Zrenjanin

 

Centar za socijalni rad, zdravstvene ustanove i nadležne sudije u protiv očeva kojima se ne dozvoljava da viđaju sopstvenu decu

 

što gospođa Grbo overi, vreme ne ispravi

 

Nezaštićena deca u Srbiji, zemlji okrutne nemaštine, "u kandžama" su (ne)odgovornih roditelja koji na sve dramatičnije načine rasturaju sopstvene porodice. Jednako neodgovorne formalne zaštitnike deca imaju u „začaranom sistemu" Centara za socijalni rad, (Ne)Sigurnih kuća, MUP-a, zdravstvenih ustanova i Palata (ne)pravde

 

Zoltan Horvat

 

Sudeći po sve učestalijim primedbama, žalbama i tužbama od kojih neke završavaju kod nadležnih sudija, u Zrenjaninu dominira selektivna briga o  najugroženijoj populaciji. Stiče se utisak da "ženski uigrani timovi" Centra za socijalni rad, zdravstvenih ustanova i nadležnih sudija za prekršaje na pakostan i ohol način uzvraćaju udarac očevima koji ne žive u zajednici sa decom i njihovim majkama. Time se javnosti, po svemu sudeći, šalje jasna poruka da su muškarci jedini i najveći krivci za nesreću dece u razorenim porodicama. Naravno, ovakva kvalifikacija ide uz stereotip o uvek nasilnim i problematičnim očevima kojima se teško može stati na put.

Zaštitnik građana Republike Srbije, Saša Janković,  u više navrata je u dopisima ovdašnjem Centru za socijalni rad utvrdio ozbiljne propuste na štetu zakonom zagarantovanih prava i interesa dece poput slučajeva B. i V. A.

U službenom dopisu od 12. avgusta prošle godine, sa potpisom zamenice Zaštitnika građana Republike Srbije Tamare Lukšić - Orlandić, kaže se da su propustom nadležnih službi zrenjaninskog Centra za socijalni rad direktno povređena prava dece usled neodržavanja ličnih odnosa sa roditeljima sa kojima ne žive. Tim povodom je Vesni Stankov, bivšoj direktorici zrenjaninskog Centra saopšteno da, bez odlaganja, odmah eliminiše probleme, da pomogne deci da viđaju i drugog roditelja a usput i da sprovede postupak na utvrđivanju pojedinačne odgovornosti stručnih saradnika za očigledne propuste u radu.

Zaštitnik građana do dana današnjeg nije dobio konkretan odgovor iz zrenjaninskog Centra za socijalni rad povodom slučajeva B. i V.A., a u međuvremenu je (večito namrgođena) gospođa Stankov smenjena od strane nove lokalne vlasti a u upražnjenu fotelju (ničim izazvana) uskočila je njena saradnica od neograničenog poverenja, gospođa Grbo.

Deca B. i  V. A., po svemu sudeći "kolateralna šteta" i u ovom slučaju, i dalje ne viđaju oca, a zrenjaninski Centar za socijalni rad, uprkos neizvršavanju osnovnih obaveza iz svojih delatnosti, samoreklamerski istupa u javnosti besramnim ocenama o sopstvenom požrtvovanom i uspešnom radu na ublažavanju posledica rasturenih brakova i korektnom tretmanu dece.

Još drastičniji slučaj u Zrenjaninu, samo godinu kasnije, mogao bi da nosi naziv "Sistem (urotnički) protiv Nenada Stojanovića". Nenad je otac Dušana (8) iz još uvek važećeg braka sa suprugom Biljanom, kojeg, iz njemu nepoznatih razloga, mesecima ne može, ili ne sme da vidi. Pokušao je apsolutno sve, uz maksimalnu pristojnost i u granicama super racionalnog ponašanja da kontaktira Dušanovu majku, nudeći joj sporazuman razvod braka u cilju ublažavanja sinovljeve traume, uz jasno izraženu želju da ima pravo da ga viđa.

