Četvrto izdanje knjige tumačenja i objašnjenja "Protokola sionskih mudraca", koju je napisao dr Ratibor M. Đurđević (o čijoj impresivnoj ličnosti svedoči i njegova biografija koju uz feljton objavljujemo), danas, u vreme bankarskog fašizma i zavereničkih lanaca u kojima se svet nalazi, potrebna je radi razumevanja neizvesne budućnosti koja je pred nama. Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka doneti najinteresantnije delove iz ove knjige u kojoj priređivač između ostalog kaže: "...Sto godina je prošlo od vremena kad su se Protokoli pojavili. Predavač te serije izlaganja ne krije da je cilj judeo-bankara i judeo-masona, kao izvršitelja njihovih planova, da na presto nove svetske imperije dovedu svoga judejskog cara. U zlodelima Lenjina, Staljina, Maoa, Tita, Pola Pota i drugih komunističkih zločinaca, jasno razaznajemo kako će nesrećni Evro-Amerikanci tavoriti živote u toj bezdušnoj tiraniji...".
Dr Ratibor M. Đurđević
"...Svim putevima i načinima treba da razvijamo značaj naše Nadvlade, predstavljajući je kao zaštitnika i nagrađivača svima onima koji nam se dobrovoljno pokore.
Aristokratija gojska kao politička snaga je umrla - o njoj više ne vodimo računa; ali kao teritorijalna vlasnica ona je po nas škodljiva time što može biti samostalna u pogledu materijalnih izvora za svoj život. Mi je moramo po svaku cenu lišiti zemlje. Najbolji način za postignuće toga cilja je povećanje dažbina na zemlju - dakle, zaduženje zemlje. Ove mere će održavati zemljoradnju u stanju bezuslovne potčinjenosti.
Ne umejući da se, po inerciji svog nasleđa, zadovoljavaju malim, gojski aristokrati će brzo bankrotirati. U isto vreme treba pojačano štititi trgovinu i industriju, a što je najvažnije - špekulaciju, čija se uloga sastoji u tome da bude protivteg industriji: bez špekulacije, industrija će umnožiti privatne kapitale i poslužiće jačanju i podizanju zemljoradnje, oslobodivši zemlju od zaduženosti stvorene zajmovima agrarnih banaka. Potrebno je da industrija isiše iz zemlje i ruke i kapitale i da preko špekulacije preda u naše ruke sav svetski novac, izbacivši samim tim sve Goje u redove proletera. Tada će Goji kleknuti pred nama, samo da bi dobili pravo na opstanak.
Da bismo srušili gojsku industriju, mi ćemo kao pomoć špekulaciji nametnuti silnu potrebu u raskoši, nezajažljivoj raskoši koju smo uspeli da razvijemo među Gojima. Podići ćemo radničke nadnice koje svejedno neće doneti nikakve koristi radnicima, jer ćemo istovremeno izazvati poskupljenje najglavnijih životnih namirnica, tobož usled opadanja zemljoradnje i stočarstva; sem toga, mi ćemo vešto i duboko potkopati izvore proizvodnje, naviknuvši radnike na anarhiju i alkoholna pića, i preduzevši zajedno s tim sve mere da se sa zemlje oteraju sve inteligentne gojske snage.
Da bi pravo naličje stvari ostalo nepoznato za Goje, mi ćemo ga prikriti tobožnjom težnjom da poslužimo radničkim klasama i velikim ekonomskim principima, koje vrlo aktivno propagiraju naše ekonomske teorije...".
Dvosmisleno korištenje pravom
"...Neophodno je postići da, sem nas, u svima državama budu samo mase proletarijata, nekoliko odanih nam milionera, policajci i vojnici.
U celoj Evropi, a pomoću njenih odnosa i na drugim kontinentima, mi moramo stvoriti vrenja, razdore i neprijateljstva. U tome je dvojaka korist: prvo, time mi držimo u respektu prema sebi sve zemlje, koje dobro znaju da smo mi kadri, po svojoj vlasti- toj želji, izazvati nerede i.pi povratiti red: sve su zemlje navi- kle da vide u nama neophodni pritisak; drugo, mi ćemo intrigama zamrsiti sve konce, koje smo pružili u sve državne kabinete putem politike, ekonomskih ugovora ili dužničkih obaveza.
