vrlo širokom frontu. Svet mu nije dovoljno veliki koliko je porastao. A, znao je da „odigra na male uloge" i u regionu. Recimo, na primer, Elektromreža Srbije, kojom je tada upravljao pomenuti Nikola Petrović, kupila je krajem 2015. godine 10,01 odsto deonica Crnogorskog elektroprenosnog sistema(CGES) baš u trenutku kad je njegova cena bila najviša u prethodne tri godine. Da je sa tim poslom sačekao samo desetak dana, kad su deonice pojeftinile, a što je bilo očekivano, EMS bi potrošio 1,3 miliona evra manje. Koga je u Crnoj Gori Nikola Petrović „počastio", nije teško zaključiti.

Ali, dok je ovaj „pobesneli Maks" beskrupulozno skupljao milione, otimačinom državnih resursa i pljačkom svakoga na koga se namerio, paralelno se bavio zauzimanjem takozvanih „ministarstava sile", tajnih službi i policije, te korumpiranjem već korumpiranog pravosuđa u Srbiji.

No, ova drska avantura kuma Nikole, odavno već ide opasnim putem. Opstanak autonomije elektro energetskog sistema Srbije doveden je u pitanje. To dalje može da otvori mogućnost brisanja poslednjih oblika državno-ekonomskog suvereniteta Srbije.

Ortački poslovi Vučića i njegovog kuma, od samog početka njihovog kriminalnog saveza, podležu krivičnom gonjenju, ili bi tako trebalo da bude u pravnoj državi, a Srbija (kao i njoj neke bliske zemlje regiona), to još uvek nije. Tužan je i tragikomičan kraj jednog kriminalnog režima koji je predvodio Aleksandar Vučić.

Njegova takođe tragikomična premijerka, već u trećem mandatu, sramoti Srbiju na svakom koraku. U svojoj poslednjoj poseti Rumuniji, u Bukureštu (28.novembra 2022), pred visokim zvanicama, mucala je, tražila vazduh i pogađala gde se nalazi: „...Uvek je lepo biti u Budimpešti!" rekla je blesavo gledajući oko sebe, pa je onda na sugestiju pratnje rekla (iz više pokušaja) nešto kao „Bu...Bu..Bukvurešt", ili nešto slično.

I takva osoba je navodno aktivno učestvovala ispred države Srbije na Minhenskom sastanku lidera u okviru predstojeće Minhenske bezbednosne konferencije. A, baš na toj konferenciji treba da bude saopštena velika odluka Republike Srbije, da će u svemu poštovati evropski bezbednosni sistem, da će „zauzeti stav" prema Rusiji i da će biti svi fini i poslušni, samo da još malo ostanu na vlasti. I tu odluku, kako god bila sročena, treba da pročita Ana Brnabić.

Već u prvim minutama posete Rumuniji i Bukureštu, pomenutog 28. novembra 2022. godine, skandalozna premijerka Brnabić, potpuno se otela kontroli, a mnogi planirani sagovornici su zaobišli susret sa ovom Vučićevom marionetom. Uspela je tek toliko da sasluša predloge i želje nekoliko privatnih preduzetnika, uglavnom Srba iz Rumunije.

Ambasador Srbije u Rumuniji Stefan Tomašević, ne znajući šta bi kazao, uhvatio se uobičajenih statistika pa je rekao novinarima da je obim trgovinske razmene između dve zemlje u 2021. iznosio 2,25 miliajrdi evra, dodajući da je to istorijski maksimum, ali da je navodno daleko od stvarnih potencijala. I onda, videvši da ne može biti gori od premijerke Brnabić, u stanju potpunog očaja, ambasador Tomašević se dosetio „glavnog argumenta" pa je rekao radosno: "Imamo dve kraljice koje su rumunskog porekla i puno potencijala za razvoj naše saradnje".