Na licu mesta
Èajetina:
Privatizacija države ili podržavljenje privatnika
Èetvoro višak, dvanaestoro taman
Umesto da se bori
za zakonitost u radu, predsednik opštine Èajetina se ismeva rešenjima ministarstava i
privatniku poverava da radi najosetljivije poslove iz domena lokalne
samouprave. A ono što je osetljivo to je i
dobro plaæeno, zna se, jer pare mogu
da dolaze i od zainteresovanih stranaka
Igor Milanoviæ
U Èajetini je dugogodišnji predsednik opštine Milan Stamatoviæ (DSS), èovek
za koga se neki njegovi sugraðani nadaju da æe
za sve èime je "usreæio" ovu opštinu uskoro odgovarati na sudu.
Jedna od Stamatoviæevih visprenih umotvorina odnosi se na usvajanje zakljuèka
o poslovno-tehnièkoj saradnji sa Idea studiom DOO, privatnim preduzeæem
u vlasništvu Ivana Petronijeviæa. Skupštinska veæina je bez problema prihvatila taj zakljuèak i objavljen je u službenom listu Èajetine
1/2010 od 19. februara 2010. Ta tehnièko-poslovna saradnja, meðutim,
obuhvata i obavljanje nekih poslova iz delokruga lokalne samouprave koji su
neprenosivi na privatna preduzeæa.
Ovom nezakonitom zakljuèku prethodilo je oduzimanje predmeta od
dve urbanistkinje u opštini, Katarine Deliæ i Slavice Jeremiæ, pa pošto su se neobraðeni predmeti gomilali u pisarnici, Stamatoviæ je došao
na ideju da u ispomoæ pozove privatnu firmu. Ili je tu ideju imao veæ i
u trenutku kada je bez posla ostavio dve svoje saradnice?
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja dalo je zatim tumaèenje
da je izdavanje graðevinskih dozvola nemoguæe prenositi na privatna preduzeæa.
Stamatoviæ je bio drugaèijeg mišljenja od ministra Olivera Duliæa, pa je promenio uloške brava na vratima kancelarija pomenutih
urbanistkinja. Tako dolazi do situacije da radnice redovno dolaze na posao
koji ne mogu da obavljaju samovoljom predsednika opštine, a njihovi predmeti se
ustupaju privatnom preduzeæu za masnu nadoknadu.
Šikanirane
radnice obraæaju se nadležnima, te tako Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu šalje
upravnu inspekciju, a ovaj nadzor rezultira ukazom po kome pomenutim
urbanistkinjama treba da bude obezbeðen radni prostor. Ovo, meðutim,
ne ostavlja nikakav utisak na diplomiranog pravnika i naèelnika
opštinske uprave Sinišu Bulatoviæa buduæi da on ni do danas nije postupio po rešenju
inspekcije. Predsednik opštine je blizu, a ministar daleko, rezonuje Bulatoviæ.
Pošto privatno preduzeæe radi njihov posao, dve urbanistkinje i još dvoje kolega ostaju
nerasporeðeni, ali se istog tog dana u radni odnos u opštini prima 12 drugih radnika,
partijskih istomišljenika predsednika Stamatoviæa. Sve ovo uraðeno
je na osnovu nevažeæeg pravilnika o sistematizaciji radnih mesta.
Dok su èekali rešenje Ministarstva,
nerasporeðeni radnici su vreme provodili po tuðim kancelarijama, jer od
svojih više nisu imali kljuèeve. Kada je Ministarstvo naložilo Opštini
da svi radnici budu vraæeni na posao do konaène odluke suda, u
kancelariju jedne od njih upada bivša pomoænica
predsednika opštine Bojana Božaniæ, stavlja sve predmete u jedu kutiju i odnosi ih bez zapisnika i bez
formalne primopredaje. Skrivanje tragova, šta li je?
Umesto da postupi po odluci Ministarstva, Stamatoviæ i
ovog puta demonstrira bahatost pa izdaje nareðenje kojim radnicima
vraæenim na posao zabranjuje ulazak u službene prostorije Opštine.
Samo tri godine pre nego što æe urbanistièku
nadležnost da poveri privatnom preduzeæu, Stamatoviæ je
kukao kako na Zlatiboru vlada pravi haos kada su nekretnine u pitanju, zbog èega
ar placa u centru košta i 30.000 evra, a kvadratni metar poslovnog prostora
5.000 evra, dok je stambeni prostor dosegao cenu od 2.000 evra. Kako æe
privatnik, koji ima samo poslovne interese, da uvede red u ovu osetljivu oblast
gde je i sama Opština zakazala, niko živi ne zna, pa ni sam Stamatoviæ.
Radnice dolaze na posao
koji ne mogu da obavljaju, a njihovi predmeti se ustupaju privatnom preduzeæu za masnu nadoknadu.