Da bismo to postigli mi treba da se naoružamo velikim lukavstvom i pronicljivošću za vreme pregovora i sporazuma, ali u onom što se zove 'službeni jezik', mi ćemo se držati suprotne taktike i izgledaćemo pošteni, popustišvi i spremni na sporazum. Na taj način narodi i vlade Goja, koje smo mi navikli da gledaju u pokaznu stranu onoga što im predstavljamo, smatraće nas još za dobrotvore i spasioce roda ljudskog.
Na svaki otpor i protivdejstvo mi moramo biti u stanju da odgovorimo ratom sa susedima one zemlje koja se osmeli da nam protivreči ali ako i susedi namisle da nam se kolektivno usprotive, mi moramo dati otpor putem opštega rata.
Glavni uspeh politike sastoji se u tajni njenih preduzeća: reč ne mora biti u saglasnosti sa dejstvima diplomate.
Na akciju u korist našeg široko smišljenog plana, koji se već približuje željenom kraju, mi moramo prinuđivati gojske vlade tobože javnim mnenjem, koje smo tajno udesili pomoću takozvane 'velike sile' - štampe, koja je, sa malim izuzetkom na koji ne vredi obraćati pažnju, već sva u našim rukama.
Jednom reči, da rezimiramo- naš sistem obuzdavanja gojskih vlada u Evropi: mi ćemo jednoj od njih pokazati svoju snagu atentatima, tj. terorom, a svima, ako se dopusti njihov ustanak protiv nas, odgovorićemo amerikanskim ili kitajskim ili japanskim topovima. Dvosmisleno korištenje pravom. Saradnici masonske uprave...".
Naročite škole, vaspitavanje i obrazovanje, ekonomisti i milioneri...
"...Mi se moramo snabdevati svima čudima kojima bi se naši protivnici mogli koristiti protiv nas. Mi ćemo morati iznalaziti u najjefinijim izrazima i začkoljicama pravnog rečnika, opravdanja za one slučajeve kada budemo morali donositi odluke koje se mogu učiniti prekomerno smele i nepravične, jer je važno da se te odluke izraze takvim izrazima koji bi izgledali kao najviša moralna pravila pravnog karaktera.
Naša uprava mora okružiti sebe svima snagama civilizacije u čijoj sredini bude dejstvovala. Ona će okružiti sebe publicistima, pravnicima-praktičarima, administratorima, diplomatama i najzad ljudi- ma pripremljenim naročitim nad-vaspitanjem i obrazovanjem u našim naročitim školama diplomatskim, pravnim, istoričarskim, itd.
Ovi ljudi će znati sve tajne društvenoga života, oni će znati sve jezike sastavljene iz političkih slova i reči: oni će biti upoznati sa celokupnim naličjem ljudske prirode, sa svim njenim osetljivim strunama na kojima će morati umeti da sviraju. Te su strune: konstrukcija gojskih umova, njihove tendencije, nedostaci, poroci i kakvoće, osobine klasa i staleža. Pojmljivo je, da genijalni saradnici naše vlasti, o kojima ja govorim, neće biti uzeti iz sredine Goja, koji su navikli da vrše svoj administrativni posao ne misleći šta njime treba postići, ne misleći o tome zato što je on potreban. Administratori gojski potpisuju akte ne čitajući ih, služe iz koristoljublja ili častoljublja.
Mi ćemo okružiti našu vladu čitavim svetom ekonomista. Eto zašto su ekonomske nauke glavni predmet nastave za Jevreje. Nas će okruživati čitava plejada bankara, industrijalaca, kapitalista, a što je glavno, milionera, jer, u suštini, sve će biti rešeno pitanjem cifara. Za vreme dok još ne bude bilo bezopasno da se odgovorni položaji u državama daju našoj braći Jevrejima, mi ćemo ih poverovati licima čiji su karakteri i prošlost takvi da između njih i naroda leži čitava provalija; takvim ljudima koji u slučaju neposlušnosti prema našim naređenjima mogu očekivati samo ili sud, ili izgnanstvo-ovo zato da bi oni štitili naše interese do poslednjeg daha...".
Opštenje vlasti sa narodom, liberalna samovolja, lažne teorije, tumačenje zakona...
Primenjujući naše principe obraćajte pažnju na karakter naroda u čijoj se sredini budete nalazili i delovali; opšta, podjednaka njihova primena, pre nego što se narod prevaspita na naš način, ne može imati uspeha. Ali, idući oprezno u njihovoj primeni, vi ćete videti da neće proći ni desetak godina pa će se i najtvrdoglaviji karakter promeni-ti, i mi ćemo ubeležiti novi narod u redove nama već pokornih.