Nakon neuspele komunikacije sa suprugom, obratio se zrenjaninskom Centru za socijalni rad. Od tog trenutka, pojačavaju se Dušanove "paklene muke", jer je, između ostalog, i on pozvan, verovali ili ne, da svedoči protiv sopstvenog oca. Nenad Stojanović navodi da opravdano sumnja da je Dušan u prostorijama zrenjaninskog Centra za socijalni rad bukvalno saslušavan kao da se radi o pritvoreniku u policijskoj stanici. - Dušanov iznuđen iskaz, pod pretnjom, nakon čega je završio i kod podobnog lekara u bolnici, bio je dovoljan da krene prava haranga na mene na svim nivoima. Centar za socijalni rad mi ne saopštava šta se konkretno radi povodom Dušanovog slučaja, ne dozvoljavaju mi da vidim bilo koji spis povodom ovog slučaja, a pouzdano znam da je u izuzetno teškom psihičkom i fizičkom stanju zbog kontinuiranog pritiska koji se vrši nad njim.

Bivša direktorica i njena naslednica, uprkos ozbiljnim upozorenjima, ne preduzimaju apsolutno ništa povodom Dušanovog slučaja, nemaju obavezu da odgovaraju Zaštitniku građana Republike Srbije za svoje učešće u harangi na Nenada Stojanovića, pa sam tim povodom morao da presavijem tabak i svoja roditeljska prava zatražim sudskim putem. 

   U direktnom obraćanju novoj direktorici u njenoj kancelariji, Nenad je (u prisustvu potpisnika teksta) više od 90 minuta bezuspešno pokušavao da dobije odgovor na pitanje, zašto se Centar za socijalni rad u Zrenjaninu selektivno meša u svoj posao. Gospođa Grbo je tom prilikom saopštila Dušanovom ocu da nije najbolje upoznata sa slučajem jer to radi jedan od njenih saradnika, da Centar nije u mogućnosti da stupi u kontakt sa detetovom majkom, da ne može da mu ponudi na uvid sve papire, da nije upoznata sa dopisom o nepravilnostima u radu od Zaštitnika građana, da će narednih dana stupiti u kontakt sa zaposlenim koji radi na ovom slučaju... Na Nenadovo (neprijatno) pitanje, zašto je Dušan saslušavan u Centru za socijalni rad bez njegovog prisustva, gospođa Grbo je, ne trepnuviši, odgovorila, "...a šta Vi mislite, ne mogu ja da znam šta sve rade moji saradnici...".

   (Ne)vešto izbegavanje konkretnih odgovora o činjenicama od strane nove direktorice, navodi na zaključak da se u zrenjaninskom Centru za socijalni rad selektivno, al temeljno radi na slučajevima "država protiv zakonom zagarantovanih prava roditelja". Slični slučajevi su u više navrata završavali pred prekršajnim sudijama u Zrenjaninu gde su, zaslugom ženskog roda, presude redom bile uperene protiv muškaraca. Da li bi ovo trebalo da znači da je u Zrenjaninu otvoren novi, dobro uigrani "ženski (urotnički) klub" u renomiranom sastavu Centar za socijalni rad - bolnica - dame sudije?

Zaslugom moćnika, Nenad i dalje ne može da vidi svog sina navodeći da "nadležni pedantni kontrolori" njegovog očekivanog besnog reagovanja jedva čekaju da prsne, kako bi dobili alibi. - Imam obavezu da, u granicama pristojnosti, istrajem u nameri da viđam sina i da mu iskreno pomognem, zaključuje Nenad.

 

  

 

Sitnice koje život znače

 

 

Nenad Stojanović ima veoma zanimljivu biografiju gde redom piše da je bivši sportista, da je državljanin Italije, da je bio član savetodavnog tima bivšeg gradonačelnika Milete dr Mihajlova za Strateški razvoj Zrenjanina, gde mu je, bez obrazloženja, zahvaljeno na saradnji. Naime, Nenad je jedini "fasovao" od strane bivšeg gradonačelnika jer je bukvalno shvatao svoje obaveze direktno se mešajući u sopstveni posao. Takvi likovi, a nisu poltroni, očigledno nisu potrebni gradu Zrenjaninu.

Istovremeno, neka deca iz socijalno najugroženih porodica u Zrenjaninu mogu skromno da se pohvale da im je Nenad iz sopstvenog džepa donirao kompjutere i druge "sitnice koje život znače".