Natrag
Đilas
Gradonačelnik Beograda
montirao proces i navijačima Partizana
Đilasilas nije Kafka, ali voli Proces
major Goran Mitrović
Bris Taton nije ubijen -
sam je skočio preko žardinjere. Dokaze je sakrila policija. Ovo je bio
nadnaslov i naslov teksta koji smo u broj 245 od 10 novembra prošle (2011.)
godine objavili u Tabloid. Naveli smo da je u montiranom procesu vođenim pred
Višim sudom u Beogradu 11 navijača je osuđeno na maksimalne kazne zatvora, pod
optužbom da su na Obilićevom vencu u Beogradu, nakon tuče sa francuskim
navijačima, sa visine od oko 6 metara bacili Brisa Tatona, koji je, posle 12
dana, zbog nestručnog lečenja umro u Kliničkom centru Srbije. Maksimalne kazne,
pisali smo, obećao je francuskom ambasadoru Boris Tadić. Da je Taton ostao živ,
predsednik ne bi mogao da održi obećenje da će žrtvovati 11 života mladih Srba.
U tekst objavljen
novembra prošle godine opisali smo da je preda Apelacionim sudom u Beogradu,
pred većem sastavljenim od sudija Savke Gogić, Mire Popović i Snežane
Dimitrijević, održana, počev od 24. oktobra, petodnevna sednica veća na
kojoj su razmatrane žalbe 14. navijača Partizana i njihovih branilaca, koje su
izjavljene protiv prvostepene presude.
Viši sud u Beogradu je
osporenom presudom 25. januara osudio 14 navijača Partizana na ukupno 240
godina zatvora zbog ''teškog ubistva'' navijača Tuluza, Brisa
Tatona, na Obilićevom vencu u Beogradu 2009. godine, neposredno pred
početak fudbalske utakmice Partizan-Tuluz.
U prvostepenoj presudi
sud je, navodno, utvrdio da su osuđeni kao saizvršioci počinili krivično delo
teško ubistvo, jer su 17. septembra u Beogradu na Obilićevom vencu, u stanju
uračunljivosti, svesni svog dela i njegove protivpravnosti, pri bezobzirnom
nasilničkom ponašanju, ubili Tatona.
Pred većem Apelacionog
suda u Beogradu branilac jednog od optuženih priložila je kao dokaz, transkript
razgovora i audio snimak razgovora građanke Svetlane Bubonja,
koja je, nakon pada Brisa Tatona sa trotoara, preko žardinjere,
pozvala hitnu pomoć, odmah nakon Tatonovog pada. Ona je policiji, u
informativnom razgovoru, a po nalogu tužioca, dala je izjavu u kojoj je
opisala, do detalja Tatonov pad. Transkripta razgovora, branilac jednog
okrivljeno pribavila je od Službe hitne pomoći u Beogradu, pozivajući se na
Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja.
Advokat Svetozar
Vujačić predložio je sudu da sasluša svedoka, Dragana Crepulju, jer je svedok, koji je kritičnog događaja bio
u garaži na Obilićevom vencu, video pad Tatona. I on je u odeljenju za krvne
delikte PU Beograda bio saslušan, ali je i njegov iskaz policija sakrila.
Apelacioni sud, u čijem odlučivanju je
učestvovala i sudija Snežana Dimitrijević, rođaka tadašnje
ministarke pravde, nije se ni osvrnuo na predložene dokaze. Preinačio je
prvostepenu presudu, tako što je okrivljenima samo prepolovio zatvorske kazne.
Iznenada, kada su
roditelji osuđenih izgubili svaku nadu u pravdu, list Informer
je, tragom napisa Tabloida, objavio izjave svedoka očevidaca o Tatonovom skoku
preko žardinjere. Ministar Dačić je naredio policijsku istragu.
Ispostavilo se da je
gradonačelnik Beograda Dragan đilas naredio načelniku Uprave kriminalističke
policije Darku Seniću da montira navijačima proces, prikazujući da su ubili
Tatona!
želeo je da se dopadne Francuzima, zbog izgradnje metroa, i provizije koju je
tražio. Tako su i sakriveni dokazi i izjave očevidaca. đilas je bio najagilniji
u osudi ''huligana'', palio je sveće za Tatona, obećavao tešku robiju. Taj
povod je iskoristio i Boris Tadić da obeća najviše kazne, koje je sud i
izrekao.
đilas je, uoči
ovogodišnjih izbora, nastojao da Darka Senića postavi za načelnika Policijske
uprave Beograda, da mu se revanšira. Za prikrivanje dokaza i lažne optužbe,
Senić i đilas mogu dobiti kazne i do 15 godina zatvora! Da li će i ovaj đilasov
zločin prikriti Aleksandar Vučić?
Natrag