Reč naše liberalne, u suštini, masonske parole - „sloboda, jednakost, bratstvo" - kada se mi zacarimo, zamenićemo već ne rečima parola nego samo idejnosti: „..pravo slobode, dužnost jednakosti, ideal bratstva", - reći ćemo mi ... i uhvatićemo jarca za rogove... Mi smo već zbrisali svaku drugu upravu, sem naše, mada je takvih još mnogo.
Sada, pak, ako kakve države ulože protest protiv nas, to je samo radi forme i po našem nahođenju i rasporedu, jer nam je njihov antisemitizam potreban radi upravljanja našom mlađom braćom. Ja neću ovo objašnjavati jer je već ne jedanput bilo predmet naših beseda.
U stvari, pak, za nas nema prepona.
Naša Nadvlada nalazi se pod takvim izvanredno legalnim uslovima, koji se obično nazivaju energičnom i snažnom rečju - diktatura. Ja mogu sa čistom savešću reći, da smo u danom trenutku mi - zakonodavci, mi vršimo sud i sve rasprave, mi kažnjavamo i pomilujemo, mi smo, kao šef svih naših trupa, na predvodničkom konju. Mi upravljamo snažnom voljom, jer su u našim rukama parčići neka- da silne partije koju smo sada pokorili. U našim su rukama neobuzdana častoljublja, vrele požude i pohlepnosti, nemilosrdne osvete, pakosne mržnje.
Od nas dolazi teror koji je sve zahvatio. U našoj su službi ljudi svih mišljenja, svih doktrina: restauratori monarhija, de- magozi, socijalisti, komunisti i svakojaki utopisti. Mi smo sve uprezali u posao: svaki od njih sa svoje strane podgriza poslednje ostatke vlasti, stara se da obori sav ustanovljeni red. Ova akcija je izmučila sve države; one vapiju za mir, gotove su za njega sve da žrtvuju; ali mi im nećemo dati mira sve dotle dok ne pri- znaju našu internacionalnu Nadvladu otvoreno i pokorno.
Narod je zavapio o neophodnosti da se socijalno pitanje reši putem međunarodnih sporazuma. Razdrobljenost na partije prepustila ih je sve našoj volji, jer da se vodi suparnička borba treba imati novaca, a on je sav kod nas.
Mi bi se mogli bojati spajanja gojske „videće" sile vladara sa slepom silom narodnom, no mi smo preduzeli sve mere protiv takve mogućnosti: između jedne i druge sile mi smo podigli zid u vidu uzajamnog (među njima) terora. Na taj način slepa sila naroda ostaJe naš oslonac i mi ćemo joj, samo mi i niko više, biti rukovodilac, i naravno, upravićemo je ka našem cilju.
Da se ruka slepe gomile ne bi mogla osloboditi našeg rukovodstva, mi se moramo s vremena na vreme nalaziti u prisnom općenju s njom, ako ne lično a ono preko najvernije braće naše. Kada budemo priznata vlast, mi ćemo sa narodom besediti lično na trgovima i učićemo ga po pitanjima politike onako kako nama bude trebalo.
Kako ćemo proveriti š ga mu se predaje u seoskim školama? Pa što rekne poslanik vladin ili sam vladar, to ne može a da se ne sazna odmah u celoj državi, jer će glas narodni to brzo razneti na sve strane.
Da ne bismo pre vremena uništavali gojske ustanove, mi smo ih se dotakli veštom rukom i prikupili u svoje ruke krajeve opruga njihovog mehanizma. Te su opruge bile u strogom ali pravičnom redu, no mi smo ga zamenili liberalnim neredom i samovoljom. Mi smo dodirnuli i pokrenuli jurisdikciju, izborni red, štampu, slobodu ličnosti, a što je glavno obrazovanje i vaspitanje kao ugaoni kamen-temeljac slobodnog bića.
Mi smo zavarali, zabunili i razvratili gojsku omladinu putem vaspitanja na lažnim principima i teorijama, koje smo im mi namerno takve sugerirali.
Pored postojećih zakona, ne menjajući ih bitno već kvareći ih samo protivrečnim tumačenjnma, mi smo stvorili nešto grandiozno u smislu rezultata. Ti su se rezultati u početku ispoljili u tome što su tumačenja maskirala zakone, a zatim ih i sasvim zaklonila od vladinih pogleda, jer je nemogućno znati takvo zamršeno zakonodavstvo...Vi kažete, da će se na nas dići s oružjem u rukama ako pre vremena prokljuve u čemu je stvar; ali za taj slučaj mi na Zapadu imamo takav terorizujući manevar, da će i najhrabrija srca zadrhtati: metropoli genovi podzemni hodnici metroa biće dotle provedeni u svima prestonicama, odakle će one biti bačene u vazduh sa svima svojim organizacijama i zemaljskim dokumentima...".
Opšte pravo glasa, samoznačaj, lideri masonstva, ustanove i njihove funkcije, otrov liberalizma...
"...Danas počinjem ponavljanem onoga što sam već rekao i molim vas da upamtite, da se vlade i narodi zadovoljavaju onim što im se pokaže. A i kud će oni da razgledaju naličje stvari kad je za njihove predstavnike veselje i zabava najvažnija stvar. Za našu politiku je vrlo važno da se zna ova podrobnost: ona će nam pomoći kad pređemo na razmatranje podele vlasti, slobode govora, štampe, religije (vere), prava udruživanja, jednakosti pred zakonom, neprikosnovenosti svojine, stana, poreza (ideja o skrivenom porezu), povratne sile zakona.
Sva su ta pitanja takva da ih direktno i otvoreno pred narodom ne treba nikad dodirivati. U onim slučajevima kada se moraju dodirnuti ne treba ih nabrajati, nego izjavljivati bez podrobnog izlaganja da mi priznajemo principe savremenog prava. Značaj tog prećutkivanja sastoji se u tome što nam neimenovani princip ostavlja slobodu dejstva da ovo ili ono neprimetno isključujemo iz njega; ako ih pak nabrajamo oni svi izgledaju kao već darovani.
Narod gaji naročitu ljubav i poštovanje prema genijima političke moći i na sva njihova nasilna dejstva odgovara: jest da je podlo, ali je vešto!... opsena, ali kako je izvedena, prosto veličanstveno, drsko, bezobrazno!
Kada mi izvršimo naš državni prevrat mi ćemo tada reći narodima: '...Sve je išlo strahovito rđavo, svi ste se namučili. Mi razbijamo i ništimo uzroke vaših muka: narodnosti, granice, raznolikost moneta. Naravno, vi ste slobodni da o nama iskažete svoj sud, ali može li on biti pravičan ako ga vi donesete pre nego što oprobate ono što ćemo vam mi dati...'.
Tada će nas oni uzdići i na rukama nositi u jednodušnom ushićenju nada i uzdanja. Glasanje, koje smo mi napravili naviknuvši na nj i najsitnije jedinice iz broja članova čovečanstva, sastavljajući grupne skupove i sporazume, učiniće svoju uslugu i odigraće ovoga puta svoju poslednju ulogu jednoglasnošću, u želji da se upoznaju sa nama i zbliže pre nego što nas osude.
Toga radi treba nam dovesti na glasanje sve, bez razlike klasa i cenzusa, da bi se ustanovio apsolutizam većine do kojega se ne može doći kod inteligentnih cenzusnih klasa. Takvim putem ćemo, naviknuvši sve na misao o značaju sebe samoga, slomiti značaj gojske porodice i njenu vaspitnu prednost, odstraniće- mo izdvajanje individualnih umova, kojima gomila rukovođena od nas neće dati ni da se istaknu, čak ni da se izjasne: ona je navikla da sluša samo nas koji joj plaćamo za patnju i poslušnost.
Time ćemo stvoriti takvu slepu moć koja nikad neće biti u stanju nikud da se krene bez rukovodstva naših agenata, koje ćemo postaviti na mesta njihovih vođa. Narod će se potčiniti tome režimu, jer će znati da će od ovih vođa zavisiti zarade, pokloni i dobijanje svakojakih dobara.
Plan uprave mora izaći gotov iz jedne glave, jer ga ne možeš nikako utvrditi, ako dopustiš da se on iskida na komadiće u mnogobrojnim umovima. Prema tome mi možemo znati plan dejstva. Ali ga ne možemo pretresati da ne bismo narušili njegovu genijalnost, vezu njegovih sastavnih delova, praktičnu snagu takvoga smisla svake tačke njegove.
Ako se sličan posao bude pretresao i menjao mnogobrojnim glasanjem, onda će on nositi na sebi otisak svih umnih nesporazuma, koji nisu pronikli u dubinu i vezu njegovih zamisli. Nama je potrebno da naši planovi budu snažni i celishodno smišljeni. Stoga ne treba da bacamo genijalni posao našega rukovođenja pred gomilu da ga ona rastrgne, pa čak ni pred ograničeno društvo.
Svi planovi za sada neće prevrnuti gumbe savremene ustanove. Oni će samo zameniti njihovu ekonomiju, a sledstveno i svu kombinaciju njihovog kretanja koje će se na taj način upraviti putem obeleženim u našim planovima.
Pod raznim nazivima u svima zemljama postoji približno jedno isto. Predstavništvo, Ministarstvo, Senat, Državni Savet, Zakonodavno i Izvršno Telo. Nije mi potrebno da vam objašnjavam mehanizam odnosa ovih ustanova među sobom, jer vam je to dobro poznato; obratite samo pažnju na go, da svaka od pomenutih ustanova odgovara nekoj važnoj državnoj funkciji, pri čemu vas molim da imate u vidu da reč „važan" ja ne vezujem za ustanovu nego za funkciju, sledstveno, nisu ustanove važne nego su važne njihove funkcije.
Ustanove su podelile među sobom sve funkcije uprave - administrativnu, zakonodavnu, izvršnu, te su prema tome počele dejstvovati u državnom organizmu kao organi u čovečijem telu. Ako povredimo jedan deo u državnoj mašini, države će se poboleti, kao čovečije telo, i ...umreće.
Kad smo ubacili u državni organizam otrov liberalizma, sva se njihova politička kompleksnija promenila: države su se pobolele od smrtonosne bolesti - raspadanja trovanja krvi. Ostaje nam da očekujemo kraj njihove agonije.
Liberalizam je rodio ustavne država koje su zamenile spasonosnu autokratiju za Goje, a ustavna država, kao što vam je dobro poznato, nije ništa drugo do škola razdora, raspre, nesuglasica, prepirke, besplodnih partijskih agitacija, partijskih tendencija - jednom reči, škola svega onoga što čini bezličnom delatnost države.
Sudstvo je, ništa manje od štampe, osudila vladare na neaktivnost i nemoć i time ih učinila nepotrebnim, zbog čega su i bili zbačeni u mnogim zemljama.-Tada je mogla ponići republikanska era i tada smo zamenili vladara karikaturom vlade - predsednikom, uzetim iz gomile, iz sredine naših kreatura, naših robova. U tome je bila osnova koju smo podmetnuli pod Gojski narod, ili tačnije, pod gojske narode.
U bliskoj budućnosti, mi ćemo ustanoviti odgovornost predsednika.
Tada se mi već ne možemo ustručavati u sprovođenju onoga zašto će odgovarati naša bezlična kreatura. Šta se nas tiče, ako se prorede redovi onih koji teže k vlasti, što će nastati pometnje zbog nemogućnosti da se nađu predsednici, pometnje koje će konačno dezorganizovati zemlju.
Da bi smo doveli naš plan do takvih rezultata, mi ćemo podešavati izbore takvih predsednika u čijoj prošlosti ima kakvih bilo neotkrivenih mračnih dela, kakvih bilo „Panama" - tada će oni biti verni izvršitelji naših naređenja iz bojazni da se to ne otkrije i iz svojstveno svakome čoveku, koji je došao do vlasti, težnje da održi svoje privilegije, preimućstva i počasti vezane za zvanje predsednika.
Narodna skupština će prikrivati, štititi, izbirati predsednike, ali ćemo joj mi oduzeti pravo da predlaže zakone i njegove izmene, jer ćemo to pravo prepustiti odgovornome predsedniku, lutki u našim rukama.
Naravno, tada će vlast predsednika postati meta za sve moguće napade, ali mi ćemo mu dati samozaštitu u pravu obraćanja k narodu i traženju njegove odluke, bez njegovih predstavnika, t.j. obraćanje onom istom našem slepom službeniku - većina iz gomile.
Nezavisno od ovoga mi ćemo prepustiti predsedniku pravo objavljivanja opsadnog stanja. Ovo poslednje pravo motivisaćemo time, što predsednik, kao šef celokupne zemaljske vojske mora je imati na svom raspolaganju u slučaju zaštite novog republikanskog ustava, na čiju odbranu on ima pravo kao odgovorni predstavnik i čuvar toga ustava.
(Nastaviće se)
Glosa
Liberalizam je rodio ustavne država koje su zamenile spasonosnu autokratiju za Goje, a ustavna država, kao što vam je dobro poznato, nije ništa drugo do škola razdora, raspre, nesuglasica, prepirke, besplodnih partijskih agitacija, partijskih tendencija - jednom reči, škola svega onoga što čini bezličnom delatnost države.